U članku su predstavljene najznačajnije izmene koje sadrži Nacrt zakona o računovodstvu, čija je javna rasprava bila otvorena od 12. avgusta do 2. septembra 2019. godine, što predstavlja izuzetno kratak period za raspravu. Takođe, osvrt na Nacrt zakona uključuje lični i profesionalni stav autora u vezi sa pojedinim predloženim izmenama.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2019%2F09%2FPS34-6.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
6 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Uvod
U obrazloženju predlagača koje se odnosi
na donošenje novog nacrta o računovodstvu
pojašnjeno je da je važeći Zakon o računovod-
stvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2013 i 30/2018)
iz 2013. godine, koji uređuje materiju korpo-
rativnog računovodstva, delimično usklađen
sa novom Direktivom 2013/34/EU o godišnjim
finansijskim izveštajima, konsolidovanim
finansijskim izveštajima i povezanim izve-
štajima određenih vrsta privrednih društava.
Ovaj zakon nije usklađen sa Direktivom 2014/95/
EU o izmeni Direktive 2013/34/EU u pogledu obja-
vljivanja nefinansijskih informacija i razno-
likosti određenih velikih preduzeća i grupa.
Navedeno je ukazalo na potrebu dalje harmoni-
zacije domaćeg zakonodavstva u ovoj oblasti sa
pravnim tekovinama EU, što je osnov za donoše-
nje novog zakona o računovodstvu.
Poglavlje I – Osnovne odredbe
U članu 2. Nacrta zakona o računovodstvu
(dalje: Nacrt) navedene su definicije pojmova,
ali su data daleko šira razmatranja pojmova u
odnosu na prethodni zakon, a istim su uvedeni
i novi pojmovi, koji, po mišljenju autora, ne
bi trebalo da budu regulisani u Zakonu o raču-
novodstvu, već u drugim zakonima koji uređuju
navedenu oblast. Na primer, daju se definicije
pravnog lica koje deluje u ekstraktivnoj indu-
striji, pravnog lica koje deluje u seči primarnih
šuma, projekata i plaćanja, a u vezi su sa pojedi-
nim odredbama koje se kasnije pojavljuju u Nacr-
tu. Smatramo da navedene definicije, zajedno sa
kasnijim članovima zbog kojih su i iznete, treba
da budu unete u zakone koji uređuju navedene in-
dustrije i oblasti, a ne u Zakon o računovodstvu.
Značajna novina ogleda se u tome što su u čla-
nu 4. Nacrta u obveznike primene zakona uvr-
štene i stečajne mase registrovane u Registru
stečajnih masa koji vodi Agencije za privredne
registre.
Razvrstavanje pravnih lica i
preduzetnika
Promenjeni su kriterijumi i nove granične
vrednosti za određivanje veličine pravnih
lica u cilju usklađivanja sa zahtevima Direk-
tive 2013/34/EU. U sledećoj tabeli dati su krite-
rijumi za razvrstavanje pravnih lica u skladu sa
Nacrtom:
Mr Milica Bjelić, ovlašćeni interni i eksterni revizor
Komentar Nacrta zakona o
računovodstvu
U članku su predstavljene najznačajnije izmene koje sadrži Nacrt zakona o ra-
čunovodstvu, čija je javna rasprava bila otvorena od 12. avgusta do 2. septem-
bra 2019. godine, što predstavlja izuzetno kratak period za raspravu. Takođe,
osvrt na Nacrt zakona uključuje lični i profesionalni stav autora u vezi sa
pojedinim predloženim izmenama.
KRITERIJUMI MIKRO MALA SREDNJA VELIKA
Prosečan broj
zaposlenih do 10 10 do 50 50 do 250 preko 250
Poslovni prihod do 700.000 EUR 700.000 do 8.000.000 EUR 8.000.000 do
40.000.000 EUR preko 40.000.000 EUR
Ukupna aktiva do 350.000 EUR 350.000 do 4.000.000 EUR 4.000.000 do
20.000.000 EUR preko 20.000.000 EUR
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 7
AKTUELNA TEMA
Kao što se može videti iz tabele, ne koristi
se više prosečna vrednost poslovne imovine,
već stanje aktive na datum bilansa.
Veličina razvrstavanja, utvrđena u Nacrtu,
koristi se za narednu poslovnu godinu, dok se u
obrazloženju Nacrta navodi da se utvrđena ve-
ličina koristi i za narednu i za tekuću godinu.
Neophodno je da predlagač sprovede usaglaša-
vanje u skladu sa ciljem koji je imao. Postojeći
zakon propisuje da se razvrstavanje koristi za
narednu poslovnu godinu.
U nacrtu zakona definisan je i način kori-
šćenja izuzetaka za mala i mikro pravna lica.
Obrisan je deo, koji se nalazi u postojećem
zakonu, kojim se preduzetnici automatski
klasifikuju kao mikro pravna lica, tako da
će se na kraju tekuće godine utvrđivati veli-
čina u skladu sa novim kriterijumima i ista
će se primenjivati na tekuću godinu.
Nacrtom je predviđeno i razvrstavanje gru-
pa pravnih lica (koja se sastoje od matičnog
pravnog
lica i zavisnih pravnih lica) na male,
srednje i velike u skladu sa propisanim krite-
rijumima.
KRITERIJUMI MALE GRUPE SREDNJE GRUPE VELIKE GRUPE
Prosečan broj
zaposlenih do 50 50 do 250 preko 250
Poslovni prihod do 8.000.000 EUR 8.000.000 do 40.000.000 EUR preko 40.000.000 EUR
Ukupna aktiva do 4.000.000 EUR 4.000.000 do 20.000.000 EUR preko 20.000.000 EUR
Poglavlje II – Organizacija
računovodstva i računovodstvene
isprave
U pogledu obaveze izdavanja faktura u elek-
tronskom obliku predloženo je rešenje da sva
pravna lica i preduzetnici od 1. jula 2021. budu
u obavezi da izdaju fakture u elektronskom
obliku.
Navedena obaveza propisana je na sledeći
način: Faktura (račun), kao računovodstvena
isprava, u smislu ovog zakona sastavlja se i dosta-
vlja u elektronskom obliku i mora biti overena
od strane odgovornog lica koje svojim potpisom
ili drugom identifikacionom oznakom (utvrđe-
nom opštim aktom kojim pravno lice, odnosno
preduzetnik uređuje računovodstvo) potvrđuje
njenu verodostojnost.
Smatramo da nije dobro rešenje da se kori-
snicima uvede obaveza izdavanja faktura samo u
elektronskom obliku, već je potrebno dozvoli-
ti mogućnost da se sami opredele u svom inter-
nom aktu. Neophodno je imati u vidu i da fakture
u spoljnotrgovinskom prometu zbog carinjenja
moraju da budu u papirnom obliku. Takođe, u na-
vedenom rešenju navodi se da faktura mora da
bude overena (pretpostavlja se da je predlagač
mislio pečatom), a upotreba pečata je ukinuta.
U vezi sa navedenim temama postoje i zvanična
mišljenja Ministarstva finansija i privrede,
koja je predlagač trebalo da ima u vidu prili-
kom formulisanja navedenog člana. U Nacrtu se
propisuje i da faktura mora da bude overena od
strane odgovornog lica, što nije u skladu sa zva-
ničnim mišljenjima, u skladu sa kojima je jedna
od identifikacionih oznaka ta da faktura mora
da sadrži oznaku odgovornog lica za izdavanje
fakture, a to nije u većini slučajeva sam zakon-
ski zastupnik, osim ukoliko se radi o pravnim
licima koja imaju jednog zaposlenog. U prilog
tome da navedena odredba Zakona mora da se
menja ide i to što javna preduzeća koja pružaju
komunalne usluge ne mogu da šalju fakture samo
u elektronskom obliku jer veliki broj njihovih
potrošača, fizičkih lica, nema otvoren imejl-
-nalog.
Preformulisani su članovi koji se tiču
kontrole verodostojnosti računovodstvenih
isprava. Naime, stupanjem na snagu ovog zakona
moraće da se odrede lica koja sastavljaju raču-
novodstvene isprave i lica koja sprovode kon-
trolu ispravnosti tih isprava pre knjiženja.
Navedena kontrola predloženim rešenjem biće
obaveza svakog pravnog lica i preduzetnika.
Računovodstvena isprava, nakon sastavljanja
kod pravnog lica, odnosno preduzetnika ili
prijema od drugih lica, mora da se dostavi na
knjiženje najkasnije u roku od tri radna dana od
8 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
dana kada je poslovna promena nastala, odnosno
u roku od tri radna dana od datuma prijema (u
navedenom roku mora da se izvrši i kontrola
verodostojnosti računovodstvene isprave), pri
čemu ostaje rok od 5 radnih dana za knjiženje po-
slovne promene od trenutka prijema. Osim toga,
javlja se i nedoumica u vezi sa tim što Nacrt
nije precizirao kako će mikro pravna lica i
preduzetnici koji imaju jednog zaposlenog moći
da poštuju navedenu odredbu, tako da bi navede-
na grupa u smislu kontrole poslovnih promena
trebalo da bude izuzeta iz primene zakona. Na-
ime, ako sama priprema dokumentaciju, ta grupa
pravnih lica ne može sama i da kontroliše ve-
rodostojnost računovodstvenih isprava.
Poglavlje III – Poslovne knjige i kontni
okvir
Svi obveznici koji će primenjivati ovaj
zakon koristiće jedinstveni kontni okvir i
obrasce finansijskih izveštaja (uključujući i
Statistički izveštaj), što do sada nije bio slu-
čaj. U aktuelnom zakonu postoje razlike između
Kontnog okvira i obrazaca finansijskih izve-
štaja koje su primenjivala privredna društva,
zadruge i preduzetnici u odnosu na druga pravna
lica.
Za lica koja su zaposlena kod pravnog lica
ili preduzetnika i vode poslovne knjige
(dakle nije povereno vođenje knjiga pravnom
licu, odnosno preduzetniku) nije predviđeno
(kao ni aktuelnim Zakonom o računovodstvu)
obavezno profesionalno zvanje iz oblasti
računovodstva ili revizije, što je u skladu
sa zahtevima Direktive 2013/34/EU, koja ne
propisuje obavezu posedovanja licenci/ser-
tifikata za računovođe
U okviru člana 16. Nacrta propisano je da
vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje fi-
nansijskih izveštaja pravno lice, odnosno
preduzetnik može da poveri ugovorom isklju-
čivo pravnom licu ili preduzetniku koji je
upisan u Registar pružalaca računovodstve-
nih usluga. Izuzetak od ove obaveze postoji
kada u okviru grupe pravnih lica zavisno
pravno lice vodi poslovne knjige povezanim
licima u okviru grupe, čime se olakšava vo-
đenje poslovnih knjiga kod povezanih pravnih
lica i smanjuju troškovi povezani sa tim.
Novim zakonom predviđen je niz uslova koje
će pružaoci računovodstvenih usluga morati
da ispune da bi mogli da se upišu u Registar
pružalaca računovodstvenih usluga. Za pravno
lice to su sledeći uslovi:
1) da ima registrovanu pretežnu delatnost za
pružanje računovodstvenih usluga;
2) da osnivač, odnosno vlasnik, kao i član organa
upravljanja pravnog lica koje ima registrovanu
pretežnu delatnost za pružanje računovodstve-
nih usluga, nije osuđen pravosnažnom presudom
za krivično delo u smislu zakona kojim se uređu-
je odgovornost pravnih lica za krivična dela,
odnosno, ukoliko je osnivač, odnosno vlasnik,
kao i član organa upravljanja pravnog lica fi-
zičko lice – da nije pravosnažno osuđeno za kri-
vična dela iz stava 2. tačka 2) ovog člana;
3) da ima u radnom odnosu sa punom radnim vre-
menom najmanje jednog zaposlenog sa profesi-
onalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili
revizije, koje je stečeno u profesionalnoj or-
ganizaciji – članici Međunarodne federacije
računovođa.
Pružaoci računovodstvenih usluga moraće
da u roku od tri godine usklade svoje poslovanje
sa odredbama novog zakona, kao i da obezbede
dokaze o tome da imaju minimum jedno lice zapo-
sleno u skladu sa gorepomenutim kvalifikacija-
ma. Zakonom nije precizirano šta se dešava i
ko se obaveštava u slučaju da pravno lice, odno-
sno preduzetnik prestane da ispunjava ovu oba-
vezu, odnosno da nema više jednog zaposlenog.
Jedan od specifičnih uslova predviđa da
pružaoci računovodstvenih usluga u radnom
odnosu sa punim radnim vremenom moraju da
imaju lice sa profesionalnim zvanjem u obla-
sti računovodstva ili revizije, koje je stečeno
u profesionalnoj organizaciji – članici Među-
narodne federacije računovođa. Praksa većine
zemalja EU za računovodstvo je da nije obavezno
zvanje za računovođu. Ako predlagač zakona sma-
tra da istu kod nas treba uvesti, smatramo da
navedeno pravo dodele zvanja može da se dodeli
svim profesionalnim organizacijama računovo-
đa, kao i pravnim licima koja se bave edukacijom
računovođa. Ako pak navedeno rešenje osta-
ne, mišljenja smo da u Nacrtu zakona ovaj član
treba preformulisati i dodati, da ne bi bilo
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 9
AKTUELNA TEMA
zabune i nerazumevanja u praksi, da profesio-
nalno zvanje može da se stekne i kod pridruže-
nog člana Međunarodne federacije računovođa
(npr. pridruženi član je Komora ovlašćenih
revizora). Takođe, pošto se navedenim članom
podrazumeva da zvanje može da se stekne u bilo
kojoj organizaciji u inostranstvu koja je člani-
ca IFAC, neophodno je da na sajtu Ministarstva
finansija bude objavljen spisak navedenih orga-
nizacija, iako je mala verovatnoća da će bilo ko
od računovođa polagati u bilo kojoj inostranoj
organizaciji članici IFAC.
Registar pružalaca računovodstvenih usluga
vodi Agencija za privredne registre, pri čemu
će on biti javna knjiga.
Član 18. stav 5. tačka 2) kao jedan od uslova za
dobijanje dozvole za pružanje računovodstvenih
usluga preduzetnika propisuje da u radnom od-
nosu sa punom radnim vremenom on mora da ima
najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim
zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije,
koje je stečeno u profesionalnoj organizaciji
članici Međunarodne federacije računovođa,
ili da sam preduzetnik ispunjava ovaj kriteri-
jum.
Poglavlje IV – Popis imovine i obaveza
i vanbilansne evidencije
Nacrtom je predviđeno prošireno obeloda-
njivanje informacija koje se tiču usaglašavanja
potraživanja i obaveza u Napomenama uz finan-
sijske izveštaje. Naime, obveznici sastavljanja
navedenih napomena biće u obavezi da obelo-
danjuju:
● broj i ukupan iznos neusaglašenih potraživa-
nja i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu
potraživanja i
● broj i ukupan iznos neusaglašenih obaveza i
njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu oba-
veza.
Poglavlje V – Pravila vrednovanja
Nacrtom će biti omogućeno da sva pravna
lica izaberu okvir po kom će voditi poslovne
knjige. Glavna promena u odnosu na zakon koji
se primenjuje sada ogleda se u tome da će mala
i mikro pravna lica moći da vode poslovne
knjige po MSFI (samim tim mikro pravna lica
i MSFI za MSP ukoliko se opredele).
U slučaju da se mala i srednja pravna lica
odluče da primenjuju MSFI, dužna su da nave-
deni okvir primenjuju u kontinuitetu, odnosno
najmanje pet godina od početka primene MSFI.
Takođe, u slučaju da se mikro pravna lica i
druga pravna lica, nezavisno od veličine, odlu-
če da primenjuju MSFI, odnosno MSFI za MSP,
dužna su da navedene okvire primenjuju u konti-
nuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka
primene MSFI, odnosno MSFI za MSP.
Članom 23, poslednjim pasusom, propisuje se
da ispunjavanje zahteva sadržanih u ovom zako-
nu, podzakonskim aktima donetim na osnovu
ovog zakona, kao i MSFI i MSFI za MSP, u vezi
sa priznavanjem, vrednovanjem, prezentaci-
jom, obelodanjivanjem i konsolidacijom, nije
potrebno ukoliko učinak ispunjavanja zahteva
nije materijalno značajan.
Navedena odredba i korišćenje navedenog
izuzetka kako bi se uticalo na finansijske izve-
štaje mogu da izazovu dosta problema u praksi.
Smatramo da bi navedenu odredbu trebalo dopu-
niti rečenicom: „Kad god pravno lice primenju-
je izuzimanje po osnovu materijalne značajnosti,
treba da obelodani tu činjenicu i razloge zbog
kojih je primenilo navedeni izuzetak.”
Poglavlje VI – Zatvaranje poslovnih
knjiga i čuvanje računovodstvenih
isprava, poslovnih knjiga i
finansijskih izveštaja
U ovom poglavlju inkorporirane su izmene
u vezi sa zatvaranjem poslovnih knjiga. Naime,
umesto izraza „zaključivanje” upotrebljen je iz-
raz „zatvaranje”, jer se u ovom zakonu koristi
izraz „otvaranje poslovnih knjiga”.
Poglavlje VII – Finansijski izveštaji,
godišnji izveštaji o poslovanju,
nefinansijsko izveštavanje i
izveštaji o plaćanjima vladama
Nacrtom je predviđeno da redovan godišnji
finansijski izveštaj velikih pravnih lica,
srednjih pravnih lica, pravnih lica koja imaju
obavezu sastavljanja konsolidovanih godišnjih
finansijskih izveštaja (matična pravna lica),
javnih društava, odnosno društava koja se pri-
premaju da postanu javna, u skladu sa zakonom
kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno
10 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
od veličine, obuhvata pun set finansijskih iz-
veštaja:
a) Bilans stanja,
b) Bilans uspeha,
v) Izveštaj o ostalom rezultatu,
g) Izveštaj o promenama na kapitalu,
d) Izveštaj o tokovima gotovine i
đ) Napomene uz finansijske izveštaje.
Redovan godišnji finansijski izveštaj ma-
lih pravnih lica i preduzetnika i mikro prav-
nih lica obuhvata:
a) Bilans stanja,
b) Bilans uspeha i
v) Napomene uz finansijske izveštaje.
Redovan godišnji finansijski izveštaj pre-
duzetnika klasifikovanih kao mikro pravno
lice obuhvata:
a) Bilans stanja i
b) Bilans uspeha.
Vanredan finansijski izveštaj kao i u posto-
jećem zakonu obuhvata:
a) Bilans stanja i
b) Bilans uspeha.
Dakle, vrsta finansijskih izveštaja koja se
sastavlja nije više povezana sa vrstom regula-
tive koja se primenjuje.
Iako će malim pravnim licima biti olakša-
no sastavljanje finansijskih izveštaja u odnosu
na postojeće zakonsko rešenje po kome sastavlja
pun set finansijskih izveštaja, mišljenja smo da
se u praksi može usloviti potencijalni uticaj
na izražavanje revizorskog mišljenja za mala
pravna lica koja su obveznici revizije. Na pri-
mer, ako pravno lice primenjuje MSFI za MSP
koje zahteva pun set finansijskih izveštaja, a
pravno lice po Zakonu sastavlja Bilans stanja,
Bilans uspeha i Napomene, to može imati poten-
cijalne implikacije na mišljenje revizora. Ta-
kođe, u Napomenama obveznik ne može da napiše
da primenjuje MSFI za MSP u svim aspektima jer
ne sastavlja pun set finansijskih izveštaja, kako
to zahteva MSFI za MSP. Navedeno proizlazi iz
zahteva MSFI za MSP, odeljka 3: Prezentacija
finansijskih izveštaja, koji definiše da se fi-
nansijski izveštaji ne opisuju kao oni koji su usa-
glašeni sa IFRS za SME, ako oni nisu usaglašeni
sa svim zahtevima ovog standarda. Pored toga, u
vrlo retkim okolnostima u kojima rukovodstvo
zaključi da bi usaglašavanje sa ovim standardom
moglo biti pogrešno toliko da bi bilo pro-
tivrečno cilju finansijskih izveštaja entitet
odstupa od tog zahteva, osim ako relevantni re-
gulatorni okvir ne zabranjuje takvo odstupanje.
Kada entitet odstupa od zahteva ovog stan-
darda, on obelodanjuje:
a) da je rukovodstvo zaključilo da finansijski
izveštaji fer prikazuju finansijsku poziciju,
finansijske performanse i tokove gotovine en-
titeta;
b) da je usaglašen sa IFRS za SME, osim odstupa-
nja od određenog zahteva da bi se postigla fer
prezentacija;
c) prirodu odstupanja, uključujući i postupak
koji bi se zahtevao prema IFRS za SME, razlog
zbog kog bi taj postupak bio pogrešan u datim
okolnostima toliko da bi bio protivrečan cilju
finansijskih izveštaja, kao i usvojeni postupak.
Mikro pravna lica sastavljaju Napomene
uz finansijske izveštaje, što predstavlja
glavnu razliku u odnosu na aktuelni zakon i
što će od računovođa zahtevati dodatni po-
sao za pripremu i sastavljanje finansijskih
izveštaja. Iz navedenih rešenja proizlazi
da sva pravna lica, uključujući i mikro, sem
mikro preduzetnika, moraju da sastavljaju Na-
pomene.
Nije bilo razloga da predlagač nametne oba-
vezu i mikro pravnim licima da sastavljaju
Napomene jer to predstavlja dodatni utrošak
vremena za obveznike, a pre svega računovođe.
Navedeni predlog može da se veže samo za mi-
kro i druga pravna lica koja su se odlučila da
primenjuju MSFI i MSFI za MSP, a ne i za mi-
kro pravna lica koja su odlučila da primenjuju
Pravilnik, odnosno podzakonski akt koji donosi
ministar finansija.
Od obaveze sastavljanja, dostavljanja i obe-
lodanjivanja konsolidovanog godišnjeg finan-
sijskog izveštaja izuzimaju se male grupe (grupe
koje su razvrstane kao male u skladu sa predviđe-
nim kriterijumima), osim ako je najmanje jedan
član grupe društvo od javnog interesa. Takođe,
od gorenavedene obaveze izuzeto je i matično
pravno lice koje je istovremeno i zavisno prav-
no lice svom matičnom pravnom licu pod odre-
đenim uslovima propisanim Zakonom.
Primenom novog zakona izuzeće od sasta-
vljanja godišnjeg izveštaja o poslovanju ima-
će samo mikro i mala pravna lica.
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 11
AKTUELNA TEMA
Srednja pravna lica nisu bila obavezna, uko-
liko nisu javna društva, da sastavljaju godišnji
izveštaj o poslovanju. Navedena odredba takođe
će oduzeti dodatno vreme računovođama koje
vode poslovne knjige za srednja pravna lica.
Osim godišnjeg izveštaja o poslovanju, novim
zakonom predviđeno je i sastavljanje izveštaja
o korporativnom upravljanju, nefinansijsko iz-
veštavanje i izveštaj o plaćanjima vladama koji
će biti sastavni deo godišnjeg izveštaja o po-
slovanju. Navedene izveštaje biće u obavezi da
sastavljaju pre svega velika pravna lica, lica od
javnog interesa i grupe koje rade konsolidaciju,
osim ako Zakonom nije drugačije predviđeno.
Članom 43. Nacrta i dalje je propisana
kolektivna odgovornost za finansijske iz-
veštaje, uz novinu u odnosu na postojeće re-
šenje da svako od nabrojanih lica odgovara
za svoj deo posla u skladu sa nadležnostima
koje su mu zakonom i internom regulativom
dodeljene.
Poglavlje VIII – Dostavljanje
finansijskih izveštaja
Predviđen je novi rok za dostavljanje redov-
nih godišnjih finansijskih izveštaja, konso-
lidovanih godišnjih finansijskih izveštaja i
statističkih izveštaja.
Nacrtom je predviđen jedan rok (31. mart
tekuće godine za prethodnu godinu) za do-
stavljanje redovnih godišnjih finansijskih
izveštaja i statističkih izveštaja, koji će
predstavljati jedan set izveštaja (redovni
godišnji izveštaji obuhvatiće i statistički
izveštaj). Rok za dostavljanje konsolidova-
nih finansijskih izveštaja biće 30. april
tekuće godine za prethodnu godinu.
Izuzetak od gorenavedenih rokova predsta-
vlja rok za dostavljanje revizorskog izveštaja
i prateće dokumentacije, koji je 30. jun tekuće
godine za prethodnu godinu (isto kao i do sada)
kada je reč o pojedinačnim finansijskim iz-
veštajima i 31. jul tekuće godine za prethodnu
godinu (isto kao i do sada) kada je reč o konsoli-
dovanim finansijskim izveštajima. Ukoliko je
došlo do korekcije finansijskih izveštaja, kao
posledica vršenja revizije obveznici su dužni
da korigovane finansijske izveštaje, zajedno sa
revizorskim izveštajem i odlukom o njihovom
usvajanju, dostave Agenciji za privredne regi-
stre do 30. juna, odnosno 31. jula ako su u pitanju
konsolidovani finansijski izveštaji.
Nacrtom zakona više nije predviđena oba-
veza dostavljanja izjave da dobit nije raspo-
ređena (gubitak pokriven), niti dostavljanje
odluke o raspodeli dobiti, odnosno odluke o
pokriću gubitka.
Poglavlje XI – Nadzor
Nadzor pravnih lica i preduzetnika, u smislu
provere ispravnosti evidentiranja poslovnih
promena u poslovnim knjigama, vrši Poreska
uprava shodno odredbama propisa koji uređuje
poreski postupak i poresku administraciju.
Navedena odredba preuzeta je iz trenutno
važećeg zakona, međutim, ista nema praktičnu
primenu u praksi, s obzirom na to da Poreska
uprava sprovodi poresku kontrolu i pregleda
poslovne promene samo sa aspekta primene po-
reskih propisa, a ne poseduje ni dovoljan broj
kadrovskih kapaciteta za sprovođenje navedene
kontrole. Na taj način ostaje veliki broj predu-
zeća koja nemaju nikakvu eksternu kontrolu svog
poslovanja.
Poglavlje XIII – Prelazne i završne
odredbe
Ovo poglavlje sadrži odredbe kojima se uspo-
stavlja kontinuitet sa postojećom regulativom
u oblasti računovodstva, a propisuje se i vreme
stupanja na snagu odredbi ovog zakona i presta-
nak primene dosadašnje regulative.
Odredbama člana 59. Nacrta propisano je da
Nacionalna komisija za računovodstvo, osno-
vana Zakonom o računovodstvu i reviziji („Sl.
glasnik RS”, br. 46/2006, 111/2009 i 99/2011 – dr.
zakon), nastavlja sa radom u skladu sa ovim za-
konom. Rad navedene komisije treba da bude
transparentan i javan. Do sada obveznici pri-
mene zakona, revizori, kao i računovođe, nisu
upoznati sa radom i rezultatima navedene komi-
sije, osim što je ista formirana i ima određene
zadatke koje treba da obavlja.
12 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Članom 60. Nacrta propisano je da će pod-
zakonska akta neophodna za primenu ovog za-
kona biti doneta u roku od šest meseci od
dana stupanja na snagu ovog zakona, a počeće da
se primenjuju od finansijskih izveštaja koji
se sastavljaju na dan 31. decembra 2021. godine.
Do početka primene tih podzakonskih akata
primenjivaće se podzakonski akti doneti na
osnovu Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik
RS”, br. 62/2013 i 30/2018).
Odredbama člana 61. Nacrta propisano je
da su pravna lica, odnosno preduzetnici koji
imaju registrovanu pretežnu delatnost za
pružanje računovodstvenih usluga dužni da
usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog
zakona najkasnije u roku od tri godine od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
PS
Članom 62. Nacrta uređeno je da lica koja su
stekla profesionalna zvanja u skladu sa Zako-
nom o računovodstvu („Sl. list SRJ”, br. 46/96,
74/99, 22/2001 i 71/2001) i Zakonom o računovod-
stvu i reviziji („Sl. list SRJ”, broj 71/2002, i
„Sl. glasnik RS”, broj 55/2004), ta zvanja mogu
shodno da koriste za ispunjavanje zahteva iz
člana 18. stav 1. tačka 3) i stav 2. tačka 3).
Izneti stav autora na pojedine izmene Zakona
dostavljen je i Ministarstvu finansija do roka
koji je određen za završetak javne rasprave,
odnosno do 2. septembra. Nadamo se da su obve-
znici primene zakona, pre svega računovođe, de-
taljno pročitali Nacrt i uputili, takođe, svoje
predloge Ministarstvu finansija i na taj način
doprineli da se Nacrt zakona poboljša na način
koji će obveznicima olakšati njegovu primenu.
AKTUELNA TEMA
Uvod
U obrazloženju predlagača koje se odnosi
na donošenje novog nacrta o računovodstvu
pojašnjeno je da je važeći Zakon o računovod-
stvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2013 i 30/2018)
iz 2013. godine, koji uređuje materiju korpo-
rativnog računovodstva, delimično usklađen
sa novom Direktivom 2013/34/EU o godišnjim
finansijskim izveštajima, konsolidovanim
finansijskim izveštajima i povezanim izve-
štajima određenih vrsta privrednih društava.
Ovaj zakon nije usklađen sa Direktivom 2014/95/
EU o izmeni Direktive 2013/34/EU u pogledu obja-
vljivanja nefinansijskih informacija i razno-
likosti određenih velikih preduzeća i grupa.
Navedeno je ukazalo na potrebu dalje harmoni-
zacije domaćeg zakonodavstva u ovoj oblasti sa
pravnim tekovinama EU, što je osnov za donoše-
nje novog zakona o računovodstvu.
Poglavlje I – Osnovne odredbe
U članu 2. Nacrta zakona o računovodstvu
(dalje: Nacrt) navedene su definicije pojmova,
ali su data daleko šira razmatranja pojmova u
odnosu na prethodni zakon, a istim su uvedeni
i novi pojmovi, koji, po mišljenju autora, ne
bi trebalo da budu regulisani u Zakonu o raču-
novodstvu, već u drugim zakonima koji uređuju
navedenu oblast. Na primer, daju se definicije
pravnog lica koje deluje u ekstraktivnoj indu-
striji, pravnog lica koje deluje u seči primarnih
šuma, projekata i plaćanja, a u vezi su sa pojedi-
nim odredbama koje se kasnije pojavljuju u Nacr-
tu. Smatramo da navedene definicije, zajedno sa
kasnijim članovima zbog kojih su i iznete, treba
da budu unete u zakone koji uređuju navedene in-
dustrije i oblasti, a ne u Zakon o računovodstvu.
Značajna novina ogleda se u tome što su u čla-
nu 4. Nacrta u obveznike primene zakona uvr-
štene i stečajne mase registrovane u Registru
stečajnih masa koji vodi Agencije za privredne
registre.
Razvrstavanje pravnih lica i
preduzetnika
Promenjeni su kriterijumi i nove granične
vrednosti za određivanje veličine pravnih
lica u cilju usklađivanja sa zahtevima Direk-
tive 2013/34/EU. U sledećoj tabeli dati su krite-
rijumi za razvrstavanje pravnih lica u skladu sa
Nacrtom:
Mr Milica Bjelić, ovlašćeni interni i eksterni revizor
Komentar Nacrta zakona o
računovodstvu
U članku su predstavljene najznačajnije izmene koje sadrži Nacrt zakona o ra-
čunovodstvu, čija je javna rasprava bila otvorena od 12. avgusta do 2. septem-
bra 2019. godine, što predstavlja izuzetno kratak period za raspravu. Takođe,
osvrt na Nacrt zakona uključuje lični i profesionalni stav autora u vezi sa
pojedinim predloženim izmenama.
KRITERIJUMI MIKRO MALA SREDNJA VELIKA
Prosečan broj
zaposlenih do 10 10 do 50 50 do 250 preko 250
Poslovni prihod do 700.000 EUR 700.000 do 8.000.000 EUR 8.000.000 do
40.000.000 EUR preko 40.000.000 EUR
Ukupna aktiva do 350.000 EUR 350.000 do 4.000.000 EUR 4.000.000 do
20.000.000 EUR preko 20.000.000 EUR
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 7
AKTUELNA TEMA
Kao što se može videti iz tabele, ne koristi
se više prosečna vrednost poslovne imovine,
već stanje aktive na datum bilansa.
Veličina razvrstavanja, utvrđena u Nacrtu,
koristi se za narednu poslovnu godinu, dok se u
obrazloženju Nacrta navodi da se utvrđena ve-
ličina koristi i za narednu i za tekuću godinu.
Neophodno je da predlagač sprovede usaglaša-
vanje u skladu sa ciljem koji je imao. Postojeći
zakon propisuje da se razvrstavanje koristi za
narednu poslovnu godinu.
U nacrtu zakona definisan je i način kori-
šćenja izuzetaka za mala i mikro pravna lica.
Obrisan je deo, koji se nalazi u postojećem
zakonu, kojim se preduzetnici automatski
klasifikuju kao mikro pravna lica, tako da
će se na kraju tekuće godine utvrđivati veli-
čina u skladu sa novim kriterijumima i ista
će se primenjivati na tekuću godinu.
Nacrtom je predviđeno i razvrstavanje gru-
pa pravnih lica (koja se sastoje od matičnog
pravnog
lica i zavisnih pravnih lica) na male,
srednje i velike u skladu sa propisanim krite-
rijumima.
KRITERIJUMI MALE GRUPE SREDNJE GRUPE VELIKE GRUPE
Prosečan broj
zaposlenih do 50 50 do 250 preko 250
Poslovni prihod do 8.000.000 EUR 8.000.000 do 40.000.000 EUR preko 40.000.000 EUR
Ukupna aktiva do 4.000.000 EUR 4.000.000 do 20.000.000 EUR preko 20.000.000 EUR
Poglavlje II – Organizacija
računovodstva i računovodstvene
isprave
U pogledu obaveze izdavanja faktura u elek-
tronskom obliku predloženo je rešenje da sva
pravna lica i preduzetnici od 1. jula 2021. budu
u obavezi da izdaju fakture u elektronskom
obliku.
Navedena obaveza propisana je na sledeći
način: Faktura (račun), kao računovodstvena
isprava, u smislu ovog zakona sastavlja se i dosta-
vlja u elektronskom obliku i mora biti overena
od strane odgovornog lica koje svojim potpisom
ili drugom identifikacionom oznakom (utvrđe-
nom opštim aktom kojim pravno lice, odnosno
preduzetnik uređuje računovodstvo) potvrđuje
njenu verodostojnost.
Smatramo da nije dobro rešenje da se kori-
snicima uvede obaveza izdavanja faktura samo u
elektronskom obliku, već je potrebno dozvoli-
ti mogućnost da se sami opredele u svom inter-
nom aktu. Neophodno je imati u vidu i da fakture
u spoljnotrgovinskom prometu zbog carinjenja
moraju da budu u papirnom obliku. Takođe, u na-
vedenom rešenju navodi se da faktura mora da
bude overena (pretpostavlja se da je predlagač
mislio pečatom), a upotreba pečata je ukinuta.
U vezi sa navedenim temama postoje i zvanična
mišljenja Ministarstva finansija i privrede,
koja je predlagač trebalo da ima u vidu prili-
kom formulisanja navedenog člana. U Nacrtu se
propisuje i da faktura mora da bude overena od
strane odgovornog lica, što nije u skladu sa zva-
ničnim mišljenjima, u skladu sa kojima je jedna
od identifikacionih oznaka ta da faktura mora
da sadrži oznaku odgovornog lica za izdavanje
fakture, a to nije u većini slučajeva sam zakon-
ski zastupnik, osim ukoliko se radi o pravnim
licima koja imaju jednog zaposlenog. U prilog
tome da navedena odredba Zakona mora da se
menja ide i to što javna preduzeća koja pružaju
komunalne usluge ne mogu da šalju fakture samo
u elektronskom obliku jer veliki broj njihovih
potrošača, fizičkih lica, nema otvoren imejl-
-nalog.
Preformulisani su članovi koji se tiču
kontrole verodostojnosti računovodstvenih
isprava. Naime, stupanjem na snagu ovog zakona
moraće da se odrede lica koja sastavljaju raču-
novodstvene isprave i lica koja sprovode kon-
trolu ispravnosti tih isprava pre knjiženja.
Navedena kontrola predloženim rešenjem biće
obaveza svakog pravnog lica i preduzetnika.
Računovodstvena isprava, nakon sastavljanja
kod pravnog lica, odnosno preduzetnika ili
prijema od drugih lica, mora da se dostavi na
knjiženje najkasnije u roku od tri radna dana od
8 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
dana kada je poslovna promena nastala, odnosno
u roku od tri radna dana od datuma prijema (u
navedenom roku mora da se izvrši i kontrola
verodostojnosti računovodstvene isprave), pri
čemu ostaje rok od 5 radnih dana za knjiženje po-
slovne promene od trenutka prijema. Osim toga,
javlja se i nedoumica u vezi sa tim što Nacrt
nije precizirao kako će mikro pravna lica i
preduzetnici koji imaju jednog zaposlenog moći
da poštuju navedenu odredbu, tako da bi navede-
na grupa u smislu kontrole poslovnih promena
trebalo da bude izuzeta iz primene zakona. Na-
ime, ako sama priprema dokumentaciju, ta grupa
pravnih lica ne može sama i da kontroliše ve-
rodostojnost računovodstvenih isprava.
Poglavlje III – Poslovne knjige i kontni
okvir
Svi obveznici koji će primenjivati ovaj
zakon koristiće jedinstveni kontni okvir i
obrasce finansijskih izveštaja (uključujući i
Statistički izveštaj), što do sada nije bio slu-
čaj. U aktuelnom zakonu postoje razlike između
Kontnog okvira i obrazaca finansijskih izve-
štaja koje su primenjivala privredna društva,
zadruge i preduzetnici u odnosu na druga pravna
lica.
Za lica koja su zaposlena kod pravnog lica
ili preduzetnika i vode poslovne knjige
(dakle nije povereno vođenje knjiga pravnom
licu, odnosno preduzetniku) nije predviđeno
(kao ni aktuelnim Zakonom o računovodstvu)
obavezno profesionalno zvanje iz oblasti
računovodstva ili revizije, što je u skladu
sa zahtevima Direktive 2013/34/EU, koja ne
propisuje obavezu posedovanja licenci/ser-
tifikata za računovođe
U okviru člana 16. Nacrta propisano je da
vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje fi-
nansijskih izveštaja pravno lice, odnosno
preduzetnik može da poveri ugovorom isklju-
čivo pravnom licu ili preduzetniku koji je
upisan u Registar pružalaca računovodstve-
nih usluga. Izuzetak od ove obaveze postoji
kada u okviru grupe pravnih lica zavisno
pravno lice vodi poslovne knjige povezanim
licima u okviru grupe, čime se olakšava vo-
đenje poslovnih knjiga kod povezanih pravnih
lica i smanjuju troškovi povezani sa tim.
Novim zakonom predviđen je niz uslova koje
će pružaoci računovodstvenih usluga morati
da ispune da bi mogli da se upišu u Registar
pružalaca računovodstvenih usluga. Za pravno
lice to su sledeći uslovi:
1) da ima registrovanu pretežnu delatnost za
pružanje računovodstvenih usluga;
2) da osnivač, odnosno vlasnik, kao i član organa
upravljanja pravnog lica koje ima registrovanu
pretežnu delatnost za pružanje računovodstve-
nih usluga, nije osuđen pravosnažnom presudom
za krivično delo u smislu zakona kojim se uređu-
je odgovornost pravnih lica za krivična dela,
odnosno, ukoliko je osnivač, odnosno vlasnik,
kao i član organa upravljanja pravnog lica fi-
zičko lice – da nije pravosnažno osuđeno za kri-
vična dela iz stava 2. tačka 2) ovog člana;
3) da ima u radnom odnosu sa punom radnim vre-
menom najmanje jednog zaposlenog sa profesi-
onalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili
revizije, koje je stečeno u profesionalnoj or-
ganizaciji – članici Međunarodne federacije
računovođa.
Pružaoci računovodstvenih usluga moraće
da u roku od tri godine usklade svoje poslovanje
sa odredbama novog zakona, kao i da obezbede
dokaze o tome da imaju minimum jedno lice zapo-
sleno u skladu sa gorepomenutim kvalifikacija-
ma. Zakonom nije precizirano šta se dešava i
ko se obaveštava u slučaju da pravno lice, odno-
sno preduzetnik prestane da ispunjava ovu oba-
vezu, odnosno da nema više jednog zaposlenog.
Jedan od specifičnih uslova predviđa da
pružaoci računovodstvenih usluga u radnom
odnosu sa punim radnim vremenom moraju da
imaju lice sa profesionalnim zvanjem u obla-
sti računovodstva ili revizije, koje je stečeno
u profesionalnoj organizaciji – članici Među-
narodne federacije računovođa. Praksa većine
zemalja EU za računovodstvo je da nije obavezno
zvanje za računovođu. Ako predlagač zakona sma-
tra da istu kod nas treba uvesti, smatramo da
navedeno pravo dodele zvanja može da se dodeli
svim profesionalnim organizacijama računovo-
đa, kao i pravnim licima koja se bave edukacijom
računovođa. Ako pak navedeno rešenje osta-
ne, mišljenja smo da u Nacrtu zakona ovaj član
treba preformulisati i dodati, da ne bi bilo
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 9
AKTUELNA TEMA
zabune i nerazumevanja u praksi, da profesio-
nalno zvanje može da se stekne i kod pridruže-
nog člana Međunarodne federacije računovođa
(npr. pridruženi član je Komora ovlašćenih
revizora). Takođe, pošto se navedenim članom
podrazumeva da zvanje može da se stekne u bilo
kojoj organizaciji u inostranstvu koja je člani-
ca IFAC, neophodno je da na sajtu Ministarstva
finansija bude objavljen spisak navedenih orga-
nizacija, iako je mala verovatnoća da će bilo ko
od računovođa polagati u bilo kojoj inostranoj
organizaciji članici IFAC.
Registar pružalaca računovodstvenih usluga
vodi Agencija za privredne registre, pri čemu
će on biti javna knjiga.
Član 18. stav 5. tačka 2) kao jedan od uslova za
dobijanje dozvole za pružanje računovodstvenih
usluga preduzetnika propisuje da u radnom od-
nosu sa punom radnim vremenom on mora da ima
najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim
zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije,
koje je stečeno u profesionalnoj organizaciji
članici Međunarodne federacije računovođa,
ili da sam preduzetnik ispunjava ovaj kriteri-
jum.
Poglavlje IV – Popis imovine i obaveza
i vanbilansne evidencije
Nacrtom je predviđeno prošireno obeloda-
njivanje informacija koje se tiču usaglašavanja
potraživanja i obaveza u Napomenama uz finan-
sijske izveštaje. Naime, obveznici sastavljanja
navedenih napomena biće u obavezi da obelo-
danjuju:
● broj i ukupan iznos neusaglašenih potraživa-
nja i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu
potraživanja i
● broj i ukupan iznos neusaglašenih obaveza i
njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu oba-
veza.
Poglavlje V – Pravila vrednovanja
Nacrtom će biti omogućeno da sva pravna
lica izaberu okvir po kom će voditi poslovne
knjige. Glavna promena u odnosu na zakon koji
se primenjuje sada ogleda se u tome da će mala
i mikro pravna lica moći da vode poslovne
knjige po MSFI (samim tim mikro pravna lica
i MSFI za MSP ukoliko se opredele).
U slučaju da se mala i srednja pravna lica
odluče da primenjuju MSFI, dužna su da nave-
deni okvir primenjuju u kontinuitetu, odnosno
najmanje pet godina od početka primene MSFI.
Takođe, u slučaju da se mikro pravna lica i
druga pravna lica, nezavisno od veličine, odlu-
če da primenjuju MSFI, odnosno MSFI za MSP,
dužna su da navedene okvire primenjuju u konti-
nuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka
primene MSFI, odnosno MSFI za MSP.
Članom 23, poslednjim pasusom, propisuje se
da ispunjavanje zahteva sadržanih u ovom zako-
nu, podzakonskim aktima donetim na osnovu
ovog zakona, kao i MSFI i MSFI za MSP, u vezi
sa priznavanjem, vrednovanjem, prezentaci-
jom, obelodanjivanjem i konsolidacijom, nije
potrebno ukoliko učinak ispunjavanja zahteva
nije materijalno značajan.
Navedena odredba i korišćenje navedenog
izuzetka kako bi se uticalo na finansijske izve-
štaje mogu da izazovu dosta problema u praksi.
Smatramo da bi navedenu odredbu trebalo dopu-
niti rečenicom: „Kad god pravno lice primenju-
je izuzimanje po osnovu materijalne značajnosti,
treba da obelodani tu činjenicu i razloge zbog
kojih je primenilo navedeni izuzetak.”
Poglavlje VI – Zatvaranje poslovnih
knjiga i čuvanje računovodstvenih
isprava, poslovnih knjiga i
finansijskih izveštaja
U ovom poglavlju inkorporirane su izmene
u vezi sa zatvaranjem poslovnih knjiga. Naime,
umesto izraza „zaključivanje” upotrebljen je iz-
raz „zatvaranje”, jer se u ovom zakonu koristi
izraz „otvaranje poslovnih knjiga”.
Poglavlje VII – Finansijski izveštaji,
godišnji izveštaji o poslovanju,
nefinansijsko izveštavanje i
izveštaji o plaćanjima vladama
Nacrtom je predviđeno da redovan godišnji
finansijski izveštaj velikih pravnih lica,
srednjih pravnih lica, pravnih lica koja imaju
obavezu sastavljanja konsolidovanih godišnjih
finansijskih izveštaja (matična pravna lica),
javnih društava, odnosno društava koja se pri-
premaju da postanu javna, u skladu sa zakonom
kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno
10 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
od veličine, obuhvata pun set finansijskih iz-
veštaja:
a) Bilans stanja,
b) Bilans uspeha,
v) Izveštaj o ostalom rezultatu,
g) Izveštaj o promenama na kapitalu,
d) Izveštaj o tokovima gotovine i
đ) Napomene uz finansijske izveštaje.
Redovan godišnji finansijski izveštaj ma-
lih pravnih lica i preduzetnika i mikro prav-
nih lica obuhvata:
a) Bilans stanja,
b) Bilans uspeha i
v) Napomene uz finansijske izveštaje.
Redovan godišnji finansijski izveštaj pre-
duzetnika klasifikovanih kao mikro pravno
lice obuhvata:
a) Bilans stanja i
b) Bilans uspeha.
Vanredan finansijski izveštaj kao i u posto-
jećem zakonu obuhvata:
a) Bilans stanja i
b) Bilans uspeha.
Dakle, vrsta finansijskih izveštaja koja se
sastavlja nije više povezana sa vrstom regula-
tive koja se primenjuje.
Iako će malim pravnim licima biti olakša-
no sastavljanje finansijskih izveštaja u odnosu
na postojeće zakonsko rešenje po kome sastavlja
pun set finansijskih izveštaja, mišljenja smo da
se u praksi može usloviti potencijalni uticaj
na izražavanje revizorskog mišljenja za mala
pravna lica koja su obveznici revizije. Na pri-
mer, ako pravno lice primenjuje MSFI za MSP
koje zahteva pun set finansijskih izveštaja, a
pravno lice po Zakonu sastavlja Bilans stanja,
Bilans uspeha i Napomene, to može imati poten-
cijalne implikacije na mišljenje revizora. Ta-
kođe, u Napomenama obveznik ne može da napiše
da primenjuje MSFI za MSP u svim aspektima jer
ne sastavlja pun set finansijskih izveštaja, kako
to zahteva MSFI za MSP. Navedeno proizlazi iz
zahteva MSFI za MSP, odeljka 3: Prezentacija
finansijskih izveštaja, koji definiše da se fi-
nansijski izveštaji ne opisuju kao oni koji su usa-
glašeni sa IFRS za SME, ako oni nisu usaglašeni
sa svim zahtevima ovog standarda. Pored toga, u
vrlo retkim okolnostima u kojima rukovodstvo
zaključi da bi usaglašavanje sa ovim standardom
moglo biti pogrešno toliko da bi bilo pro-
tivrečno cilju finansijskih izveštaja entitet
odstupa od tog zahteva, osim ako relevantni re-
gulatorni okvir ne zabranjuje takvo odstupanje.
Kada entitet odstupa od zahteva ovog stan-
darda, on obelodanjuje:
a) da je rukovodstvo zaključilo da finansijski
izveštaji fer prikazuju finansijsku poziciju,
finansijske performanse i tokove gotovine en-
titeta;
b) da je usaglašen sa IFRS za SME, osim odstupa-
nja od određenog zahteva da bi se postigla fer
prezentacija;
c) prirodu odstupanja, uključujući i postupak
koji bi se zahtevao prema IFRS za SME, razlog
zbog kog bi taj postupak bio pogrešan u datim
okolnostima toliko da bi bio protivrečan cilju
finansijskih izveštaja, kao i usvojeni postupak.
Mikro pravna lica sastavljaju Napomene
uz finansijske izveštaje, što predstavlja
glavnu razliku u odnosu na aktuelni zakon i
što će od računovođa zahtevati dodatni po-
sao za pripremu i sastavljanje finansijskih
izveštaja. Iz navedenih rešenja proizlazi
da sva pravna lica, uključujući i mikro, sem
mikro preduzetnika, moraju da sastavljaju Na-
pomene.
Nije bilo razloga da predlagač nametne oba-
vezu i mikro pravnim licima da sastavljaju
Napomene jer to predstavlja dodatni utrošak
vremena za obveznike, a pre svega računovođe.
Navedeni predlog može da se veže samo za mi-
kro i druga pravna lica koja su se odlučila da
primenjuju MSFI i MSFI za MSP, a ne i za mi-
kro pravna lica koja su odlučila da primenjuju
Pravilnik, odnosno podzakonski akt koji donosi
ministar finansija.
Od obaveze sastavljanja, dostavljanja i obe-
lodanjivanja konsolidovanog godišnjeg finan-
sijskog izveštaja izuzimaju se male grupe (grupe
koje su razvrstane kao male u skladu sa predviđe-
nim kriterijumima), osim ako je najmanje jedan
član grupe društvo od javnog interesa. Takođe,
od gorenavedene obaveze izuzeto je i matično
pravno lice koje je istovremeno i zavisno prav-
no lice svom matičnom pravnom licu pod odre-
đenim uslovima propisanim Zakonom.
Primenom novog zakona izuzeće od sasta-
vljanja godišnjeg izveštaja o poslovanju ima-
će samo mikro i mala pravna lica.
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 11
AKTUELNA TEMA
Srednja pravna lica nisu bila obavezna, uko-
liko nisu javna društva, da sastavljaju godišnji
izveštaj o poslovanju. Navedena odredba takođe
će oduzeti dodatno vreme računovođama koje
vode poslovne knjige za srednja pravna lica.
Osim godišnjeg izveštaja o poslovanju, novim
zakonom predviđeno je i sastavljanje izveštaja
o korporativnom upravljanju, nefinansijsko iz-
veštavanje i izveštaj o plaćanjima vladama koji
će biti sastavni deo godišnjeg izveštaja o po-
slovanju. Navedene izveštaje biće u obavezi da
sastavljaju pre svega velika pravna lica, lica od
javnog interesa i grupe koje rade konsolidaciju,
osim ako Zakonom nije drugačije predviđeno.
Članom 43. Nacrta i dalje je propisana
kolektivna odgovornost za finansijske iz-
veštaje, uz novinu u odnosu na postojeće re-
šenje da svako od nabrojanih lica odgovara
za svoj deo posla u skladu sa nadležnostima
koje su mu zakonom i internom regulativom
dodeljene.
Poglavlje VIII – Dostavljanje
finansijskih izveštaja
Predviđen je novi rok za dostavljanje redov-
nih godišnjih finansijskih izveštaja, konso-
lidovanih godišnjih finansijskih izveštaja i
statističkih izveštaja.
Nacrtom je predviđen jedan rok (31. mart
tekuće godine za prethodnu godinu) za do-
stavljanje redovnih godišnjih finansijskih
izveštaja i statističkih izveštaja, koji će
predstavljati jedan set izveštaja (redovni
godišnji izveštaji obuhvatiće i statistički
izveštaj). Rok za dostavljanje konsolidova-
nih finansijskih izveštaja biće 30. april
tekuće godine za prethodnu godinu.
Izuzetak od gorenavedenih rokova predsta-
vlja rok za dostavljanje revizorskog izveštaja
i prateće dokumentacije, koji je 30. jun tekuće
godine za prethodnu godinu (isto kao i do sada)
kada je reč o pojedinačnim finansijskim iz-
veštajima i 31. jul tekuće godine za prethodnu
godinu (isto kao i do sada) kada je reč o konsoli-
dovanim finansijskim izveštajima. Ukoliko je
došlo do korekcije finansijskih izveštaja, kao
posledica vršenja revizije obveznici su dužni
da korigovane finansijske izveštaje, zajedno sa
revizorskim izveštajem i odlukom o njihovom
usvajanju, dostave Agenciji za privredne regi-
stre do 30. juna, odnosno 31. jula ako su u pitanju
konsolidovani finansijski izveštaji.
Nacrtom zakona više nije predviđena oba-
veza dostavljanja izjave da dobit nije raspo-
ređena (gubitak pokriven), niti dostavljanje
odluke o raspodeli dobiti, odnosno odluke o
pokriću gubitka.
Poglavlje XI – Nadzor
Nadzor pravnih lica i preduzetnika, u smislu
provere ispravnosti evidentiranja poslovnih
promena u poslovnim knjigama, vrši Poreska
uprava shodno odredbama propisa koji uređuje
poreski postupak i poresku administraciju.
Navedena odredba preuzeta je iz trenutno
važećeg zakona, međutim, ista nema praktičnu
primenu u praksi, s obzirom na to da Poreska
uprava sprovodi poresku kontrolu i pregleda
poslovne promene samo sa aspekta primene po-
reskih propisa, a ne poseduje ni dovoljan broj
kadrovskih kapaciteta za sprovođenje navedene
kontrole. Na taj način ostaje veliki broj predu-
zeća koja nemaju nikakvu eksternu kontrolu svog
poslovanja.
Poglavlje XIII – Prelazne i završne
odredbe
Ovo poglavlje sadrži odredbe kojima se uspo-
stavlja kontinuitet sa postojećom regulativom
u oblasti računovodstva, a propisuje se i vreme
stupanja na snagu odredbi ovog zakona i presta-
nak primene dosadašnje regulative.
Odredbama člana 59. Nacrta propisano je da
Nacionalna komisija za računovodstvo, osno-
vana Zakonom o računovodstvu i reviziji („Sl.
glasnik RS”, br. 46/2006, 111/2009 i 99/2011 – dr.
zakon), nastavlja sa radom u skladu sa ovim za-
konom. Rad navedene komisije treba da bude
transparentan i javan. Do sada obveznici pri-
mene zakona, revizori, kao i računovođe, nisu
upoznati sa radom i rezultatima navedene komi-
sije, osim što je ista formirana i ima određene
zadatke koje treba da obavlja.
12 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Članom 60. Nacrta propisano je da će pod-
zakonska akta neophodna za primenu ovog za-
kona biti doneta u roku od šest meseci od
dana stupanja na snagu ovog zakona, a počeće da
se primenjuju od finansijskih izveštaja koji
se sastavljaju na dan 31. decembra 2021. godine.
Do početka primene tih podzakonskih akata
primenjivaće se podzakonski akti doneti na
osnovu Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik
RS”, br. 62/2013 i 30/2018).
Odredbama člana 61. Nacrta propisano je
da su pravna lica, odnosno preduzetnici koji
imaju registrovanu pretežnu delatnost za
pružanje računovodstvenih usluga dužni da
usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog
zakona najkasnije u roku od tri godine od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
PS
Članom 62. Nacrta uređeno je da lica koja su
stekla profesionalna zvanja u skladu sa Zako-
nom o računovodstvu („Sl. list SRJ”, br. 46/96,
74/99, 22/2001 i 71/2001) i Zakonom o računovod-
stvu i reviziji („Sl. list SRJ”, broj 71/2002, i
„Sl. glasnik RS”, broj 55/2004), ta zvanja mogu
shodno da koriste za ispunjavanje zahteva iz
člana 18. stav 1. tačka 3) i stav 2. tačka 3).
Izneti stav autora na pojedine izmene Zakona
dostavljen je i Ministarstvu finansija do roka
koji je određen za završetak javne rasprave,
odnosno do 2. septembra. Nadamo se da su obve-
znici primene zakona, pre svega računovođe, de-
taljno pročitali Nacrt i uputili, takođe, svoje
predloge Ministarstvu finansija i na taj način
doprineli da se Nacrt zakona poboljša na način
koji će obveznicima olakšati njegovu primenu.