Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, koji je u primeni od 7. 1. 2019. godine, uređuje pojednostavljen način radnog angažovanja lica i plaćanja poreza i doprinosa za rad na poslovima koji su sezonskog karaktera u pojedinim delatnostima. Sezonskim poslovima smatraju se, u smislu Zakona, poslovi koji se u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva obavljaju samo u određeno vreme tokom godine (sadnja, setva, berba, žetva, zaštita bilja, priprema zemljišta, orezivanje, čišćenje, ljušćenje, sortiranje, šišanje/striža, ispaša i sl.).
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2019%2F04%2FPS28-142.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
142 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Uvod
Zakon o pojednostavljenom radnom angažova-
nju na sezonskim poslovima u određenim delat-
nostima („Sl. glasnik RS”, br. 50/2018, u primeni
od 7. 1. 2019. godine, dalje: Zakon) uređuje pojed-
nostavljen način radnog angažovanja lica i pla-
ćanja poreza i doprinosa za rad na poslovima
koji su sezonskog karaktera u pojedinim delat-
nostima.
Zakon se odnosi na radno angažovanje na tzv.
sezonskim poslovima, kojima se, u smislu Zako-
na, smatraju poslovi koji se u sektoru poljopri-
vrede, šumarstva i ribarstva obavljaju samo
u određeno vreme tokom godine (sadnja, setva,
berba, žetva, zaštita bilja, priprema zemlji-
šta, orezivanje, čišćenje, ljušćenje, sortiranje,
šišanje/striža, ispaša i sl.).
U smislu Zakona:
1) poslodavac je:
● preduzetnik ili pravno lice koje obavlja
delatnost u sektoru poljoprivrede, šumarstva
i ribarstva, u okviru koje mogu da se obavljaju
sezonski poslovi, izuzev delatnosti iz slede-
ćih grana: 01.7 – lov, traperstvo i odgovarajuće
uslužne delatnosti, 02.4 – uslužne delatnosti u
vezi sa šumarstvom, 03.1 – ribolov i 03.2 – akva-
kultura, u skladu sa propisom koji uređuje klasi-
fikaciju delatnosti,
● fizičko lice – nosilac ili član porodičnog
poljoprivrednog gazdinstva koji se bavi poljo-
Mr Željko Albaneze
Novina u našoj praksi – isplata
naknade za radno angažovanje na
sezonskim poslovima
Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u
određenim delatnostima, koji je u primeni od 7. 1. 2019. godine, uređuje po-
jednostavljen način radnog angažovanja lica i plaćanja poreza i doprinosa
za rad na poslovima koji su sezonskog karaktera u pojedinim delatnostima.
Sezonskim poslovima smatraju se, u smislu Zakona, poslovi koji se u sekto-
ru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva obavljaju samo u određeno vreme
tokom godine (sadnja, setva, berba, žetva, zaštita bilja, priprema zemljišta,
orezivanje, čišćenje, ljušćenje, sortiranje, šišanje/striža, ispaša i sl.).
privrednom proizvodnjom u skladu sa Zakonom
(u daljem tekstu: poslodavac-poljoprivrednik);
2) sezonski radnik je:
● fizičko lice koje poslodavac angažuje za oba-
vljanje sezonskih poslova uz novčanu naknadu za
rad, s tim da to može biti i lice mlađe od 18
godina života pod uslovima propisanim zako-
nom kojim se uređuje zasnivanje radnog odnosa
sa licem mlađim od 18 godina života;
● strani državljanin, pri čemu se na njega ne
primenjuju posebni uslovi za zapošljavanje
stranca utvrđeni zakonom kojim se uređuje rad
stranaca.
Ovim rešenjem, osim pravnog lica i predu-
zetnika, poslodavac može biti, u smislu Zakona,
i fizičko lice – nosilac ili član porodičnog
poljoprivrednog gazdinstva koji se bavi poljo-
privrednom proizvodnjom. Time se prvi put
otvara mogućnost da fizička lica koja se bave
poljoprivrednom proizvodnjom (poljoprivred-
nici) u svojstvu poslodavca mogu da angažuju
sezonske radnike. S druge strane, poslodavci
treba da imaju u vidu da će na sezonskim poslo-
vima moći da budu angažovani zaposleni, pen-
zioneri, maloletnici od 16 godina (u skladu sa
Zakonom o radu), kao i nezaposleni i primaoci
socijalne pomoći, koji pritom ne gube prava na
naknade koje su dotad primali.
Stupanjem sezonskog radnika na rad smatra
se da je prihvatio sve dogovorene uslove rada,
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 143
ZARADE
čime je zaključen usmeni ugovor o obavljanju
sezonskih poslova. Potvrdu o ugovorenim
uslovima rada poslodavac je dužan da izda na
zahtev sezonskog radnika.
Takođe:
● sezonski radnik koji radi osam časova dnev-
no ili duže, ima pravo na odmor u toku dnevnog
rada u trajanju od najmanje 30 minuta, a njegovo
radno vreme ne sme biti duže od 12 časova dnev-
no;
● poslodavac je dužan da sezonskom radniku
obezbedi bezbednost i zdravlje na radu za vre-
me angažovanja na sezonskim poslovima, shodno
propisima kojima se uređuje bezbednost i zdra-
vlje na radu, dok izuzetno, poslodavac-poljo-
privrednik nije dužan da sačini akt o proceni
rizika, ali je dužan da primenjuje opšteprizna-
te mere kojima se obezbeđuju bezbednost i zdra-
vlje sezonskog radnika;
● za vreme obavljanja poslova u skladu sa Zako-
nom sezonski radnik se ne briše sa evidencije
nezaposlenih, niti se obustavlja isplata novča-
ne naknade za vreme privremene nezaposlenosti
u skladu sa propisima o zapošljavanju i osigura-
nju za slučaj nezaposlenosti.
Zakon definiše (član 15) sledeća ograniče-
nja trajanja angažovanja sezonskog radnika:
1) Poslodavac može da angažuje sezonske radni-
ke najviše 180 dana u toku kalendarske godine,
računajući kalendarske dane od prve prijave
sezonskih radnika putem portala Poreske upra-
ve do poslednje odjave sezonskih radnika sa tog
portala, pri čemu se dani u kojima nije bilo an-
gažovanja sezonskih radnika ne broje.
2) Poslodavac može da angažuje istog sezonskog
radnika najviše 120 radnih dana u kalendarskoj
godini.
3) Poslodavac – pravno lice ili preduzetnik
– koji angažuje lice na sezonskim poslovima
u smislu Zakona, može radno da angažuje isto
lice po osnovu Ugovora o privremenim i povre-
menim poslovima, u skladu sa zakonom kojim se
uređuje rad, s tim da ukupan broj radnih dana po
oba osnova ne može da iznosi više od 120 rad-
nih dana u kalendarskoj godini.
Pravo na naknadu za sezonski rad i
poreski tretman
Visina novčane naknade za rad
U pogledu radnopravnog položaja sezonskog
radnika bitno je zakonsko opredeljenje – an-
gažovanje na osnovu Zakona – rad van radnog
odnosa. Na ovaj način definisan je način ob-
računa naknade za rad sezonskih radnika i pla-
ćanje poreskih obaveza po osnovu ove isplate.
Konkretno, za obavljanje sezonskog posla u
skladu sa Zakonom sezonski radnik ima pravo
na naknadu za rad, i to za svaki čas rada. Budu-
ći da sezonski rad kod konkretnog poslodavca
može da traje ukupno 5, 20 ili 50 sati ili sl.,
naknada za rad uspostavljena je fleksibilno – po
času rada.
Što se tiče visine naknade za sezonski rad,
Zakon je jasan – naknada za rad obračunava se:
1) po radnom času, bez pripadajućih doprinosa
i poreza,
2) najmanje u iznosu minimalne cene rada, utvr-
đene u skladu sa Zakonom, koja važi na dan is-
plate.
Podsetnik: Prema Odluci o visini minimal-
ne cene rada za period januar–decembar 2019.
godine („Sl. glasnik RS”, 69/2018 od 14. 9. 2018),
minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za
obavezno socijalno osiguranje, za period janu-
ar–decembar 2019. godine iznosi 155,30 dinara
(neto) po radnom času.
Minimalna satnica sezonskog radnika,
koju dobija na ruke, za 2019. godinu iznosi
155,30 dinara.
Sezonski radnik i poslodavac mogu da ugovo-
re i veći iznos satnice, ali ne i manji od 155,30
dinara u 2019. godini, odnosno do 31. decembra
2019. godine. Dakle, za 5 časova rada sezonski
radnik će dobiti neto (5 x 155,30) 776,50 dina-
ra naknade za sezonski rad, a za 8 časova dobiće
neto 1.242,40 dinara. Pošto, po Zakonu, radno
vreme sezonskog radnika ne sme da bude duže
od 12 časova dnevno, njegova naknada za rad po
ovoj dnevnici za „puno radno vreme” od 12 ča-
sova dnevno iznosi 1.863,60 dinara, koliko će
on dobiti „na ruke”. Međutim, ako je ugovorena
satnica sezonskog radnika u višem iznosu od
144 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
minimalne, dnevna naknada za rad srazmerno se
povećava, pri čemu treba naglasiti da je visina
satnice (osim minimalne) u potpunoj slobodi
pregovaranja radnika i poslodavca.
Naknada za rad sezonskom radniku isplaćuje
se na kraju radnog dana ili u drugim ugovorenim
rokovima. Zakon je takođe precizirao da nak-
nada za rad ostvarena, u skladu sa Zakonom, za
vreme sezonskog rada, nije od uticaja na ostva-
rivanje i korišćenje prava na novčanu socijalnu
pomoć koja se ostvaruje u skladu sa propisima o
socijalnoj zaštititi.
Poreski tretman naknade za rad
Saglasno članu 16. Zakona, po osnovu naknade
za rad koju ostvari sezonski radnik poslodavac
je dužan da plati:
● porez na dohodak građana (dalje: porez) i
● doprinose za obavezno socijalno osiguranje
(dalje: doprinosi).
U vezi sa navedenim poreskim tretmanom nak-
nade za rad sezonskog rada može da se precizi-
ra sledeće:
1) Porez se obračunava i plaća po stopi od 10%.
2) Doprinosom se, u smislu Zakona, smatraju
doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje
i doprinos za zdravstveno osiguranje za slučaj
povrede na radu i profesionalne bolesti.
3) Doprinosi se obračunavaju i plaćaju po stopi
po kojoj se, u skladu sa zakonom kojim se uređu-
ju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje,
obračunavaju i plaćaju pomenuti doprinosi, i
to: 26% za obavezno penzijsko i invalidsko osi-
guranje i 2% za zdravstveno osiguranje za slučaj
povrede na radu i profesionalne bolesti.
Dakle, sezonski radnik ostvaruje pravo na
penzijsko i invalidsko osiguranje, a zdrav-
stveno osiguranje samo u slučaju povrede na
radu i profesionalne bolesti.
4) Osnovicu za obračun poreza i doprino-
sa čini iznos u visini tridesetog dela iznosa
najniže mesečne osnovice doprinosa, a obra-
čunati iznos poreza i doprinosa poslodavac
plaća na ovu osnovicu kao dnevni iznos poreza
i doprinosa koji se plaća za svaki radni dan
sezonskog radnika, nezavisno od visine dnev-
ne naknade za rad i radnog vremena sezonskog
radnika.
5) Obveznik poreza i doprinosa je sezonski
radnik, a obavezu plaćanja poreza i doprinosa
ima poslodavac.
Kao što može da se vidi, radi se o original-
noj metodi oporezivanja sezonskog rada. Zakon je
izričit da osnovicu za obračun poreza i dopri-
nosa čini iznos u visini tridesetog dela iznosa
najniže mesečne osnovice doprinosa. Treba naj-
pre podsetiti da najniža mesečna osnovica na
koju se obračunava i plaća doprinos za obavezno
socijalno osiguranje iznosi (bruto) 23.921 dinar
(„Sl. glasnik RS”, br. 104/2018 – dalje: najniža
osnovica). Ova najniža osnovica primenjuje se
do 31. 12. 2019. godine. Trideseti deo ove najni-
že osnovice iznosi (23.921 : 30) 797,37 dinara i
to je dnevni iznos osnovice za obračun poreza i
doprinosa po osnovu naknade za rad sezonskog
radnika.
Dakle, visina naknade za rad ne utiče na vi-
sinu poreskih obaveza jer je osnovica za porez
i doprinose uvek ista – trideseti deo najniže
osnovice doprinosa po danu rada. Takođe nije
od značaja ni broj časova dnevnog rada sezonskog
rada jer poresko opterećenje zavisi od broja
dana rada, a ne od časova rada u toku dana. Pore-
zi i doprinosi plaćaju se u fiksnom iznosu, ne-
zavisno od visine dnevne naknade za rad. Dakle,
u svim slučajevima osnovica za obračun poreza
i doprinosa predstavlja iznos tridesetog dela
najniže mesečne osnovice doprinosa, a poreske
obaveze plaćaju se na ovu osnovicu za svaki rad-
ni dan sezonskog radnika, nezavisno od visine
dnevne naknade za rad i radnog vremena sezon-
skog radnika.
Primer: Obračun poreza i doprinosa za
sezonskog radnika – 1
Sezonski radnik obavlja poslove jedan dan, i
to 10 časova, pri čemu je ugovorena satnica od
160 dinara. Obračun za ovaj rad je sledeći:
a) za svoje angažovanje sezonski radnik će na
ruke dobiti (10 x 160) 1.600 dinara;
b) iznos obračunatih poreskih obaveza (pošto
se radi o jednom danu radnog angažovanja, za
osnovicu se uzima jedna tridesetina najniže
osnovice):
● za porez: 10% x 797,37 = 79,74 dinara,
● za doprinose:
1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje
= 26% x 797,37 = 207,32 dinara,
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 145
ZARADE
2) za zdravstveno osiguranje u slučaju povrede
na radu i profesionalne bolesti = 2% x 797,37 =
15,95 dinara.
Ovaj primer pokazuje da prijava sezonskog
radnika poslodavca u proseku košta oko 300
dinara dnevno za maksimalno 12 časova rada.
Primer: Obračun poreza i doprinosa za
sezonskog radnika – 2
Sezonski radnik obavlja poslove 5 dana, ukup-
no 80 časova, pri čemu je ugovorena satnica od
160 dinara. Obračun za ovaj rad je sledeći:
a) za svoje angažovanje sezonski radnik će na
ruke dobiti (80 x 160) 12.800 dinara;
b) iznos obračunatih poreskih obaveza (pošto
se radi o pet dana radnog angažovanja, za osnovi-
cu se uzima pet tridesetina najniže osnovice):
● za porez – 10% x (5 x 797,37) = 398,68 dinara,
● za doprinose:
1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje
= 26% x (5 x 797,37) = 1.036,68 dinara,
2) za zdravstveno osiguranje u slučaju povrede na
radu i profesionalne bolesti = 2% x (5 x 797,37)
= 79,75 dinara.
Radi pojednostavljenja obračuna, osnovica za
obračun poreza i doprinosa konstantna je sva-
kog radnog dana sezonskog radnika, nezavisno od
visine dnevne naknade za rad i radnog vremena
sezonskog radnika.
ëZa svaki radni dan sezonskog radnika
poresko opterećenje je (797,37 dinara x
(10% + 26% + 2%)) 303,00 dinara, nezavisno od vi-
sine dnevne naknade za rad i radnog vremena
sezonskog radnika.
Kao što je istaknuto u nastavku, sve ove ob-
račune poreskih obaveza neće raditi poslo-
davci, već Poreska uprava mesečno, na bazi
svih podataka koje joj poslodavci dostavljaju
u toku meseca o radnom angažovanju sezonskih
radnika.
Dinamika plaćanja koju poslodavci treba da
imaju u vidu u pogledu novčanih obaveza iz anga-
žovanog sezonskog rada jeste:
● isplata naknade za rad dnevno ili u drugim
dogovorenim rokovima i
● plaćanje poreskih obaveza jednom mesečno po
obračunu koji dostavi Poreska uprava.
U vezi sa poreskim tretmanom naknade sezon-
skom radniku Zakon je utvrdio i sledeće:
1) Poslodavac je dužan da, počev od prvog dana
angažovanja sezonskih radnika, u svakom kalen-
darskom mesecu elektronskim putem Poreskoj
upravi dostavlja podatke potrebne za izradu
evidencione prijave sezonskog radnika.
2) Na osnovu podataka iz evidencione prijave
za konkretnog sezonskog radnika sistem Pore-
ske uprave poslednjeg dana kalendarskog meseca
automatski sačinjava i elektronskim putem pod-
nosi pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim
porezima i doprinosima.
3) Porez i doprinose za sezonskog radnika po-
slodavac plaća u roku od 15 dana od dana prije-
ma podataka iz naloga za plaćanje koje dostavlja
Poreska uprava. Dakle, poreska prijava se gene-
riše na osnovu podataka prikupljenih preko
portala Poreske uprave na kraju svakog meseca,
a nakon toga poslodavac ima obavezu plaćanja
poreza na prihode od sezonskog rada u roku od
15 dana od dana prijema podataka za nalog za pla-
ćanje.
ë4) Po osnovu svog rada, primljene nakna-
de i plaćenih doprinosa, sezonski rad-
nik ima pravo iz zdravstvenog osiguranja samo
u slučaju povrede na radu i profesionalne bo-
lesti, kao i prava iz penzijskog i invalidskog
osiguranja, u skladu sa Zakonom.
5) Vrlo je bitna odredba Zakona po kojoj se
za vreme obavljanja sezonskih poslova sezonski
radnik ne briše iz evidencije nezaposlenih,
niti mu se obustavlja isplata novčane naknade
za vreme privremene nezaposlenosti, koju je
ostvario u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Pored toga, naknada za rad koju sezonski radnik
ostvari nije od uticaja na ostvarivanje i kori-
šćenje prava na novčanu socijalnu pomoć u skla-
du sa propisima o socijalnoj zaštititi.
ëKao što je rečeno, doprinos za obave-
zno penzijsko i invalidsko osiguranje
sezonski radnik plaća po stopi od 26%, koli-
ko iznosi i stopa za navedeno osiguranje na
zarade. Osim toga, ova stopa obračunava se na
srazmerni iznos najniže osnovice doprinosa,
što znači da doprinosi plaćeni na naknadu za
sezonski rad ulaze u penzijski osnov sezonskog
radnika. Na taj način ovim zakonom se prvi put
uvodi pravo na penzijsko-invalidsko osigu-
ranje za navedenu kategoriju lica, tako da će
146 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
radeći na ovim poslovima sezonski radnici
sticati pravo na penziju. To konkretno znači
da će sezonski radnici moći da upišu staž za
do 120 dana angažovanja na sezonskim poslovi-
ma tokom jedne godine.
Evidenciona prijava i odjava
sezonskih radnika
Bitan segment Zakona predstavljaju odredbe
o prijavljivanju rada sezonskih radnika, kojim
se upravo ostvaruje cilj Zakona – legalizacija
dosadašnjeg sezonskog rada koji nije bio prija-
vljen.
Prema odredbama Zakona, evidenciona
prijava i odjava sezonskih radnika podnosi se
elektronskim putem Poreskoj upravi, pri čemu
su Zakonom postavljeni sledeći principi prija-
vljivanja radnika:
1) Period u kojem se sezonski radnik prijavljuje
ili odjavljuje jeste kalendarski mesec.
2) Poslodavac je dužan da angažovanje sezonskog
radnika prijavi najkasnije prvog dana angažova-
nja u kalendarskom mesecu: do 10 časova pre pod-
ne za taj radni dan, odnosno u periodu između 13
i 15 časova za radnike koji rade u poslepodnev-
noj smeni, i to pre njihovog stupanja na rad.
3) Nije moguće iste radnike prijaviti u prepod-
nevnom i poslepodnevnom terminu za evidenci-
onu prijavu.
4) Ako prestane radno angažovanje sezonskog
radnika tokom kalendarskog meseca, posloda-
vac je dužan da ga odjavi najkasnije do 10 časova
pre podne narednog dana od dana prestanka an-
gažovanja, a ako je poslodavac odjavio sezonskog
radnika posle 10 časova pre podne, smatra se da
je sezonski radnik odjavljen za prepodnevni i
poslepodnevni rad počevši od narednog dana
u odnosu na dan odjave. Dakle, treba obratiti
pažnju – odjava radnika obavlja se najkasnije do
10 časova pre podne narednog dana, a ukoliko se
radnik odjavi nakon 10 časova, smatra se da je
bio radno angažovan u toku tog radnog dana i od-
java se primenjuje tek od narednog dana.
5) Ako se tokom kalendarskog meseca javi potre-
ba za angažovanjem sezonskog radnika koji je to-
kom tog kalendarskog meseca već bio prijavljen
i odjavljen, poslodavac je dužan da ga ponovo
prijavi prvog dana angažovanja najkasnije do 10
časova pre podne, odnosno od 13 do 15 časova za
rad u poslepodnevnoj smeni.
6) Ako sezonski radnik koji je prijavljen u kalen-
darskom mesecu nastavlja sa radom i u narednom
kalendarskom mesecu, poslodavac je dužan da
podnese prijavu za naredni kalendarski mesec
prvog dana narednog kalendarskog meseca najka-
snije do 10 časova pre podne, odnosno od 13 do
15 časova za radnike koji rade u poslepodnevnoj
smeni.
7) Ako poslodavac ne odjavi sezonskog radni-
ka u kalendarskom mesecu u kojem je prijavljen,
odnosno do 10 časova pre podne, pre prvog dana
narednog kalendarskog meseca, smatra se da je
sezonski radnik bio angažovan do poslednjeg
dana u kalendarskom mesecu u kojem je prijavlje-
no njegovo angažovanje.
Sa svoje strane Poreska uprava je dužna da, na
osnovu podataka iz evidencione prijave i odja-
ve, Centralnom registru za obavezno socijalno
osiguranje podnese jedinstvenu prijavu na oba-
vezno socijalno osiguranje.
ëPraktično, to znači da će na kraju sva-
kog meseca za svakog sezonskog radnika
sistem sam generisati PPP PD obrazac i auto-
matski ga proslediti Poreskoj upravi, a poslo-
davac neće utrošiti nikakvo dodatno vreme
za ove aktivnosti.
Naime, postupak će biti sledeći: poslednjeg
dana kalendarskog meseca nakon 10 časova ujutru
elektronski sistem generiše poresku prijavu
PPP PD, sa obračunom obaveza na osnovu broja
dana angažovanja svakog radnika tokom tog ka-
lendarskog meseca, paušalnog oporezivog pri-
hoda i propisanih stopa. Generisanu PPP PD
sistem podnosi Poreskoj upravi posredstvom
portala e-Porezi. Po prijemu i proveri podnete
PPP PD, poslodavac dobija obaveštenje o iden-
tifikacionom broju PPP PD, ukupnoj obavezi za
plaćanje i broju odobrenja za plaćanje. Obave-
štenje se dostavlja poslodavcu elektronskim
putem, a rok za plaćanje obaveze iznosi 15 dana
od dana dostave obaveštenja.
U skladu sa iznetim, za sprovođenje Zakona
bilo je potrebno da Poreska uprava obezbedi
sistem koji će biti korišćen za elektronsku
prijavu sezonskih radnika, što je i omogućeno
izradom onlajn-platforme www.sezonskiradnici.
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 147
ZARADE
gov.rs. Portal je u nadležnosti Poreske uprave, a
povezan je sa CROSO i NSZ. Omogućena je brza prijava
većeg broja radnika masovnim unosom putem XLSX i
XML formata. Osim toga, moguće je da se kroz sistem
planira kasniji angažman radnika, kao i da se nak-
nadno vrše izmene, najkasnije do 10 časova ujutro za
dan angažovanja.
Saglasno članu 20. Zakona, poslodavac je du-
žan da, počev od prvog dana angažovanja sezon-
skih radnika, u svakom kalendarskom mesecu
elektronskim putem Poreskoj upravi dostavlja
podatke potrebne za izradu evidencione prija-
ve za sezonskog radnika, a stavom 3. ovog člana
utvrđeno je da će bliži postupak i način podno-
šenja evidencionih podataka propisati mini-
star nadležan za poslove finansija. Na osnovu
ovog ovlašćenja ministar finansija doneo je
Pravilnik o evidencionoj prijavi i odjavi se-
zonskih radnika („Sl. glasnik RS”, br. 3/2019 –
dalje: Pravilnik), kojim se propisuju postupak i
način podnošenja podataka za izradu evidenci-
one prijave i odjave sezonskih radnika. Prema
Pravilniku, evidencionu prijavu poslodavac
podnosi na prijavi EP-SR – Evidenciona pri-
java i odjava sezonskih radnika (dalje: prijava
EP-SR). Prijava EP-SR podnosi se isključivo u
elektronskom obliku, kao jedinstveni zapis is-
kazan u XML/XLSX formatu, preko portala Pore-
ske uprave – Sezonski radnici (dalje: portal SR)
ili popunjavanjem prijave EP-SR u okviru kori-
sničke aplikacije preko portala SR. Pravilnik u
članu 3. utvrđuje sadržaj ove prijave, čiji je cilj
da definiše podatke o konkretnom poslodavcu
i sezonskom radniku.
Prema utvrđenim procedurama iz Pravilni-
ka, poslednjeg dana u mesecu, na osnovu podataka
iz svake evidencione prijave koju je posloda-
vac podneo za angažovane sezonske radnike za
taj kalendarski mesec, sistem Poreske uprave
automatskom procedurom formira zaduženje
o obračunatom porezu i doprinosima za obave-
zno socijalno osiguranje (dalje: doprinosi). Na
osnovu zaduženja o ukupnom iznosu poreza i do-
prinosa koji poslodavac treba da plati za sezon-
ske radnike sastavlja se nalog za plaćanje, koji
Poreska uprava dostavlja poslodavcu elektron-
skim putem na adresu elektronske pošte koja je
uneta prilikom registracije poslodavca. Nalog
za plaćanje prikazuje se i na portalu SR, a dostu-
pan je i preko mobilne aplikacije. Poslodavac
ostvaruje uvid u podatke na portalu SR koji se
odnose na visinu obaveze koju treba da plati po
osnovu poreza i doprinosa.
Prekid radnog angažovanja
Poslodavac ima pravo da prekine radno anga-
žovanje sezonskog radnika kad za njegovim radom
istekne potreba ili ako sezonski radnik poslove
ne obavlja na zadovoljavajući način. Ako prekine
radno angažovanje sezonskog radnika, posloda-
vac je dužan da mu isplati do tada neisplaćeni
iznos ugovorenih dnevnih neto naknada.
Kako se poslodavci registruju za
prijavljivanje sezonskih radnika
Poslodavci kojima je, u skladu sa poreskim
propisima, dodeljen poreski identifikacioni
broj (PIB), nemaju obavezu posebne registracije
za prijavljivanje sezonskih radnika, ali poslo-
davci koji, u skladu sa poreskim propisima, nisu
obavezni da imaju PIB, dužni su da se u Poreskoj
upravi registruju za prijavljivanje sezonskih
radnika. Registraciona prijava podnosi se elek-
tronskim putem i sadrži sledeće podatke:
1) jedinstveni matični broj građana, ime i pre-
zime, adresu iz lične karte i opštinu adrese
poslodavca;
2) jedinstveni matični broj građana, ime i pre-
zime, adresu iz lične karte podnosioca prijave
sezonskih radnika (ako prijavu ne podnosi sam
poslodavac);
3) telefon poslodavca i telefon podnosioca
prijave;
4) adresu elektronske pošte.
Poreska uprava je dužna da sa ovim podaci-
ma o poslodavcima postupa u skladu sa zakonom
kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i
poreskim propisima.
Ovde je naglasak svakako na obavezi da se po-
slodavci koji, u skladu sa poreskim propisima,
nisu obavezni da imaju PIB, u Poreskoj upravi
registruju za prijavljivanje sezonskih radnika,
kako bi mogli da prijavljuju radnike preko por-
tala Poreske uprave. PS
ZARADE
Uvod
Zakon o pojednostavljenom radnom angažova-
nju na sezonskim poslovima u određenim delat-
nostima („Sl. glasnik RS”, br. 50/2018, u primeni
od 7. 1. 2019. godine, dalje: Zakon) uređuje pojed-
nostavljen način radnog angažovanja lica i pla-
ćanja poreza i doprinosa za rad na poslovima
koji su sezonskog karaktera u pojedinim delat-
nostima.
Zakon se odnosi na radno angažovanje na tzv.
sezonskim poslovima, kojima se, u smislu Zako-
na, smatraju poslovi koji se u sektoru poljopri-
vrede, šumarstva i ribarstva obavljaju samo
u određeno vreme tokom godine (sadnja, setva,
berba, žetva, zaštita bilja, priprema zemlji-
šta, orezivanje, čišćenje, ljušćenje, sortiranje,
šišanje/striža, ispaša i sl.).
U smislu Zakona:
1) poslodavac je:
● preduzetnik ili pravno lice koje obavlja
delatnost u sektoru poljoprivrede, šumarstva
i ribarstva, u okviru koje mogu da se obavljaju
sezonski poslovi, izuzev delatnosti iz slede-
ćih grana: 01.7 – lov, traperstvo i odgovarajuće
uslužne delatnosti, 02.4 – uslužne delatnosti u
vezi sa šumarstvom, 03.1 – ribolov i 03.2 – akva-
kultura, u skladu sa propisom koji uređuje klasi-
fikaciju delatnosti,
● fizičko lice – nosilac ili član porodičnog
poljoprivrednog gazdinstva koji se bavi poljo-
Mr Željko Albaneze
Novina u našoj praksi – isplata
naknade za radno angažovanje na
sezonskim poslovima
Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u
određenim delatnostima, koji je u primeni od 7. 1. 2019. godine, uređuje po-
jednostavljen način radnog angažovanja lica i plaćanja poreza i doprinosa
za rad na poslovima koji su sezonskog karaktera u pojedinim delatnostima.
Sezonskim poslovima smatraju se, u smislu Zakona, poslovi koji se u sekto-
ru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva obavljaju samo u određeno vreme
tokom godine (sadnja, setva, berba, žetva, zaštita bilja, priprema zemljišta,
orezivanje, čišćenje, ljušćenje, sortiranje, šišanje/striža, ispaša i sl.).
privrednom proizvodnjom u skladu sa Zakonom
(u daljem tekstu: poslodavac-poljoprivrednik);
2) sezonski radnik je:
● fizičko lice koje poslodavac angažuje za oba-
vljanje sezonskih poslova uz novčanu naknadu za
rad, s tim da to može biti i lice mlađe od 18
godina života pod uslovima propisanim zako-
nom kojim se uređuje zasnivanje radnog odnosa
sa licem mlađim od 18 godina života;
● strani državljanin, pri čemu se na njega ne
primenjuju posebni uslovi za zapošljavanje
stranca utvrđeni zakonom kojim se uređuje rad
stranaca.
Ovim rešenjem, osim pravnog lica i predu-
zetnika, poslodavac može biti, u smislu Zakona,
i fizičko lice – nosilac ili član porodičnog
poljoprivrednog gazdinstva koji se bavi poljo-
privrednom proizvodnjom. Time se prvi put
otvara mogućnost da fizička lica koja se bave
poljoprivrednom proizvodnjom (poljoprivred-
nici) u svojstvu poslodavca mogu da angažuju
sezonske radnike. S druge strane, poslodavci
treba da imaju u vidu da će na sezonskim poslo-
vima moći da budu angažovani zaposleni, pen-
zioneri, maloletnici od 16 godina (u skladu sa
Zakonom o radu), kao i nezaposleni i primaoci
socijalne pomoći, koji pritom ne gube prava na
naknade koje su dotad primali.
Stupanjem sezonskog radnika na rad smatra
se da je prihvatio sve dogovorene uslove rada,
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 143
ZARADE
čime je zaključen usmeni ugovor o obavljanju
sezonskih poslova. Potvrdu o ugovorenim
uslovima rada poslodavac je dužan da izda na
zahtev sezonskog radnika.
Takođe:
● sezonski radnik koji radi osam časova dnev-
no ili duže, ima pravo na odmor u toku dnevnog
rada u trajanju od najmanje 30 minuta, a njegovo
radno vreme ne sme biti duže od 12 časova dnev-
no;
● poslodavac je dužan da sezonskom radniku
obezbedi bezbednost i zdravlje na radu za vre-
me angažovanja na sezonskim poslovima, shodno
propisima kojima se uređuje bezbednost i zdra-
vlje na radu, dok izuzetno, poslodavac-poljo-
privrednik nije dužan da sačini akt o proceni
rizika, ali je dužan da primenjuje opšteprizna-
te mere kojima se obezbeđuju bezbednost i zdra-
vlje sezonskog radnika;
● za vreme obavljanja poslova u skladu sa Zako-
nom sezonski radnik se ne briše sa evidencije
nezaposlenih, niti se obustavlja isplata novča-
ne naknade za vreme privremene nezaposlenosti
u skladu sa propisima o zapošljavanju i osigura-
nju za slučaj nezaposlenosti.
Zakon definiše (član 15) sledeća ograniče-
nja trajanja angažovanja sezonskog radnika:
1) Poslodavac može da angažuje sezonske radni-
ke najviše 180 dana u toku kalendarske godine,
računajući kalendarske dane od prve prijave
sezonskih radnika putem portala Poreske upra-
ve do poslednje odjave sezonskih radnika sa tog
portala, pri čemu se dani u kojima nije bilo an-
gažovanja sezonskih radnika ne broje.
2) Poslodavac može da angažuje istog sezonskog
radnika najviše 120 radnih dana u kalendarskoj
godini.
3) Poslodavac – pravno lice ili preduzetnik
– koji angažuje lice na sezonskim poslovima
u smislu Zakona, može radno da angažuje isto
lice po osnovu Ugovora o privremenim i povre-
menim poslovima, u skladu sa zakonom kojim se
uređuje rad, s tim da ukupan broj radnih dana po
oba osnova ne može da iznosi više od 120 rad-
nih dana u kalendarskoj godini.
Pravo na naknadu za sezonski rad i
poreski tretman
Visina novčane naknade za rad
U pogledu radnopravnog položaja sezonskog
radnika bitno je zakonsko opredeljenje – an-
gažovanje na osnovu Zakona – rad van radnog
odnosa. Na ovaj način definisan je način ob-
računa naknade za rad sezonskih radnika i pla-
ćanje poreskih obaveza po osnovu ove isplate.
Konkretno, za obavljanje sezonskog posla u
skladu sa Zakonom sezonski radnik ima pravo
na naknadu za rad, i to za svaki čas rada. Budu-
ći da sezonski rad kod konkretnog poslodavca
može da traje ukupno 5, 20 ili 50 sati ili sl.,
naknada za rad uspostavljena je fleksibilno – po
času rada.
Što se tiče visine naknade za sezonski rad,
Zakon je jasan – naknada za rad obračunava se:
1) po radnom času, bez pripadajućih doprinosa
i poreza,
2) najmanje u iznosu minimalne cene rada, utvr-
đene u skladu sa Zakonom, koja važi na dan is-
plate.
Podsetnik: Prema Odluci o visini minimal-
ne cene rada za period januar–decembar 2019.
godine („Sl. glasnik RS”, 69/2018 od 14. 9. 2018),
minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za
obavezno socijalno osiguranje, za period janu-
ar–decembar 2019. godine iznosi 155,30 dinara
(neto) po radnom času.
Minimalna satnica sezonskog radnika,
koju dobija na ruke, za 2019. godinu iznosi
155,30 dinara.
Sezonski radnik i poslodavac mogu da ugovo-
re i veći iznos satnice, ali ne i manji od 155,30
dinara u 2019. godini, odnosno do 31. decembra
2019. godine. Dakle, za 5 časova rada sezonski
radnik će dobiti neto (5 x 155,30) 776,50 dina-
ra naknade za sezonski rad, a za 8 časova dobiće
neto 1.242,40 dinara. Pošto, po Zakonu, radno
vreme sezonskog radnika ne sme da bude duže
od 12 časova dnevno, njegova naknada za rad po
ovoj dnevnici za „puno radno vreme” od 12 ča-
sova dnevno iznosi 1.863,60 dinara, koliko će
on dobiti „na ruke”. Međutim, ako je ugovorena
satnica sezonskog radnika u višem iznosu od
144 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
minimalne, dnevna naknada za rad srazmerno se
povećava, pri čemu treba naglasiti da je visina
satnice (osim minimalne) u potpunoj slobodi
pregovaranja radnika i poslodavca.
Naknada za rad sezonskom radniku isplaćuje
se na kraju radnog dana ili u drugim ugovorenim
rokovima. Zakon je takođe precizirao da nak-
nada za rad ostvarena, u skladu sa Zakonom, za
vreme sezonskog rada, nije od uticaja na ostva-
rivanje i korišćenje prava na novčanu socijalnu
pomoć koja se ostvaruje u skladu sa propisima o
socijalnoj zaštititi.
Poreski tretman naknade za rad
Saglasno članu 16. Zakona, po osnovu naknade
za rad koju ostvari sezonski radnik poslodavac
je dužan da plati:
● porez na dohodak građana (dalje: porez) i
● doprinose za obavezno socijalno osiguranje
(dalje: doprinosi).
U vezi sa navedenim poreskim tretmanom nak-
nade za rad sezonskog rada može da se precizi-
ra sledeće:
1) Porez se obračunava i plaća po stopi od 10%.
2) Doprinosom se, u smislu Zakona, smatraju
doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje
i doprinos za zdravstveno osiguranje za slučaj
povrede na radu i profesionalne bolesti.
3) Doprinosi se obračunavaju i plaćaju po stopi
po kojoj se, u skladu sa zakonom kojim se uređu-
ju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje,
obračunavaju i plaćaju pomenuti doprinosi, i
to: 26% za obavezno penzijsko i invalidsko osi-
guranje i 2% za zdravstveno osiguranje za slučaj
povrede na radu i profesionalne bolesti.
Dakle, sezonski radnik ostvaruje pravo na
penzijsko i invalidsko osiguranje, a zdrav-
stveno osiguranje samo u slučaju povrede na
radu i profesionalne bolesti.
4) Osnovicu za obračun poreza i doprino-
sa čini iznos u visini tridesetog dela iznosa
najniže mesečne osnovice doprinosa, a obra-
čunati iznos poreza i doprinosa poslodavac
plaća na ovu osnovicu kao dnevni iznos poreza
i doprinosa koji se plaća za svaki radni dan
sezonskog radnika, nezavisno od visine dnev-
ne naknade za rad i radnog vremena sezonskog
radnika.
5) Obveznik poreza i doprinosa je sezonski
radnik, a obavezu plaćanja poreza i doprinosa
ima poslodavac.
Kao što može da se vidi, radi se o original-
noj metodi oporezivanja sezonskog rada. Zakon je
izričit da osnovicu za obračun poreza i dopri-
nosa čini iznos u visini tridesetog dela iznosa
najniže mesečne osnovice doprinosa. Treba naj-
pre podsetiti da najniža mesečna osnovica na
koju se obračunava i plaća doprinos za obavezno
socijalno osiguranje iznosi (bruto) 23.921 dinar
(„Sl. glasnik RS”, br. 104/2018 – dalje: najniža
osnovica). Ova najniža osnovica primenjuje se
do 31. 12. 2019. godine. Trideseti deo ove najni-
že osnovice iznosi (23.921 : 30) 797,37 dinara i
to je dnevni iznos osnovice za obračun poreza i
doprinosa po osnovu naknade za rad sezonskog
radnika.
Dakle, visina naknade za rad ne utiče na vi-
sinu poreskih obaveza jer je osnovica za porez
i doprinose uvek ista – trideseti deo najniže
osnovice doprinosa po danu rada. Takođe nije
od značaja ni broj časova dnevnog rada sezonskog
rada jer poresko opterećenje zavisi od broja
dana rada, a ne od časova rada u toku dana. Pore-
zi i doprinosi plaćaju se u fiksnom iznosu, ne-
zavisno od visine dnevne naknade za rad. Dakle,
u svim slučajevima osnovica za obračun poreza
i doprinosa predstavlja iznos tridesetog dela
najniže mesečne osnovice doprinosa, a poreske
obaveze plaćaju se na ovu osnovicu za svaki rad-
ni dan sezonskog radnika, nezavisno od visine
dnevne naknade za rad i radnog vremena sezon-
skog radnika.
Primer: Obračun poreza i doprinosa za
sezonskog radnika – 1
Sezonski radnik obavlja poslove jedan dan, i
to 10 časova, pri čemu je ugovorena satnica od
160 dinara. Obračun za ovaj rad je sledeći:
a) za svoje angažovanje sezonski radnik će na
ruke dobiti (10 x 160) 1.600 dinara;
b) iznos obračunatih poreskih obaveza (pošto
se radi o jednom danu radnog angažovanja, za
osnovicu se uzima jedna tridesetina najniže
osnovice):
● za porez: 10% x 797,37 = 79,74 dinara,
● za doprinose:
1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje
= 26% x 797,37 = 207,32 dinara,
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 145
ZARADE
2) za zdravstveno osiguranje u slučaju povrede
na radu i profesionalne bolesti = 2% x 797,37 =
15,95 dinara.
Ovaj primer pokazuje da prijava sezonskog
radnika poslodavca u proseku košta oko 300
dinara dnevno za maksimalno 12 časova rada.
Primer: Obračun poreza i doprinosa za
sezonskog radnika – 2
Sezonski radnik obavlja poslove 5 dana, ukup-
no 80 časova, pri čemu je ugovorena satnica od
160 dinara. Obračun za ovaj rad je sledeći:
a) za svoje angažovanje sezonski radnik će na
ruke dobiti (80 x 160) 12.800 dinara;
b) iznos obračunatih poreskih obaveza (pošto
se radi o pet dana radnog angažovanja, za osnovi-
cu se uzima pet tridesetina najniže osnovice):
● za porez – 10% x (5 x 797,37) = 398,68 dinara,
● za doprinose:
1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje
= 26% x (5 x 797,37) = 1.036,68 dinara,
2) za zdravstveno osiguranje u slučaju povrede na
radu i profesionalne bolesti = 2% x (5 x 797,37)
= 79,75 dinara.
Radi pojednostavljenja obračuna, osnovica za
obračun poreza i doprinosa konstantna je sva-
kog radnog dana sezonskog radnika, nezavisno od
visine dnevne naknade za rad i radnog vremena
sezonskog radnika.
ëZa svaki radni dan sezonskog radnika
poresko opterećenje je (797,37 dinara x
(10% + 26% + 2%)) 303,00 dinara, nezavisno od vi-
sine dnevne naknade za rad i radnog vremena
sezonskog radnika.
Kao što je istaknuto u nastavku, sve ove ob-
račune poreskih obaveza neće raditi poslo-
davci, već Poreska uprava mesečno, na bazi
svih podataka koje joj poslodavci dostavljaju
u toku meseca o radnom angažovanju sezonskih
radnika.
Dinamika plaćanja koju poslodavci treba da
imaju u vidu u pogledu novčanih obaveza iz anga-
žovanog sezonskog rada jeste:
● isplata naknade za rad dnevno ili u drugim
dogovorenim rokovima i
● plaćanje poreskih obaveza jednom mesečno po
obračunu koji dostavi Poreska uprava.
U vezi sa poreskim tretmanom naknade sezon-
skom radniku Zakon je utvrdio i sledeće:
1) Poslodavac je dužan da, počev od prvog dana
angažovanja sezonskih radnika, u svakom kalen-
darskom mesecu elektronskim putem Poreskoj
upravi dostavlja podatke potrebne za izradu
evidencione prijave sezonskog radnika.
2) Na osnovu podataka iz evidencione prijave
za konkretnog sezonskog radnika sistem Pore-
ske uprave poslednjeg dana kalendarskog meseca
automatski sačinjava i elektronskim putem pod-
nosi pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim
porezima i doprinosima.
3) Porez i doprinose za sezonskog radnika po-
slodavac plaća u roku od 15 dana od dana prije-
ma podataka iz naloga za plaćanje koje dostavlja
Poreska uprava. Dakle, poreska prijava se gene-
riše na osnovu podataka prikupljenih preko
portala Poreske uprave na kraju svakog meseca,
a nakon toga poslodavac ima obavezu plaćanja
poreza na prihode od sezonskog rada u roku od
15 dana od dana prijema podataka za nalog za pla-
ćanje.
ë4) Po osnovu svog rada, primljene nakna-
de i plaćenih doprinosa, sezonski rad-
nik ima pravo iz zdravstvenog osiguranja samo
u slučaju povrede na radu i profesionalne bo-
lesti, kao i prava iz penzijskog i invalidskog
osiguranja, u skladu sa Zakonom.
5) Vrlo je bitna odredba Zakona po kojoj se
za vreme obavljanja sezonskih poslova sezonski
radnik ne briše iz evidencije nezaposlenih,
niti mu se obustavlja isplata novčane naknade
za vreme privremene nezaposlenosti, koju je
ostvario u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Pored toga, naknada za rad koju sezonski radnik
ostvari nije od uticaja na ostvarivanje i kori-
šćenje prava na novčanu socijalnu pomoć u skla-
du sa propisima o socijalnoj zaštititi.
ëKao što je rečeno, doprinos za obave-
zno penzijsko i invalidsko osiguranje
sezonski radnik plaća po stopi od 26%, koli-
ko iznosi i stopa za navedeno osiguranje na
zarade. Osim toga, ova stopa obračunava se na
srazmerni iznos najniže osnovice doprinosa,
što znači da doprinosi plaćeni na naknadu za
sezonski rad ulaze u penzijski osnov sezonskog
radnika. Na taj način ovim zakonom se prvi put
uvodi pravo na penzijsko-invalidsko osigu-
ranje za navedenu kategoriju lica, tako da će
146 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
radeći na ovim poslovima sezonski radnici
sticati pravo na penziju. To konkretno znači
da će sezonski radnici moći da upišu staž za
do 120 dana angažovanja na sezonskim poslovi-
ma tokom jedne godine.
Evidenciona prijava i odjava
sezonskih radnika
Bitan segment Zakona predstavljaju odredbe
o prijavljivanju rada sezonskih radnika, kojim
se upravo ostvaruje cilj Zakona – legalizacija
dosadašnjeg sezonskog rada koji nije bio prija-
vljen.
Prema odredbama Zakona, evidenciona
prijava i odjava sezonskih radnika podnosi se
elektronskim putem Poreskoj upravi, pri čemu
su Zakonom postavljeni sledeći principi prija-
vljivanja radnika:
1) Period u kojem se sezonski radnik prijavljuje
ili odjavljuje jeste kalendarski mesec.
2) Poslodavac je dužan da angažovanje sezonskog
radnika prijavi najkasnije prvog dana angažova-
nja u kalendarskom mesecu: do 10 časova pre pod-
ne za taj radni dan, odnosno u periodu između 13
i 15 časova za radnike koji rade u poslepodnev-
noj smeni, i to pre njihovog stupanja na rad.
3) Nije moguće iste radnike prijaviti u prepod-
nevnom i poslepodnevnom terminu za evidenci-
onu prijavu.
4) Ako prestane radno angažovanje sezonskog
radnika tokom kalendarskog meseca, posloda-
vac je dužan da ga odjavi najkasnije do 10 časova
pre podne narednog dana od dana prestanka an-
gažovanja, a ako je poslodavac odjavio sezonskog
radnika posle 10 časova pre podne, smatra se da
je sezonski radnik odjavljen za prepodnevni i
poslepodnevni rad počevši od narednog dana
u odnosu na dan odjave. Dakle, treba obratiti
pažnju – odjava radnika obavlja se najkasnije do
10 časova pre podne narednog dana, a ukoliko se
radnik odjavi nakon 10 časova, smatra se da je
bio radno angažovan u toku tog radnog dana i od-
java se primenjuje tek od narednog dana.
5) Ako se tokom kalendarskog meseca javi potre-
ba za angažovanjem sezonskog radnika koji je to-
kom tog kalendarskog meseca već bio prijavljen
i odjavljen, poslodavac je dužan da ga ponovo
prijavi prvog dana angažovanja najkasnije do 10
časova pre podne, odnosno od 13 do 15 časova za
rad u poslepodnevnoj smeni.
6) Ako sezonski radnik koji je prijavljen u kalen-
darskom mesecu nastavlja sa radom i u narednom
kalendarskom mesecu, poslodavac je dužan da
podnese prijavu za naredni kalendarski mesec
prvog dana narednog kalendarskog meseca najka-
snije do 10 časova pre podne, odnosno od 13 do
15 časova za radnike koji rade u poslepodnevnoj
smeni.
7) Ako poslodavac ne odjavi sezonskog radni-
ka u kalendarskom mesecu u kojem je prijavljen,
odnosno do 10 časova pre podne, pre prvog dana
narednog kalendarskog meseca, smatra se da je
sezonski radnik bio angažovan do poslednjeg
dana u kalendarskom mesecu u kojem je prijavlje-
no njegovo angažovanje.
Sa svoje strane Poreska uprava je dužna da, na
osnovu podataka iz evidencione prijave i odja-
ve, Centralnom registru za obavezno socijalno
osiguranje podnese jedinstvenu prijavu na oba-
vezno socijalno osiguranje.
ëPraktično, to znači da će na kraju sva-
kog meseca za svakog sezonskog radnika
sistem sam generisati PPP PD obrazac i auto-
matski ga proslediti Poreskoj upravi, a poslo-
davac neće utrošiti nikakvo dodatno vreme
za ove aktivnosti.
Naime, postupak će biti sledeći: poslednjeg
dana kalendarskog meseca nakon 10 časova ujutru
elektronski sistem generiše poresku prijavu
PPP PD, sa obračunom obaveza na osnovu broja
dana angažovanja svakog radnika tokom tog ka-
lendarskog meseca, paušalnog oporezivog pri-
hoda i propisanih stopa. Generisanu PPP PD
sistem podnosi Poreskoj upravi posredstvom
portala e-Porezi. Po prijemu i proveri podnete
PPP PD, poslodavac dobija obaveštenje o iden-
tifikacionom broju PPP PD, ukupnoj obavezi za
plaćanje i broju odobrenja za plaćanje. Obave-
štenje se dostavlja poslodavcu elektronskim
putem, a rok za plaćanje obaveze iznosi 15 dana
od dana dostave obaveštenja.
U skladu sa iznetim, za sprovođenje Zakona
bilo je potrebno da Poreska uprava obezbedi
sistem koji će biti korišćen za elektronsku
prijavu sezonskih radnika, što je i omogućeno
izradom onlajn-platforme www.sezonskiradnici.
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 147
ZARADE
gov.rs. Portal je u nadležnosti Poreske uprave, a
povezan je sa CROSO i NSZ. Omogućena je brza prijava
većeg broja radnika masovnim unosom putem XLSX i
XML formata. Osim toga, moguće je da se kroz sistem
planira kasniji angažman radnika, kao i da se nak-
nadno vrše izmene, najkasnije do 10 časova ujutro za
dan angažovanja.
Saglasno članu 20. Zakona, poslodavac je du-
žan da, počev od prvog dana angažovanja sezon-
skih radnika, u svakom kalendarskom mesecu
elektronskim putem Poreskoj upravi dostavlja
podatke potrebne za izradu evidencione prija-
ve za sezonskog radnika, a stavom 3. ovog člana
utvrđeno je da će bliži postupak i način podno-
šenja evidencionih podataka propisati mini-
star nadležan za poslove finansija. Na osnovu
ovog ovlašćenja ministar finansija doneo je
Pravilnik o evidencionoj prijavi i odjavi se-
zonskih radnika („Sl. glasnik RS”, br. 3/2019 –
dalje: Pravilnik), kojim se propisuju postupak i
način podnošenja podataka za izradu evidenci-
one prijave i odjave sezonskih radnika. Prema
Pravilniku, evidencionu prijavu poslodavac
podnosi na prijavi EP-SR – Evidenciona pri-
java i odjava sezonskih radnika (dalje: prijava
EP-SR). Prijava EP-SR podnosi se isključivo u
elektronskom obliku, kao jedinstveni zapis is-
kazan u XML/XLSX formatu, preko portala Pore-
ske uprave – Sezonski radnici (dalje: portal SR)
ili popunjavanjem prijave EP-SR u okviru kori-
sničke aplikacije preko portala SR. Pravilnik u
članu 3. utvrđuje sadržaj ove prijave, čiji je cilj
da definiše podatke o konkretnom poslodavcu
i sezonskom radniku.
Prema utvrđenim procedurama iz Pravilni-
ka, poslednjeg dana u mesecu, na osnovu podataka
iz svake evidencione prijave koju je posloda-
vac podneo za angažovane sezonske radnike za
taj kalendarski mesec, sistem Poreske uprave
automatskom procedurom formira zaduženje
o obračunatom porezu i doprinosima za obave-
zno socijalno osiguranje (dalje: doprinosi). Na
osnovu zaduženja o ukupnom iznosu poreza i do-
prinosa koji poslodavac treba da plati za sezon-
ske radnike sastavlja se nalog za plaćanje, koji
Poreska uprava dostavlja poslodavcu elektron-
skim putem na adresu elektronske pošte koja je
uneta prilikom registracije poslodavca. Nalog
za plaćanje prikazuje se i na portalu SR, a dostu-
pan je i preko mobilne aplikacije. Poslodavac
ostvaruje uvid u podatke na portalu SR koji se
odnose na visinu obaveze koju treba da plati po
osnovu poreza i doprinosa.
Prekid radnog angažovanja
Poslodavac ima pravo da prekine radno anga-
žovanje sezonskog radnika kad za njegovim radom
istekne potreba ili ako sezonski radnik poslove
ne obavlja na zadovoljavajući način. Ako prekine
radno angažovanje sezonskog radnika, posloda-
vac je dužan da mu isplati do tada neisplaćeni
iznos ugovorenih dnevnih neto naknada.
Kako se poslodavci registruju za
prijavljivanje sezonskih radnika
Poslodavci kojima je, u skladu sa poreskim
propisima, dodeljen poreski identifikacioni
broj (PIB), nemaju obavezu posebne registracije
za prijavljivanje sezonskih radnika, ali poslo-
davci koji, u skladu sa poreskim propisima, nisu
obavezni da imaju PIB, dužni su da se u Poreskoj
upravi registruju za prijavljivanje sezonskih
radnika. Registraciona prijava podnosi se elek-
tronskim putem i sadrži sledeće podatke:
1) jedinstveni matični broj građana, ime i pre-
zime, adresu iz lične karte i opštinu adrese
poslodavca;
2) jedinstveni matični broj građana, ime i pre-
zime, adresu iz lične karte podnosioca prijave
sezonskih radnika (ako prijavu ne podnosi sam
poslodavac);
3) telefon poslodavca i telefon podnosioca
prijave;
4) adresu elektronske pošte.
Poreska uprava je dužna da sa ovim podaci-
ma o poslodavcima postupa u skladu sa zakonom
kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i
poreskim propisima.
Ovde je naglasak svakako na obavezi da se po-
slodavci koji, u skladu sa poreskim propisima,
nisu obavezni da imaju PIB, u Poreskoj upravi
registruju za prijavljivanje sezonskih radnika,
kako bi mogli da prijavljuju radnike preko por-
tala Poreske uprave. PS