U skladu sa Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Sl. glasnik RS”, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011 – dalje: Zakon), u toku meseca aprila i maja slave se sledeći praznici: 1) uskršnji praznici – za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica, počev od Velikog petka 19. aprila, zaključno sa drugim danom Uskrsa u ponedeljak 22. aprila; 2) vaskršnji praznici, koji su neradni dani za sve zaposlene u Republici, a praznuju se ove godine počevši od 26. aprila – Velikog petka, zaključno sa drugim danom Vaskrsa – ponedeljkom 29. aprilom; 3) Praznik rada, koji se praznuje 1. i 2. maja, koji ove godine padaju u sredu i četvrtak. Pravoslavni vernici koji slave Đurđevdan, kao prvi dan svoje krsne slave, praznuju ovaj verski praznik u ponedeljak 6. maja. Državni praznik Dan pobede (9. maj) praznuje se radno.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2019%2F04%2FPS28-148.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
148 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Mr Željko Albaneze
Odsustvo sa rada i isplate
zaposlenima povodom
predstojećih praznika u mesecu
aprilu i maju
U skladu sa Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji
(„Sl. glasnik RS”, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011 – dalje: Zakon), u toku meseca
aprila i maja slave se sledeći praznici: 1) uskršnji praznici – za katolike
i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica, počev od Velikog petka
19. aprila, zaključno sa drugim danom Uskrsa u ponedeljak 22. aprila; 2) vaskr-
šnji praznici, koji su neradni dani za sve zaposlene u Republici, a praznuju
se ove godine počevši od 26. aprila – Velikog petka, zaključno sa drugim da-
nom Vaskrsa – ponedeljkom 29. aprilom; 3) Praznik rada, koji se praznuje 1. i
2. maja, koji ove godine padaju u sredu i četvrtak. Pravoslavni vernici koji
slave Đurđevdan, kao prvi dan svoje krsne slave, praznuju ovaj verski praznik
u ponedeljak 6. maja. Državni praznik Dan pobede (9. maj) praznuje se radno.
Uvod
Neradni dani za praznike u aprilu i maju su:
● 19. april (petak) – za zaposlene katolike i
pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajed-
nica;
● 20. i 21. april (subota i nedelja) – za zaposle-
ne katolike i pripadnike drugih hrišćanskih
verskih zajednica, kojima su po rasporedu ovo
dani rada;
● 22 april (ponedeljak) – za zaposlene katolike
i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajed-
nica;
● 26. april (petak) – za sve zaposlene (naime,
Vaskršnji praznici su neradni dani za sve zapo-
slene, bez obzira na versku pripadnost);
● 27. i 28. april (subota i nedelja) – dani su ne-
deljnog odmora za većinu zaposlenih, a pravo
odsustva na ove dane imaju zaposleni, bez obzi-
ra na versku pripadnost, kojima su po rasporedu
ovo dani rada;
● 29. april (ponedeljak) – za sve zaposlene (na-
ime, Vaskršnji praznici su neradni dani za sve
zaposlene, bez obzira na versku pripadnost);
● 1. i 2. maj (sreda i četvrtak) – za sve zaposlene
po osnovu Praznika rada.
Za odsustvo na navedene dane praznika zapo-
sleni imaju pravo na naknadu zarade, a za rad na
neki od ovih dana zaposleni ostvaruju pravo na
zaradu i uvećanje zarade. Pravo zaposlenih da
ne rade na praznike i da za to vreme dobiju nak-
nadu zarade, odnosno ako rade – da dobiju uve-
ćanu zaradu, regulisano je Zakonom o radu („Sl.
glasnik RS”, br. 24/2005… i 113/2017).
Varijante odsustva sa rada u dane
Uskrsa/Vaskrsa
Zaposleni koji praznuju verske praznike Us-
krs i Vaskrs (ne rade), imaju pravo na naknadu
zarade samo za dane koji su, prema rasporedu
radnog vremena, njihovi radni dani, odnosno
prema izvršenom rasporedu radnog vremena
kod poslodavca (petodnevna ili šestodnevna
radna nedelja, rad u smenama ili rad u turnusu)
poslodavac utvrđuje koji dani su za zaposlenog
koji slavi Uskrs ili Vaskrs radni dani, a padaju
u dane navedenih praznika i za te dane isplaću-
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 149
ZARADE
je mu naknadu zarade. Za dane praznika koji su,
prema rasporedu radnog vremena za zaposlenog,
dani nedeljnog odmora, zaposlenom ne pripada
pravo na naknadu zarade.
Ove godine se na različite datume slave Va-
skrs odnosno Uskrs, pa tako zaposleni:
1) koji rade u petodnevnom rasporedu radnog
vremena (ponedeljak–petak), dakle subota i ne-
delja su im dani nedeljnog odmora, ostvaruju pra-
vo na naknadu zarade za Veliki petak (katolici
na 19. april, odnosno svi zaposleni na 26. april)
i za drugi dan Uskrsa (Vaskrsa), odnosno za 22.
april katolici, a za 29. april svi zaposleni;
2) koji rade u šestodnevnom rasporedu radnog
vremena (ponedeljak–subota), a nedelja im je dan
nedeljnog odmora, ostvaruju pravo na naknadu za-
rade ako odsustvuju na Veliki petak (katolici
19. aprila, odnosno svi zaposleni 26. aprila), u
Veliku subotu (katolici 20. aprila, odnosno svi
zaposleni 27. aprila) i na drugi dan Uskrsa (Va-
skrsa), odnosno ponedeljak 22. april katolici, a
29. aprila svi zaposleni.
Zaposleni imaju pravo na naknadu zarade za
onoliko sati koliko bi radili da ne praznuju.
Osim ovih zaposlenih, koji rade u redovnom
radnom vremenu u prvoj smeni, treba imati u
vidu i zaposlene koji rade u smenskom radu ili
u turnusima, pa za njih za predstojeće praznike
važi osnovno pravilo da naknadu zarade za od-
sustvovanje u dane praznika ostvaruju samo za
dane koji su prema rasporedu radnog vremena
njihovi radni dani. Na primer, zaposleni koji
radi u smenskom rasporedu radnog vremena, pa
mu je subota 27. april (Velika subota) radni dan,
a nedelja 28. april dan nedeljnog odmora, u su-
botu ima pravo da odsustvuje sa rada uz naknadu
zarade po osnovu praznika, a u nedelju odsustvuje
sa posla po osnovu nedeljnog odmora, bez prava
na naknadu zarade.
Zaposlenom kome je rasporedom radnog vre-
mena utvrđen rad u turnusu, pravo na naknadu
zarade za dane verskog praznika utvrđuje se u
zavisnosti od toga da li su dani praznika radni
ili dani nedeljnog odmora. Kada su dani prazni-
ka istovremeno i dani nedeljnog odmora, zapo-
sleni ne ostvaruje pravo na naknadu zarade jer su
ovi dani plaćeni kroz 40-časovnu radnu nedelju
(Mišljenje Ministarstva za rad, boračka i soci-
jalna pitanja br. 120-02-75/97).
Kod poslodavca kod kog se rad obavlja u tur-
nusu ili je radno vreme raspoređeno na druga-
čiji način, tako da zaposlenom dani nedeljnog
odmora nekada padaju u subotu i nedelju, a ne-
kada u neke druge dane tokom nedelje, pravo na
naknadu zarade zbog odsustvovanja na praznik
takođe zavisi od rasporeda radnog vremena u
toku nedelje, i to:
● u petodnevnoj radnoj nedelji, kada se kori-
ste dva dana nedeljnog odmora, ako oba dana
nedeljnog odmora padnu u dane praznika ili
samo jedan, za te dane (dane nedeljnog odmora)
zaposleni nema pravo na naknadu zarade zbog
odsustvovanja na praznik, ali ako dani nedelj-
nog odmora ne padaju u dane praznika, već u neke
druge dane tokom nedelje, zaposleni ima pravo
na naknadu zarade za sva četiri dana praznika
jer su to prema rasporedu njegovi radni dani;
● u šestodnevnoj radnoj nedelji, kada se kori-
sti jedan dan nedeljnog odmora, ako dan nedelj-
nog odmora padne na bilo koji dan praznika,
zaposleni za taj dan nema pravo na naknadu zara-
de, a ako dan nedeljnog odmora pada u neki drugi
dan tokom nedelje, zaposleni, kao i u prethod-
nom slučaju, ima pravo na naknadu zarade za sva
četiri dana praznika.
U svakom slučaju treba imati u vidu da prili-
kom ostvarivanja naknade zarade za vreme dana
uskršnjih praznika zaposleni ima pravo na nak-
nadu zarade samo u slučaju kada praznik padne
na dane koji su po rasporedu radnog vremena
kod poslodavca njegovi radni dani. Ovo pravi-
lo važi za sve zaposlene, pa i za one koji rade u
smenskom radu ili u turnusima, odnosno zapo-
sleni koji rade u smenama odnosno turnusima
ostvaruju pravo na naknadu zarade samo za one
dane praznika koji su, prema rasporedu radnog
vremena, njihovi radni dani, na koje bi oni ra-
dili da nije praznik.
Pravo na odsustvo sa rada u dane
prvomajskih praznika
Praznik rada „pada” u sredu 1. maja i u četvrtak
2. maja, pa se pravo na odsustvo sa posla uz naknadu
zarade ostvaruje u sledećim varijantama:
1) zaposleni koji rade u petodnevnoj (ponede-
ljak–petak) i šestodnevnoj (ponedeljak–subota)
radnoj nedelji, u sredu 1. maja ne rade zbog dr-
žavnog praznika, sa pravom na naknadu zarade
za taj dan;
2) zaposleni koji rade u petodnevnoj (ponede-
ljak–petak) i šestodnevnoj (ponedeljak–subota)
150 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
radnoj nedelji, u četvrtak 2. maja ne rade zbog
državnog praznika sa pravom na naknadu zarade
za taj dan.
Pored ovih zaposlenih koji rade u redovnom
radnom vremenu u prvoj smeni, treba imati u
vidu i zaposlene koji rade u smenskom radu ili
u turnusima, pa za njih za predstojeće prvomajske
praznike važe sledeća pravila:
1) zaposleni koji radi u smenskom rasporedu
radnog vremena, pa su mu sreda 1. maj i četvr-
tak 2. maj dani nedeljnog odmora, za oba dana ne
ostvaruje ni zaradu ni naknadu zarade jer to nisu
njegovi radni dani;
2) zaposlenom kome je rasporedom radnog vre-
mena utvrđen rad u turnusu, pravo na naknadu
zarade u dane praznika utvrđuje se u zavisnosti
od toga da li su dani praznika radni ili dani
nedeljnog odmora (kada su dani praznika isto-
vremeno i dani nedeljnog odmora, zaposleni ne
ostvaruje pravo na naknadu zarade jer su navede-
ni dani plaćeni kroz 40-časovnu radnu nedelju).
Prema tome, kod poslodavaca kod kojih se
rad obavlja u turnusu ili je radno vreme raspo-
ređeno na drugačiji način, tako da zaposlenom
dani nedeljnog odmora nekada padaju u subotu i
nedelju, a nekada u neke druge dane tokom nede-
lje, pravo na naknadu zarade zbog odsustvovanja
na praznik takođe zavisi od rasporeda radnog
vremena u toku nedelje, i to:
● u petodnevnoj radnoj nedelji, kada se koriste
dva dana nedeljnog odmora, ako oba dana nedelj-
nog odmora padnu u dane praznika ili samo jedan,
za te dane (dane nedeljnog odmora) zaposleni
nema pravo na naknadu zarade zbog odsustvova-
nja na praznik, ali ako dani nedeljnog odmora
ne padaju u dane praznika, već u neke druge dane
tokom nedelje, zaposleni ima pravo na naknadu
zarade za dva dana državnog praznika jer su to
prema rasporedu njegovi radni dani;
● u šestodnevnoj radnoj nedelji, kada se ko-
risti jedan dan nedeljnog odmora, ako dan ne-
deljnog odmora padne u bilo koji dan praznika,
zaposleni za taj dan nema pravo na naknadu zara-
de, a ako dan nedeljnog odmora pada u neki drugi
dan tokom nedelje, zaposleni, kao i u prethod-
nom slučaju, ima pravo na naknadu zarade za dva
dana državnog praznika u maju.
Visina naknade zarade za odsustvo na
dan praznika
Prema članu 114. stav 1. Zakona o radu, zapo-
sleni ima pravo na naknadu zarade za vreme
odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je ne-
radni dan, u visini prosečne zarade zaposlenog
(po satu) u prethodnih 12 meseci, u skladu sa op-
štim aktom i Ugovorom o radu. Visina naknade
zarade utvrđuje se prema sledećim elementima:
1) osnovica za naknadu zarade predstavlja pro-
sečna zarada zaposlenog u prethodnih 12 meseci,
isplaćenu u skladu sa opštim aktom i Ugovorom
o radu;
2) iznos naknade zarade utvrđuje se tako što se
izračunata osnovica za naknadu množi sa pro-
centom 100.
U osnovicu za obračun naknade zarade ulaze
sva primanja koja, u smislu člana 105. stav 3. Za-
kona o radu, čine zaradu, a to su:
● isplaćena zarada po satu za efektivne sate
rada u prethodnih 12 meseci i deo zarade po
osnovu radnog učinka (stimulacije, nagrade, bo-
nusi);
● uvećana zarada isplaćena u prethodnih 12
meseci po osnovu rada na dan praznika, noć-
nog rada, rada u smenama, prekovremenog rada,
„minulog rada” i drugih uvećanja propisanih
opštim aktom poslodavca;
● druga primanja koja imaju karakter zarade, a
koja su u prethodnih 12 meseci isplaćena („to-
pli obrok”, regres, terenski dodatak, dodatak
za odvojeni život i druga davanja zaposlenima
koja imaju karakter zarade).
Uz evidentiranje navedenih isplata sa
karakterom zarade, prilikom obračuna pro-
sečne zarade po satu u prethodnih 12 meseci
poslodavci paralelno moraju da utvrde ukup-
no ostvarene efektivne sate rada, a to su sati
po osnovu redovnog i prekovremenog rada, kao
i rada na dan praznika i dr.
Međutim, isplaćena naknada zarade (za
vreme bolovanja, godišnjeg odmora, plaćenog
odsustva i dr.), kao i sati odsustvovanja za
koje je isplaćena naknada zarade – ne ulaze u
osnovicu.
U skladu sa Zakonom o radu postoji nekoliko
modaliteta obračuna naknade zarade za pred-
stojeće praznike.
1) Kada je zaposleni u poslednjih 12 meseci koji
prethode mesecu u kome je započeo da koristi
odsustvo sa rada, deo vremena radio i za to pri-
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 151
ZARADE
mao zaradu, a deo vreme proveo na godišnjem
odmoru ili drugoj vrsti odsustva sa rada, za
šta je primao naknadu zarade, prosečna zarada,
kao osnov za obračun naknade zarade, utvrđuje
se tako što se sabere ukupno isplaćeni iznos
zarada za časove rada u prethodnih 12 meseci
i dobijeni zbir podeli sa zbirom ostvarenih
efektivnih sati rada u prethodnih 12 meseci.
Primer: Isplaćivana zarada u prethodnih
12 meseci
Zaposleni ostvaruje pravo na dva neradna
dana, uz pravo na naknadu zarade za Vaskrs, 26.
i 29. aprila, a osnov za ovu naknadu zarade utvr-
đuje se na osnovu prosečne zarade zaposlenog za
prethodnih 12 meseci, dakle za period april
2018 – mart 2019. godine. Za ovih prethodnih 12
meseci zaposleni je imao 1.512 sati efektivnog
rada, za koje je po svim osnovama (osnovna zara-
da, „minuli rad” i druga uvećanja zarade, topli
obrok i regres) primio 756.000 dinara, a za
ostale sate u prethodnih 12 meseci isplaćena mu
je naknada zarade po raznim osnovama. Pošto za-
posleni u aprilu ima (2 x 8) 16 časova odsustva sa
rada zbog praznika, obračun naknade zarade je:
1) Broj časova odsustva 16 č.
2) Osnovica za naknadu zarade po
času rada iz prethodnih 12 meseci
(756.000 din. : 1.512 č.) 500,00 din.
3) Ukupna osnovica za naknadu zarade za
časove odsustva (1 x 2) 8.000,00 din.
4) Procenat za utvrđivanje iznosa
naknade zarade 100%
5) Iznos naknade zarade (3 x 4) za 2
dana odsustva na praznik 8.000,00 din.
2) U posebnom slučaju, ako je zaposleni u prethod-
nih 12 meseci bio na radu, ali mu poslodavac nije
isplaćivao zaradu redovno za svaki mesec (zbog
poremećaja u poslovanju), elementi za naknadu
zarade zaposlenom mogu se naći u njegovim me-
sečnim obračunima koje je dostavio poslodavac.
Naime, prema članu 121. Zakona o radu, posloda-
vac je dužan da zaposlenom dostavi obračun i
za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade. Iz
tog obračuna mogu se videti elementi zarade i
časovi rada, pa može da se izračuna prosečna
zarada po satu u prethodnih 12 meseci. Dakle, ob-
račun se izvodi po satu za prethodnih 12 meseci,
kao da je zarada isplaćivana.
3) U drugom posebnom slučaju može da se dogodi
da zaposleni nije u prethodnih 12 meseci uop-
šte imao zaradu, što je slučaj novozaposlenog
radnika koji odsustvuje sa rada u prvom mesecu
rada. U ovom slučaju osnovica za obračun nakna-
de zarade jeste ugovorena osnovna zarada koju bi
zaposleni primio da je radio, uvećana za minuli
rad, ako to pravo zaposleni ima.
4) U trećem posebnom slučaju zaposlenom u po-
slednjih 12 meseci nije isplaćivana zarada, već
naknada zarade (jer je svih 12 meseci proveo na
raznim vrstama odsustva sa rada – bolovanje,
porodiljsko i sl.), odnosno u svih 12 prethodnih
meseci ostvarena je naknada zarade. Obračun
naknade zarade u tekućem mesecu obavlja se na
osnovicu koju čini ugovorena osnovna zarada
koju bi zaposleni primio da je radio, uvećana
za minuli rad, ako to pravo zaposleni ima.
Primer: Isplaćivana naknada zarade u
prethodnih 12 meseci
Za zaposlenog koji nema zaradu u prethodnih
12 meseci, počeo je da radi 1. aprila 2019. i u tom
mesecu ostvario odsustvo sa rada od 16 časova za
praznike, a ima pravo na 10% minulog rada, obra-
čun naknade zarade je sledeći:
1) Broj časova plaćenog odsustva u
aprilu 16 č.
2) Osnov za naknadu po času rada iz
prethodnih 12 meseci –
3) Osnovna zarada zaposlenog u mesecu
odsustva sa rada – aprilu 60.000,00 din.
4) Minuli rad (10% na red. br. 3) 6.000,00 din.
5) Osnovna zarada uvećana za minuli
rad 66.000,00 din.
6) Broj časova rada u mesecu aprilu 160
7) Osnovna zarada po času rada
(66.000 : 160) 412,50 din.
8) Osnovica za naknadu zarade
(16 č. x 412,50 din) 6.600,00 din.
9) Procenat za utvrđivanje iznosa
naknade zarade 100%
10) Iznos naknade zarade (8 x 9) 6.111,04 din.
Na utvrđenu naknadu zarade za odsustvo u
dane praznika ne obračunava se dodatak za „mi-
nuli rad”, jer je „minuli rad” već ušao u osno-
vicu za obračun naknade zarade.
Pravo zaposlenog na zaradu i uvećanu
zaradu za rad u dane praznika
Uvećanje zarade po osnovu rada na praznik
imaće zaposleni koji rade u petodnevnom ili
šestodnevnom rasporedu radnog vremena i koji
152 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
zbog potreba posla moraju da rade u neki od dana
predstojećih praznika.
Imajući u vidu na početku navedene dane
predstojećih praznika, može da se rezimira da:
1) za rad na dan 26, 27, 28. i 29. aprila i 1. i 2. maja
– svi zaposleni, bez obzira na versku pripad-
nost, imaju pravo na zaradu i uvećanje te zarade
za rad na praznik;
2) za rad u dane od 19. do 22. aprila 2019. godi-
ne – zaposleni katolici i pripadnici drugih
hrišćanskih zajednica imaju pravo na zaradu i
uvećanje te zarade za rad na praznik.
U slučaju rada u turnusu, pravo zaposlenog na
uvećanu zaradu treba utvrđivati u odnosu na ra-
spored dana rada i dana nedeljnog odmora, koji
za zaposlene mogu biti drugačiji od ovih dana
kod zaposlenih koji stalno rade u prvoj smeni u
režimu ponedeljak–petak ili ponedeljak–subota.
Uvećanje zarade po osnovu rada na praznik
imaće zaposleni koji zbog potreba posla rade
u neki od dana predstojećih verskih praznika.
Konkretno, kada zaposleni kome je rasporedom
radnog vremena utvrđena radna nedelja u tra-
janju od pet radnih dana mora da radi na dan
praznika, odnosno na dan koji je po rasporedu
radnog vremena njegov radni dan (na primer, 19.
ili 22. aprila zaposleni katoličke veroispove-
sti ili 26. ili 29. aprila svi zaposleni), tada
ostvaruje:
1) zaradu za rad na praznik, prema merilima
raspodele kod poslodavca i sopstvenom radnom
učinku na taj dan rada;
2) uvećanje zarade za rad na dan državnog pra-
znika.
Ista uvećanja ostvariće i zaposleni kojima
je rasporedom radnog vremena utvrđena radna
nedelja u trajanju od šest radnih dana (ponede-
ljak–subota), a moraju da rade na dan praznika,
odnosno na dan koji je po rasporedu radnog vre-
mena njihov radni dan, s tim da ovi zaposleni
ostvaruju pravo na uvećanu zaradu i ako rade na
dan svog redovnog radnog dana u subotu 20. apri-
la (zaposleni katoličke veroispovesti), odno-
sno u subotu 27. aprila (svi zaposleni).
Za obračun uvećanja zarade za predstojeće
praznike moraju da se upotrebe odredbe člana
108. Zakona o radu, prema kojima zaposleni ima
pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj op-
štim aktom i Ugovorom o radu, i to:
1) za rad na dan praznika koji je neradni dan –
najmanje 110% od osnovice;
2) za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije
vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – naj-
manje 26% od osnovice.
Treba imati u vidu još dve zakonske odredbe
u vezi sa obračunom uvećane zarade:
1) osnovicu za obračun uvećane zarade čini
osnovna zarada utvrđena za zaposlenog u skladu
sa Zakonom, opštim aktom ili Ugovorom o radu;
2) procenat uvećane zarade, ako su se istovre-
meno stekli uslovi po više uvećanja zarade, ne
može biti niži od zbira procenata po svakom
od osnova uvećanja, što znači da, ako se obraču-
nava uvećanje za rad na praznik, ono mora biti
kumulisano sa uvećanjem za, na primer, preko-
vremeni rad, ako i takav rad zaposleni ostvaru-
je radeći na praznik.
U osnovnu zaradu, koja služi kao osnov za
obračun uvećane zarade, ne ulaze primanja po
osnovu radnog učinka, bonusi, nagrade, „topli
obrok”, regres, minuli rad i uvećana zarada po
drugim osnovima iz člana 108. Zakona o radu.
Primer: Obračun uvećane zarade za rad
na dan praznika
Obračun uvećanja zarade za rad na praznik za
zaposlenog koji je 19. aprila radio osam časova,
sa procentom uvećanja za rad na praznik od 110%,
može biti sledeći:
1. Osnovna zarada zaposlenog za april
(bruto) za 20 dana rada u aprilu 62.000,00 din.
2. Zarada za rad na dan praznika 19.
aprila (62.000 : 20) (učinak 100%) 3.100,00 din.
3. Procenat uvećanja zarade za rad na
praznik 110%
4. Uvećanje zarade za rad na praznik
(red. br. 2 x 110%) 2.410,00 din.
5. Primanja zaposlenog po osnovu
zarade i uvećane zarade za rad na dan
praznika 19. aprila (3.100 + 2.410) 5.820,00 din.
Radeći na dan praznika zaposleni ostvaruje
zaradu prema rezultatima rada tog dana (u pri-
meru zarada u visini osnovne zarade po danu
rada) i uvećanje zarade po stopi od 110% za rad
na praznik, koje je primenjeno na iznos osnovne
dnevne zarade.
Izuzetno, kada je zaposleni kome je raspore-
dom radnog vremena utvrđena radna nedelja u
trajanju od pet radnih dana morao da radi na dan
praznika, na primer u subotu 26. aprila, dakle na
dan koji je dan njegovog nedeljnog odmora, pro-
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 153
ZARADE
širuje se lista njegovih primanja. U tom slučaju
zaposleni prima:
1) zaradu za rad na praznik, prema merilima
raspodele kod poslodavca i sopstvenom radnom
učinku na taj dan rada,
2) uvećanje zarade za rad na dan državnog pra-
znika,
3) uvećanje zarade za prekovremeni rad.
U ovom slučaju zaposleni je radio i na dan svog
nedeljnog odmora, pa će na kraju meseca imati
dodatne sate rada, odnosno prekovremeni rad,
zbog čega mu sledi i isplata uvećanja zarade
za prekovremeni rad. Pošto se u ovom slučaju
ostvaruju istovremeno uvećanja zarade po više
osnova, treba voditi računa da se sabiraju pro-
centi pojedinačnih uvećanja, i to:
1) uvećanje zarade za rad na praznik 110%,
2) uvećanje zarade za prekovremeni rad 26%,
3) ukupno uvećanje za rad na praznik i prekovre-
meno je 136% (110 + 26).
Primer: Obračun uvećanja zarade za rad na
verski praznik – prekovremeni rad
Zaposleni je radio na verski praznik u subotu
27. aprila, što ima karakter i rada na praznik
i prekovremenog rada za zaposlenog koji radi
u petodnevnom rasporedu rada (ponedeljak–pe-
tak). Pošto se ovde poklapaju sa istim brojem
časova i rad na praznik i prekovremeni rad, na
ostvarenu zaradu na dan praznika primeniće se
zbirni procenat od 136% i tako utvrditi ukupno
uvećanje zarade za taj dan. Obračun je sledeći:
1. Broj časova rada na praznik 8 časova
2. Broj časova prekovremenog rada 8 časova
3. Ostvarena zarada za rad na dan
praznika – u visini osnovne zarade po
danu (učinak 100%) 3.100,00 din.
4. Procenat ukupnog uvećanja zarade 136%
5. Iznos uvećanja zarade (red. br. 3 x 136%) 4.216,00 din.
6. Ukupno primanje na dan praznika (3 + 5) 7.316,00 din.
Radeći osam časova prekovremeno na dan pra-
znika zaposleni ostvaruje zaradu prema rezulta-
tima rada tog dana i uvećanje zarade po zbirnoj
stopi od 136%. Zaposleni za časove rada na pra-
znik ima pravo i na uvećanja za „minuli rad”,
međutim, ovde se on ne prikazuje posebno jer se
obračunava na kraju meseca na ukupnu zaradu za-
poslenog, za sve časove provedene na radu.
U posebnom slučaju, ako zaposleni koji radi
u petodnevnoj radnoj nedelji (ponedeljak–petak)
radi sva četiri dana verskog praznika (npr. od
26. do 29. aprila):
● za rad u dane 26. aprila (petak) i 29. aprila
(ponedeljak) dobijaće zaradu i uvećanu zaradu
za rad na dan praznika;
● za rad u subotu 27. aprila dobijaće zaradu,
uvećanu zaradu za rad na dan praznika i uvećanu
zaradu za prekovremeni rad, jer mu je subota po
rasporedu rada dan odmora;
● za rad u nedelju 28. aprila dobijaće zaradu,
uvećanu zaradu za rad na dan praznika i jedan
slobodan dan u narednoj nedelji, koji mu neće
biti ponovo plaćen jer će imati tretman njego-
vog nedeljnog odmora.
Utvrđivanje naknade plate za odsustvo
na dan praznika za zaposlene u javnom
sektoru
1) U javnim preduzećima zarade zaposlenih
utvrđuju se Programom poslovanja usvojenim od
strane osnivača. Ova utvrđena masa sredstava
za zarade u Programu treba da sadrži i uvećanja
zarade za rad u dane državnih praznika po mese-
cima i po broju zaposlenih koji taj rad obavljaju,
ako se takav rad u javnom preduzeću planira, zbog
potreba korisnika usluga. Sam način obračuna
naknade zarade i uvećane zarade za praznike za
zaposlene u javnim preduzećima isti je kao što
je prethodno navedeno za privredna društva,
pošto se na zaposlene u javnim preduzećima pri-
menjuje Zakon o radu.
2) Državni službenici i nameštenici ostvaru-
ju naknadu plate u skladu sa Zakonom o platama
državnih službenika i nameštenika („Sl. gla-
snik RS”, br. 62/2006, 63/2006 – ispr., 115/2006 –
ispr., 101/2007, 99/2010, 108/2013 i 99/2014), koji
u članu 32. propisuje da državni službenik i na-
meštenik koji nije radio na dan praznika koji
je po Zakonu neradni dan, ima pravo na naknadu
plate u visini plate kao da je radio.
3) Zaposleni u organima i organizacijama te-
ritorijalne autonomije i lokalne samouprave
ostvaruju naknadu plate na dan praznika u skladu
sa Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom
sektoru („Sl. glasnik RS”, br. 16/2016, 108/2016 i
113/2017), koji se na ove zaposlene primenjuje od
1. jula 2017. godine. Saglasno članu 26. stav 1. ovog
zakona, zaposleni ima pravo na naknadu plate u
visini prosečne plate u prethodnih 12 meseci
ZARADE
Mr Željko Albaneze
Odsustvo sa rada i isplate
zaposlenima povodom
predstojećih praznika u mesecu
aprilu i maju
U skladu sa Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji
(„Sl. glasnik RS”, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011 – dalje: Zakon), u toku meseca
aprila i maja slave se sledeći praznici: 1) uskršnji praznici – za katolike
i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica, počev od Velikog petka
19. aprila, zaključno sa drugim danom Uskrsa u ponedeljak 22. aprila; 2) vaskr-
šnji praznici, koji su neradni dani za sve zaposlene u Republici, a praznuju
se ove godine počevši od 26. aprila – Velikog petka, zaključno sa drugim da-
nom Vaskrsa – ponedeljkom 29. aprilom; 3) Praznik rada, koji se praznuje 1. i
2. maja, koji ove godine padaju u sredu i četvrtak. Pravoslavni vernici koji
slave Đurđevdan, kao prvi dan svoje krsne slave, praznuju ovaj verski praznik
u ponedeljak 6. maja. Državni praznik Dan pobede (9. maj) praznuje se radno.
Uvod
Neradni dani za praznike u aprilu i maju su:
● 19. april (petak) – za zaposlene katolike i
pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajed-
nica;
● 20. i 21. april (subota i nedelja) – za zaposle-
ne katolike i pripadnike drugih hrišćanskih
verskih zajednica, kojima su po rasporedu ovo
dani rada;
● 22 april (ponedeljak) – za zaposlene katolike
i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajed-
nica;
● 26. april (petak) – za sve zaposlene (naime,
Vaskršnji praznici su neradni dani za sve zapo-
slene, bez obzira na versku pripadnost);
● 27. i 28. april (subota i nedelja) – dani su ne-
deljnog odmora za većinu zaposlenih, a pravo
odsustva na ove dane imaju zaposleni, bez obzi-
ra na versku pripadnost, kojima su po rasporedu
ovo dani rada;
● 29. april (ponedeljak) – za sve zaposlene (na-
ime, Vaskršnji praznici su neradni dani za sve
zaposlene, bez obzira na versku pripadnost);
● 1. i 2. maj (sreda i četvrtak) – za sve zaposlene
po osnovu Praznika rada.
Za odsustvo na navedene dane praznika zapo-
sleni imaju pravo na naknadu zarade, a za rad na
neki od ovih dana zaposleni ostvaruju pravo na
zaradu i uvećanje zarade. Pravo zaposlenih da
ne rade na praznike i da za to vreme dobiju nak-
nadu zarade, odnosno ako rade – da dobiju uve-
ćanu zaradu, regulisano je Zakonom o radu („Sl.
glasnik RS”, br. 24/2005… i 113/2017).
Varijante odsustva sa rada u dane
Uskrsa/Vaskrsa
Zaposleni koji praznuju verske praznike Us-
krs i Vaskrs (ne rade), imaju pravo na naknadu
zarade samo za dane koji su, prema rasporedu
radnog vremena, njihovi radni dani, odnosno
prema izvršenom rasporedu radnog vremena
kod poslodavca (petodnevna ili šestodnevna
radna nedelja, rad u smenama ili rad u turnusu)
poslodavac utvrđuje koji dani su za zaposlenog
koji slavi Uskrs ili Vaskrs radni dani, a padaju
u dane navedenih praznika i za te dane isplaću-
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 149
ZARADE
je mu naknadu zarade. Za dane praznika koji su,
prema rasporedu radnog vremena za zaposlenog,
dani nedeljnog odmora, zaposlenom ne pripada
pravo na naknadu zarade.
Ove godine se na različite datume slave Va-
skrs odnosno Uskrs, pa tako zaposleni:
1) koji rade u petodnevnom rasporedu radnog
vremena (ponedeljak–petak), dakle subota i ne-
delja su im dani nedeljnog odmora, ostvaruju pra-
vo na naknadu zarade za Veliki petak (katolici
na 19. april, odnosno svi zaposleni na 26. april)
i za drugi dan Uskrsa (Vaskrsa), odnosno za 22.
april katolici, a za 29. april svi zaposleni;
2) koji rade u šestodnevnom rasporedu radnog
vremena (ponedeljak–subota), a nedelja im je dan
nedeljnog odmora, ostvaruju pravo na naknadu za-
rade ako odsustvuju na Veliki petak (katolici
19. aprila, odnosno svi zaposleni 26. aprila), u
Veliku subotu (katolici 20. aprila, odnosno svi
zaposleni 27. aprila) i na drugi dan Uskrsa (Va-
skrsa), odnosno ponedeljak 22. april katolici, a
29. aprila svi zaposleni.
Zaposleni imaju pravo na naknadu zarade za
onoliko sati koliko bi radili da ne praznuju.
Osim ovih zaposlenih, koji rade u redovnom
radnom vremenu u prvoj smeni, treba imati u
vidu i zaposlene koji rade u smenskom radu ili
u turnusima, pa za njih za predstojeće praznike
važi osnovno pravilo da naknadu zarade za od-
sustvovanje u dane praznika ostvaruju samo za
dane koji su prema rasporedu radnog vremena
njihovi radni dani. Na primer, zaposleni koji
radi u smenskom rasporedu radnog vremena, pa
mu je subota 27. april (Velika subota) radni dan,
a nedelja 28. april dan nedeljnog odmora, u su-
botu ima pravo da odsustvuje sa rada uz naknadu
zarade po osnovu praznika, a u nedelju odsustvuje
sa posla po osnovu nedeljnog odmora, bez prava
na naknadu zarade.
Zaposlenom kome je rasporedom radnog vre-
mena utvrđen rad u turnusu, pravo na naknadu
zarade za dane verskog praznika utvrđuje se u
zavisnosti od toga da li su dani praznika radni
ili dani nedeljnog odmora. Kada su dani prazni-
ka istovremeno i dani nedeljnog odmora, zapo-
sleni ne ostvaruje pravo na naknadu zarade jer su
ovi dani plaćeni kroz 40-časovnu radnu nedelju
(Mišljenje Ministarstva za rad, boračka i soci-
jalna pitanja br. 120-02-75/97).
Kod poslodavca kod kog se rad obavlja u tur-
nusu ili je radno vreme raspoređeno na druga-
čiji način, tako da zaposlenom dani nedeljnog
odmora nekada padaju u subotu i nedelju, a ne-
kada u neke druge dane tokom nedelje, pravo na
naknadu zarade zbog odsustvovanja na praznik
takođe zavisi od rasporeda radnog vremena u
toku nedelje, i to:
● u petodnevnoj radnoj nedelji, kada se kori-
ste dva dana nedeljnog odmora, ako oba dana
nedeljnog odmora padnu u dane praznika ili
samo jedan, za te dane (dane nedeljnog odmora)
zaposleni nema pravo na naknadu zarade zbog
odsustvovanja na praznik, ali ako dani nedelj-
nog odmora ne padaju u dane praznika, već u neke
druge dane tokom nedelje, zaposleni ima pravo
na naknadu zarade za sva četiri dana praznika
jer su to prema rasporedu njegovi radni dani;
● u šestodnevnoj radnoj nedelji, kada se kori-
sti jedan dan nedeljnog odmora, ako dan nedelj-
nog odmora padne na bilo koji dan praznika,
zaposleni za taj dan nema pravo na naknadu zara-
de, a ako dan nedeljnog odmora pada u neki drugi
dan tokom nedelje, zaposleni, kao i u prethod-
nom slučaju, ima pravo na naknadu zarade za sva
četiri dana praznika.
U svakom slučaju treba imati u vidu da prili-
kom ostvarivanja naknade zarade za vreme dana
uskršnjih praznika zaposleni ima pravo na nak-
nadu zarade samo u slučaju kada praznik padne
na dane koji su po rasporedu radnog vremena
kod poslodavca njegovi radni dani. Ovo pravi-
lo važi za sve zaposlene, pa i za one koji rade u
smenskom radu ili u turnusima, odnosno zapo-
sleni koji rade u smenama odnosno turnusima
ostvaruju pravo na naknadu zarade samo za one
dane praznika koji su, prema rasporedu radnog
vremena, njihovi radni dani, na koje bi oni ra-
dili da nije praznik.
Pravo na odsustvo sa rada u dane
prvomajskih praznika
Praznik rada „pada” u sredu 1. maja i u četvrtak
2. maja, pa se pravo na odsustvo sa posla uz naknadu
zarade ostvaruje u sledećim varijantama:
1) zaposleni koji rade u petodnevnoj (ponede-
ljak–petak) i šestodnevnoj (ponedeljak–subota)
radnoj nedelji, u sredu 1. maja ne rade zbog dr-
žavnog praznika, sa pravom na naknadu zarade
za taj dan;
2) zaposleni koji rade u petodnevnoj (ponede-
ljak–petak) i šestodnevnoj (ponedeljak–subota)
150 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
radnoj nedelji, u četvrtak 2. maja ne rade zbog
državnog praznika sa pravom na naknadu zarade
za taj dan.
Pored ovih zaposlenih koji rade u redovnom
radnom vremenu u prvoj smeni, treba imati u
vidu i zaposlene koji rade u smenskom radu ili
u turnusima, pa za njih za predstojeće prvomajske
praznike važe sledeća pravila:
1) zaposleni koji radi u smenskom rasporedu
radnog vremena, pa su mu sreda 1. maj i četvr-
tak 2. maj dani nedeljnog odmora, za oba dana ne
ostvaruje ni zaradu ni naknadu zarade jer to nisu
njegovi radni dani;
2) zaposlenom kome je rasporedom radnog vre-
mena utvrđen rad u turnusu, pravo na naknadu
zarade u dane praznika utvrđuje se u zavisnosti
od toga da li su dani praznika radni ili dani
nedeljnog odmora (kada su dani praznika isto-
vremeno i dani nedeljnog odmora, zaposleni ne
ostvaruje pravo na naknadu zarade jer su navede-
ni dani plaćeni kroz 40-časovnu radnu nedelju).
Prema tome, kod poslodavaca kod kojih se
rad obavlja u turnusu ili je radno vreme raspo-
ređeno na drugačiji način, tako da zaposlenom
dani nedeljnog odmora nekada padaju u subotu i
nedelju, a nekada u neke druge dane tokom nede-
lje, pravo na naknadu zarade zbog odsustvovanja
na praznik takođe zavisi od rasporeda radnog
vremena u toku nedelje, i to:
● u petodnevnoj radnoj nedelji, kada se koriste
dva dana nedeljnog odmora, ako oba dana nedelj-
nog odmora padnu u dane praznika ili samo jedan,
za te dane (dane nedeljnog odmora) zaposleni
nema pravo na naknadu zarade zbog odsustvova-
nja na praznik, ali ako dani nedeljnog odmora
ne padaju u dane praznika, već u neke druge dane
tokom nedelje, zaposleni ima pravo na naknadu
zarade za dva dana državnog praznika jer su to
prema rasporedu njegovi radni dani;
● u šestodnevnoj radnoj nedelji, kada se ko-
risti jedan dan nedeljnog odmora, ako dan ne-
deljnog odmora padne u bilo koji dan praznika,
zaposleni za taj dan nema pravo na naknadu zara-
de, a ako dan nedeljnog odmora pada u neki drugi
dan tokom nedelje, zaposleni, kao i u prethod-
nom slučaju, ima pravo na naknadu zarade za dva
dana državnog praznika u maju.
Visina naknade zarade za odsustvo na
dan praznika
Prema članu 114. stav 1. Zakona o radu, zapo-
sleni ima pravo na naknadu zarade za vreme
odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je ne-
radni dan, u visini prosečne zarade zaposlenog
(po satu) u prethodnih 12 meseci, u skladu sa op-
štim aktom i Ugovorom o radu. Visina naknade
zarade utvrđuje se prema sledećim elementima:
1) osnovica za naknadu zarade predstavlja pro-
sečna zarada zaposlenog u prethodnih 12 meseci,
isplaćenu u skladu sa opštim aktom i Ugovorom
o radu;
2) iznos naknade zarade utvrđuje se tako što se
izračunata osnovica za naknadu množi sa pro-
centom 100.
U osnovicu za obračun naknade zarade ulaze
sva primanja koja, u smislu člana 105. stav 3. Za-
kona o radu, čine zaradu, a to su:
● isplaćena zarada po satu za efektivne sate
rada u prethodnih 12 meseci i deo zarade po
osnovu radnog učinka (stimulacije, nagrade, bo-
nusi);
● uvećana zarada isplaćena u prethodnih 12
meseci po osnovu rada na dan praznika, noć-
nog rada, rada u smenama, prekovremenog rada,
„minulog rada” i drugih uvećanja propisanih
opštim aktom poslodavca;
● druga primanja koja imaju karakter zarade, a
koja su u prethodnih 12 meseci isplaćena („to-
pli obrok”, regres, terenski dodatak, dodatak
za odvojeni život i druga davanja zaposlenima
koja imaju karakter zarade).
Uz evidentiranje navedenih isplata sa
karakterom zarade, prilikom obračuna pro-
sečne zarade po satu u prethodnih 12 meseci
poslodavci paralelno moraju da utvrde ukup-
no ostvarene efektivne sate rada, a to su sati
po osnovu redovnog i prekovremenog rada, kao
i rada na dan praznika i dr.
Međutim, isplaćena naknada zarade (za
vreme bolovanja, godišnjeg odmora, plaćenog
odsustva i dr.), kao i sati odsustvovanja za
koje je isplaćena naknada zarade – ne ulaze u
osnovicu.
U skladu sa Zakonom o radu postoji nekoliko
modaliteta obračuna naknade zarade za pred-
stojeće praznike.
1) Kada je zaposleni u poslednjih 12 meseci koji
prethode mesecu u kome je započeo da koristi
odsustvo sa rada, deo vremena radio i za to pri-
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 151
ZARADE
mao zaradu, a deo vreme proveo na godišnjem
odmoru ili drugoj vrsti odsustva sa rada, za
šta je primao naknadu zarade, prosečna zarada,
kao osnov za obračun naknade zarade, utvrđuje
se tako što se sabere ukupno isplaćeni iznos
zarada za časove rada u prethodnih 12 meseci
i dobijeni zbir podeli sa zbirom ostvarenih
efektivnih sati rada u prethodnih 12 meseci.
Primer: Isplaćivana zarada u prethodnih
12 meseci
Zaposleni ostvaruje pravo na dva neradna
dana, uz pravo na naknadu zarade za Vaskrs, 26.
i 29. aprila, a osnov za ovu naknadu zarade utvr-
đuje se na osnovu prosečne zarade zaposlenog za
prethodnih 12 meseci, dakle za period april
2018 – mart 2019. godine. Za ovih prethodnih 12
meseci zaposleni je imao 1.512 sati efektivnog
rada, za koje je po svim osnovama (osnovna zara-
da, „minuli rad” i druga uvećanja zarade, topli
obrok i regres) primio 756.000 dinara, a za
ostale sate u prethodnih 12 meseci isplaćena mu
je naknada zarade po raznim osnovama. Pošto za-
posleni u aprilu ima (2 x 8) 16 časova odsustva sa
rada zbog praznika, obračun naknade zarade je:
1) Broj časova odsustva 16 č.
2) Osnovica za naknadu zarade po
času rada iz prethodnih 12 meseci
(756.000 din. : 1.512 č.) 500,00 din.
3) Ukupna osnovica za naknadu zarade za
časove odsustva (1 x 2) 8.000,00 din.
4) Procenat za utvrđivanje iznosa
naknade zarade 100%
5) Iznos naknade zarade (3 x 4) za 2
dana odsustva na praznik 8.000,00 din.
2) U posebnom slučaju, ako je zaposleni u prethod-
nih 12 meseci bio na radu, ali mu poslodavac nije
isplaćivao zaradu redovno za svaki mesec (zbog
poremećaja u poslovanju), elementi za naknadu
zarade zaposlenom mogu se naći u njegovim me-
sečnim obračunima koje je dostavio poslodavac.
Naime, prema članu 121. Zakona o radu, posloda-
vac je dužan da zaposlenom dostavi obračun i
za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade. Iz
tog obračuna mogu se videti elementi zarade i
časovi rada, pa može da se izračuna prosečna
zarada po satu u prethodnih 12 meseci. Dakle, ob-
račun se izvodi po satu za prethodnih 12 meseci,
kao da je zarada isplaćivana.
3) U drugom posebnom slučaju može da se dogodi
da zaposleni nije u prethodnih 12 meseci uop-
šte imao zaradu, što je slučaj novozaposlenog
radnika koji odsustvuje sa rada u prvom mesecu
rada. U ovom slučaju osnovica za obračun nakna-
de zarade jeste ugovorena osnovna zarada koju bi
zaposleni primio da je radio, uvećana za minuli
rad, ako to pravo zaposleni ima.
4) U trećem posebnom slučaju zaposlenom u po-
slednjih 12 meseci nije isplaćivana zarada, već
naknada zarade (jer je svih 12 meseci proveo na
raznim vrstama odsustva sa rada – bolovanje,
porodiljsko i sl.), odnosno u svih 12 prethodnih
meseci ostvarena je naknada zarade. Obračun
naknade zarade u tekućem mesecu obavlja se na
osnovicu koju čini ugovorena osnovna zarada
koju bi zaposleni primio da je radio, uvećana
za minuli rad, ako to pravo zaposleni ima.
Primer: Isplaćivana naknada zarade u
prethodnih 12 meseci
Za zaposlenog koji nema zaradu u prethodnih
12 meseci, počeo je da radi 1. aprila 2019. i u tom
mesecu ostvario odsustvo sa rada od 16 časova za
praznike, a ima pravo na 10% minulog rada, obra-
čun naknade zarade je sledeći:
1) Broj časova plaćenog odsustva u
aprilu 16 č.
2) Osnov za naknadu po času rada iz
prethodnih 12 meseci –
3) Osnovna zarada zaposlenog u mesecu
odsustva sa rada – aprilu 60.000,00 din.
4) Minuli rad (10% na red. br. 3) 6.000,00 din.
5) Osnovna zarada uvećana za minuli
rad 66.000,00 din.
6) Broj časova rada u mesecu aprilu 160
7) Osnovna zarada po času rada
(66.000 : 160) 412,50 din.
8) Osnovica za naknadu zarade
(16 č. x 412,50 din) 6.600,00 din.
9) Procenat za utvrđivanje iznosa
naknade zarade 100%
10) Iznos naknade zarade (8 x 9) 6.111,04 din.
Na utvrđenu naknadu zarade za odsustvo u
dane praznika ne obračunava se dodatak za „mi-
nuli rad”, jer je „minuli rad” već ušao u osno-
vicu za obračun naknade zarade.
Pravo zaposlenog na zaradu i uvećanu
zaradu za rad u dane praznika
Uvećanje zarade po osnovu rada na praznik
imaće zaposleni koji rade u petodnevnom ili
šestodnevnom rasporedu radnog vremena i koji
152 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
zbog potreba posla moraju da rade u neki od dana
predstojećih praznika.
Imajući u vidu na početku navedene dane
predstojećih praznika, može da se rezimira da:
1) za rad na dan 26, 27, 28. i 29. aprila i 1. i 2. maja
– svi zaposleni, bez obzira na versku pripad-
nost, imaju pravo na zaradu i uvećanje te zarade
za rad na praznik;
2) za rad u dane od 19. do 22. aprila 2019. godi-
ne – zaposleni katolici i pripadnici drugih
hrišćanskih zajednica imaju pravo na zaradu i
uvećanje te zarade za rad na praznik.
U slučaju rada u turnusu, pravo zaposlenog na
uvećanu zaradu treba utvrđivati u odnosu na ra-
spored dana rada i dana nedeljnog odmora, koji
za zaposlene mogu biti drugačiji od ovih dana
kod zaposlenih koji stalno rade u prvoj smeni u
režimu ponedeljak–petak ili ponedeljak–subota.
Uvećanje zarade po osnovu rada na praznik
imaće zaposleni koji zbog potreba posla rade
u neki od dana predstojećih verskih praznika.
Konkretno, kada zaposleni kome je rasporedom
radnog vremena utvrđena radna nedelja u tra-
janju od pet radnih dana mora da radi na dan
praznika, odnosno na dan koji je po rasporedu
radnog vremena njegov radni dan (na primer, 19.
ili 22. aprila zaposleni katoličke veroispove-
sti ili 26. ili 29. aprila svi zaposleni), tada
ostvaruje:
1) zaradu za rad na praznik, prema merilima
raspodele kod poslodavca i sopstvenom radnom
učinku na taj dan rada;
2) uvećanje zarade za rad na dan državnog pra-
znika.
Ista uvećanja ostvariće i zaposleni kojima
je rasporedom radnog vremena utvrđena radna
nedelja u trajanju od šest radnih dana (ponede-
ljak–subota), a moraju da rade na dan praznika,
odnosno na dan koji je po rasporedu radnog vre-
mena njihov radni dan, s tim da ovi zaposleni
ostvaruju pravo na uvećanu zaradu i ako rade na
dan svog redovnog radnog dana u subotu 20. apri-
la (zaposleni katoličke veroispovesti), odno-
sno u subotu 27. aprila (svi zaposleni).
Za obračun uvećanja zarade za predstojeće
praznike moraju da se upotrebe odredbe člana
108. Zakona o radu, prema kojima zaposleni ima
pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj op-
štim aktom i Ugovorom o radu, i to:
1) za rad na dan praznika koji je neradni dan –
najmanje 110% od osnovice;
2) za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije
vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – naj-
manje 26% od osnovice.
Treba imati u vidu još dve zakonske odredbe
u vezi sa obračunom uvećane zarade:
1) osnovicu za obračun uvećane zarade čini
osnovna zarada utvrđena za zaposlenog u skladu
sa Zakonom, opštim aktom ili Ugovorom o radu;
2) procenat uvećane zarade, ako su se istovre-
meno stekli uslovi po više uvećanja zarade, ne
može biti niži od zbira procenata po svakom
od osnova uvećanja, što znači da, ako se obraču-
nava uvećanje za rad na praznik, ono mora biti
kumulisano sa uvećanjem za, na primer, preko-
vremeni rad, ako i takav rad zaposleni ostvaru-
je radeći na praznik.
U osnovnu zaradu, koja služi kao osnov za
obračun uvećane zarade, ne ulaze primanja po
osnovu radnog učinka, bonusi, nagrade, „topli
obrok”, regres, minuli rad i uvećana zarada po
drugim osnovima iz člana 108. Zakona o radu.
Primer: Obračun uvećane zarade za rad
na dan praznika
Obračun uvećanja zarade za rad na praznik za
zaposlenog koji je 19. aprila radio osam časova,
sa procentom uvećanja za rad na praznik od 110%,
može biti sledeći:
1. Osnovna zarada zaposlenog za april
(bruto) za 20 dana rada u aprilu 62.000,00 din.
2. Zarada za rad na dan praznika 19.
aprila (62.000 : 20) (učinak 100%) 3.100,00 din.
3. Procenat uvećanja zarade za rad na
praznik 110%
4. Uvećanje zarade za rad na praznik
(red. br. 2 x 110%) 2.410,00 din.
5. Primanja zaposlenog po osnovu
zarade i uvećane zarade za rad na dan
praznika 19. aprila (3.100 + 2.410) 5.820,00 din.
Radeći na dan praznika zaposleni ostvaruje
zaradu prema rezultatima rada tog dana (u pri-
meru zarada u visini osnovne zarade po danu
rada) i uvećanje zarade po stopi od 110% za rad
na praznik, koje je primenjeno na iznos osnovne
dnevne zarade.
Izuzetno, kada je zaposleni kome je raspore-
dom radnog vremena utvrđena radna nedelja u
trajanju od pet radnih dana morao da radi na dan
praznika, na primer u subotu 26. aprila, dakle na
dan koji je dan njegovog nedeljnog odmora, pro-
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 153
ZARADE
širuje se lista njegovih primanja. U tom slučaju
zaposleni prima:
1) zaradu za rad na praznik, prema merilima
raspodele kod poslodavca i sopstvenom radnom
učinku na taj dan rada,
2) uvećanje zarade za rad na dan državnog pra-
znika,
3) uvećanje zarade za prekovremeni rad.
U ovom slučaju zaposleni je radio i na dan svog
nedeljnog odmora, pa će na kraju meseca imati
dodatne sate rada, odnosno prekovremeni rad,
zbog čega mu sledi i isplata uvećanja zarade
za prekovremeni rad. Pošto se u ovom slučaju
ostvaruju istovremeno uvećanja zarade po više
osnova, treba voditi računa da se sabiraju pro-
centi pojedinačnih uvećanja, i to:
1) uvećanje zarade za rad na praznik 110%,
2) uvećanje zarade za prekovremeni rad 26%,
3) ukupno uvećanje za rad na praznik i prekovre-
meno je 136% (110 + 26).
Primer: Obračun uvećanja zarade za rad na
verski praznik – prekovremeni rad
Zaposleni je radio na verski praznik u subotu
27. aprila, što ima karakter i rada na praznik
i prekovremenog rada za zaposlenog koji radi
u petodnevnom rasporedu rada (ponedeljak–pe-
tak). Pošto se ovde poklapaju sa istim brojem
časova i rad na praznik i prekovremeni rad, na
ostvarenu zaradu na dan praznika primeniće se
zbirni procenat od 136% i tako utvrditi ukupno
uvećanje zarade za taj dan. Obračun je sledeći:
1. Broj časova rada na praznik 8 časova
2. Broj časova prekovremenog rada 8 časova
3. Ostvarena zarada za rad na dan
praznika – u visini osnovne zarade po
danu (učinak 100%) 3.100,00 din.
4. Procenat ukupnog uvećanja zarade 136%
5. Iznos uvećanja zarade (red. br. 3 x 136%) 4.216,00 din.
6. Ukupno primanje na dan praznika (3 + 5) 7.316,00 din.
Radeći osam časova prekovremeno na dan pra-
znika zaposleni ostvaruje zaradu prema rezulta-
tima rada tog dana i uvećanje zarade po zbirnoj
stopi od 136%. Zaposleni za časove rada na pra-
znik ima pravo i na uvećanja za „minuli rad”,
međutim, ovde se on ne prikazuje posebno jer se
obračunava na kraju meseca na ukupnu zaradu za-
poslenog, za sve časove provedene na radu.
U posebnom slučaju, ako zaposleni koji radi
u petodnevnoj radnoj nedelji (ponedeljak–petak)
radi sva četiri dana verskog praznika (npr. od
26. do 29. aprila):
● za rad u dane 26. aprila (petak) i 29. aprila
(ponedeljak) dobijaće zaradu i uvećanu zaradu
za rad na dan praznika;
● za rad u subotu 27. aprila dobijaće zaradu,
uvećanu zaradu za rad na dan praznika i uvećanu
zaradu za prekovremeni rad, jer mu je subota po
rasporedu rada dan odmora;
● za rad u nedelju 28. aprila dobijaće zaradu,
uvećanu zaradu za rad na dan praznika i jedan
slobodan dan u narednoj nedelji, koji mu neće
biti ponovo plaćen jer će imati tretman njego-
vog nedeljnog odmora.
Utvrđivanje naknade plate za odsustvo
na dan praznika za zaposlene u javnom
sektoru
1) U javnim preduzećima zarade zaposlenih
utvrđuju se Programom poslovanja usvojenim od
strane osnivača. Ova utvrđena masa sredstava
za zarade u Programu treba da sadrži i uvećanja
zarade za rad u dane državnih praznika po mese-
cima i po broju zaposlenih koji taj rad obavljaju,
ako se takav rad u javnom preduzeću planira, zbog
potreba korisnika usluga. Sam način obračuna
naknade zarade i uvećane zarade za praznike za
zaposlene u javnim preduzećima isti je kao što
je prethodno navedeno za privredna društva,
pošto se na zaposlene u javnim preduzećima pri-
menjuje Zakon o radu.
2) Državni službenici i nameštenici ostvaru-
ju naknadu plate u skladu sa Zakonom o platama
državnih službenika i nameštenika („Sl. gla-
snik RS”, br. 62/2006, 63/2006 – ispr., 115/2006 –
ispr., 101/2007, 99/2010, 108/2013 i 99/2014), koji
u članu 32. propisuje da državni službenik i na-
meštenik koji nije radio na dan praznika koji
je po Zakonu neradni dan, ima pravo na naknadu
plate u visini plate kao da je radio.
3) Zaposleni u organima i organizacijama te-
ritorijalne autonomije i lokalne samouprave
ostvaruju naknadu plate na dan praznika u skladu
sa Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom
sektoru („Sl. glasnik RS”, br. 16/2016, 108/2016 i
113/2017), koji se na ove zaposlene primenjuje od
1. jula 2017. godine. Saglasno članu 26. stav 1. ovog
zakona, zaposleni ima pravo na naknadu plate u
visini prosečne plate u prethodnih 12 meseci