U ovom tekstu biće više reči o zapošljavanju i obračunu zarada kod subjekata kontrole, privrednih društava čije je poslovanje regulisano Zakonom o privrednim društvima, koja su, međutim, zbog ispunjenosti određenih uslova propisanih zakonom svrstana u korisnike javnih sredstava (obavljaju poslove od opšteg interesa, osnovala ih je država ili su u njenom većinskom vlasništvu, koriste neki oblik donacije ili subvencije i dr.). Fokus je na rashodima koji nastaju po osnovu zapošljavanja i obračuna zarada. Pored toga, biće ukazano na specifičnosti obračuna zarada u privrednim društvima korisnicima javnih sredstava, kao i neke od najčešćih nepravilnosti i nezakonitosti koje se čine prilikom zapošljavanja ili obračuna i isplate zarada naknada i drugih primanja po osnovu rada.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2019%2F10%2FPS35-118.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
118 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
dipl. ekon. Maja Jovanović, viši budžetski inspektor u Ministarstvu finansija
Kontrola zapošljavanja i
obračuna zarada, naknada i
drugih primanja u privrednim
društvima korisnicima javnih
sredstava
U ovom tekstu biće više reči o zapošljavanju i obračunu zarada kod subjeka-
ta kontrole, privrednih društava čije je poslovanje regulisano Zakonom o
privrednim društvima, koja su, međutim, zbog ispunjenosti određenih uslova
propisanih zakonom svrstana u korisnike javnih sredstava (obavljaju poslove
od opšteg interesa, osnovala ih je država ili su u njenom većinskom vlasni-
štvu, koriste neki oblik donacije ili subvencije i dr.). Fokus je na rashodima
koji nastaju po osnovu zapošljavanja i obračuna zarada. Pored toga, biće uka-
zano na specifičnosti obračuna zarada u privrednim društvima korisnici-
ma javnih sredstava, kao i neke od najčešćih nepravilnosti i nezakonitosti
koje se čine prilikom zapošljavanja ili obračuna i isplate zarada, naknada
i drugih primanja po osnovu rada.
Uvod
Cilj teksta je da se sagledaju zapošljavanje i
obračun zarada iz ugla kontrole osnovanosti,
zakonitosti i tačnosti obračuna zarada, radi
skretanja pažnje zaposlenima koji su angažovani
na pravno-kadrovskim i finansijsko-računovod-
stvenim poslovima, kao i odgovornim licima
pravnog lica na značaj i odgovornost poslova
koje obavljaju, imajući u vidu posledice nezako-
nitog i nepravilnog postupanja korisnika javnih
sredstava.
Zapošljavanje i obračun zarada,
naknada i drugih primanja
Budžetska kontrola obuhvata kontrolu pri-
mene propisa i namenskog i zakonitog korišće-
nja sredstava kod subjekta kontrole. Kontrola
primene propisa iz oblasti zapošljavanja i
obračuna zarada sprovodi se u cilju utvrđiva-
nja pravnog osnova i opravdanosti rashoda, za-
konitosti i tačnosti obračuna kod konkretnog
subjekta kontrole. Po završetku postupka in-
spekcijske kontrole zapisnikom se konstatuje
utvrđeno činjenično stanje i predlažu mere
koje je potrebno preduzeti radi otklanjanja
utvrđenih nezakonitosti ili sprečavanja da se
iste ponove, dok se rešenjem nalaže povraćaj
nezakonito utrošenih sredstava u budžet. Nakon
toga, budžetski inspektor, ukoliko kod subjekta
inspekcijske kontrole otkrije nezakonitost
koja je kažnjiva prema zakonu ili drugom pro-
pisu, nadležnom pravosudnom organu podnosi
krivičnu prijavu, prijavu za privredni prestup
ili zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Specifičnosti kontrole obračuna
zarada kod korisnika javnih sredstava
Pored Zakona o radu, kao sistemskog zakona
koji reguliše prava, obaveze i odgovornosti
iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, ko-
risnici javnih sredstava su obveznici primene
i drugih propisa koji prava po osnovu rada de-
taljnije regulišu, dopunjavaju dodatnim obave-
NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 119
BUDŽETSKI KORISNICI
zama koje su nametnute javnom sektoru ili neka
prava ograničavaju u smislu da se u segmentima
gde je ostavljena sloboda pri utvrđivanju visi-
ne elemenata zarade ti iznosi ograničavaju na
propisane maksimalne iznose ili se određena
sredstva po osnovu rada obustavljaju u skladu
sa utvrđenim fiskalnim pravilima, čiji je cilj
smanjivanje tekućih javnih rashoda, uglavnom
svođenjem rashoda za plate na održiv nivo.
Shodno tome, korisnici javnih sredstava
obavezni su da, pored Zakona o radu, primenjuju i
druge propise kojima su regulisane zarade, pla-
te, naknade i druga primanja iz radnog odnosa u
javnom sektoru, a između ostalih i:
1) Zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u jav-
nom sektoru,
2) Zakon o privremenom uređivanju osnovica za
obračun i isplatu plata, odnosno zarada i dru-
gih stalnih primanja kod korisnika javnih sred-
stava.
Ograničenje maksimalnog iznosa zarada
Maksimalna zarada u privrednim društvi-
ma korisnicima javnih sredstava ne može biti
veća od iznosa koji se dobija množenjem najvećeg
koeficijenta za položaj, utvrđenog zakonom ko-
jim se uređuju plate državnih službenika i na-
meštenika, sa osnovicom utvrđenom zakonom o
budžetu za tekuću godinu. Zarada zaposlenih koji
obavljaju prateće i pomoćno-tehničke poslove,
koji su iste vrste kao poslovi nameštenika iz
IV, V i VI grupe radnih mesta, ograničena je na
iznos koji se dobija množenjem koeficijenta za
radno mesto nameštenika prema platnoj grupi u
kojoj se radno mesto nalazi sa osnovicom utvr-
đenom zakonom o budžetu za tekuću godinu.
Shodno tome, maksimalna zarada u septem-
bru 2019. godine iznosi 172.919,61 dinar, sa
pripadajućim porezom i doprinosima, dok
maksimalna zarada zaposlenih koji obavljaju
prateće i pomoćno-tehničke poslove, koji su
iste vrste kao poslovi nameštenika iz IV, V i VI
vrste radnih mesta prema propisima o držav-
nim službenicima i nameštenicima, u septem-
bru 2019. godine iznosi 28.819,94, 23.055,95 i
19.213,29 dinara.
Isplatilac zarada u javnom sektoru dužan je
da svoja akta uskladi sa odredbama ovog zakona.
Zakonom o utvrđivanju maksimalne zarade
propisana je prekršajna odgovornost i nov-
čana kazna u iznosu od 500.000 do 1.000.000
dinara za pravno lice koje isplati zaradu su-
protno odredbama ovog zakona i svoja interna
akta ne uskladi sa odredbama zakona. Za odgo-
vorno lice pravnog lica takođe je propisana
prekršajna odgovornost i novčana kazna u iz-
nosu od 50.000 do 150.000 dinara.
Više reči o maksimalnoj zaradi i načinu nje-
nog utvrđivanja u „Poslovnom savetniku” broj
5/2019.
Uvećanje zarade po osnovu minulog rada
Iznos ovako utvrđene maksimalne zarade
može da se uveća samo po osnovu vremena prove-
denog na radu za svaku punu godinu rada ostvare-
nu u radnom odnosu u iznosu od 0,4% od osnovne
zarade.
Zakonom o radu propisano je da zaposleni
ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj
opštim aktom i ugovorom o radu, i to po osnovu
vremena provedenog na radu za svaku punu godinu
rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca
(minuli rad) – najmanje 0,4% od osnovice.
Međutim, kako je Zakonom o utvrđivanju mak-
simalne zarade u javnom sektoru to pravo ogra-
ničeno, a Zakonom o privremenom uređivanju
osnovica propisano da su ništave odredbe op-
šteg ili pojedinačnog akta (osim pojedinačnog
akta kojim se plata povećava po osnovu napre-
dovanja) kojim se povećavaju osnovice, koefi-
cijenti i drugi elementi, odnosno uvode novi
elementi na osnovu kojih se povećava iznos pla-
ta i drugog stalnog primanja kod subjekata, koji
je donet za vreme primene ovog zakona, tako mi-
nuli rad u javnom sektoru ne može biti utvrđen
u iznosu većem od 0,4%. Izuzetak su privredna
društva koja su izuzeta od primene zakona, o
čemu je bilo govora u „Poslovnom savetniku”
broj 5/2019.
Zakonom o utvrđivanju maksimalne zarade
u javnom sektoru propisane su prekršajna od-
govornost i novčana kazna u iznosu od 500.000
do 1.000.000 dinara za pravno lice koje izvr-
ši uvećanje zarade u skladu sa odredbama
ovog zakona. Za odgovorno lice pravnog lica
takođe je propisana prekršajna odgovornost,
kao i novčana kazna u iznosu od 50.000 do
150.000 dinara.
120 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
Izveštavanje
Privredno društvo korisnik javnih sred-
stava, kao isplatilac zarada u javnom sektoru,
dužno je da u roku od 10 dana od dana konačne
isplate zarada za određeni mesec Ministarstvu
finansija (područnoj filijali Uprave za trezor)
dostavi izveštaj o isplaćenim zaradama za taj
mesec. Pravilnikom o izveštavanju o ispla-
ćenim zaradama u javnom sektoru („Sl. glasnik
RS”, br. 100/2012) uređeni su oblik i sadržina
obrasca za dostavljanje podataka o isplaćenim
zaradama.
Zakonom o utvrđivanju maksimalne zarade
propisana je prekršajna odgovornost i novča-
na kazna u iznosu od 500.000 do 1.000.000 dinara
za pravno lice koje Ministarstvu finansija,
Upravi za trezor, ne dostavlja izveštaje o
isplaćenim zaradama na način i u rokovima
utvrđenim ovim zakonom. Za odgovorno lice
pravnog lica takođe su propisane prekršajna
odgovornost i novčana kazna u iznosu od 50.000
do 150.000 dinara.
Zakon o budžetskom sistemu – kontrola
zapošljavanja i radnog angažovanja
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o bu-
džetskom sistemu („Sl. glasnik RS”, broj 108/13),
koji je stupio na snagu 7. decembra 2013. godine,
propisana je zabrana zasnivanja radnog odnosa
sa novim licima radi popunjavanja slobodnih,
odnosno upražnjenih radnih mesta kod korisni-
ka javnih sredstva do 31. decembra 2015. godine.
Zabrana zapošljavanja je uvedena kao glavni in-
strument fiskalne konsolidacije. Izmenama i
dopunama ovog zakona utvrđena je zabrana zapo-
šljavanja za svaku narednu godinu, tj. odredbe
člana 27e stav 34. menjane su samo u delu koji se
odnosi na period zabrane. Najnovijom izmenom
Zakona od 7. oktobra 2019. godine produženo je
trajanje zabrane zapošljavanja u javnom sektoru
sve do 31. decembra 2020. godine.
Naime, odredbama član 27e. st. 34–38. Zakona
o budžetskom sistemu propisano je da korisnici
javnih sredstava ne mogu da zasnuju radni odnos
sa novim licima radi popunjavanja slobodnih,
odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decem-
bra 2020. godine, odnosno izuzetno od prethod-
no iznetog, radni odnos sa novim licima može
da se zasnuje uz saglasnost tela Vlade, odnosno
Komisije za davanje saglasnosti za novo zapo-
šljavanje i dodatno radno angažovanje kod ko-
risnika javnih sredstava (dalje: Komisija), na
predlog nadležnog ministarstva, odnosno dru-
gog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno
mišljenje ministarstva.
Ograničenja ukupnog broja zaposlenih na
određeno vreme zbog povećanog obima posla,
lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o
privremenim i povremenim poslovima, preko
omladinske i studentske zadruge i lica angažo-
vanih po drugim osnovama kod korisnika javnih
sredstava primenjuju se od 1. marta 2014. godine.
Zakonom je propisano da ukupan broj zaposlenih
na određeno vreme zbog povećanog obima posla,
lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o
privremenim i povremenim poslovima, preko
omladinske i studentske zadruge i lica angažo-
vanih po drugim osnovama kod korisnika javnih
sredstava ne može biti veći od 10% od ukupnog
broja zaposlenih, dok, izuzetno od iznetog, broj
zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog
obima posla, lica angažovanih po ugovoru o
delu, ugovoru o privremenim i povremenim po-
slovima, preko omladinske i studentske zadruge
i lica angažovanih po drugim osnovama kod ko-
risnika javnih sredstava može da bude veći od
10% od ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost
tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva,
odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno
pribavljeno mišljenje ministarstva.
Uredbom o postupku za pribavljanje sagla-
snosti za novo zapošljavanje i dodatno radno
angažovanje kod korisnika javnih sredstava
(„Sl. glasnik RS”, br. 113/2013, 21/2014, 66/2014,
118/2014, 22/2015 i 59/2015) bliže je uređen po-
stupak za pribavljanje saglasnosti:
1) za zasnivanje radnog odnosa sa novim licima
radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnje-
nih radnih mesta kod korisnika javnih sredsta-
va, u smislu člana 27e stav 35. Zakona o budžetskom
sistemu;
2) da ukupan broj zaposlenih na određeno vreme
zbog povećanog obima posla, lica angažovanih
po osnovu ugovora o delu, ugovora o privreme-
nim i povremenim poslovima, preko omladin-
ske i studentske zadruge i lica angažovanih po
drugim osnovama kod određenog korisnika jav-
nih sredstava, u smislu člana 27e stav 37. Zakona,
bude veći od 10% od ukupnog broja zaposlenih kod
tog korisnika;
NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 121
BUDŽETSKI KORISNICI
3) za nastavljanje postupaka radi popunjavanja
radnih mesta kod korisnika javnih sredstava
koji su započeti, a nisu okončani do dana stupa-
nja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zako-
na o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS”, broj
108/13).
Najčešće nepravilnosti i
nezakonitosti prilikom zasnivanja
radnih odnosa, radnog angažovanja
i obračuna zarada u privrednim
društvima korisnicima javnih
sredstava
Primer: Nepravilno knjiženje obračuna i
isplate zarada
Nezakonitost: Prilikom isplate novčanih
sredstava sa tekućeg računa po osnovu obračuna-
tih zarada poslovna banka ispostavila je izvod
na kojem su evidentirane samo isplate sa računa.
Na osnovu izvoda banke, koji je validan računo-
vodstveni dokument, subjekt kontrole sproveo je
knjiženje tako što je zadužio i razdužio račun
241 za odgovarajuće iznose koji nemaju adekvat-
no opravdanje niti obrazloženje, dok su za od-
govarajuće iznose zaduženi računi 451, 452, 453,
469 po osnovu izmirenih obaveza. Kod subjekta
kontrole takođe je uvidom u dokumentaciju i
knjigovodstvene kartice uočena razlika izme-
đu ukupno obračunate i isplaćene zarada koja je
izvršena preko poslovnog računa banke. Nasta-
la razlika ne odnosi se na ukalkulisanu zaradu
niti je tako knjigovodstveno tretirana, niti ima
neki drugi zakonski osnov ili obrazloženje.
Pravni osnov: Odredbama člana 12. Zakona o
računovodstvu propisano je da se podaci unose
u poslovne knjige na osnovu računovodstvenih
isprava, da se poslovne knjige vode u skladu sa
načelom nepromenjivog zapisa o nastaloj po-
slovnoj promeni, kao i da se poslovne knjige
vode na način koji treba da omogući kontrolu
ulaznih podataka, ispravnosti unetih podataka,
čuvanje podataka, mogućnost korišćenja podata-
ka, mogućnost uvida u promet i stanja na raču-
nima glavne knjige i pomoćnih knjiga, odnosno
transakcija, kao i uvid u hronologiju obavljenog
unosa poslovnih promena. Odredbama člana 13.
Zakona o računovodstvu propisano je da se po-
slovne promene knjiže na računima propisa-
nim kontnim okvirom. Zaduženje računa grupe
24 prilikom isplate zarada suprotno je sadrži-
ni računa grupe 24, koja je propisana odredbama
članova 20. i 34. Pravilnika o Kontnom okviru i
sadržini računa u Kontnom okviru za privred-
na društva, zadruge i preduzetnike. Prethodno
opisano postupanje subjekta kontrole suprotno
je odredbama čl. 12 i 13. Zakona o računovodstvu
i na taj način učinjen je privredni prestup iz
člana 46. ovog zakona, za koji je propisana nov-
čana kazna za pravno lice u iznosu od 100.000 do
3.000.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom
licu u iznosu od 20.000 do 150.000 dinara.
Primer: Neposedovanje validnih
računovodstvenih evidencija
Nezakonitost 1: Subjekt kontrole je izvršio
obračun i knjiženje zarada i tom prilikom poje-
dinim radnicima izvršeno je uvećanje zarade po
osnovu stimulacija. Međutim, subjekt kontrole
u poslovnim evidencijama ne poseduje verodo-
stojne računovodstvene isprave na osnovu kojih
je izvršen obračun. Naime, u dosijeu radnika ne-
dostaje ugovor o radu, dok u nalogu za knjiženje
nije data radna lista sa utvrđenom visinom sti-
mulacije overenom od strane neposrednog ru-
kovodioca, uz priloženo obrazloženje, niti je
subjekat poseduje, iako je kolektivnim ugovorom
koji je zaključen između subjekta kontrole i sin-
dikalne organizacije ugovoreno da se osnovna
zarada može uvećavati ili umanjivati (stimu-
lacija) do 20% po osnovu obima i kvaliteta iz-
vršenih poslova, izuzetnog odnosa prema radu
ili završetka poslova znatno pre rokova pred-
viđenih operativnim planom poslodavca, kao i
da visinu stimulacije (pozitivne ili negativne)
određuje neposredni rukovodilac zaposlenog
upisivanjem procenta stimulacije u radnu listu
zaposlenog, uz obavezno obrazloženje.
Nezakonitost 2: Zaposleni je raspoređen
na novo radno mesto bez aneksiranja ugovora
o radu, a isplata zarade vršena je u skladu sa
elementima zarade (koeficijent i osnovica) za
novo radno mesto koji su utvrđeni kolektivnim
ugovorom.
Nezakonitost 3: Obračun naknade zarade
zaposlenog za vreme godišnjeg odmora nije iz-
vršen na osnovu rešenja o godišnjem odmoru,
koje ne postoji ni u jednoj evidenciji subjekta
kontrole (dosije zaposlenog, prilozi naloga za
knjiženje zarade i dr.). Subjekt kontrole takođe
ne poseduje analitičke evidencije zaposlenih
122 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
koje se u skladu sa internom regulativom subjek-
ta vode u Službi obračuna zarada. Takođe, vr-
šene su isplate zarada pod stavkom „Drugo”, za
koje subjekt nema pravni osnov ni obrazloženje,
niti poseduje validnu računovodstvenu ispravu
na osnovu koje je izvršena isplata.
Pravni osnov: Odredbama člana 8. propisano
je da se knjiženje poslovnih promena na računi-
ma imovine, obaveza i kapitala, prihodima i
rashodima vrši na osnovu verodostojnih ra-
čunovodstvenih isprava, da računovodstvena
isprava predstavlja pisani dokument ili elek-
tronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja
obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u po-
slovnim knjigama, tako da se iz računovodstve-
ne isprave nedvosmisleno mogu saznati osnov,
vrsta i sadržaj poslovne promene, kao i da se
računovodstvena isprava sastavlja u potreb-
nom broju primeraka na mestu i u vreme nastan-
ka poslovne promene, a ona koja je sastavljena
u jednom primerku može da se otpremi ako su
podaci iz te isprave stalno dostupni. Član 24.
propisuje da su pravna lica dužna da uredno
čuvaju računovodstvene isprave, poslovne knji-
ge i finansijske izveštaje i da opštim aktom
odrede odgovorna lica i poslovne prostorije
za njihovo čuvanje, ali i način čuvanja, kao i da
trajno čuvaju isplatne liste ili analitičke evi-
dencije zarada. Prethodno opisano postupanje
subjekta kontrole suprotno je odredbama člano-
va 8. i 24. Zakona o računovodstvu i predstavlja
privredni prestup iz člana 46. ovog zakona, za
koji je propisana novčana kazna za pravno lice
u iznosu od 100.000 do 3.000.000 dinara, a za od-
govorno lice u pravnom licu u iznosu od 20.000
do 150.000 dinara.
Primer 3: Izmene ugovora o radu
Nezakonitost: Subjekt kontrole je nakon
odluke Nadzornog odbora propustio da sa zapo-
slenim koji je raspoređen na poslove generalnog
direktora zaključi aneks ugovora o radu, kao i
da mu donese i dostavi rešenje o ostvarivanju
prava, obaveza i odgovornosti.
Pravni osnov: Odredbama člana 35. Zakona o
radu propisana je obaveza poslodavca da ugovor
o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa ovim
zakonom ili njihovu kopiju drži u sedištu ili
drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na
drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposle-
ni ili radno angažovano lice radi. Odredbama
člana 48. Zakona o radu propisano je da direk-
tor, odnosno drugi zakonski zastupnik poslodav-
ca može da zasnuje radni odnos na neodređeno
vreme ili određeno vreme ugovorom o radu.
Istim članom propisano je da se međusobna
prava, obaveze i odgovornosti direktora koji
nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuju
ugovorom, kao i da lice koje obavlja poslove di-
rektora van radnog odnosa ima pravo na naknadu
za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti u
skladu sa ugovorom. Odredbama člana 171. Zako-
na o radu u okviru dela zakona koji se bavi iz-
menama ugovorenih uslova rada propisano je da
poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu
ugovorenih uslova rada, odnosno aneks ugovora,
između ostalog, i radi premeštanja na drugi od-
govarajući posao zbog potreba procesa i organi-
zacije rada ili radi promene novčanog iznosa
osnovne zarade ili elemenata za utvrđivanje
osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade,
uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog
koja su sadržana u ugovoru o radu. Odredbama
172. Zakona o radu propisano je da je poslodavac
dužan da, uz aneks ugovora o radu, zaposlenom
dostavi pisano obaveštenje koje sadrži razloge
za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni
treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice
koje mogu da nastanu odbijanjem ponude. Odred-
bama člana 192. Zakona o radu propisano je da o
pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog
odnosa u pravnom licu odlučuje nadležni organ
kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom
ili opštim aktom poslodavca ili lice koje on
ovlasti (odnosno pre izmene Zakona do 29. jula
2014. godine direktor ili zaposleni koga on
ovlasti) u pisanom obliku. Odredbama člana
193. Zakona o radu propisano je da se zaposlenom
u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvari-
vanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obra-
zloženjem i poukom o pravnom leku. Prethodno
opisano postupanje subjekta kontrole suprotno
je odredbama čl. 35, 48, 171, 172. i 193. Zakona o
radu, čime je učinjen prekršaj pravnog lica i
odgovornog lica u pravnom licu iz čl. 274. i 276.
ovog zakona.
Primer 4: Zapošljavanje bez saglasnosti
Nezakonitost: Subjekt kontrole je u kontro-
lisanom periodu u dužem vremenskom periodu
angažovao određeni broj lica za obavljanje po-
slova po osnovu ugovora zaključenog sa drugim
NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 123
BUDŽETSKI KORISNICI
pravnim licem. Sa svakim radno angažovanim
licem zaključen je ugovor o obavljanju privre-
menih i povremenih poslova. Ukupan broj radno
angažovanih lica veći je od 10% zaposlenih. Su-
bjekt kontrole ne poseduje saglasnost Komisije
za angažovanje ovih lica.
Pravni osnov: Na ovaj način subjekt kontro-
le postupio je suprotno odredbama člana 27e
stav 34–38. Zakona o budžetskom sistemu, koje se
odnose na zabranu zapošljavanja, kao i suprot-
no odredbama čl. 3, 6. i 8. Uredbe o postupku za
pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje
i dodatno radno angažovanje kod korisnika jav-
nih sredstava, čime je korisnik javnih sredstava
počinio prekršaj iz člana 103b stav 2. Zakona o
budžetskom sistemu.
Postojanje osnova za krivičnu odgovornost
Prethodno opisana postupanja, u zavisnosti
od činjeničnog stanja konstatovanog inspekcij-
skom kontrolom, mogu da budu okarakterisa-
na i kao krivično delo, a protiv počinilaca
podneta krivična prijava. Naime, članom 361.
Krivičnog zakonika kao krivično delo nesave-
stan rad u službi okarakterisano je sledeće
postupanje u slučaju kada službeno lice koje kr-
šenjem zakona ili drugih propisa ili opštih
akata, propuštanjem dužnosti nadzora ili na
drugi način očigledno nesavesno postupa u vr-
šenju službe, iako je bilo svesno ili je bilo
dužno i moglo biti svesno da usled toga može
da nastupi teža povreda prava drugog ili imo-
vinska šteta, pa takva povreda, odnosno šteta
u iznosu koji prelazi četiristo pedeset hiljada
dinara i nastupi.
Zaključak
Nepravilnosti i nezakonitosti prilikom ko-
rišćenja javnih sredstava, utvrđene u privred-
nim društvima korisnicima javnih sredstava u
postupku inspekcijske kontrole, koje za posle-
dicu imaju obračun i isplatu sredstava u iznosu
većem od zakonom dozvoljenog, imaju tretman ne-
zakonito utrošenih javnih prihoda (nezakonito
isplaćena sredstva).
U skladu sa odredbama člana 87. stav 4. Za-
kona o budžetskom sistemu, Budžetska inspekcija
zapisnikom o inspekcijskoj kontroli predlaže,
a ukoliko korisnik ne postupi po predloženim
merama, rešenjem nalaže da se iznos nezakoni-
to isplaćenih sredstva (utvrđen u postupku in-
spekcijske kontrole i konstatovan zapisnikom)
vrati u budžet.
Prema tome, može se zaključiti da se postupa-
nje Budžetske inspekcije u postupku inspekcijske
kontrole u privrednom društvu korisniku jav-
nih sredstava svodi na sledeće:
● U postupku inspekcijske kontrole utvrđuje
se ukupan iznos nezakonito utrošenih javnih
prihoda.
● Zapisnikom o inspekcijskoj kontroli kon-
statuje se činjenično stanje i predlažu mere za
otklanjanje utvrđenih nezakonitosti i nepra-
vilnosti u radu kontrolisanog subjekta (npr. us-
postavljanje odgovarajućih evidencija, uplata
u budžet ukupnog iznosa nezakonito isplaćenih
sredstava i dr.).
● Ukoliko subjekt kontrole u ostavljenom
roku ne postupi u potpunosti po predloženim
merama, odnosno ne izvrši uplatu ukupnog izno-
sa ili izvrši samo delimičnu uplatu, rešenjem
Budžetske inspekcije subjektu kontrole nalaže se
uplata ukupnog, odnosno preostalog iznosa neza-
konito isplaćenih sredstava.
● Protiv odgovornog lica u pravnom licu, a
u skladu sa odredbama člana 104. Zakona o budžet-
skom sistemu, nadležnom pravosudnom organu
Budžetska inspekcija podnosi prekršajnu pri-
javu, a ukoliko su ispunjeni uslovi propisani
Krivičnim zakonikom, protiv odgovornih lica
podnosi se krivična prijava.
BUDŽETSKI KORISNICI
dipl. ekon. Maja Jovanović, viši budžetski inspektor u Ministarstvu finansija
Kontrola zapošljavanja i
obračuna zarada, naknada i
drugih primanja u privrednim
društvima korisnicima javnih
sredstava
U ovom tekstu biće više reči o zapošljavanju i obračunu zarada kod subjeka-
ta kontrole, privrednih društava čije je poslovanje regulisano Zakonom o
privrednim društvima, koja su, međutim, zbog ispunjenosti određenih uslova
propisanih zakonom svrstana u korisnike javnih sredstava (obavljaju poslove
od opšteg interesa, osnovala ih je država ili su u njenom većinskom vlasni-
štvu, koriste neki oblik donacije ili subvencije i dr.). Fokus je na rashodima
koji nastaju po osnovu zapošljavanja i obračuna zarada. Pored toga, biće uka-
zano na specifičnosti obračuna zarada u privrednim društvima korisnici-
ma javnih sredstava, kao i neke od najčešćih nepravilnosti i nezakonitosti
koje se čine prilikom zapošljavanja ili obračuna i isplate zarada, naknada
i drugih primanja po osnovu rada.
Uvod
Cilj teksta je da se sagledaju zapošljavanje i
obračun zarada iz ugla kontrole osnovanosti,
zakonitosti i tačnosti obračuna zarada, radi
skretanja pažnje zaposlenima koji su angažovani
na pravno-kadrovskim i finansijsko-računovod-
stvenim poslovima, kao i odgovornim licima
pravnog lica na značaj i odgovornost poslova
koje obavljaju, imajući u vidu posledice nezako-
nitog i nepravilnog postupanja korisnika javnih
sredstava.
Zapošljavanje i obračun zarada,
naknada i drugih primanja
Budžetska kontrola obuhvata kontrolu pri-
mene propisa i namenskog i zakonitog korišće-
nja sredstava kod subjekta kontrole. Kontrola
primene propisa iz oblasti zapošljavanja i
obračuna zarada sprovodi se u cilju utvrđiva-
nja pravnog osnova i opravdanosti rashoda, za-
konitosti i tačnosti obračuna kod konkretnog
subjekta kontrole. Po završetku postupka in-
spekcijske kontrole zapisnikom se konstatuje
utvrđeno činjenično stanje i predlažu mere
koje je potrebno preduzeti radi otklanjanja
utvrđenih nezakonitosti ili sprečavanja da se
iste ponove, dok se rešenjem nalaže povraćaj
nezakonito utrošenih sredstava u budžet. Nakon
toga, budžetski inspektor, ukoliko kod subjekta
inspekcijske kontrole otkrije nezakonitost
koja je kažnjiva prema zakonu ili drugom pro-
pisu, nadležnom pravosudnom organu podnosi
krivičnu prijavu, prijavu za privredni prestup
ili zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Specifičnosti kontrole obračuna
zarada kod korisnika javnih sredstava
Pored Zakona o radu, kao sistemskog zakona
koji reguliše prava, obaveze i odgovornosti
iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, ko-
risnici javnih sredstava su obveznici primene
i drugih propisa koji prava po osnovu rada de-
taljnije regulišu, dopunjavaju dodatnim obave-
NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 119
BUDŽETSKI KORISNICI
zama koje su nametnute javnom sektoru ili neka
prava ograničavaju u smislu da se u segmentima
gde je ostavljena sloboda pri utvrđivanju visi-
ne elemenata zarade ti iznosi ograničavaju na
propisane maksimalne iznose ili se određena
sredstva po osnovu rada obustavljaju u skladu
sa utvrđenim fiskalnim pravilima, čiji je cilj
smanjivanje tekućih javnih rashoda, uglavnom
svođenjem rashoda za plate na održiv nivo.
Shodno tome, korisnici javnih sredstava
obavezni su da, pored Zakona o radu, primenjuju i
druge propise kojima su regulisane zarade, pla-
te, naknade i druga primanja iz radnog odnosa u
javnom sektoru, a između ostalih i:
1) Zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u jav-
nom sektoru,
2) Zakon o privremenom uređivanju osnovica za
obračun i isplatu plata, odnosno zarada i dru-
gih stalnih primanja kod korisnika javnih sred-
stava.
Ograničenje maksimalnog iznosa zarada
Maksimalna zarada u privrednim društvi-
ma korisnicima javnih sredstava ne može biti
veća od iznosa koji se dobija množenjem najvećeg
koeficijenta za položaj, utvrđenog zakonom ko-
jim se uređuju plate državnih službenika i na-
meštenika, sa osnovicom utvrđenom zakonom o
budžetu za tekuću godinu. Zarada zaposlenih koji
obavljaju prateće i pomoćno-tehničke poslove,
koji su iste vrste kao poslovi nameštenika iz
IV, V i VI grupe radnih mesta, ograničena je na
iznos koji se dobija množenjem koeficijenta za
radno mesto nameštenika prema platnoj grupi u
kojoj se radno mesto nalazi sa osnovicom utvr-
đenom zakonom o budžetu za tekuću godinu.
Shodno tome, maksimalna zarada u septem-
bru 2019. godine iznosi 172.919,61 dinar, sa
pripadajućim porezom i doprinosima, dok
maksimalna zarada zaposlenih koji obavljaju
prateće i pomoćno-tehničke poslove, koji su
iste vrste kao poslovi nameštenika iz IV, V i VI
vrste radnih mesta prema propisima o držav-
nim službenicima i nameštenicima, u septem-
bru 2019. godine iznosi 28.819,94, 23.055,95 i
19.213,29 dinara.
Isplatilac zarada u javnom sektoru dužan je
da svoja akta uskladi sa odredbama ovog zakona.
Zakonom o utvrđivanju maksimalne zarade
propisana je prekršajna odgovornost i nov-
čana kazna u iznosu od 500.000 do 1.000.000
dinara za pravno lice koje isplati zaradu su-
protno odredbama ovog zakona i svoja interna
akta ne uskladi sa odredbama zakona. Za odgo-
vorno lice pravnog lica takođe je propisana
prekršajna odgovornost i novčana kazna u iz-
nosu od 50.000 do 150.000 dinara.
Više reči o maksimalnoj zaradi i načinu nje-
nog utvrđivanja u „Poslovnom savetniku” broj
5/2019.
Uvećanje zarade po osnovu minulog rada
Iznos ovako utvrđene maksimalne zarade
može da se uveća samo po osnovu vremena prove-
denog na radu za svaku punu godinu rada ostvare-
nu u radnom odnosu u iznosu od 0,4% od osnovne
zarade.
Zakonom o radu propisano je da zaposleni
ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj
opštim aktom i ugovorom o radu, i to po osnovu
vremena provedenog na radu za svaku punu godinu
rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca
(minuli rad) – najmanje 0,4% od osnovice.
Međutim, kako je Zakonom o utvrđivanju mak-
simalne zarade u javnom sektoru to pravo ogra-
ničeno, a Zakonom o privremenom uređivanju
osnovica propisano da su ništave odredbe op-
šteg ili pojedinačnog akta (osim pojedinačnog
akta kojim se plata povećava po osnovu napre-
dovanja) kojim se povećavaju osnovice, koefi-
cijenti i drugi elementi, odnosno uvode novi
elementi na osnovu kojih se povećava iznos pla-
ta i drugog stalnog primanja kod subjekata, koji
je donet za vreme primene ovog zakona, tako mi-
nuli rad u javnom sektoru ne može biti utvrđen
u iznosu većem od 0,4%. Izuzetak su privredna
društva koja su izuzeta od primene zakona, o
čemu je bilo govora u „Poslovnom savetniku”
broj 5/2019.
Zakonom o utvrđivanju maksimalne zarade
u javnom sektoru propisane su prekršajna od-
govornost i novčana kazna u iznosu od 500.000
do 1.000.000 dinara za pravno lice koje izvr-
ši uvećanje zarade u skladu sa odredbama
ovog zakona. Za odgovorno lice pravnog lica
takođe je propisana prekršajna odgovornost,
kao i novčana kazna u iznosu od 50.000 do
150.000 dinara.
120 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
Izveštavanje
Privredno društvo korisnik javnih sred-
stava, kao isplatilac zarada u javnom sektoru,
dužno je da u roku od 10 dana od dana konačne
isplate zarada za određeni mesec Ministarstvu
finansija (područnoj filijali Uprave za trezor)
dostavi izveštaj o isplaćenim zaradama za taj
mesec. Pravilnikom o izveštavanju o ispla-
ćenim zaradama u javnom sektoru („Sl. glasnik
RS”, br. 100/2012) uređeni su oblik i sadržina
obrasca za dostavljanje podataka o isplaćenim
zaradama.
Zakonom o utvrđivanju maksimalne zarade
propisana je prekršajna odgovornost i novča-
na kazna u iznosu od 500.000 do 1.000.000 dinara
za pravno lice koje Ministarstvu finansija,
Upravi za trezor, ne dostavlja izveštaje o
isplaćenim zaradama na način i u rokovima
utvrđenim ovim zakonom. Za odgovorno lice
pravnog lica takođe su propisane prekršajna
odgovornost i novčana kazna u iznosu od 50.000
do 150.000 dinara.
Zakon o budžetskom sistemu – kontrola
zapošljavanja i radnog angažovanja
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o bu-
džetskom sistemu („Sl. glasnik RS”, broj 108/13),
koji je stupio na snagu 7. decembra 2013. godine,
propisana je zabrana zasnivanja radnog odnosa
sa novim licima radi popunjavanja slobodnih,
odnosno upražnjenih radnih mesta kod korisni-
ka javnih sredstva do 31. decembra 2015. godine.
Zabrana zapošljavanja je uvedena kao glavni in-
strument fiskalne konsolidacije. Izmenama i
dopunama ovog zakona utvrđena je zabrana zapo-
šljavanja za svaku narednu godinu, tj. odredbe
člana 27e stav 34. menjane su samo u delu koji se
odnosi na period zabrane. Najnovijom izmenom
Zakona od 7. oktobra 2019. godine produženo je
trajanje zabrane zapošljavanja u javnom sektoru
sve do 31. decembra 2020. godine.
Naime, odredbama član 27e. st. 34–38. Zakona
o budžetskom sistemu propisano je da korisnici
javnih sredstava ne mogu da zasnuju radni odnos
sa novim licima radi popunjavanja slobodnih,
odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decem-
bra 2020. godine, odnosno izuzetno od prethod-
no iznetog, radni odnos sa novim licima može
da se zasnuje uz saglasnost tela Vlade, odnosno
Komisije za davanje saglasnosti za novo zapo-
šljavanje i dodatno radno angažovanje kod ko-
risnika javnih sredstava (dalje: Komisija), na
predlog nadležnog ministarstva, odnosno dru-
gog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno
mišljenje ministarstva.
Ograničenja ukupnog broja zaposlenih na
određeno vreme zbog povećanog obima posla,
lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o
privremenim i povremenim poslovima, preko
omladinske i studentske zadruge i lica angažo-
vanih po drugim osnovama kod korisnika javnih
sredstava primenjuju se od 1. marta 2014. godine.
Zakonom je propisano da ukupan broj zaposlenih
na određeno vreme zbog povećanog obima posla,
lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o
privremenim i povremenim poslovima, preko
omladinske i studentske zadruge i lica angažo-
vanih po drugim osnovama kod korisnika javnih
sredstava ne može biti veći od 10% od ukupnog
broja zaposlenih, dok, izuzetno od iznetog, broj
zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog
obima posla, lica angažovanih po ugovoru o
delu, ugovoru o privremenim i povremenim po-
slovima, preko omladinske i studentske zadruge
i lica angažovanih po drugim osnovama kod ko-
risnika javnih sredstava može da bude veći od
10% od ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost
tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva,
odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno
pribavljeno mišljenje ministarstva.
Uredbom o postupku za pribavljanje sagla-
snosti za novo zapošljavanje i dodatno radno
angažovanje kod korisnika javnih sredstava
(„Sl. glasnik RS”, br. 113/2013, 21/2014, 66/2014,
118/2014, 22/2015 i 59/2015) bliže je uređen po-
stupak za pribavljanje saglasnosti:
1) za zasnivanje radnog odnosa sa novim licima
radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnje-
nih radnih mesta kod korisnika javnih sredsta-
va, u smislu člana 27e stav 35. Zakona o budžetskom
sistemu;
2) da ukupan broj zaposlenih na određeno vreme
zbog povećanog obima posla, lica angažovanih
po osnovu ugovora o delu, ugovora o privreme-
nim i povremenim poslovima, preko omladin-
ske i studentske zadruge i lica angažovanih po
drugim osnovama kod određenog korisnika jav-
nih sredstava, u smislu člana 27e stav 37. Zakona,
bude veći od 10% od ukupnog broja zaposlenih kod
tog korisnika;
NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 121
BUDŽETSKI KORISNICI
3) za nastavljanje postupaka radi popunjavanja
radnih mesta kod korisnika javnih sredstava
koji su započeti, a nisu okončani do dana stupa-
nja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zako-
na o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS”, broj
108/13).
Najčešće nepravilnosti i
nezakonitosti prilikom zasnivanja
radnih odnosa, radnog angažovanja
i obračuna zarada u privrednim
društvima korisnicima javnih
sredstava
Primer: Nepravilno knjiženje obračuna i
isplate zarada
Nezakonitost: Prilikom isplate novčanih
sredstava sa tekućeg računa po osnovu obračuna-
tih zarada poslovna banka ispostavila je izvod
na kojem su evidentirane samo isplate sa računa.
Na osnovu izvoda banke, koji je validan računo-
vodstveni dokument, subjekt kontrole sproveo je
knjiženje tako što je zadužio i razdužio račun
241 za odgovarajuće iznose koji nemaju adekvat-
no opravdanje niti obrazloženje, dok su za od-
govarajuće iznose zaduženi računi 451, 452, 453,
469 po osnovu izmirenih obaveza. Kod subjekta
kontrole takođe je uvidom u dokumentaciju i
knjigovodstvene kartice uočena razlika izme-
đu ukupno obračunate i isplaćene zarada koja je
izvršena preko poslovnog računa banke. Nasta-
la razlika ne odnosi se na ukalkulisanu zaradu
niti je tako knjigovodstveno tretirana, niti ima
neki drugi zakonski osnov ili obrazloženje.
Pravni osnov: Odredbama člana 12. Zakona o
računovodstvu propisano je da se podaci unose
u poslovne knjige na osnovu računovodstvenih
isprava, da se poslovne knjige vode u skladu sa
načelom nepromenjivog zapisa o nastaloj po-
slovnoj promeni, kao i da se poslovne knjige
vode na način koji treba da omogući kontrolu
ulaznih podataka, ispravnosti unetih podataka,
čuvanje podataka, mogućnost korišćenja podata-
ka, mogućnost uvida u promet i stanja na raču-
nima glavne knjige i pomoćnih knjiga, odnosno
transakcija, kao i uvid u hronologiju obavljenog
unosa poslovnih promena. Odredbama člana 13.
Zakona o računovodstvu propisano je da se po-
slovne promene knjiže na računima propisa-
nim kontnim okvirom. Zaduženje računa grupe
24 prilikom isplate zarada suprotno je sadrži-
ni računa grupe 24, koja je propisana odredbama
članova 20. i 34. Pravilnika o Kontnom okviru i
sadržini računa u Kontnom okviru za privred-
na društva, zadruge i preduzetnike. Prethodno
opisano postupanje subjekta kontrole suprotno
je odredbama čl. 12 i 13. Zakona o računovodstvu
i na taj način učinjen je privredni prestup iz
člana 46. ovog zakona, za koji je propisana nov-
čana kazna za pravno lice u iznosu od 100.000 do
3.000.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom
licu u iznosu od 20.000 do 150.000 dinara.
Primer: Neposedovanje validnih
računovodstvenih evidencija
Nezakonitost 1: Subjekt kontrole je izvršio
obračun i knjiženje zarada i tom prilikom poje-
dinim radnicima izvršeno je uvećanje zarade po
osnovu stimulacija. Međutim, subjekt kontrole
u poslovnim evidencijama ne poseduje verodo-
stojne računovodstvene isprave na osnovu kojih
je izvršen obračun. Naime, u dosijeu radnika ne-
dostaje ugovor o radu, dok u nalogu za knjiženje
nije data radna lista sa utvrđenom visinom sti-
mulacije overenom od strane neposrednog ru-
kovodioca, uz priloženo obrazloženje, niti je
subjekat poseduje, iako je kolektivnim ugovorom
koji je zaključen između subjekta kontrole i sin-
dikalne organizacije ugovoreno da se osnovna
zarada može uvećavati ili umanjivati (stimu-
lacija) do 20% po osnovu obima i kvaliteta iz-
vršenih poslova, izuzetnog odnosa prema radu
ili završetka poslova znatno pre rokova pred-
viđenih operativnim planom poslodavca, kao i
da visinu stimulacije (pozitivne ili negativne)
određuje neposredni rukovodilac zaposlenog
upisivanjem procenta stimulacije u radnu listu
zaposlenog, uz obavezno obrazloženje.
Nezakonitost 2: Zaposleni je raspoređen
na novo radno mesto bez aneksiranja ugovora
o radu, a isplata zarade vršena je u skladu sa
elementima zarade (koeficijent i osnovica) za
novo radno mesto koji su utvrđeni kolektivnim
ugovorom.
Nezakonitost 3: Obračun naknade zarade
zaposlenog za vreme godišnjeg odmora nije iz-
vršen na osnovu rešenja o godišnjem odmoru,
koje ne postoji ni u jednoj evidenciji subjekta
kontrole (dosije zaposlenog, prilozi naloga za
knjiženje zarade i dr.). Subjekt kontrole takođe
ne poseduje analitičke evidencije zaposlenih
122 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
koje se u skladu sa internom regulativom subjek-
ta vode u Službi obračuna zarada. Takođe, vr-
šene su isplate zarada pod stavkom „Drugo”, za
koje subjekt nema pravni osnov ni obrazloženje,
niti poseduje validnu računovodstvenu ispravu
na osnovu koje je izvršena isplata.
Pravni osnov: Odredbama člana 8. propisano
je da se knjiženje poslovnih promena na računi-
ma imovine, obaveza i kapitala, prihodima i
rashodima vrši na osnovu verodostojnih ra-
čunovodstvenih isprava, da računovodstvena
isprava predstavlja pisani dokument ili elek-
tronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja
obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u po-
slovnim knjigama, tako da se iz računovodstve-
ne isprave nedvosmisleno mogu saznati osnov,
vrsta i sadržaj poslovne promene, kao i da se
računovodstvena isprava sastavlja u potreb-
nom broju primeraka na mestu i u vreme nastan-
ka poslovne promene, a ona koja je sastavljena
u jednom primerku može da se otpremi ako su
podaci iz te isprave stalno dostupni. Član 24.
propisuje da su pravna lica dužna da uredno
čuvaju računovodstvene isprave, poslovne knji-
ge i finansijske izveštaje i da opštim aktom
odrede odgovorna lica i poslovne prostorije
za njihovo čuvanje, ali i način čuvanja, kao i da
trajno čuvaju isplatne liste ili analitičke evi-
dencije zarada. Prethodno opisano postupanje
subjekta kontrole suprotno je odredbama člano-
va 8. i 24. Zakona o računovodstvu i predstavlja
privredni prestup iz člana 46. ovog zakona, za
koji je propisana novčana kazna za pravno lice
u iznosu od 100.000 do 3.000.000 dinara, a za od-
govorno lice u pravnom licu u iznosu od 20.000
do 150.000 dinara.
Primer 3: Izmene ugovora o radu
Nezakonitost: Subjekt kontrole je nakon
odluke Nadzornog odbora propustio da sa zapo-
slenim koji je raspoređen na poslove generalnog
direktora zaključi aneks ugovora o radu, kao i
da mu donese i dostavi rešenje o ostvarivanju
prava, obaveza i odgovornosti.
Pravni osnov: Odredbama člana 35. Zakona o
radu propisana je obaveza poslodavca da ugovor
o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa ovim
zakonom ili njihovu kopiju drži u sedištu ili
drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na
drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposle-
ni ili radno angažovano lice radi. Odredbama
člana 48. Zakona o radu propisano je da direk-
tor, odnosno drugi zakonski zastupnik poslodav-
ca može da zasnuje radni odnos na neodređeno
vreme ili određeno vreme ugovorom o radu.
Istim članom propisano je da se međusobna
prava, obaveze i odgovornosti direktora koji
nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuju
ugovorom, kao i da lice koje obavlja poslove di-
rektora van radnog odnosa ima pravo na naknadu
za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti u
skladu sa ugovorom. Odredbama člana 171. Zako-
na o radu u okviru dela zakona koji se bavi iz-
menama ugovorenih uslova rada propisano je da
poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu
ugovorenih uslova rada, odnosno aneks ugovora,
između ostalog, i radi premeštanja na drugi od-
govarajući posao zbog potreba procesa i organi-
zacije rada ili radi promene novčanog iznosa
osnovne zarade ili elemenata za utvrđivanje
osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade,
uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog
koja su sadržana u ugovoru o radu. Odredbama
172. Zakona o radu propisano je da je poslodavac
dužan da, uz aneks ugovora o radu, zaposlenom
dostavi pisano obaveštenje koje sadrži razloge
za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni
treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice
koje mogu da nastanu odbijanjem ponude. Odred-
bama člana 192. Zakona o radu propisano je da o
pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog
odnosa u pravnom licu odlučuje nadležni organ
kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom
ili opštim aktom poslodavca ili lice koje on
ovlasti (odnosno pre izmene Zakona do 29. jula
2014. godine direktor ili zaposleni koga on
ovlasti) u pisanom obliku. Odredbama člana
193. Zakona o radu propisano je da se zaposlenom
u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvari-
vanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obra-
zloženjem i poukom o pravnom leku. Prethodno
opisano postupanje subjekta kontrole suprotno
je odredbama čl. 35, 48, 171, 172. i 193. Zakona o
radu, čime je učinjen prekršaj pravnog lica i
odgovornog lica u pravnom licu iz čl. 274. i 276.
ovog zakona.
Primer 4: Zapošljavanje bez saglasnosti
Nezakonitost: Subjekt kontrole je u kontro-
lisanom periodu u dužem vremenskom periodu
angažovao određeni broj lica za obavljanje po-
slova po osnovu ugovora zaključenog sa drugim
NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 123
BUDŽETSKI KORISNICI
pravnim licem. Sa svakim radno angažovanim
licem zaključen je ugovor o obavljanju privre-
menih i povremenih poslova. Ukupan broj radno
angažovanih lica veći je od 10% zaposlenih. Su-
bjekt kontrole ne poseduje saglasnost Komisije
za angažovanje ovih lica.
Pravni osnov: Na ovaj način subjekt kontro-
le postupio je suprotno odredbama člana 27e
stav 34–38. Zakona o budžetskom sistemu, koje se
odnose na zabranu zapošljavanja, kao i suprot-
no odredbama čl. 3, 6. i 8. Uredbe o postupku za
pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje
i dodatno radno angažovanje kod korisnika jav-
nih sredstava, čime je korisnik javnih sredstava
počinio prekršaj iz člana 103b stav 2. Zakona o
budžetskom sistemu.
Postojanje osnova za krivičnu odgovornost
Prethodno opisana postupanja, u zavisnosti
od činjeničnog stanja konstatovanog inspekcij-
skom kontrolom, mogu da budu okarakterisa-
na i kao krivično delo, a protiv počinilaca
podneta krivična prijava. Naime, članom 361.
Krivičnog zakonika kao krivično delo nesave-
stan rad u službi okarakterisano je sledeće
postupanje u slučaju kada službeno lice koje kr-
šenjem zakona ili drugih propisa ili opštih
akata, propuštanjem dužnosti nadzora ili na
drugi način očigledno nesavesno postupa u vr-
šenju službe, iako je bilo svesno ili je bilo
dužno i moglo biti svesno da usled toga može
da nastupi teža povreda prava drugog ili imo-
vinska šteta, pa takva povreda, odnosno šteta
u iznosu koji prelazi četiristo pedeset hiljada
dinara i nastupi.
Zaključak
Nepravilnosti i nezakonitosti prilikom ko-
rišćenja javnih sredstava, utvrđene u privred-
nim društvima korisnicima javnih sredstava u
postupku inspekcijske kontrole, koje za posle-
dicu imaju obračun i isplatu sredstava u iznosu
većem od zakonom dozvoljenog, imaju tretman ne-
zakonito utrošenih javnih prihoda (nezakonito
isplaćena sredstva).
U skladu sa odredbama člana 87. stav 4. Za-
kona o budžetskom sistemu, Budžetska inspekcija
zapisnikom o inspekcijskoj kontroli predlaže,
a ukoliko korisnik ne postupi po predloženim
merama, rešenjem nalaže da se iznos nezakoni-
to isplaćenih sredstva (utvrđen u postupku in-
spekcijske kontrole i konstatovan zapisnikom)
vrati u budžet.
Prema tome, može se zaključiti da se postupa-
nje Budžetske inspekcije u postupku inspekcijske
kontrole u privrednom društvu korisniku jav-
nih sredstava svodi na sledeće:
● U postupku inspekcijske kontrole utvrđuje
se ukupan iznos nezakonito utrošenih javnih
prihoda.
● Zapisnikom o inspekcijskoj kontroli kon-
statuje se činjenično stanje i predlažu mere za
otklanjanje utvrđenih nezakonitosti i nepra-
vilnosti u radu kontrolisanog subjekta (npr. us-
postavljanje odgovarajućih evidencija, uplata
u budžet ukupnog iznosa nezakonito isplaćenih
sredstava i dr.).
● Ukoliko subjekt kontrole u ostavljenom
roku ne postupi u potpunosti po predloženim
merama, odnosno ne izvrši uplatu ukupnog izno-
sa ili izvrši samo delimičnu uplatu, rešenjem
Budžetske inspekcije subjektu kontrole nalaže se
uplata ukupnog, odnosno preostalog iznosa neza-
konito isplaćenih sredstava.
● Protiv odgovornog lica u pravnom licu, a
u skladu sa odredbama člana 104. Zakona o budžet-
skom sistemu, nadležnom pravosudnom organu
Budžetska inspekcija podnosi prekršajnu pri-
javu, a ukoliko su ispunjeni uslovi propisani
Krivičnim zakonikom, protiv odgovornih lica
podnosi se krivična prijava.