Oznaka: sticanje nefinansijske imovine

68 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
Uvod
U razmatranju problematike sticanja nefinansijske
imovine putem finansijskog lizinga
kod pravnih lica koja primenjuju Kontni plan za
budžetski sistem neophodno je imati u vidu zakonske
propise koji regulišu ovu materiju:
● Zakon o finansijskom lizingu („Sl. glasnik
RS”, br. 55/2003, 61/2005, 31/2011 i 99/2011 – dr.
zakoni),
● Zakon o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS”,
br. 54/2009… 31/2019),
● Zakon o budžetu Republike Srbije za godinu za
koju se donosi,
● odluke o budžetu lokalnih organa uprave za godinu
za koju se donose,
● finansijski planovi direktnih i indirektnih
korisnika budžetskih sredstava za godinu za koju
se donose,
● finansijski planovi korisnika sredstava organizacija
za obavezno socijalno osiguranje za
godinu za koju se donose.
Mr Jovan Čanak
Finansijski lizing kao oblik
sticanja nefinansijske imovine
kod pravnih lica koja primenjuju
Kontni plan za budžetski sistem
Ključna prednost finansijskog lizinga u odnosu na druge vidove finansira-
nja proističe iz činjenice da je davalac lizinga formalnopravni vlasnik
predmeta lizinga tokom trajanja ugovora o lizingu, što mu omogućuje predu-
zimanje većeg rizika u smislu kreditne sposobnosti potencijalnog klijenta.
Procedura odobrenja finansiranja u slučaju finansijskog lizinga najčešće
je kraća u odnosu na tradicionalne vidove finansiranja. Dodatnu prednost
finansijskog lizinga predstavljaju povoljniji uslovi koje primalac lizinga
dobija na osnovu saradnje sa isporučiocem predmeta lizinga i prometa koji
isporučilac ostvaruje preko njega. Pored toga, davalac i primalac lizinga
mogu da, u sklopu ovog aranžmana, ugovore i usluge održavanja, servisiranja,
zamene delova, tehničko-tehnološkog unapređenja, obučavanja osoblja prima-
oca lizinga za korišćenje predmeta lizinga i sl.
Ugovor o finansijskom lizingu zaključuje se,
shodno članu 6. Zakona o finansijskom lizingu,
između davaoca lizinga i primaoca lizinga, kojim
se davalac lizinga obavezuje da na primaoca li-
zinga prenese ovlašćenje držanja i korišćenja
predmeta lizinga na određeno vreme, u kome pri-
malac lizinga uživa sve koristi i snosi sve ri-
zike u vezi sa vlasništvom, a primalac lizinga
se obavezuje da mu za to plaća ugovorenu naknadu
u ugovorenim rokovima.
Ugovor o lizingu obavezno sadrži nabavnu
vrednost predmeta lizinga, ukupan iznos lizing
naknade koju plaća primalac lizinga, iznos poje-
dinačnih rata lizing naknade i njihovu struk-
turu, njihov broj i vreme plaćanja, rok na koji je
ugovor zaključen, mesto, rok, način i uslove is-
poruke predmeta lizinga, način i uslove prenosa
svojine nad predmetom lizinga, odnosno način i
uslove produženja roka trajanja ugovora.
Narodna banka Srbije može propisati i druge
elemente ugovora o lizingu, kao i način iskaziva-
nja elemenata tog ugovora.
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 69
BUDŽETSKI KORISNICI
Ugovor o lizingu mora biti zaključen u pisanoj
formi.
Na osnovu člana 4. Zakona o finansijskom lizingu
zaključuje se da je predmet finansijskog
lizinga pokretna nepotrošna stvar (oprema,
postrojenja, vozila i sl.) i nepokretna stvar koja
može biti predmet prava svojine u smislu zakona
koji uređuje svojinskopravne odnose.
Prema članu 7. Zakona o finansijskom lizingu,
lizing naknada je naknada koju primalac
lizinga plaća davaocu lizinga za korišćenje
predmeta lizinga.
Lizing naknada se utvrđuje na osnovu iznosa
koji je davalac lizinga platio za sticanje svojine
na predmetu lizinga, uvećanog za kamatu i
druge troškove koje, u skladu sa Ugovorom o lizingu,
primalac lizinga plaća davaocu lizinga.
U skladu sa članom 11. Zakona o finansijskom
lizingu, primalac lizinga je pravno ili fizičko
lice na koga davalac lizinga prenosi ovlašćenje
držanja i korišćenja predmeta lizinga na
ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu. To znači
da i korisnici javnih sredstava kao pravna
lica mogu da zaključe pomenuti ugovor o lizingu
sa davaocem lizinga i da sa stanovišta primene
odredbi Zakona o finansijskom lizingu tu nema
nikakvih ograničenja.
Međutim, kod korisnika javnih sredstava
(direktnih i indirektnih korisnika budžetskih
sredstava i korisnika sredstava organizacija
za obavezno socijalno osiguranje) moraju da se
imaju u vidu i pomenuti propisi koji proističu
iz odredbi Zakona o budžetskom sistemu. Tako je
članom 54. Zakona o budžetskom sistemu propisana
odgovornost za preuzete obaveze. Obaveze koje
preuzimaju direktni odnosno indirektni korisnici
budžetskih sredstava i korisnici sredstava
organizacija za obavezno socijalno osiguranje
moraju da odgovaraju aproprijaciji koja im je odobrena
za određenu namenu u toj budžetskoj godini.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, korisnici iz
stava 1. ovog člana mogu da preuzmu obaveze po
ugovoru koji se odnosi na kapitalne izdatke i zahteva
plaćanje u više godina na osnovu predloga
ministarstva nadležnog za poslove finansija,
odnosno organa nadležnog za poslove finansija,
uz saglasnost Vlade, nadležnog izvršnog organa
lokalne vlasti, odnosno upravnog odbora
organizacije za obavezno socijalno osiguranje
za obaveze koje se finansiraju iz sredstava obaveznog
socijalnog osiguranja.
U slučaju iz stava 2. ovog člana korisnici mogu
da preuzmu obaveze po ugovoru samo za kapitalne
projekte u skladu sa predviđenim sredstvima
iz pregleda planiranih kapitalnih izdataka
budžetskih korisnika za tekuću i naredne dve
budžetske godine u opštem delu budžeta za tekuću
godinu, odnosno finansijskom planu organizacije
za obavezno socijalno osiguranje, uključujući
i potrebna sredstva do završetka kapitalnih
projekata, odnosno nakon tri fiskalne godine.
Korisnici su obavezni da, pre pokretanja
postupka javne nabavke za preuzimanje obaveza
po ugovoru za kapitalne projekte iz stava 3. ovog
člana, pribave saglasnost nadležnog organa iz
stava 2. ovog člana.
Dakle, svaka nabavka nefinansijske imovine
mora da bude sadržana u planu javnih nabavki i
finansijskom planu korisnika budžetskih sredstava
i korisnika sredstava organizacija za
obavezno socijalno osiguranje, posmatrano za
budžetsku godinu za koju se planovi donose.
Pošto su ovde spomenute i obaveze po ugovoru
za kapitalne projekte, važno je istaći da u
kapitalne projekte spada i oprema čija definicija
proističe iz člana 2. Zakona o budžetskom sistemu.
Kapitalni projekti su projekti izgradnje
i kapitalnog održavanja zgrada i građevinskih
objekata infrastrukture od interesa za Republiku
Srbiju, odnosno lokalnu vlast, uključujući
usluge projektnog planiranja koje su sastavni deo
projekta, obezbeđivanje zemljišta za izgradnju,
kao i projekti koji podrazumevaju ulaganja u
opremu, mašine i drugu nefinansijsku imovinu,
a u funkciji su javnog interesa. Drugim rečima,
ako zdravstvena ustanova u skladu sa svojim finansijskim
planom vrši nabavku sanitetskih vozila,
to je takođe ulaganje u opremu za saobraćaj,
koja je u funkciji javnog interesa. Prema tome, jedan
od načina sticanja nefinansijske imovine (u
koju spada i oprema) jeste i finansijski lizing.
Računovodstvena evidencija sticanja
nefinansijske imovine putem
finansijskog lizinga i evidencija
otplate anuiteta
Posao finansijskog lizinga, sa aspekta Zakona
o finansijskom lizingu, predstavlja posao
finansijskog posredovanja koji obavlja davalac
lizinga i koji podrazumeva da davalac lizinga,
zadržavajući pravo svojine nad predmetom li70
POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
zinga, na primaoca lizinga na određeno vreme
prenosi ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta
lizinga, sa svim rizicima i svim koristima
povezanim sa pravom svojine, a primalac mu
za to plaća lizing naknadu.
Isplatom poslednje rate, prema Ugovoru o
finansijskom lizingu, primalac lizinga postaje
vlasnik predmeta lizinga. Tim činom pravo vlasništva
nad predmetom lizinga prenosi se na
primaoca lizinga, bez zaključivanja novog kupoprodajnog
ugovora. Imajući u vidu činjenicu prenosa
ili predaje dobra primaocu lizinga, ovaj
vid poslovne transakcije putem finansijskog lizinga
ima tretman prometa dobara na osnovu Zakona
o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik
RS”, br. 84/2004… 4/2019 – dalje: Zakon o PDV-u).
Članom 25. Zakona o PDV-u propisano je poresko
oslobođenje za promet dobara i usluga, bez pra-
va na odbitak prethodnog poreza. S obzirom na
to da je, shodno članu 2. Zakona o finansijskom
lizingu, finansijski lizing posao posredovanja,
ispunjeni su uslovi, shodno članu 25. tačka 3) Zakona
o PDV-u, da se PDV ne plaća u prometu novca
i kapitala prilikom kreditnih poslova, uključujući
posredovanje, kao i novčanih pozajmica. To
znači da primalac lizinga ne iskazuje prethodni
PDV sadržan u primljenoj fakturi od davaoca
lizinga, usluga, ali nema ni pravo na odbitak
prethodnog poreza.
Nakon zaključenja Ugovora o finansijskom lizingu,
aktivnosti u vezi sa realizacijom odredbi
tog ugovora mogu da se podele u dve faze.
Prva faza je ona u kojoj se pojedine odredbe
iz tog ugovora realizuju pre preuzimanja opreme
koja se daje, odnosno preuzima u finansijski lizing.
To su određena plaćanja kao što su:
● troškovi odobrenja zahteva za zaključenje Ugovora
o lizingu,
● PDV na troškove odobrenja zahteva po opštoj
stopi od 20%, avansno plaćanje,
● plaćanje PDV-a na ukupnu vrednost predmeta
lizinga, pri čemu isto može da bude plaćeno odjednom
(unapred – pre preuzimanja opreme ili
plaćanje PDV-a u više rata, uz obračun interka-
larne kamate), što zavisi od odredbi utvrđenih
u Ugovoru o finansijskom lizingu.
Inače, u pogledu plaćanja PDV-a na kupljenu lizing
opremu, u praksi prevladava stav da lizing
kuća omogućuje primaocu lizinga da prethodni
PDV plati u više rata, uz obračun interkalarne
kamate. Ova kamata se obračunava i naplaćuje
samo od momenta odobrenja kredita do početka
otplate prve rate kredita. U zavisnosti od
odredbe iz Ugovora o finansijskom lizingu,
davalac lizinga koji sastavlja obračun interkalarne
kamate i dostavlja je primaocu lizinga
navedenu kamatu može da pripiše glavnici duga
i naplati je preko anuiteta ili to čini odjednom
– posle isteka iskorišćenja kredita.
Druga faza je ona u kojoj se pojedine odredbe
iz pomenutog ugovora realizuju posle preuzi-
manja opreme koja se daje, odnosno preuzima u
lizing. Davalac lizinga sastavlja plan otplate
anuiteta za ugovoreni period opreme date u lizing
i dostavlja ga primaocu lizinga.
Anuitet je redovna, najčešće mesečna, isplata
novčanog iznosa sastavljenog od dela kamate
obračunate po nominalnoj kamatnoj stopi
koju primalac lizinga mora da plati na ime
postepene otplate kredita. Sadrži deo koji se
odnosi na dospele kamate i deo kojim se uma-
njuje glavnica duga. Može se plaćati godišnje,
polugodišnje, tromesečno ili mesečno, u skladu
sa zaključenim Ugovorom o finansijskom lizingu.
Obično se plan otplate anuiteta sastavlja u
stranoj valuti ako je u Ugovoru o finansijskom
lizingu predviđena valutna klauzula. Prema
članu 2. tačka 24) Zakona o deviznom poslovanju
(„Sl. glasnik RS”, br. 62/2006… 30/2018), valutna
klauzula je ugovaranje vrednosti obaveza u devizama
(valuta obaveze) u Republici, s tim što se
plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši
u dinarima (valuta isplate).
Primer: Nabavka opreme
Zdravstvena ustanova je, u skladu sa zakonskim
odredbama o sprovedenom postupku javne nabavke,
izvršila izbor najpovoljnijeg ponuđača i
zaključila 15. 3. 2019. godine Ugovor o finansijskom
lizingu sa davaocem lizinga za nabavku 2
sanitetska vozila na 5 godina. Nabavna vrednost
vozila ukupno je 15.000,00 evra. Godišnja kamatna
stopa je 7,5%, odnosno mesečna 0,125%. Otplata se
vrši na osnovu Plana otplate anuiteta (kamate
+ glavnica), mesečno, kroz 60 meseci. Nabavka
se finansira iz sopstvenih prihoda. Prethodni
PDV po opštoj stopi od 20% iznosi 3.000,00 evra.
Primalac lizinga, u skladu sa članom 25. Zakona o
PDV-u, nema pravo na odbitak prethodnog poreza.
Ugovorne odredbe o nabavci sanitetskih
vozila putem finansijskog lizinga date su u nastavku:
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 71
BUDŽETSKI KORISNICI
● Vrednost nabavke sanitetskih vozila obračunava
se primenom valutne klauzule. Sva plaćanja
prema odredbama Ugovora pre preuzimanja
vozila treba izvršiti do 1. 4. 2019. godine. To se
odnosi na troškove odobrenja zahteva u iznosu
od 20,00 evra, PDV na troškove odobrenja zahteva
u iznosu od 4,00 evra i taksu za upis Ugovora u
iznosu od 15,00 evra.
● Porez na dodatu vrednost sadržan u fakturi
davaoca lizinga u iznosu od 3.000,00 evra
(20% od ukupne vrednosti opreme – 15.000,00
evra), u skladu sa Ugovorom o finansijskom lizingu,
platiće primalac lizinga odjednom pre
preuzimanja vozila, tj. do 1. 4. 2019. godine.
● Srednji kurs evra na dan plaćanja svih obaveza
pre preuzimanja vozila – 1. 4. 2019 godine
– iznosi 117,98 dinara (troškovi odobrenja zahteva,
PDV na troškove odobrenja zahteva, taksa
za upis ugovora, avans 20% i prethodni PDV koji
se plaća unapred, odjednom).
● Srednji kurs evra na dan 3. 6. 2019. godine
iznosi 117,93 dinara, kada treba da bude izvršena
otplata prvog anuiteta, u skladu sa dostavljenim
planom, u iznosu od 207,72 evra (otplatna
rata 192,72 evra + 15,00 evra kamate).
● Srednji kurs evra (pretpostavljeni) na dan
1. 7. 2019. godine iznosi 118,00 dinara prilikom
otplate drugog anuiteta u iznosu od 207,72 evra
(otplatna rata 192,96 evra + 14,76 evra kamate).
U vezi sa realizacijom odredbi iz zaključenog
Ugovora o finansijskom lizingu usledile su
sledeće poslovne transakcije:
1. Davalac lizinga ispostavio je 20. 3. 2019. godine
poseban račun za plaćanje avansa od 20% od
vrednosti opreme za lizing u iznosu od 3.000,00
evra i račun za plaćanje ukupnog PDV-a na vrednost
uzete opreme na finansijski lizing u iznosu
od 3.000,00 evra ili 353.940,00 dinara, koji
će biti obuhvaćeni u konačnom računu.
2. Za troškove odobrenja zahteva ispostavljen
je takođe poseban račun u iznosu od 20,00
evra i PDV na taj iznos od 4,00 evra ili ukupno
2.831,52 dinara.
3. Primalac lizinga izvršio je uplatu 1. 4.
2019. godine po ispostavljenom računu za avans,
uključujući i račun za troškove odobrenja finansijskog
lizinga i PDV za troškove odobrenja
zahteva za lizing.
4. Ispostavljen je poseban račun primaocu
lizinga za uplatu PDV-a, u skladu sa zaključenim
ugovorom, u iznosu od 3.000,00 ili 353.940,00
dinara.
5. Izvršena je uplata za iznos ukupnog PDV-a,
koji se plaća odjednom u iznosu od 3.000,00 evra
ili 353.940,00 dinara.
6. Takođe je na osnovu ispostavljenog računa
uplaćena taksa za upis Ugovora o finansijskom
lizingu u iznosu od 15,00 evra.
7. Davalac lizinga ispostavio je, u skladu sa
Ugovorom o lizingu i Planom otplate anuiteta,
račun za kreditirani deo opreme u iznosu od
12.463,20 evra, odnosno na iznos od 1.470.657,60
dinara, a sve računajući po srednjem kursu na dan
1. 4. 2019. godine (1 EUR = 117,98 RSD).
8. Davalac lizinga dostavio je Mesečni plan
otplate anuiteta (iskazan u evrima) radi primene
valutne klauzule predviđene Ugovorom u
periodu od 1. 6. 2019. do 1. 5. 2024. godine. Kredit
iznosi 12.000,00 evra ili 80% vrednosti lizing
opreme. Visina anuiteta iznosi 207,72 evra. Kamate
sadržane u Planu otplate anuiteta za čitav
period otplate iznose 463,20 evra. U nastavku je
dat pomenuti plan koji je dostavio davalac lizinga
primaocu lizinga:
Mesečni plan otplate anuiteta u evrima:
Period Anuitet Kamata Otplatna
kvota
Ostatak
duga
0 1 2 3 (1 – 2) 4 (4 – 3)
Nulti
period – – – 12.000,00
01. 06. 2019. 207,72 15,00 192,72 11.807,28
01. 07. 2019. 207,72 14,76 192,96 11.614,32
01. 08. 2019. 207,72 14,52 193,20 11.421,12
01. 09. 2019. 207,72 14,28 193,44 11.227,68
01. 10. 2019. 207,72 14,04 193,68 11.034,00
01. 11. 2019. 207,72 13,79 193,93 10.840,07
01. 12. 2019. 207,72 13,55 194,17 10.645,90
… … … … …
… … … … …
01. 01. 2024. 207,72 1,29 206,43 828,85
01. 02. 2024. 207,72 1,04 206,68 622,17
01. 03. 2024. 207,72 0,78 206,94 415,23
01. 04. 2024. 207,72 0,52 207,20 208,03
01. 05. 2024. 207,72 0,26 207,46* –
Ukupno: 12.463,20 463,20 12.000,00
Napomena: Poslednja otplatna rata i osta-
tak duga ne slažu se za 0,57 zbog zaokruživanja.
1. Primalac lizinga izvršio je 1. 6. 2019. godine
registraciju vozila u iznosu od 240.000,00 dinara,
od čega polisa osiguranja iznosi 90.000,00
dinara.
72 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
2. Nakon izvršene registracije vozila su stavljena
u upotrebu.
3. Primalac lizinga izvršio je otplatu prvog
anuiteta na dan 3. 6. 2019. godine u iznosu od
207,72 evra, odnosno u dinarskoj protivvrednosti
od 24.496,42 dinara, od čega na kamate otpada
1768,95 dinara (15,00 evra x 117,93) i na otplatnu
ratu 22.727,47 dinara (192,72 evra x 117,93).
4. Primalac lizinga izvršio je otplatu drugog
anuiteta na dan 1. 7. 2019. godine u iznosu od
207,72 evra, odnosno u dinarskoj protivvrednosti
od 24.510,96 dinara po srednjem kursu evra
od 118,00 dinara za 1 evro. Iznos otplaćenih kamata
je 14,76 evra ili 1.741,68 dinara. Otplatna
rata je 192,96 evra ili 22.769,28 dinara.
A) Struktura obaveza pre preuzimanja vozila je:
Red.
br. Opis EUR RSD
1. Avans 20% na nabavnu
vrednost 3.000,00 353.940,00
2. PDV na nabavnu vrednost
20% – prva tranša plaćanja
koji se davaocu lizinga
plaća odjednom 1. 4. 2019.
godine 3.000,00 353.940,00
Red.
br. Opis EUR RSD
3. Troškovi odobrenja
zahteva 20,00 2.359,60
4. PDV na troškove odobrenja
zahteva 4,0 471,92
5. Taksa za upis Ugovora 15,00 1.769,70
UKUPNO OBAVEZA 6.039,00 712.481,22
B) Struktura obaveza posle preuzimanja vozila je:
Red.
br. Opis EUR RSD
1. Otplata kredita 80%
od vrednosti opreme u
skladu sa Planom otplate
anuiteta (pretpostavljeni
srednji kurs za čitav
period otplate 1 EUR =
118,00 RSD) 12.000,00 1.416.000,00
2 Otplata kamata po
odobrenom kreditu na 5
godina, godišnju kamatu
7,5% i mesečnu otplatu
(pretpostavljeni srednji
kurs za čitav period
otplate 1 EUR 118,00 = RSD) 463,20 54.657,60
3. UKUPNO (1 + 2) 12.463,20 1.470.657,60
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
131212 Obračunati neplaćeni izdaci 353.940,00
252111 Dobavljači u zemlji 353.940,00
– za primljenu fakturu za uplatu 20% avansa od nab. vred. (3.000 EUR h 117,98)
2.
131212 Obračunati neplaćeni izdaci 2.831,52
252111 Dobavljači u zemlji 2.831,52
– za primljeni račun u vezi sa odobrenjem zahteva za zaključivanje Ugovora o lizingu (20 EUR + 4 EUR za PDV h 117,98)
3.
252111 Dobavljači u zemlji 356.771,62
121112-2 Tekući računi – podračun sopstvenih sredstava 356.771,62
– za uplatu avansa i računa u vezi sa odobrenjem zahteva za zaključivanje Ugovora o lizingu
4.
015221 Avansi za saobraćajnu opremu 353.940,00
291212 Plaćeni avansi za nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva 353.940,00
– za evidenciju uplaćenog avansa
5.
512141 Lizing opreme za saobraćaj 356.771,52
131212 Obračunati neplaćeni izdaci 356.771,52
– za terećenje izdataka u visini plaćenog avansa za nabavku opreme i za troškove odobrenja zahteva za zaključivanje
Ugovora o lizingu
6.
015121 Saobraćajna oprema u pripremi 356.771,52
311151 Nefinansijska imovina u pripremi 356.771,52
– za uspostavljanje knjigovodstvene ravnoteže između sredstava i izvora tih sredstava
7.
131212 Obračunati neplaćeni izdaci 353.940,00
252111 Dobavljači u zemlji 353.940,00
– za primljeni račun od davaoca lizinga u vezi sa plaćanjem PDV-a u skladu sa Ugovorom (3.000 h 117,98)
8.
252111 Dobavljači u zemlji 353.940,00
121112-2 Tekući računi – podračun sopstvenih sredstava 353.940,00
– terećenje izdataka za plaćeni račun u vezi sa PDV-om koji se plaća odjednom
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 73
BUDŽETSKI KORISNICI
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
9.
512141 Lizing opreme za saobraćaj 353.940,00
131212 Obračunati neplaćeni izdaci 353.940,00
– terećenje izdataka za plaćeni račun u vezi sa PDV-om koji se plaća odjednom
10.
015121 Saobraćajna oprema u pripremi 353.940,00
311151 Nefinansijska imovina u pripremi 353.940,00
– za uspostavljanje knjigovodstvene ravnoteže između sredstava i izvora tih sredstava
11.
131212 Obračunati neplaćeni izdaci 1.769,70
252111 Dobavljači u zemlji 1.769,70
– za prijem računa za plaćanje takse za upis Ugovora o lizingu u Registar lizinga
12.
252111 Dobavljači u zemlji 1.769,70
121112-2 Tekući računi – podračun sopstvenih sredstava 1.769,70
– za uplaćenu taksu za upis Ugovora o lizingu u Registar lizinga
13.
512141 Lizing opreme za saobraćaj 1.769,70
131212 Obračunati neplaćeni izdaci 1.769,70
– za terećenje izdataka za plaćeni račun u vezi sa taksom za upis Ugovora o lizingu u Registar lizinga
14.
015121 Saobraćajna oprema u pripremi 1.769,70
311151 Nefinansijska imovina u pripremi 1.769,70
– za uspostavljanje knjigovodstvene ravnoteže između sredstava i izvora tih sredstava
15.
131212 Obračunati neplaćeni izdaci 1.470.657,60
252111 Dobavljači u zemlji 1.470.657,60
– za ispostavljeni račun za kreditirani deo opreme (12.463 EUR h 117,98, odnosno u EUR 12.000,00 kredit + 463 kamate)
16.
252111 Dobavljači u zemlji 1.470.657,60
211912 Dugoročne obaveze za finansijske lizinge za ostalu nefinansijsku opremu 1.470.657,60
– za zatvaranje obaveze prema dobavljaču stvaranjem nove dugoročne obaveze za uzetu opremu na kredit
17.
131211 Obračunati neplaćeni rashodi 90.000,00
131312 Ostala aktivna vremenska razgraničenja 150.000,00
252111 Dobavljači u zemlji 240.000,00
– za primljene račune u vezi sa polisom osiguranja vozila i obračunate javne rashode za registraciju vozila
18.
252111 Dobavljači u zemlji 240.000,00
121112-2 Tekući računi – podračun sopstvenih sredstava 240.000,00
– za plaćene troškove premije osiguranja i javne rashode za registraciju vozila za period 1. 6. 2019 – do 1. 6. 2020.
19.
421512 Osiguranje vozila 90.000,00
482131 Registracija vozila 150.000,00
131211 Obračunati neplaćeni rashodi 90.000,00
131312 Ostala aktivna vremenska razgraničenja 150.000,00
– za terećenje tekućih rashoda nakon plaćenih troškova premije osiguranja i registracije vozila
20.
291212 Plaćeni avansi za nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva 353.940,00
015221 Avansi za saobraćajnu opremu 353.940,00
– za zatvaranje datih avansa za saobraćajnu opremu
21.
011216 Lizing opreme za saobraćaj 2.183.138,82
311151 Saobraćajna oprema u pripremi 2.183.138,82
015121 Nefinansijska imovina u pripremi 2.183.138,82
311112 Oprema 2.183.138,82
– za stavljanje sanitetskih vozila u upotrebu nakon izvršene registracije vozila
22.
211912 Dugoročne obaveze za finansijske lizinge 22.727,47
441911 Kamate na kupovine putem lizinga 1.768,95
121112-
2
Tekući računi – podračun sopstvenih sredstava
24.496,42
– za otplatu 3. 6. 2019. g. prvog anuiteta na osnovu Plana otplate anuiteta iskazanog u EUR, koji iznosi 207,72 EUR,
odnosno prva otplatna kvota je 192,72 EUR, odnosno 22.727,47 RSD, dok je prva kamata 15,00 EUR ili 1.768,95 RSD, uz
preračun EUR po srednjem kursu od 117,93 RSD na dan 1. 6. 2019. godine.
23.
512141 Lizing opreme za saobraćaj 22.727,47
131212 Obračunati neplaćeni izdaci 22.727,47
– za terećenje izdataka za nefinansijsku imovinu u visini prve otplatne kvote
24.
211912 Dugoročne obaveze za finansijske lizinge i opremu 22.769,28
441911 Kamate na kupovine putem lizinga 1.741,68
121112-
2
Tekući računi – podračun sopstvenih sredstava
24.510,96
– za otplatu 1. 7. 2019. drugog anuiteta na osnovu Plana otplate anuiteta iskazanog u EUR, koji iznosi 207,72 EUR,
odnosno druga otplatna kvota je 193,96 EUR ili 22.769,28 RSD, dok kamata po tom anuitetu iznosi 14,76 EUR ili 1.741,68
RSD, uz preračun po srednjem kursu 118,00 RSD za 1 EUR na dan 1. 7. 2019. godine
74 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
Iz tabelarnog pregleda „B) Struktura obaveza
posle preuzimanja opreme” vidljivo je da je
kreditirani deo (bez kamata) 12.000,00 evra, odnosno
1.416.000,00 dinara računato po srednjem
kursu na dan 1. 7. 2019. godine (1 EUR = 118,00 RSD).
Kamate na ovu glavnicu iznose 463,20 evra ili
54.657,60 dinara. Ova poslovna promena za glavnicu
(kamate se ne knjiže prilikom zaduženja,
već prilikom otplate) iskazana je pod stavom 15)
knjiženja, gde je za kreditirani deo zadužen subanalitički
konto 131312 – Obračunati neplaćeni
izdaci – u iznosu od 1.470.657,60 dinara, što je
jednako iskazanoj obavezi prema davaocu lizinga
na subanalitičkom kontu 211912 – Dugoročne
obaveze za finansijske lizinge za opremu.
Međutim, kada počne da se vrši otplata
otplatnih rata, zbog različitih vrednosti
srednjeg kursa na dan otplate ukupna vrednost
otplaćenog zajma (bez kamata) može da bude
veća ili manja od vrednosti iskazane obaveze
po zajmu od 1.470.657,60 dinara. Imajući u vidu
tu činjenicu, mišljenja smo da je najcelishodnije
vršiti sukcesivno smanjenje obaveze iskazane
na subanalitičkom kontu 211912 – Dugoročne obaveze
za finansijske lizinge za opremu i stanja na
subanalitičkom kontu (211912/121112-2) u visini
otplaćenih otplatnih rata. Tu mogu da se pojave
dve situacije: prva, da će, posmatrajući kumulativno,
otplaćeni deo biti veći od 1.470.657,60
dinara, a druga, da otplaćeni iznos može da
bude manji (što je redak slučaj) od 1.470.657,60
dinara, koliko je iskazana obaveza prema davaocu
lizinga na kontu 211912.
U navedenim slučajevima trebalo bi postupiti
na sledeći način:
Prvi slučaj: Obaveza za otplatu kredita je
1.470.657,60 dinara, a otplaćeni deo je recimo
1.500.657,00 dinara. Prilikom otplate otplatnih
rata postupalo bi se tako da bi prvo knjiženje
bilo takvo da se sukcesivno do iznosa otplatnih
rata od 1.470.657,60 dinara zadužuje subanalitički
konto 211912 – Dugoročne obaveze za
finansijske lizinge za opremu, dok se za razliku
od 30.000,00 dinara (1.500.657,00 – 1.470.657,60)
zadužuje subanalitički konto 444111 – Negativne
kursne razlike, a odobrava subanalitički konto
121112 – Tekući računi – u iznosu od 1.500.657,00
dinara. Što se tiče otplate kamata, one se otplaćuju
po važećem kursu na dan otplate i knjiže
(441511/121112). Drugi stav za knjiženje bio
bi da se sukcesivno tokom otplate otplatnih
rata zaduživao subanalitički konto 512141 – Lizing
opreme za saobraćaj – ukupno do iznosa od
1.470.657,60 dinara, dok bi se istovremeno odobravao
do pomenutog iznosa subanalitički konto
131312 – Obračunati neplaćeni izdaci.
Drugi slučaj: Obaveza za otplatu kredita
je 1.470.657,60 dinara, a otplaćeni deo je recimo
1.450.000,00 dinara. Prilikom otplate
otplatnih rata postupalo bi se tako da se sukcesivno
do iznosa koliko iznose otplatne rate
– 1.450.000,00 dinara zadužuje subanalitički
konto 211912 – Dugoročne obaveze za finansijske
lizinge za opremu, a odobrava subanalitički
konto 131212 – Obračunati neplaćeni izdaci.
Drugim stavom za knjiženje za iznos od 20.057,60
dinara (1.470.657,60 – 1.450.000,00) bilo bi izvršeno
međusobno zatvaranje subanalitičkih
konta 211912/131312, za koliko su ostala otvorena
salda nakon završetka otplate svih otplatnih
rata. Dakle, obaveza za otplatu otplatnih rata
u ovom slučaju je manja za 20.057,60 dinara u odnosu
na iskazanu obavezu koja je evidentirana
prema davaocu lizinga.
Zaključak
Kada bi se vršila određena poređenja pravnih
lica iz javnog i privatnog sektora, moglo bi
da se konstatuje da su pravna lica iz privatnog
sektora u povoljnijem položaju od pravnih lica
u javnom sektoru kada je reč o donošenju odluke
u vezi sa nabavkom osnovnih sredstava putem
lizinga. To je isključivo stvar njihove odluke i
ne moraju da traže nikakve saglasnosti ili da
ispunjavaju određene kriterijume, kao što je to u
slučaju korisnika javnih sredstava. Dakle, pravna
lica u javnom sektoru vezana su za pridržavanje
propisa iz oblasti javnih nabavki, Zakona o
budžetskom sistemu i propisa koji proističu iz
tog zakona. Međutim, ono što bi trebalo da bude
zajedničko za sva pravna lica iz oba sektora jeste
da prilikom donošenja odluke o nabavci
osnovnih sredstava (opreme) putem finansijskog
lizinga imaju u vidu određene prednosti
takvog vida nabavke. PS