Zakon o izmena i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost objavljen je u „Službenom glasniku RS” broj 72/2019, a stupio je na snagu 15. 10. 2019. godine. Zakon će se primenjivati od 1. januara 2020. godine, osim izmena u članovima 24. i 26, kao i odredaba koje sadrže ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata, koje će se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2019%2F10%2FPS35-36.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
36 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
Dr Marijana Žiravac Mladenović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Poslovni savetnik”
Komentar izmena i dopuna Zakona o
PDV-u
Zakon o izmena i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost objavljen je u
„Službenom glasniku RS” broj 72/2019, a stupio je na snagu 15. 10. 2019. godine.
Zakon će se primenjivati od 1. januara 2020. godine, osim izmena u članovima
24. i 26, kao i odredaba koje sadrže ovlašćenja za donošenje podzakonskih
akata, koje će se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o PDV-u
(dalje: Zakon) ima 11 članova (od kojih je posled-
nji član u vezi sa stupanjem i primenom Zakona),
a izmene se odnose na sledeće:
1) Novi članovi 7a, 7b i 7v – uređen je poreski
tretman (ne)namenskih vrednosnih vaučera.
2) Član 10 – precizirano je pravilo o određiva-
nju poreskog dužnika.
3) Član 10a – precizirana je obaveza stranog lica
da se evidentira kao obveznik PDV-a i u sluča-
ju kada vrši promet koji je oslobođen PDV-a sa
pravom na odbitak prethodnog poreza.
4) Član 11 – uređen je način određivanja mesta
prometa dobara koji se vrši na brodu, odnosno
u letilici ili vozu u toku prevoza putnika.
5) Član 12 – uređeno je mesto prometa usluge pre-
daje jela i pića za konzumaciju na brodu, odnosno
u letilici ili vozu u toku prevoza putnika, a pre-
cizirano je i određivanje mesta sedišta, stalne
poslovne jedinice, prebivališta i boravišta
primaoca usluge.
6) Član 16 – izdavanje računa kao momenat na-
stanka poreske obaveze.
NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 37
AKTUELNA TEMA
7) Član 24 – uvodi se poresko oslobođenje za
promet dobara i usluga, kao i uvoz dobara koji
se vrši u okviru izgradnje auto-puteva od javnog
interesa, a delimično su izmenjena i pravila o
poreskom oslobođenju za promet dobara koja put-
nik otprema u inostranstvo u ličnom prtljagu.
8) Član 26 – delimično su proširena poreska
oslobođenja za uvoz pojedinih dobara.
9) Član 30 – propisana su nova pravila podele
prethodnog poreza i utvrđivanja srazmernog po-
reskog odbitka.
10) Član 44 – delimično su izmenjena pravila u
pogledu storniranja računa u kojima je PDV is-
kazan u većem iznosu nego što je trebalo ili je
iskazan PDV za promet koji nije predmet opore-
zivanja ili je oslobođen od PDV-a.
Obrazloženje
U cilju daljeg usaglašavanja sa propisima EU,
najznačajnija predložena rešenja odnose se na
uređivanje poreskog tretmana transakcija – pro-
meta dobara i usluga nastalih po osnovu prenosa
vrednosnih vaučera, zatim bližeg uređivanja
mesta prometa dobara i mesta prometa usluga
konzumacije jela i pića na brodovima, odnosno
u letilicama i vozovima, kao i na stvaranje uslo-
va za preciznije uređivanje mesta prometa usluga
telekomunikacija, radijskog i televizijskog emi-
tovanja i usluga pruženih elektronskim putem.
Jednonamenski i višenamenski
vaučeri
Zakonom je dodato poglavlje „Vrednosni vau-
čeri” i u okviru njega tri nova člana (7a–7v) ko-
jima se definiše vrednosni vaučer i precizira
razlikovanje između jednonamenskih i višena-
menskih vaučera, jer se oporezivanje PDV-om
prilikom njihovog prenosa razlikuje.
Napominjemo da su u broju 6/2019 časopisa,
u okviru članka „Poslovanje preduzetnika
koji se bave trgovinom na malo” (strana 21),
obrađene obe vrste vaučera, doduše polaze-
ći od tada važećih odredbi Zakona o PDV-u
i podzakonskih akata donesenih na osnovu
njega, koji su potpuno usklađeni sa izmenama
iz Zakona.
Članom 7a propisane su definicija i vrste
vrednosnih vaučera:
Vrednosni vaučer je, u smislu ovog zakona, in-
strument za koji postoji obaveza da se prihvati
kao naknada ili deo naknade za isporučena dobra
ili pružene usluge, ako su dobra koja se isporu-
čuju, odnosno usluge koje se pružaju, identitet
isporučilaca tih dobara, odnosno pružalaca
tih usluga i uslovi upotrebe vrednosnog vaučera
naznačeni na samom vrednosnom vaučeru ili po-
vezanoj dokumentaciji (dalje: vrednosni vaučer).
Vrednosni vaučer može biti jednonamenski
i višenamenski.
Jednonamenskim vrednosnim vaučerom sma-
tra se vrednosni vaučer za koji su mesto ispo-
ruke dobara, odnosno pružanja usluga na koje se
vrednosni vaučer odnosi i iznos PDV-a koji se
za promet tih dobara, odnosno usluga obračuna-
va i plaća u skladu sa ovim zakonom poznati u
trenutku izdavanja vrednosnog vaučera.
Višenamenski vrednosni vaučer je vredno-
sni vaučer koji nije jednonamenski vrednosni
vaučer.
Vrednosni vaučer može biti u fizičkom ili
elektronskom obliku.
Vrednosnim vaučerom ne smatra se instru-
ment koji imaocu daje pravo na popust pri na-
bavci dobara odnosno usluga, koji ne uključuje
pravo na nabavku dobara odnosno usluga, kao ni
prevozne karte, ulaznice, poštanske marke i sl.
Prenos jednonamenskog vaučera propisuje
član 7b, a prenos višenamenskog član 7v.
Svaki prenos jednonamenskog vrednosnog va-
učera koji izvrši poreski obveznik u svoje ime
smatra se isporukom dobara, odnosno pružanjem
usluga na koje se vrednosni vaučer odnosi. Stvar-
na isporuka dobara ili stvarno pružanje usluga
u zamenu za jednonamenski vrednosni vaučer, koji
je isporučilac prihvatio kao naknadu ili deo
naknade, ne smatra se nezavisnom transakcijom.
Znači, kada vaučer prenosi (prodaje, daje)
obveznik u svoje ime, poreska obaveza nastaje
svakim prenosom vaučera ili prilikom avan-
snog plaćanja vaučera pre nego što je prenesen.
U momentu kada obveznik izvrši promet i pri-
mi vaučer kao naknadu, ne obračunava PDV jer
ga je već obračunao prilikom prodaje vaučera.
Ove odredbe primenjuju se od 15. 10. 2019, a
ostale odredbe od 1. 1. 2020. godine
38 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Primer: Izdavanje i korišćenje poklon–
bona – jednonamenski vaučer
1. U butiku „Hodam po oblaku” izdat je na zahtev
kupca poklon-bon u vrednosti od 6.000 dinara,
na kom je naveden izdavalac bona, datum i iznos,
kao i napomena da isti može da se iskoristi za
kupovinu obuće u butiku „Hodam po oblaku”, uli-
ca Šetačka bb., grad X, u roku od 6 meseci od dana
izdavanja.
2. U predviđenom roku Mica Cicić kupila je či-
zme „Beti Bu” u vrednosti od 13.500 dinara, pri
čemu je iznos izmirila korišćenjem poklon-bo-
na, a ostatak je platila gotovinom (7.500 dinara).
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
243 Blagajna 6.000,00
472 Obaveze za PDV po
primljenim avansima po
opštoj stopi 1.000,00
4910 Odgođeni prihodi za
izdate poklon-bonove 5.000,00
– za izdati poklon-bon
2a
243 Blagajna 7.500,00
2439 Blagajna – poklon-
bonovi 6.000,00
476 Obaveze za porez na
dodatu vrednost po
osnovu prodaje za
gotovinu 2.250,00
604 Prihodi od prodaje
robe na domaćem
tržištu 11.250,00
– za prodaju čizmi
2b
4910 Odgođeni prihodi za
izdate poklon-bonove 5.000,00
476 Obaveze za porez na
dodatu vrednost po
osnovu prodaje za
gotovinu -1.000,00
2439 Blagajna – poklon-
bonovi 6.000,00
– za ukidanje razgraničenih prihoda
2c
501 Nabavna vrednost
prodate robe 8.000,00
13410 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo 20% 2.250,00
1349 Razlika u ceni robe u
prometu na malo 3.250,00
1340 Roba u prometu na malo 13.500,00
– za obuhvatanje nabavne vrednosti prodate robe
Ako je prenos jednonamenskog vrednosnog
vaučera obavio poreski obveznik u ime dru-
gog poreskog obveznika, taj prenos smatra se
isporukom dobara, odnosno pružanjem usluga
na koje se vrednosni vaučer odnosi, koje je iz-
vršio poreski obveznik u čije ime je izvršen
prenos jednonamenskog vaučera.
Primer: Parfimerija A izdala je vaučere u
pojedinačnoj vrednosti od 1.000 dinara. U pro-
davnici B kupci mogu da kupe vaučere A po ceni
od 1.000 dinara. Sredstva od naplaćenih vaučera
B prenosi parfimeriji A. U ovom slučaju kupci-
ma vaučera promet je izvršila parfimerija A,
koja ima obavezu obračuna PDV-a. Što se tiče
odnosa između A i B po ovom poslu, predaja va-
učera prodavnici B nema karakter prometa jer
je B u stvari posrednik između parfimerije A i
kupaca vaučera. Ukoliko B ostvaruje proviziju po
osnovu prodaje vaučera parfimerije B krajnjim
kupcima, ta provizija je predmet oporezivanja
PDV-om. Međutim, ako prodavnica B kupi od
parfimerije A vaučere, koje će prodavati svo-
jim kupcima, onda prodavnica B vrši prenos
jednonamenskog vaučera u svoje ime. To znači da
prilikom prenosa kupcima vaučera A obračuna-
va PDV. Naravno, i parfimerija A obračunala je
PDV kada je prodala vaučere prodavnici B.
Primer: Parfimerija A izdala je vaučere u
pojedinačnoj vrednosti od 1.000 dinara. Pro-
davnica B poklanja vaučere parfimerije A svo-
jim kupcima koji kupe njenu robu u određenom
iznosu. S obzirom na to da je dobijanje vaučera
uslovljeno kupovinom robe, prema našem mi-
šljenju, isporuka te robe i vaučera parfime-
rije A ima karakter jedinstvenog prometa, za
koji je naplaćena odgovarajuća naknada. U tom
smislu, ukupna obaveza za PDV za isporučena
dobra i vaučer utvrđuje se na osnovu naknade
koju kupac plaća. Sredstva od naplaćenih vau-
čera B prenosi parfimeriji A.
Kada stvarni isporučilac dobara, odnosno
pružalac usluga i poreski obveznik koji je, de-
lujući u svoje ime, izdao jednonamenski vred-
nosni vaučer, nisu ista lica, smatra se da je
stvarni isporučilac dobara, odnosno pruža-
lac usluga izvršio promet dobara, odnosno
usluga povezanih s tim vrednosnim vaučerom
poreskom obvezniku koji je izdao jednonamen-
ski vrednosni vaučer.
Primer: Preduzeće „Darko” izdaje jednona-
menske vaučere kojima kupci vaučera mogu da
plate parfeme u parfimeriji „Mirisko”. Da-
kle, stvarni isporučilac dobara je Mirisko, a
kao instrument plaćanja prihvata Darkov vau-
čer. Kupac vaučera Mica kupila je vaučer od Dar-
ka. Darko je obračunao PDV na promet vaučera.
Pošto Mirisko nije obračunao PDV pri prome-
tu vaučera (nije ni mogao, pošto on nije izdao i
NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 39
AKTUELNA TEMA
prodao vaučer), u trenutku prodaje parfema ob-
računava „normalno” PDV na taj promet dobara.
Znači, u osnovicu za obračun PDV-a uračunat je i
iznos vaučera (bez PDV-a koji je sadržan u tom
iznosu) koji Mirisko potražuje od Darka.
Stvarna isporuka dobara, odnosno pružanje
usluga u zamenu za višenamenski vrednosni
vaučer koji je isporučilac dobara, odnosno
pružalac usluga prihvatio kao naknadu ili
deo naknade za taj promet oporezuje se PDV-om
u skladu sa ovim zakonom, dok svaki prethodni
prenos tog višenamenskog vrednosnog vaučera
nije predmet oporezivanja PDV-om.
Primer: Izdavanje i korišćenje poklon-
-bona – višenamenski vaučer
1. Dobrivoje je izdao vaučere za kupovinu u njego-
vim prodavnicama. Vaučer može da se iskoristi
u bilo kojoj od njegove tri radnje i za plaćanje
bilo kog artikla iz asortimana robe široke
potrošnje u radnjama. Dana 22. januara prodao je
jedan vaučer u vrednosti od 3.000 dinara.
2. Komšinica Stanka Klopić došla je u nabavku
kod „Dobrog komšije” i pazarila robu u ukup-
noj vrednosti od 3.830 dinara:
Artikal Količina Cena sa
PDV-om Ukupno
Mleko „Kozica” 1 l,
2,8% m. m.
5 125,00 625,00
Koka-kola limenka
0,33 l
10 80,00 800,00
Hleb beli 1 55,00 55,00
Pavlaka 20% m. m. 3 120,00 360,00
Prašak „Šmarijel”
8 kg
1 1.990,00 1.990,00
Ukupno 3.830,00
PDV 10% 27,27
PDV 20% 345,00
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
243 Blagajna 3.000,00
4910 Odgođeni prihodi za
izdate poklon-bonove 3.000,00
– za izdati poklon-bon
2a
243 Blagajna 830,00
2439 Blagajna – poklon-bonovi 3.000,00
476 Obaveze za porez na
dodatu vrednost po
osnovu prodaje za
gotovinu 372,27
604 Prihodi od prodaje robe
na domaćem tržištu 3.457,73
– za prodaju različite robe Stanki Klopić
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
2b
4910 Odgođeni prihodi za
izdate poklon-bonove 3.000,00
2439 Blagajna – poklon-bonovi 3.000,00
– za ukidanje razgraničenih prihoda
Ako prenos višenamenskog vrednosnog va-
učera izvrši poreski obveznik koji nije po-
reski obveznik koji vrši stvarnu isporuku
dobara, odnosno pružanje usluga u skladu sa
stavom 1. ovog člana, smatra se da prenosilac
višenamenskog vrednosnog vaučera pruža uslu-
ge distribucije, reklame ili druge usluge koje
se oporezuju PDV-om u skladu sa ovim zakonom.
Poreski dužnik
Posle stava 2. člana 10. Zakona o PDV-u dodaje
se novi stav 3, koji glasi:
Za promet dobara i usluga iz stava 2. ovog čla-
na, koji se vrši između obveznika PDV, pravila za
određivanje poreskog dužnika iz stava 2. ovog čla-
na primenjuju se isključivo ako je taj promet iz-
vršen između obveznika PDV evidentiranih za
obavezu plaćanja PDV u skladu sa ovim zakonom.
Dakle, novim stavom precizirano je da se po-
reski dužnik određuje u skladu sa stavom 2. čla-
na 10. Zakona o PDV-u isključivo ako se promet
vrši između obveznika PDV-a evidentiranih za
obavezu plaćanja PDV-a u Srbiji.
Napominjemo da stav 2. člana 10. Zakona o
PDV-u glasi:
Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana (po-
reski dužnik, u smislu ovog zakona, jeste obve-
znik koji vrši oporezivi promet dobara i usluga,
osim kada obavezu plaćanja PDV u skladu sa ovim
članom ima drugo lice), poreski dužnik je:
1) primalac dobara ili usluga, obveznik PDV, za
promet sekundarnih sirovina i usluga koje su ne-
posredno povezane sa tim dobrima, izvršen od
strane drugog obveznika PDV;
2) primalac dobara, obveznik PDV, za promet gra-
đevinskih objekata i ekonomski deljivih celina
u okviru tih objekata, uključujući i vlasničke
udele na tim dobrima, izvršen od strane drugog
obveznika PDV, u slučaju kada je ugovorom na osno-
vu kojeg se vrši promet tih dobara predviđeno
da će se na taj promet obračunati PDV u skladu
sa ovim zakonom;
3) primalac dobara i usluga iz oblasti građevi-
narstva, obveznik PDV, odnosno lice iz člana 9.
40 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
stav 1. ovog zakona, za promet izvršen od strane
obveznika PDV;
4) primalac električne energije i prirodnog gasa
koji se isporučuju preko prenosne, transportne
i distributivne mreže, obveznik PDV koji je
ova dobra nabavio radi dalje prodaje, za promet
električne energije i prirodnog gasa izvršen od
strane drugog obveznika PDV;
5) primalac dobara ili usluga, obveznik PDV, za
promet izvršen od strane drugog obveznika PDV,
i to kod prometa:
(1) hipotekovane nepokretnosti kod reali-
zacije hipoteke u skladu sa zakonom kojim se ure-
đuje hipoteka,
(2) predmeta založnog prava kod realizacije
ugovora o zalozi u skladu sa zakonom kojim se ure-
đuje založno pravo na pokretnim stvarima,
(3) dobara ili usluga nad kojima se sprovodi iz-
vršenje u izvršnom postupku u skladu sa zakonom;
6) sticalac imovine ili dela imovine čiji je pre-
nos izvršen u skladu sa članom 6. stav 1. tačka 1)
ovog zakona, posle čijeg prenosa su prestali uslo-
vi iz člana 6. stav 1. tačka 1) ovog zakona.
Preciznije definisanje prometa koji
vrši strano lice u Srbiji
Takođe, u cilju usaglašavanja sa propisima
EU, u članu 10a Zakona o PDV-u izvršene su izme-
ne kojima je preciznije definisan promet koji
vrši strano lice u Republici Srbiji, a po osno-
vu kojeg postoji obaveza evidentiranja u sistem
PDV-a.
Prema izmenjenoj i dopunjenoj odredbi čla-
na 10a stav 1. Zakona o PDV-u, strano lice koje u
Republici vrši promet dobara i usluga za koji
postoji obaveza obračunavanja PDV-a, odnosno
promet dobara i usluga za koji je propisano po-
resko oslobođenje sa pravom na odbitak pret-
hodnog poreza u skladu sa ovim zakonom, dužno
je da odredi poreskog punomoćnika i da se evi-
dentira za obavezu plaćanja PDV-a, nezavisno od
iznosa tog prometa u prethodnih 12 meseci, ako
ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Mesto prometa dobara koji se vrši
na brodovima, odnosno u avionima i
vozovima u toku prevoza putnika
U članu 11. Zakona o PDV-u dodati su stavovi 3,
4. i 5, koji glase:
Izuzetno od stava 1. tačka 3) ovog člana, ako
se promet dobara vrši na brodu, odnosno u leti-
lici ili vozu u toku prevoza putnika, mestom
prometa smatra se mesto polaska broda, leti-
lice ili voza.
Ako se prevoz putnika vrši u oba smera, po-
vratna vožnja smatra se posebnim prevozom.
Mestom polaska iz stava 3. ovog člana smatra
se prvo voznim redom planirano mesto ukrcava-
nja putnika.
Stav 1. tačka 3), na koji se pozivaju novi sta-
vovi, glasi: Mesto prometa dobara je mesto u
kojem se dobro nalazi u trenutku isporuke, ako
se dobro isporučuje bez otpreme, odnosno pre-
voza.
Primer: Na letu na relaciji Beograd–Amster-
dam avio-prevoznik prodaje igračke iz plišanog
asortimana kompanije „Nici”. Putnik Dragiša
kupuje igračku ovčicu za dete. S obzirom na to
da je mesto polaska aviona Beograd, mestom
prometa smatra se Srbija, pa je promet opore-
ziv PDV-om. Dragiša u povratku iz Amsterdama
na letu kupuje parfem za suprugu. S obzirom na
to da je mesto polaska aviona Amsterdam, mesto
prometa dobara je inostranstvo, pa promet nije
predmet oporezivanja PDV-om.
Mesto prometa usluge predaje jela i
pića za konzumaciju na licu mesta
koje se pružaju na brodu, odnosno u
letilici ili vozu u toku prevoza
putnika
Član 12. Zakona o PDV-u izmenjen je i dopunjen
tako da je propisan izuzetak od propisanog pra-
vila, po kom se mestom prometa usluga smatra
mesto gde su usluge stvarno pružene, ako se radi
o uslugama predaje jela i pića za konzumaciju na
licu mesta.
Dakle:
Izuzetno od stava 6. tačka 4) podtačka (5)
ovog člana, ako se usluge predaje jela i pića za
konzumaciju na licu mesta faktički pružaju na
brodu, odnosno u letilici ili vozu u toku prevo-
za putnika, mestom prometa smatra se mesto
polaska broda, letilice ili voza.
Ako se prevoz putnika vrši u oba smera, po-
vratna vožnja smatra se posebnim prevozom.
Mestom polaska iz stava 9. ovog člana smatra
se prvo voznim redom planirano mesto ukrcava-
nja putnika.
NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 41
AKTUELNA TEMA
Znači, mesto prometa navedenih usluga odre-
đuje se na isti način kao i mesto prometa doba-
ra, što je objašnjeno u prethodnom poglavlju.
Kriterijumi i pretpostavke za
određivanje mesta sedišta, stalne
poslovne jedinice, prebivališta ili
boravišta primaoca usluga
Član 12. Zakona o PDV-u dopunjen je i novim
stavovima 12. i 13, koji glase:
Ako prebivalište i boravište pružaoca,
odnosno primaoca usluge nisu u istom mestu,
mesto prometa usluge određuje se prema mestu
boravišta.
Za promet usluga telekomunikacija, radijskog
i televizijskog emitovanja i usluga pruženih
elektronskim putem, mestom sedišta, stalne
poslovne jedinice, prebivališta ili boravi-
šta primaoca usluga smatra se mesto određeno
na osnovu kriterijuma i pretpostavki za odre-
đivanje mesta sedišta, stalne poslovne jedi-
nice, prebivališta ili boravišta primaoca
tih usluga.
Primer: Advokat pruža usluge stranom dr-
žavljaninu koji ima prebivalište u inostran-
stvu, a privremeno boravište u Srbiji, u skladu
sa Zakonom o strancima. U skladu sa članom 12.
stav 6. tačka 7) podtačka (3), mestom prometa
ove usluge smatra se mesto prebivališta ili
boravišta tog fizičkog lica. Ukoliko bi se me-
sto prometa određivalo na osnovu prebivali-
šta primaoca usluge (inostranstvo), promet ne
bi bio predmet oporezivanja PDV-om. Međutim,
pošto se po novom pravilu mesto prometa odre-
đuje na osnovu boravišta, u opisanom slučaju
promet je oporeziv PDV-om jer je mesto prometa
usluga Srbija.
Pomenuti kriterijumi i način njihove prime-
ne tek treba da budu bliže uređeni pravilni-
kom koji će doneti ministar finansija.
Novim stavom 14. člana 12. Zakona o PDV-u pre-
cizirano je da ministar bliže uređuje:
● šta se smatra uslugama u vezi sa nepokretno-
stima, uključujući i usluge posredovanja prili-
kom prometa nepokretnosti (stava 6. tačka 1);
● šta se smatra uslugama predaje jela i pića za
konzumaciju na licu mesta (stav 6. tačka 4) pod-
tačka (5));
● šta se smatra prevoznim sredstvima koja se
iznajmljuju na kraći vremenski period, odnosno
koja se iznajmljuju licima koja nisu poreski ob-
veznik (stav 6. t. 5) i 6));
● šta se smatra uslugama iznajmljivanja pokret-
nih stvari, osim prevoznih sredstava koja se
pružaju licu koje nije poreski obveznik (stav 6.
tačka 7) podtačka (8));
● šta se smatra uslugama telekomunikacija i
usluga pruženih elektronskim putem koje se
pružaju licu koje nije poreski obveznik (stav 6.
tačka 7) podt. (10) i (12));
● kriterijume i pretpostavke za određivanje
mesta sedišta, stalne poslovne jedinice, pre-
bivališta ili boravišta primaoca usluga iz
stava 13. ovog člana, uključujući i način njihove
primene.
Novi uslovi za nastanak poreske
obaveze
U trenutnom članu 16. Zakona o PDV-u vrši se
izmena:
Poreska obaveza nastaje danom kada se najra-
nije izvrši jedna od sledećih radnji:
1) promet dobara i usluga;
2) naplata, odnosno plaćanje ako je naknada ili
deo naknade naplaćen, odnosno plaćen u novcu pre
prometa dobara i usluga;
2a) izdavanje računa kod usluga iz člana 5. stav
3. tačka 1) ovog zakona, uključujući i usluge nepo-
sredno povezane sa tim uslugama koje pruža isto
lice; usluga neposredno povezanih sa tim uslu-
gama, kao i usluga tehničke podrške prilikom
korišćenja softvera, hardvera i druge opreme
na određeni vremenski period;
3) nastanak obaveze plaćanja carinskog duga, kod
uvoza dobara, a ako te obaveza nema, danom u ko-
jem bi nastala obaveza plaćanja tog duga.
Pomenute usluge iz člana 5. stav 3. tačka 1) od-
nose se na usluge prenosa, ustupanja i davanja na
korišćenje autorskih i srodnih prava, patena-
ta, licenci, zaštitnih znakova i drugih prava
intelektualne svojine.
Dakle, osim što je proširena primena pra-
vila o izdavanju računa kao momentu nastanka
poreske obaveze, izdavanjem računa pre izvrše-
nja prometa (ili uplate avansa) nastaje poreska
obaveza i u slučaju kada navedene usluge pružaju
različita lica.
Znači, poreska obaveza nastaje u momentu iz-
davanja računa za tehničku podršku u korišćenju
softvera, nezavisno od toga da li je taj pružalac
42 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
podrške ujedno prethodno ustupio softver na
korišćenje ili je to učinilo drugo lice.
Promenjeni uslovi za povraćaj PDV-a
nerezidentu – putniku
Ova izmena je u primeni od 15. 10. 2019. godine.
Izmena u članu 24. Zakona o PDV-u odnosi se
vrednost dobara koja putnik u ličnom prtljagu
otprema u inostranstvo. Znači, PDV se ne pla-
ća na promet dobara koja putnik otprema u ino-
stranstvo u ličnom prtljagu, u nekomercijalne
svrhe, ako:
(1) putnik u Republici nema prebivalište ni
boravište,
(2) dobra se otpremaju pre isteka tri kalendar-
ska meseca po isteku kalendarskog meseca u ko-
jem je izvršen promet dobara,
(3) ukupna vrednost isporučenih dobara jednaka
je ili veća od 6.000 dinara, uključujući PDV,
(4) obveznik PDV-a poseduje dokaze da je putnik
otpremio dobra u inostranstvo.
Osim toga, dodat je stav kojim se trgovcu (ob-
vezniku PDV-a koji je izvršio promet) nalaže
obaveza da putniku na njegov zahtev izda doku-
mentaciju na osnovu koje putnik može da ostva-
ri povraćaj PDV-a u skladu sa ovim zakonom. U
prethodnom periodu nije bila propisana oba-
veza prodavca da stranom licu izda propisani
obrazac (ZPPPDV – Zahtev putnika za povraćaj
PDV-a) na osnovu kojeg se ostvaruje pravo na po-
vraćaj PDV-a, već je to zavisilo od volje prodav-
ca – obveznika PDV-a.
Uz to, PDV se vraća u roku od 12 meseci od
dana otpremanja dobara u inostranstvo, umesto
trenutnih 6 meseci od dana izdavanja računa za
promet. S obzirom na to da otpremanje dobara
u inostranstvo mora da bude izvršeno u roku
od 3 meseca po isteku meseca u kome je izvršen
promet, to znači da od izdavanja računa trgovac
može imati obavezu da izvrši povraćaj PDV-a u
narednih 15 meseci, a ne 6, kao što je trenutno
rešenje u Zakonu.
Novo oslobođenje sa pravom na odbitak
prethodnog poreza
Ova izmena je u primeni od 15. 10. 2019. godine.
U članu 24. stav 1. Zakona o PDV-u dodata je tačka
16g), kojom je precizirano da se PDV ne plaća
na promet dobara i usluga koji se vrši u okvi-
ru realizacije infrastrukturnih projekata iz-
gradnje auto-puteva za koje je posebnim zakonom
utvrđen javni interes.
Prema obrazloženju predlagača zakona, uzi-
majući u obzir potrebu da se u Republici Srbi-
ji u što kraćem roku još više unapredi javna
infrastruktura, prvenstveno izgradnja auto-
-puteva, koja je preduslov za ekonomski razvoj
i donošenje odluka i domaćih i stranih lica
da investiraju u svoje poslovanje u Republici
Srbiji, ocenjeno je da bi predloženo rešenje
imalo pozitivan uticaj na privredni rast Re-
publike Srbije, a sve u cilju stvaranja povolj-
nijih uslova za unapređenje opšteg interesa
zajednice.
Oslobođenje od plaćanja PDV-a
prilikom uvoza
Ova izmena je u primeni od 15. 10. 2019. godine.
Novine u stavu 1. člana 26. Zakona o PDV-u su:
● 1) Dodato je oslobođenje za infrastrukturne
projekte koji su uvedeni ovim izmenama u član
24. stav 1. tačka 16g).
● 1g) PDV se ne plaća na uvoz dobara ne samo po
osnovu zamene u garantnom roku, već i po osnovu
popravke u garantnom roku. Znači, PDV se ne pla-
ća i po osnovu uvoza dobara koja su u inostran-
stvu popravljena u garantnom roku.
● 4) Zamenjeno je oslobođenje za dobra za koja
je, u okviru carinskog postupka, odobren postu-
pak prerade pod carinskom kontrolom oslo-
bođenjem za posebne namene, na osnovu odluke
Vlade. U obrazloženju Predloga zakona navede-
no je da, u slučaju postojanja opravdanog inte-
resa, Vlada ima ovlašćenje da donese odluku
na osnovu koje bi uvoz predmetnih dobara bio
oslobođen PDV-a.
● 7) Izvršeno je usklađivanje sa novim Carin-
skim zakonom u vezi sa dobrima za koja je tim
zakonom propisano oslobođenje od carine,
osim na uvoz motornih vozila. Usklađivanje je
tehničke prirode, s obzirom na to da je novi
Carinski zakon stupio na snagu 16. 12. 2018 (a
primenjuje se protekom roka od šest meseci od
dana stupanja na snagu). Prema izmenjenoj odred-
NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 43
AKTUELNA TEMA
bi člana 26. tačka 7) Zakona o PDV-u, PDV se ne
plaća na uvoz dobara za koja je, u skladu sa čla-
nom 245. i članom 246. stav 1. tačka 6) Carinskog
zakona („Sl. glasnik RS”, broj 95/18), propisano
oslobođenje od carine, osim na uvoz motornih
vozila. Odredbe člana 216. i člana 217. stav 1.
tačka 6) ranije važećeg Carinskog zakona iste
su kao odredbe člana 245. i člana 246. stav 1.
tačka 6) novog Carinskog zakona, što znači da
ovo usaglašavanje ne podrazumeva nikakve iz-
mene u primeni navedenog poreskog oslobođe-
nja pri uvozu dobara.
Preciznije utvrđivanje srazmernog
poreskog odbitka
Pošto se prilikom izračunavanja procenta
srazmernog poreskog odbitka uzimaju u obzir
i prometi koje obveznik vrši van njegove uo-
bičajene delatnosti, propisima EU dozvoljeno
je da se pri utvrđivanju procenta srazmernog
poreskog odbitka ovog obveznika isključe po-
vremeni prometi nepokretnosti (najviše dva u
toku kalendarske godine) i prometi određenih
finansijskih usluga ako se obavljaju povremeno
(najviše dve u toku kalendarske godine).
S tim u vezi izmenjen je član 30 (stavovi 5, 6.
i 7) Zakona o PDV-u, tako da se, pored prometa
opreme i objekata za vršenje delatnosti, pri
utvrđivanju procenta srazmernog poreskog od-
bitka NE uzimaju u obzir:
2) ulaganje u objekte za vršenje delatnosti za
koje se naplaćuje naknada;
3) povremeni prometi nepokretnosti koje izvr-
ši obveznik kojem promet nepokretnosti nije
uobičajena delatnost koju obavlja – najviše dva
prometa u jednoj kalendarskoj godini;
4) povremeni prometi usluga iz člana 25. stav 1.
ovog zakona – najviše dva prometa u jednoj kalen-
darskoj godini.
Napominjemo da se izuzetak propisan tačkom
4) odnosi na promet novca i kapitala na koji se
ne plaća PDV, tačnije na:
● poslovanja i posredovanja u poslovanju zakon-
skim sredstvima plaćanja, osim papirnog i kova-
nog novca koji se ne koristi kao zakonsko sredstvo
plaćanja ili ima numizmatičku vrednost;
● poslovanja i posredovanja u poslovanju akci-
jama, udelima u društvima i udruženjima, obve-
znicama i drugim hartijama od vrednosti, osim
poslovanja koje se odnosi na čuvanje i upravljanje
hartijama od vrednosti;
● kreditne poslove, uključujući posredovanje,
kao i novčane pozajmice;
● preuzimanje obaveza, garancija i drugih sred-
stava obezbeđenja, uključujući posredovanje;
● poslovanja i posredovanja u poslovanju depo-
zitima, tekućim i žiro računima, nalozima za
plaćanje, kao i platnim prometom i doznakama;
● poslovanja i posredovanja u poslovanju nov-
čanim potraživanjima, čekovima, menicama i
drugim sličnim hartijama od vrednosti, osim
naplate potraživanja za druga lica;
● poslovanja društava za upravljanje investici-
onim fondovima u skladu sa propisima kojima
se uređuju investicioni fondovi;
● poslovanja društava za upravljanje dobro-
voljnim penzijskim fondovima u skladu sa pro-
pisima kojima se uređuju dobrovoljni penzijski
fondovi i penzijski planovi.
Navedenim rešenjem omogućava se da pro-
meti bez prava na odbitak prethodnog poreza,
izvršeni u manjem obimu, odnosno s vremena na
vreme od strane obveznika PDV-a koji pretežno
obavljaju delatnosti u okviru kojih vrše prome-
te sa pravom na odbitak prethodnog poreza, ne-
maju uticaj na iznos prethodnog poreza.
Pored toga, dodat je i stav 9), kojim je preci-
zirano da, u slučaju kada procenat srazmernog
poreskog odbitka iznosi najmanje 98%, ne posto-
ji obaveza podele prethodnog poreza.
Znači, obveznik PDV-a koji samo delimično
vrši promet koji je bez prava na odbitak pret-
hodnog poreza, ukoliko utvrdi da je procenat
srazmernog poreskog odbitka 98% i više, ima
pravo na odbitak celokupnog prethodnog poreza
na koji je primenio srazmerni poreski odbitak.
Ipak, ukoliko obveznik izvrši podelu pret-
hodnog poreza prema ekonomskoj pripadnosti u
potpunosti (u skladu sa članom 30. stav 1. Zakona
o PDV-u), znači da ni nema potrebu da utvrđuje
srazmerni poreski odbitak (u skladu sa članom
30. stav 2. Zakona o PDV-u), pa se novo pravilo ne
primenjuje.
Ispravka pogrešno obračunatog PDV-a
u većem iznosu
Izmenjen je član 44. Zakona o PDV-u tako da
su precizirana pravila koja se odnose na moguć-
44 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
nost ispravljanja pogrešno obračunatog PDV u
većem iznosu.
Dakle, novi član 44. sada glasi:
Ako obveznik PDV u računu za isporučena dobra
i usluge iskaže veći iznos PDV od onog koji u skla-
du sa ovim zakonom duguje, odnosno iznos PDV, a da
za to nije imao obavezu u skladu sa ovim zakonom,
dužan je da tako iskazani PDV plati.
Obveznik PDV iz stava 1. ovog člana ima pravo
da ispravi iznos PDV ako je izdao novi račun sa
ispravljenim iznosom PDV, odnosno račun u kojem
nije iskazan PDV i ako poseduje dokument prima-
oca računa u kojem je navedeno da PDV iskazan u
prvobitnom računu nije korišćen kao prethod-
ni porez.
Novi račun iz stava 2. ovog člana obavezno
sadrži napomenu da se tim računom zamenjuje
prethodno izdati račun.
Lice koje iskaže PDV u računu, a nije obveznik
PDV, dužno je da iskazani PDV plati.
Lice iz stava 4. ovog člana nema pravo da
ispravi iskazani iznos PDV.
U odnosu na trenutno važeću odredbu iz stava
1. Zakona o PDV-u, novim stavom precizirano je
da obavezu plaćanja PDV-a ima ne samo obveznik
PDV-a koji je izvršio promet i na računu iska-
zao veći iznos PDV-a nego što je trebalo, nego
i obveznik PDV-a koji je izvršio promet u vezi
sa kojim nije imao obavezu da iskaže PDV, ali je
to učinio.
1. Prvi slučaj se odnosi na situacije kada je
obveznik npr. primenio opštu stopu PDV-a, a
trebalo je da primeni posebnu stopu, pa je zbog
tog propusta PDV iskazan u većem iznosu nego
što je trebalo.
2. Drugi slučaj se odnosi na situacije kada ob-
veznik izda račun (i na njemu iskaže PDV):
● za promet koji je oslobođen PDV-a,
● za promet koji nije predmet oporezivanja PDV-om
(promet izvršen u inostranstvu),
● u poslovnoj situaciji koja nema karakter pro-
meta u smislu Zakona o PDV-u (npr. za naknadu
štete),
● za promet koji nije realizovan.
U oba navedena slučaja, a u skladu sa stavom
2. člana 44. Zakona o PDV-u, obveznik PDV-a ima
pravo da koriguje iznos iskazanog PDV-a ako su
ispunjeni propisani uslovi.
U prvom slučaju obveznik treba da izda novi
račun sa ispravljenim iznosom PDV-a.
U drugom slučaju obveznik treba da izda ra-
čun bez PDV-a.
Novi račun u oba slučaja obavezno treba da
sadrži napomenu da se njim menja prethodno iz-
dati račun. Napomena može da glasi: Ovim raču-
nom zamenjuje se račun broj _____ od __________ , u
skladu sa članom 44. stav 2. Zakona o PDV-u.
U slučaju da je račun izdat za promet koji nije
realizovan, ne izdaje se novi račun, nego se kup-
cu dostavlja drugi dokument kojim se neopravda-
no izdati račun poništava.
Napominjemo da se u svim opisanim situ-
acijama ne može izvršiti korekcija PDV-a
i nakon izdavanja ispravnog računa, sve dok
primalac prvog računa (neispravnog) ne do-
stavi prodavcu potvrdu da PDV iz prvobitnog
(neispravnog) računa nije koristio kao pret-
hodni porez. Međutim, ukoliko je primalac
računa koristio prethodni porez po osnovu
neispravnog računa, učinio je grešku i neop-
hodno je da podnese izmenjenu poresku prija-
vu. Nakon toga može da obavesti izdavaoca
računa da nije koristio prethodni porez po
izdatom, neispravnom računu.
Posedovanje ove potvrde od primaoca računa
nije preduslov za korekciju pogrešno (u većem
iznosu) ili neopravdano iskazanog PDV-a prema
trenutno važećem članu 44. Zakona o PDV-u, koji
ostaje u primeni do 31. 12. 2019. godine.
Zaključak
Odredbe Zakona primenjivaće se od 1. janu-
ara 2020. godine, osim:
● izmena i dopuna u članu 24 (povraćaj PDV-a
strancu i oslobađanje od PDV-a za promet
dobara i usluga koji se vrši u okviru reali-
zacije infrastrukturnih projekata izgradnje
auto-puteva za koje je posebnim zakonom utvr-
đen javni interes);
● izmena i dopuna u članu 26 – poreska oslo-
bođenja prilikom uvoza dobara;
● odredbi koje sadrže ovlašćenja za donoše-
nje podzakonskih akata.
Izmene u članovima 24. i 26. Zakona o PDV-u
primenjuju se od 15. 10. 2019. godine. PS
Dr Marijana Žiravac Mladenović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Poslovni savetnik”
Komentar izmena i dopuna Zakona o
PDV-u
Zakon o izmena i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost objavljen je u
„Službenom glasniku RS” broj 72/2019, a stupio je na snagu 15. 10. 2019. godine.
Zakon će se primenjivati od 1. januara 2020. godine, osim izmena u članovima
24. i 26, kao i odredaba koje sadrže ovlašćenja za donošenje podzakonskih
akata, koje će se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o PDV-u
(dalje: Zakon) ima 11 članova (od kojih je posled-
nji član u vezi sa stupanjem i primenom Zakona),
a izmene se odnose na sledeće:
1) Novi članovi 7a, 7b i 7v – uređen je poreski
tretman (ne)namenskih vrednosnih vaučera.
2) Član 10 – precizirano je pravilo o određiva-
nju poreskog dužnika.
3) Član 10a – precizirana je obaveza stranog lica
da se evidentira kao obveznik PDV-a i u sluča-
ju kada vrši promet koji je oslobođen PDV-a sa
pravom na odbitak prethodnog poreza.
4) Član 11 – uređen je način određivanja mesta
prometa dobara koji se vrši na brodu, odnosno
u letilici ili vozu u toku prevoza putnika.
5) Član 12 – uređeno je mesto prometa usluge pre-
daje jela i pića za konzumaciju na brodu, odnosno
u letilici ili vozu u toku prevoza putnika, a pre-
cizirano je i određivanje mesta sedišta, stalne
poslovne jedinice, prebivališta i boravišta
primaoca usluge.
6) Član 16 – izdavanje računa kao momenat na-
stanka poreske obaveze.
NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 37
AKTUELNA TEMA
7) Član 24 – uvodi se poresko oslobođenje za
promet dobara i usluga, kao i uvoz dobara koji
se vrši u okviru izgradnje auto-puteva od javnog
interesa, a delimično su izmenjena i pravila o
poreskom oslobođenju za promet dobara koja put-
nik otprema u inostranstvo u ličnom prtljagu.
8) Član 26 – delimično su proširena poreska
oslobođenja za uvoz pojedinih dobara.
9) Član 30 – propisana su nova pravila podele
prethodnog poreza i utvrđivanja srazmernog po-
reskog odbitka.
10) Član 44 – delimično su izmenjena pravila u
pogledu storniranja računa u kojima je PDV is-
kazan u većem iznosu nego što je trebalo ili je
iskazan PDV za promet koji nije predmet opore-
zivanja ili je oslobođen od PDV-a.
Obrazloženje
U cilju daljeg usaglašavanja sa propisima EU,
najznačajnija predložena rešenja odnose se na
uređivanje poreskog tretmana transakcija – pro-
meta dobara i usluga nastalih po osnovu prenosa
vrednosnih vaučera, zatim bližeg uređivanja
mesta prometa dobara i mesta prometa usluga
konzumacije jela i pića na brodovima, odnosno
u letilicama i vozovima, kao i na stvaranje uslo-
va za preciznije uređivanje mesta prometa usluga
telekomunikacija, radijskog i televizijskog emi-
tovanja i usluga pruženih elektronskim putem.
Jednonamenski i višenamenski
vaučeri
Zakonom je dodato poglavlje „Vrednosni vau-
čeri” i u okviru njega tri nova člana (7a–7v) ko-
jima se definiše vrednosni vaučer i precizira
razlikovanje između jednonamenskih i višena-
menskih vaučera, jer se oporezivanje PDV-om
prilikom njihovog prenosa razlikuje.
Napominjemo da su u broju 6/2019 časopisa,
u okviru članka „Poslovanje preduzetnika
koji se bave trgovinom na malo” (strana 21),
obrađene obe vrste vaučera, doduše polaze-
ći od tada važećih odredbi Zakona o PDV-u
i podzakonskih akata donesenih na osnovu
njega, koji su potpuno usklađeni sa izmenama
iz Zakona.
Članom 7a propisane su definicija i vrste
vrednosnih vaučera:
Vrednosni vaučer je, u smislu ovog zakona, in-
strument za koji postoji obaveza da se prihvati
kao naknada ili deo naknade za isporučena dobra
ili pružene usluge, ako su dobra koja se isporu-
čuju, odnosno usluge koje se pružaju, identitet
isporučilaca tih dobara, odnosno pružalaca
tih usluga i uslovi upotrebe vrednosnog vaučera
naznačeni na samom vrednosnom vaučeru ili po-
vezanoj dokumentaciji (dalje: vrednosni vaučer).
Vrednosni vaučer može biti jednonamenski
i višenamenski.
Jednonamenskim vrednosnim vaučerom sma-
tra se vrednosni vaučer za koji su mesto ispo-
ruke dobara, odnosno pružanja usluga na koje se
vrednosni vaučer odnosi i iznos PDV-a koji se
za promet tih dobara, odnosno usluga obračuna-
va i plaća u skladu sa ovim zakonom poznati u
trenutku izdavanja vrednosnog vaučera.
Višenamenski vrednosni vaučer je vredno-
sni vaučer koji nije jednonamenski vrednosni
vaučer.
Vrednosni vaučer može biti u fizičkom ili
elektronskom obliku.
Vrednosnim vaučerom ne smatra se instru-
ment koji imaocu daje pravo na popust pri na-
bavci dobara odnosno usluga, koji ne uključuje
pravo na nabavku dobara odnosno usluga, kao ni
prevozne karte, ulaznice, poštanske marke i sl.
Prenos jednonamenskog vaučera propisuje
član 7b, a prenos višenamenskog član 7v.
Svaki prenos jednonamenskog vrednosnog va-
učera koji izvrši poreski obveznik u svoje ime
smatra se isporukom dobara, odnosno pružanjem
usluga na koje se vrednosni vaučer odnosi. Stvar-
na isporuka dobara ili stvarno pružanje usluga
u zamenu za jednonamenski vrednosni vaučer, koji
je isporučilac prihvatio kao naknadu ili deo
naknade, ne smatra se nezavisnom transakcijom.
Znači, kada vaučer prenosi (prodaje, daje)
obveznik u svoje ime, poreska obaveza nastaje
svakim prenosom vaučera ili prilikom avan-
snog plaćanja vaučera pre nego što je prenesen.
U momentu kada obveznik izvrši promet i pri-
mi vaučer kao naknadu, ne obračunava PDV jer
ga je već obračunao prilikom prodaje vaučera.
Ove odredbe primenjuju se od 15. 10. 2019, a
ostale odredbe od 1. 1. 2020. godine
38 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Primer: Izdavanje i korišćenje poklon–
bona – jednonamenski vaučer
1. U butiku „Hodam po oblaku” izdat je na zahtev
kupca poklon-bon u vrednosti od 6.000 dinara,
na kom je naveden izdavalac bona, datum i iznos,
kao i napomena da isti može da se iskoristi za
kupovinu obuće u butiku „Hodam po oblaku”, uli-
ca Šetačka bb., grad X, u roku od 6 meseci od dana
izdavanja.
2. U predviđenom roku Mica Cicić kupila je či-
zme „Beti Bu” u vrednosti od 13.500 dinara, pri
čemu je iznos izmirila korišćenjem poklon-bo-
na, a ostatak je platila gotovinom (7.500 dinara).
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
243 Blagajna 6.000,00
472 Obaveze za PDV po
primljenim avansima po
opštoj stopi 1.000,00
4910 Odgođeni prihodi za
izdate poklon-bonove 5.000,00
– za izdati poklon-bon
2a
243 Blagajna 7.500,00
2439 Blagajna – poklon-
bonovi 6.000,00
476 Obaveze za porez na
dodatu vrednost po
osnovu prodaje za
gotovinu 2.250,00
604 Prihodi od prodaje
robe na domaćem
tržištu 11.250,00
– za prodaju čizmi
2b
4910 Odgođeni prihodi za
izdate poklon-bonove 5.000,00
476 Obaveze za porez na
dodatu vrednost po
osnovu prodaje za
gotovinu -1.000,00
2439 Blagajna – poklon-
bonovi 6.000,00
– za ukidanje razgraničenih prihoda
2c
501 Nabavna vrednost
prodate robe 8.000,00
13410 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo 20% 2.250,00
1349 Razlika u ceni robe u
prometu na malo 3.250,00
1340 Roba u prometu na malo 13.500,00
– za obuhvatanje nabavne vrednosti prodate robe
Ako je prenos jednonamenskog vrednosnog
vaučera obavio poreski obveznik u ime dru-
gog poreskog obveznika, taj prenos smatra se
isporukom dobara, odnosno pružanjem usluga
na koje se vrednosni vaučer odnosi, koje je iz-
vršio poreski obveznik u čije ime je izvršen
prenos jednonamenskog vaučera.
Primer: Parfimerija A izdala je vaučere u
pojedinačnoj vrednosti od 1.000 dinara. U pro-
davnici B kupci mogu da kupe vaučere A po ceni
od 1.000 dinara. Sredstva od naplaćenih vaučera
B prenosi parfimeriji A. U ovom slučaju kupci-
ma vaučera promet je izvršila parfimerija A,
koja ima obavezu obračuna PDV-a. Što se tiče
odnosa između A i B po ovom poslu, predaja va-
učera prodavnici B nema karakter prometa jer
je B u stvari posrednik između parfimerije A i
kupaca vaučera. Ukoliko B ostvaruje proviziju po
osnovu prodaje vaučera parfimerije B krajnjim
kupcima, ta provizija je predmet oporezivanja
PDV-om. Međutim, ako prodavnica B kupi od
parfimerije A vaučere, koje će prodavati svo-
jim kupcima, onda prodavnica B vrši prenos
jednonamenskog vaučera u svoje ime. To znači da
prilikom prenosa kupcima vaučera A obračuna-
va PDV. Naravno, i parfimerija A obračunala je
PDV kada je prodala vaučere prodavnici B.
Primer: Parfimerija A izdala je vaučere u
pojedinačnoj vrednosti od 1.000 dinara. Pro-
davnica B poklanja vaučere parfimerije A svo-
jim kupcima koji kupe njenu robu u određenom
iznosu. S obzirom na to da je dobijanje vaučera
uslovljeno kupovinom robe, prema našem mi-
šljenju, isporuka te robe i vaučera parfime-
rije A ima karakter jedinstvenog prometa, za
koji je naplaćena odgovarajuća naknada. U tom
smislu, ukupna obaveza za PDV za isporučena
dobra i vaučer utvrđuje se na osnovu naknade
koju kupac plaća. Sredstva od naplaćenih vau-
čera B prenosi parfimeriji A.
Kada stvarni isporučilac dobara, odnosno
pružalac usluga i poreski obveznik koji je, de-
lujući u svoje ime, izdao jednonamenski vred-
nosni vaučer, nisu ista lica, smatra se da je
stvarni isporučilac dobara, odnosno pruža-
lac usluga izvršio promet dobara, odnosno
usluga povezanih s tim vrednosnim vaučerom
poreskom obvezniku koji je izdao jednonamen-
ski vrednosni vaučer.
Primer: Preduzeće „Darko” izdaje jednona-
menske vaučere kojima kupci vaučera mogu da
plate parfeme u parfimeriji „Mirisko”. Da-
kle, stvarni isporučilac dobara je Mirisko, a
kao instrument plaćanja prihvata Darkov vau-
čer. Kupac vaučera Mica kupila je vaučer od Dar-
ka. Darko je obračunao PDV na promet vaučera.
Pošto Mirisko nije obračunao PDV pri prome-
tu vaučera (nije ni mogao, pošto on nije izdao i
NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 39
AKTUELNA TEMA
prodao vaučer), u trenutku prodaje parfema ob-
računava „normalno” PDV na taj promet dobara.
Znači, u osnovicu za obračun PDV-a uračunat je i
iznos vaučera (bez PDV-a koji je sadržan u tom
iznosu) koji Mirisko potražuje od Darka.
Stvarna isporuka dobara, odnosno pružanje
usluga u zamenu za višenamenski vrednosni
vaučer koji je isporučilac dobara, odnosno
pružalac usluga prihvatio kao naknadu ili
deo naknade za taj promet oporezuje se PDV-om
u skladu sa ovim zakonom, dok svaki prethodni
prenos tog višenamenskog vrednosnog vaučera
nije predmet oporezivanja PDV-om.
Primer: Izdavanje i korišćenje poklon-
-bona – višenamenski vaučer
1. Dobrivoje je izdao vaučere za kupovinu u njego-
vim prodavnicama. Vaučer može da se iskoristi
u bilo kojoj od njegove tri radnje i za plaćanje
bilo kog artikla iz asortimana robe široke
potrošnje u radnjama. Dana 22. januara prodao je
jedan vaučer u vrednosti od 3.000 dinara.
2. Komšinica Stanka Klopić došla je u nabavku
kod „Dobrog komšije” i pazarila robu u ukup-
noj vrednosti od 3.830 dinara:
Artikal Količina Cena sa
PDV-om Ukupno
Mleko „Kozica” 1 l,
2,8% m. m.
5 125,00 625,00
Koka-kola limenka
0,33 l
10 80,00 800,00
Hleb beli 1 55,00 55,00
Pavlaka 20% m. m. 3 120,00 360,00
Prašak „Šmarijel”
8 kg
1 1.990,00 1.990,00
Ukupno 3.830,00
PDV 10% 27,27
PDV 20% 345,00
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
243 Blagajna 3.000,00
4910 Odgođeni prihodi za
izdate poklon-bonove 3.000,00
– za izdati poklon-bon
2a
243 Blagajna 830,00
2439 Blagajna – poklon-bonovi 3.000,00
476 Obaveze za porez na
dodatu vrednost po
osnovu prodaje za
gotovinu 372,27
604 Prihodi od prodaje robe
na domaćem tržištu 3.457,73
– za prodaju različite robe Stanki Klopić
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
2b
4910 Odgođeni prihodi za
izdate poklon-bonove 3.000,00
2439 Blagajna – poklon-bonovi 3.000,00
– za ukidanje razgraničenih prihoda
Ako prenos višenamenskog vrednosnog va-
učera izvrši poreski obveznik koji nije po-
reski obveznik koji vrši stvarnu isporuku
dobara, odnosno pružanje usluga u skladu sa
stavom 1. ovog člana, smatra se da prenosilac
višenamenskog vrednosnog vaučera pruža uslu-
ge distribucije, reklame ili druge usluge koje
se oporezuju PDV-om u skladu sa ovim zakonom.
Poreski dužnik
Posle stava 2. člana 10. Zakona o PDV-u dodaje
se novi stav 3, koji glasi:
Za promet dobara i usluga iz stava 2. ovog čla-
na, koji se vrši između obveznika PDV, pravila za
određivanje poreskog dužnika iz stava 2. ovog čla-
na primenjuju se isključivo ako je taj promet iz-
vršen između obveznika PDV evidentiranih za
obavezu plaćanja PDV u skladu sa ovim zakonom.
Dakle, novim stavom precizirano je da se po-
reski dužnik određuje u skladu sa stavom 2. čla-
na 10. Zakona o PDV-u isključivo ako se promet
vrši između obveznika PDV-a evidentiranih za
obavezu plaćanja PDV-a u Srbiji.
Napominjemo da stav 2. člana 10. Zakona o
PDV-u glasi:
Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana (po-
reski dužnik, u smislu ovog zakona, jeste obve-
znik koji vrši oporezivi promet dobara i usluga,
osim kada obavezu plaćanja PDV u skladu sa ovim
članom ima drugo lice), poreski dužnik je:
1) primalac dobara ili usluga, obveznik PDV, za
promet sekundarnih sirovina i usluga koje su ne-
posredno povezane sa tim dobrima, izvršen od
strane drugog obveznika PDV;
2) primalac dobara, obveznik PDV, za promet gra-
đevinskih objekata i ekonomski deljivih celina
u okviru tih objekata, uključujući i vlasničke
udele na tim dobrima, izvršen od strane drugog
obveznika PDV, u slučaju kada je ugovorom na osno-
vu kojeg se vrši promet tih dobara predviđeno
da će se na taj promet obračunati PDV u skladu
sa ovim zakonom;
3) primalac dobara i usluga iz oblasti građevi-
narstva, obveznik PDV, odnosno lice iz člana 9.
40 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
stav 1. ovog zakona, za promet izvršen od strane
obveznika PDV;
4) primalac električne energije i prirodnog gasa
koji se isporučuju preko prenosne, transportne
i distributivne mreže, obveznik PDV koji je
ova dobra nabavio radi dalje prodaje, za promet
električne energije i prirodnog gasa izvršen od
strane drugog obveznika PDV;
5) primalac dobara ili usluga, obveznik PDV, za
promet izvršen od strane drugog obveznika PDV,
i to kod prometa:
(1) hipotekovane nepokretnosti kod reali-
zacije hipoteke u skladu sa zakonom kojim se ure-
đuje hipoteka,
(2) predmeta založnog prava kod realizacije
ugovora o zalozi u skladu sa zakonom kojim se ure-
đuje založno pravo na pokretnim stvarima,
(3) dobara ili usluga nad kojima se sprovodi iz-
vršenje u izvršnom postupku u skladu sa zakonom;
6) sticalac imovine ili dela imovine čiji je pre-
nos izvršen u skladu sa članom 6. stav 1. tačka 1)
ovog zakona, posle čijeg prenosa su prestali uslo-
vi iz člana 6. stav 1. tačka 1) ovog zakona.
Preciznije definisanje prometa koji
vrši strano lice u Srbiji
Takođe, u cilju usaglašavanja sa propisima
EU, u članu 10a Zakona o PDV-u izvršene su izme-
ne kojima je preciznije definisan promet koji
vrši strano lice u Republici Srbiji, a po osno-
vu kojeg postoji obaveza evidentiranja u sistem
PDV-a.
Prema izmenjenoj i dopunjenoj odredbi čla-
na 10a stav 1. Zakona o PDV-u, strano lice koje u
Republici vrši promet dobara i usluga za koji
postoji obaveza obračunavanja PDV-a, odnosno
promet dobara i usluga za koji je propisano po-
resko oslobođenje sa pravom na odbitak pret-
hodnog poreza u skladu sa ovim zakonom, dužno
je da odredi poreskog punomoćnika i da se evi-
dentira za obavezu plaćanja PDV-a, nezavisno od
iznosa tog prometa u prethodnih 12 meseci, ako
ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Mesto prometa dobara koji se vrši
na brodovima, odnosno u avionima i
vozovima u toku prevoza putnika
U članu 11. Zakona o PDV-u dodati su stavovi 3,
4. i 5, koji glase:
Izuzetno od stava 1. tačka 3) ovog člana, ako
se promet dobara vrši na brodu, odnosno u leti-
lici ili vozu u toku prevoza putnika, mestom
prometa smatra se mesto polaska broda, leti-
lice ili voza.
Ako se prevoz putnika vrši u oba smera, po-
vratna vožnja smatra se posebnim prevozom.
Mestom polaska iz stava 3. ovog člana smatra
se prvo voznim redom planirano mesto ukrcava-
nja putnika.
Stav 1. tačka 3), na koji se pozivaju novi sta-
vovi, glasi: Mesto prometa dobara je mesto u
kojem se dobro nalazi u trenutku isporuke, ako
se dobro isporučuje bez otpreme, odnosno pre-
voza.
Primer: Na letu na relaciji Beograd–Amster-
dam avio-prevoznik prodaje igračke iz plišanog
asortimana kompanije „Nici”. Putnik Dragiša
kupuje igračku ovčicu za dete. S obzirom na to
da je mesto polaska aviona Beograd, mestom
prometa smatra se Srbija, pa je promet opore-
ziv PDV-om. Dragiša u povratku iz Amsterdama
na letu kupuje parfem za suprugu. S obzirom na
to da je mesto polaska aviona Amsterdam, mesto
prometa dobara je inostranstvo, pa promet nije
predmet oporezivanja PDV-om.
Mesto prometa usluge predaje jela i
pića za konzumaciju na licu mesta
koje se pružaju na brodu, odnosno u
letilici ili vozu u toku prevoza
putnika
Član 12. Zakona o PDV-u izmenjen je i dopunjen
tako da je propisan izuzetak od propisanog pra-
vila, po kom se mestom prometa usluga smatra
mesto gde su usluge stvarno pružene, ako se radi
o uslugama predaje jela i pića za konzumaciju na
licu mesta.
Dakle:
Izuzetno od stava 6. tačka 4) podtačka (5)
ovog člana, ako se usluge predaje jela i pića za
konzumaciju na licu mesta faktički pružaju na
brodu, odnosno u letilici ili vozu u toku prevo-
za putnika, mestom prometa smatra se mesto
polaska broda, letilice ili voza.
Ako se prevoz putnika vrši u oba smera, po-
vratna vožnja smatra se posebnim prevozom.
Mestom polaska iz stava 9. ovog člana smatra
se prvo voznim redom planirano mesto ukrcava-
nja putnika.
NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 41
AKTUELNA TEMA
Znači, mesto prometa navedenih usluga odre-
đuje se na isti način kao i mesto prometa doba-
ra, što je objašnjeno u prethodnom poglavlju.
Kriterijumi i pretpostavke za
određivanje mesta sedišta, stalne
poslovne jedinice, prebivališta ili
boravišta primaoca usluga
Član 12. Zakona o PDV-u dopunjen je i novim
stavovima 12. i 13, koji glase:
Ako prebivalište i boravište pružaoca,
odnosno primaoca usluge nisu u istom mestu,
mesto prometa usluge određuje se prema mestu
boravišta.
Za promet usluga telekomunikacija, radijskog
i televizijskog emitovanja i usluga pruženih
elektronskim putem, mestom sedišta, stalne
poslovne jedinice, prebivališta ili boravi-
šta primaoca usluga smatra se mesto određeno
na osnovu kriterijuma i pretpostavki za odre-
đivanje mesta sedišta, stalne poslovne jedi-
nice, prebivališta ili boravišta primaoca
tih usluga.
Primer: Advokat pruža usluge stranom dr-
žavljaninu koji ima prebivalište u inostran-
stvu, a privremeno boravište u Srbiji, u skladu
sa Zakonom o strancima. U skladu sa članom 12.
stav 6. tačka 7) podtačka (3), mestom prometa
ove usluge smatra se mesto prebivališta ili
boravišta tog fizičkog lica. Ukoliko bi se me-
sto prometa određivalo na osnovu prebivali-
šta primaoca usluge (inostranstvo), promet ne
bi bio predmet oporezivanja PDV-om. Međutim,
pošto se po novom pravilu mesto prometa odre-
đuje na osnovu boravišta, u opisanom slučaju
promet je oporeziv PDV-om jer je mesto prometa
usluga Srbija.
Pomenuti kriterijumi i način njihove prime-
ne tek treba da budu bliže uređeni pravilni-
kom koji će doneti ministar finansija.
Novim stavom 14. člana 12. Zakona o PDV-u pre-
cizirano je da ministar bliže uređuje:
● šta se smatra uslugama u vezi sa nepokretno-
stima, uključujući i usluge posredovanja prili-
kom prometa nepokretnosti (stava 6. tačka 1);
● šta se smatra uslugama predaje jela i pića za
konzumaciju na licu mesta (stav 6. tačka 4) pod-
tačka (5));
● šta se smatra prevoznim sredstvima koja se
iznajmljuju na kraći vremenski period, odnosno
koja se iznajmljuju licima koja nisu poreski ob-
veznik (stav 6. t. 5) i 6));
● šta se smatra uslugama iznajmljivanja pokret-
nih stvari, osim prevoznih sredstava koja se
pružaju licu koje nije poreski obveznik (stav 6.
tačka 7) podtačka (8));
● šta se smatra uslugama telekomunikacija i
usluga pruženih elektronskim putem koje se
pružaju licu koje nije poreski obveznik (stav 6.
tačka 7) podt. (10) i (12));
● kriterijume i pretpostavke za određivanje
mesta sedišta, stalne poslovne jedinice, pre-
bivališta ili boravišta primaoca usluga iz
stava 13. ovog člana, uključujući i način njihove
primene.
Novi uslovi za nastanak poreske
obaveze
U trenutnom članu 16. Zakona o PDV-u vrši se
izmena:
Poreska obaveza nastaje danom kada se najra-
nije izvrši jedna od sledećih radnji:
1) promet dobara i usluga;
2) naplata, odnosno plaćanje ako je naknada ili
deo naknade naplaćen, odnosno plaćen u novcu pre
prometa dobara i usluga;
2a) izdavanje računa kod usluga iz člana 5. stav
3. tačka 1) ovog zakona, uključujući i usluge nepo-
sredno povezane sa tim uslugama koje pruža isto
lice; usluga neposredno povezanih sa tim uslu-
gama, kao i usluga tehničke podrške prilikom
korišćenja softvera, hardvera i druge opreme
na određeni vremenski period;
3) nastanak obaveze plaćanja carinskog duga, kod
uvoza dobara, a ako te obaveza nema, danom u ko-
jem bi nastala obaveza plaćanja tog duga.
Pomenute usluge iz člana 5. stav 3. tačka 1) od-
nose se na usluge prenosa, ustupanja i davanja na
korišćenje autorskih i srodnih prava, patena-
ta, licenci, zaštitnih znakova i drugih prava
intelektualne svojine.
Dakle, osim što je proširena primena pra-
vila o izdavanju računa kao momentu nastanka
poreske obaveze, izdavanjem računa pre izvrše-
nja prometa (ili uplate avansa) nastaje poreska
obaveza i u slučaju kada navedene usluge pružaju
različita lica.
Znači, poreska obaveza nastaje u momentu iz-
davanja računa za tehničku podršku u korišćenju
softvera, nezavisno od toga da li je taj pružalac
42 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
podrške ujedno prethodno ustupio softver na
korišćenje ili je to učinilo drugo lice.
Promenjeni uslovi za povraćaj PDV-a
nerezidentu – putniku
Ova izmena je u primeni od 15. 10. 2019. godine.
Izmena u članu 24. Zakona o PDV-u odnosi se
vrednost dobara koja putnik u ličnom prtljagu
otprema u inostranstvo. Znači, PDV se ne pla-
ća na promet dobara koja putnik otprema u ino-
stranstvo u ličnom prtljagu, u nekomercijalne
svrhe, ako:
(1) putnik u Republici nema prebivalište ni
boravište,
(2) dobra se otpremaju pre isteka tri kalendar-
ska meseca po isteku kalendarskog meseca u ko-
jem je izvršen promet dobara,
(3) ukupna vrednost isporučenih dobara jednaka
je ili veća od 6.000 dinara, uključujući PDV,
(4) obveznik PDV-a poseduje dokaze da je putnik
otpremio dobra u inostranstvo.
Osim toga, dodat je stav kojim se trgovcu (ob-
vezniku PDV-a koji je izvršio promet) nalaže
obaveza da putniku na njegov zahtev izda doku-
mentaciju na osnovu koje putnik može da ostva-
ri povraćaj PDV-a u skladu sa ovim zakonom. U
prethodnom periodu nije bila propisana oba-
veza prodavca da stranom licu izda propisani
obrazac (ZPPPDV – Zahtev putnika za povraćaj
PDV-a) na osnovu kojeg se ostvaruje pravo na po-
vraćaj PDV-a, već je to zavisilo od volje prodav-
ca – obveznika PDV-a.
Uz to, PDV se vraća u roku od 12 meseci od
dana otpremanja dobara u inostranstvo, umesto
trenutnih 6 meseci od dana izdavanja računa za
promet. S obzirom na to da otpremanje dobara
u inostranstvo mora da bude izvršeno u roku
od 3 meseca po isteku meseca u kome je izvršen
promet, to znači da od izdavanja računa trgovac
može imati obavezu da izvrši povraćaj PDV-a u
narednih 15 meseci, a ne 6, kao što je trenutno
rešenje u Zakonu.
Novo oslobođenje sa pravom na odbitak
prethodnog poreza
Ova izmena je u primeni od 15. 10. 2019. godine.
U članu 24. stav 1. Zakona o PDV-u dodata je tačka
16g), kojom je precizirano da se PDV ne plaća
na promet dobara i usluga koji se vrši u okvi-
ru realizacije infrastrukturnih projekata iz-
gradnje auto-puteva za koje je posebnim zakonom
utvrđen javni interes.
Prema obrazloženju predlagača zakona, uzi-
majući u obzir potrebu da se u Republici Srbi-
ji u što kraćem roku još više unapredi javna
infrastruktura, prvenstveno izgradnja auto-
-puteva, koja je preduslov za ekonomski razvoj
i donošenje odluka i domaćih i stranih lica
da investiraju u svoje poslovanje u Republici
Srbiji, ocenjeno je da bi predloženo rešenje
imalo pozitivan uticaj na privredni rast Re-
publike Srbije, a sve u cilju stvaranja povolj-
nijih uslova za unapređenje opšteg interesa
zajednice.
Oslobođenje od plaćanja PDV-a
prilikom uvoza
Ova izmena je u primeni od 15. 10. 2019. godine.
Novine u stavu 1. člana 26. Zakona o PDV-u su:
● 1) Dodato je oslobođenje za infrastrukturne
projekte koji su uvedeni ovim izmenama u član
24. stav 1. tačka 16g).
● 1g) PDV se ne plaća na uvoz dobara ne samo po
osnovu zamene u garantnom roku, već i po osnovu
popravke u garantnom roku. Znači, PDV se ne pla-
ća i po osnovu uvoza dobara koja su u inostran-
stvu popravljena u garantnom roku.
● 4) Zamenjeno je oslobođenje za dobra za koja
je, u okviru carinskog postupka, odobren postu-
pak prerade pod carinskom kontrolom oslo-
bođenjem za posebne namene, na osnovu odluke
Vlade. U obrazloženju Predloga zakona navede-
no je da, u slučaju postojanja opravdanog inte-
resa, Vlada ima ovlašćenje da donese odluku
na osnovu koje bi uvoz predmetnih dobara bio
oslobođen PDV-a.
● 7) Izvršeno je usklađivanje sa novim Carin-
skim zakonom u vezi sa dobrima za koja je tim
zakonom propisano oslobođenje od carine,
osim na uvoz motornih vozila. Usklađivanje je
tehničke prirode, s obzirom na to da je novi
Carinski zakon stupio na snagu 16. 12. 2018 (a
primenjuje se protekom roka od šest meseci od
dana stupanja na snagu). Prema izmenjenoj odred-
NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 43
AKTUELNA TEMA
bi člana 26. tačka 7) Zakona o PDV-u, PDV se ne
plaća na uvoz dobara za koja je, u skladu sa čla-
nom 245. i članom 246. stav 1. tačka 6) Carinskog
zakona („Sl. glasnik RS”, broj 95/18), propisano
oslobođenje od carine, osim na uvoz motornih
vozila. Odredbe člana 216. i člana 217. stav 1.
tačka 6) ranije važećeg Carinskog zakona iste
su kao odredbe člana 245. i člana 246. stav 1.
tačka 6) novog Carinskog zakona, što znači da
ovo usaglašavanje ne podrazumeva nikakve iz-
mene u primeni navedenog poreskog oslobođe-
nja pri uvozu dobara.
Preciznije utvrđivanje srazmernog
poreskog odbitka
Pošto se prilikom izračunavanja procenta
srazmernog poreskog odbitka uzimaju u obzir
i prometi koje obveznik vrši van njegove uo-
bičajene delatnosti, propisima EU dozvoljeno
je da se pri utvrđivanju procenta srazmernog
poreskog odbitka ovog obveznika isključe po-
vremeni prometi nepokretnosti (najviše dva u
toku kalendarske godine) i prometi određenih
finansijskih usluga ako se obavljaju povremeno
(najviše dve u toku kalendarske godine).
S tim u vezi izmenjen je član 30 (stavovi 5, 6.
i 7) Zakona o PDV-u, tako da se, pored prometa
opreme i objekata za vršenje delatnosti, pri
utvrđivanju procenta srazmernog poreskog od-
bitka NE uzimaju u obzir:
2) ulaganje u objekte za vršenje delatnosti za
koje se naplaćuje naknada;
3) povremeni prometi nepokretnosti koje izvr-
ši obveznik kojem promet nepokretnosti nije
uobičajena delatnost koju obavlja – najviše dva
prometa u jednoj kalendarskoj godini;
4) povremeni prometi usluga iz člana 25. stav 1.
ovog zakona – najviše dva prometa u jednoj kalen-
darskoj godini.
Napominjemo da se izuzetak propisan tačkom
4) odnosi na promet novca i kapitala na koji se
ne plaća PDV, tačnije na:
● poslovanja i posredovanja u poslovanju zakon-
skim sredstvima plaćanja, osim papirnog i kova-
nog novca koji se ne koristi kao zakonsko sredstvo
plaćanja ili ima numizmatičku vrednost;
● poslovanja i posredovanja u poslovanju akci-
jama, udelima u društvima i udruženjima, obve-
znicama i drugim hartijama od vrednosti, osim
poslovanja koje se odnosi na čuvanje i upravljanje
hartijama od vrednosti;
● kreditne poslove, uključujući posredovanje,
kao i novčane pozajmice;
● preuzimanje obaveza, garancija i drugih sred-
stava obezbeđenja, uključujući posredovanje;
● poslovanja i posredovanja u poslovanju depo-
zitima, tekućim i žiro računima, nalozima za
plaćanje, kao i platnim prometom i doznakama;
● poslovanja i posredovanja u poslovanju nov-
čanim potraživanjima, čekovima, menicama i
drugim sličnim hartijama od vrednosti, osim
naplate potraživanja za druga lica;
● poslovanja društava za upravljanje investici-
onim fondovima u skladu sa propisima kojima
se uređuju investicioni fondovi;
● poslovanja društava za upravljanje dobro-
voljnim penzijskim fondovima u skladu sa pro-
pisima kojima se uređuju dobrovoljni penzijski
fondovi i penzijski planovi.
Navedenim rešenjem omogućava se da pro-
meti bez prava na odbitak prethodnog poreza,
izvršeni u manjem obimu, odnosno s vremena na
vreme od strane obveznika PDV-a koji pretežno
obavljaju delatnosti u okviru kojih vrše prome-
te sa pravom na odbitak prethodnog poreza, ne-
maju uticaj na iznos prethodnog poreza.
Pored toga, dodat je i stav 9), kojim je preci-
zirano da, u slučaju kada procenat srazmernog
poreskog odbitka iznosi najmanje 98%, ne posto-
ji obaveza podele prethodnog poreza.
Znači, obveznik PDV-a koji samo delimično
vrši promet koji je bez prava na odbitak pret-
hodnog poreza, ukoliko utvrdi da je procenat
srazmernog poreskog odbitka 98% i više, ima
pravo na odbitak celokupnog prethodnog poreza
na koji je primenio srazmerni poreski odbitak.
Ipak, ukoliko obveznik izvrši podelu pret-
hodnog poreza prema ekonomskoj pripadnosti u
potpunosti (u skladu sa članom 30. stav 1. Zakona
o PDV-u), znači da ni nema potrebu da utvrđuje
srazmerni poreski odbitak (u skladu sa članom
30. stav 2. Zakona o PDV-u), pa se novo pravilo ne
primenjuje.
Ispravka pogrešno obračunatog PDV-a
u većem iznosu
Izmenjen je član 44. Zakona o PDV-u tako da
su precizirana pravila koja se odnose na moguć-
44 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
nost ispravljanja pogrešno obračunatog PDV u
većem iznosu.
Dakle, novi član 44. sada glasi:
Ako obveznik PDV u računu za isporučena dobra
i usluge iskaže veći iznos PDV od onog koji u skla-
du sa ovim zakonom duguje, odnosno iznos PDV, a da
za to nije imao obavezu u skladu sa ovim zakonom,
dužan je da tako iskazani PDV plati.
Obveznik PDV iz stava 1. ovog člana ima pravo
da ispravi iznos PDV ako je izdao novi račun sa
ispravljenim iznosom PDV, odnosno račun u kojem
nije iskazan PDV i ako poseduje dokument prima-
oca računa u kojem je navedeno da PDV iskazan u
prvobitnom računu nije korišćen kao prethod-
ni porez.
Novi račun iz stava 2. ovog člana obavezno
sadrži napomenu da se tim računom zamenjuje
prethodno izdati račun.
Lice koje iskaže PDV u računu, a nije obveznik
PDV, dužno je da iskazani PDV plati.
Lice iz stava 4. ovog člana nema pravo da
ispravi iskazani iznos PDV.
U odnosu na trenutno važeću odredbu iz stava
1. Zakona o PDV-u, novim stavom precizirano je
da obavezu plaćanja PDV-a ima ne samo obveznik
PDV-a koji je izvršio promet i na računu iska-
zao veći iznos PDV-a nego što je trebalo, nego
i obveznik PDV-a koji je izvršio promet u vezi
sa kojim nije imao obavezu da iskaže PDV, ali je
to učinio.
1. Prvi slučaj se odnosi na situacije kada je
obveznik npr. primenio opštu stopu PDV-a, a
trebalo je da primeni posebnu stopu, pa je zbog
tog propusta PDV iskazan u većem iznosu nego
što je trebalo.
2. Drugi slučaj se odnosi na situacije kada ob-
veznik izda račun (i na njemu iskaže PDV):
● za promet koji je oslobođen PDV-a,
● za promet koji nije predmet oporezivanja PDV-om
(promet izvršen u inostranstvu),
● u poslovnoj situaciji koja nema karakter pro-
meta u smislu Zakona o PDV-u (npr. za naknadu
štete),
● za promet koji nije realizovan.
U oba navedena slučaja, a u skladu sa stavom
2. člana 44. Zakona o PDV-u, obveznik PDV-a ima
pravo da koriguje iznos iskazanog PDV-a ako su
ispunjeni propisani uslovi.
U prvom slučaju obveznik treba da izda novi
račun sa ispravljenim iznosom PDV-a.
U drugom slučaju obveznik treba da izda ra-
čun bez PDV-a.
Novi račun u oba slučaja obavezno treba da
sadrži napomenu da se njim menja prethodno iz-
dati račun. Napomena može da glasi: Ovim raču-
nom zamenjuje se račun broj _____ od __________ , u
skladu sa članom 44. stav 2. Zakona o PDV-u.
U slučaju da je račun izdat za promet koji nije
realizovan, ne izdaje se novi račun, nego se kup-
cu dostavlja drugi dokument kojim se neopravda-
no izdati račun poništava.
Napominjemo da se u svim opisanim situ-
acijama ne može izvršiti korekcija PDV-a
i nakon izdavanja ispravnog računa, sve dok
primalac prvog računa (neispravnog) ne do-
stavi prodavcu potvrdu da PDV iz prvobitnog
(neispravnog) računa nije koristio kao pret-
hodni porez. Međutim, ukoliko je primalac
računa koristio prethodni porez po osnovu
neispravnog računa, učinio je grešku i neop-
hodno je da podnese izmenjenu poresku prija-
vu. Nakon toga može da obavesti izdavaoca
računa da nije koristio prethodni porez po
izdatom, neispravnom računu.
Posedovanje ove potvrde od primaoca računa
nije preduslov za korekciju pogrešno (u većem
iznosu) ili neopravdano iskazanog PDV-a prema
trenutno važećem članu 44. Zakona o PDV-u, koji
ostaje u primeni do 31. 12. 2019. godine.
Zaključak
Odredbe Zakona primenjivaće se od 1. janu-
ara 2020. godine, osim:
● izmena i dopuna u članu 24 (povraćaj PDV-a
strancu i oslobađanje od PDV-a za promet
dobara i usluga koji se vrši u okviru reali-
zacije infrastrukturnih projekata izgradnje
auto-puteva za koje je posebnim zakonom utvr-
đen javni interes);
● izmena i dopuna u članu 26 – poreska oslo-
bođenja prilikom uvoza dobara;
● odredbi koje sadrže ovlašćenja za donoše-
nje podzakonskih akata.
Izmene u članovima 24. i 26. Zakona o PDV-u
primenjuju se od 15. 10. 2019. godine. PS