U članku su predstavljene najznačajnije izmene koje sadrži Nacrt zakona o reviziji, čija je javna rasprava otvorena od 12. avgusta do 2. septembra 2019. godine, što predstavlja izuzetno kratak period za javnu raspravu. Takođe, osvrt na Nacrt zakona uključuje lični i profesionalni stav autora u vezi sa pojedinim predloženim izmenama.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2019%2F09%2FPS34-12.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
12 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Mr Milica Bjelić, ovlašćeni interni i eksterni revizor
Komentar Nacrta zakona o reviziji
U članku su predstavljene najznačajnije izmene koje sadrži Nacrt zakona o re-
viziji, čija je javna rasprava otvorena od 12. avgusta do 2. septembra 2019. go-
dine, što predstavlja izuzetno kratak period za javnu raspravu. Takođe, osvrt
na Nacrt zakona uključuje lični i profesionalni stav autora u vezi sa pojedi-
nim predloženim izmenama.
Uvod
Pružanje usluga revizije finansijskih izve-
štaja u Republici Srbiji regulisano je Zakonom
o reviziji („Sl. glasnik RS”, br. 62/13 i 30/18),
koji je stupio na snagu 24. jula 2013. godine (od-
nosno izmene 30. aprila 2018. godine), kao i
podzakonskim aktima donetim za njegovo spro-
vođenje. U vreme donošenja (2013. godine) Zakon
o reviziji bio je predmet usklađivanja sa Osmom
direktivom EU (2006/43/EZ) koja uređuje oblast
zakonske revizije i sa kojom je ovaj zakon u pot-
punosti usklađen. U međuvremenu je 16. aprila
2014. godine doneta Direktiva o izmeni Osme
direktive (2014/56/EU), čija je primena obave-
zna za članice EU počev od juna 2016. godine, kao
i Uredba EU broj 537/2014, sa kojima je aktuelni
zakon delimično usklađen.
Osnovni razlozi koji su podstakli predla-
gača da pristupi izradi novog Nacrta zakona o
reviziji (dalje: Nacrt) svakako su:
1) usklađivanje sa zahtevima novih propisa
EU (Direktiva 2014/56/EU i Uredba EU 537/2014)
kojima se uređuje ova oblast i
2) otklanjanje uočenih nedostataka u primeni
postojećeg zakonskog rešenja.
Nacrt je podeljen u 10 poglavlja.
Poglavlje I – Osnovne odredbe (čl. od 1.
do 11. Nacrta)
Ovo poglavlje sadrži odredbe kojima se utvr-
đuje predmet uređivanja ovog zakona, kojima se
definišu osnovni pojmovi i kojima se uređuje
utvrđivanje i objavljivanje prevoda MSR, zatim
koja pravna i fizička lica – preduzetnici mogu
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 13
AKTUELNA TEMA
da obavljaju poslove revizije, kao i odredbe koje
pojašnjavaju nedostojnost za obavljanje revizi-
je, sticanje licenci i obavljanje drugih poslova
u oblasti revizije i odredbe o licenciranim
ovlašćenim revizorima i uslovima za njihovo
ovlašćivanje za obavljanje usluga revizije, ali
i za njihovo kontinuirano profesionalno usa-
vršavanje.
Članom 2. Nacrta uvodi se novina da se pod
zakonskom revizijom podrazumeva i dobro-
voljna revizija, što nije propisano postojećim
zakonom o reviziji. Naime, zakonska revizija
označava reviziju redovnih godišnjih i kon-
solidovanih finansijskih izveštaja, sasta-
vljenih u skladu sa zakonom kojim se uređuje
računovodstvo, a koja je po ovom zakonu oba-
vezna, kao i onih subjekata revizije za koje za-
konska revizija, u skladu sa ovim zakonom, nije
obavezna, već se obavlja dobrovoljno.
Zakon uređuje i definiciju društava od jav-
nog interesa, u koja spadaju velika pravna lica
u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo,
javna društva u skladu sa zakonom kojim se ure-
đuje tržište kapitala, kao i sva pravna lica
koja Vlada na predlog nadležnog ministarstva
proglasi pravnim licima od javnog interesa
za Republiku Srbiju, nezavisno od njihove ve-
ličine.
Odredbama člana 4. propisano je da reviziju
mogu da obavljaju društva za reviziju i samo-
stalni revizori (organizovani kao preduzet-
nici). Reviziju mogu da obavljaju društva za
reviziju koja u radnom odnosu sa punim radnim
vremenom imaju zaposlenog najmanje jednog
licenciranog ovlašćenog revizora. Reviziju
mogu da obavljaju i revizorska društva i revi-
zori preduzetnici iz država članica EU i tre-
ćih zemalja koji su, u skladu sa ovim zakonom,
dobili dozvolu za obavljanje revizije.
Poglavlje II – Društvo za reviziju i
samostalni revizor (čl. od 12. do 25.
Nacrta)
U ovom poglavlju nalaze se opšte odredbe o
društvima za reviziju, samostalnim revizori-
ma, unutrašnjoj organizaciji, kao i organizaciji
rada na zakonskim revizijama i uslovima koje
treba da ispune da bi mogli da vrše usluge re-
vizije.
Društvo za reviziju, pored uslova propisa-
nih zakonom kojim se uređuju privredna dru-
štva, mora da ispunjava i posebne uslove koji
se tiču pre svega vlasničke strukture i sastava
organa upravljanja društva. S tim u vezi, većinu
glasačkih prava u društvu za reviziju moraju
da imaju društva za reviziju, odnosno licen-
cirani ovlašćeni revizori. Reviziju mogu da
obavljaju društva za reviziju u kojima: većinu
glasačkih prava imaju društva za reviziju, od-
nosno licencirani ovlašćeni revizori ili
društva za reviziju država članica, odnosno
revizori država članica; većina, a najviše do
tri četvrtine članova organa upravljanja mo-
raju da budu licencirani ovlašćeni revizori
ili društva za reviziju, odnosno revizori ili
društva za reviziju država članica.
Samostalni revizor kao preduzetnik može
da radi kao pojedinac, uz ograničenje da ne
može da vrši reviziju redovnih godišnjih
i konsolidovanih finansijskih izveštaja
društava od javnog interesa, kao ni konso-
lidovanih finansijskih izveštaja ostalih
obveznika revizije.
U članu 20. precizirano je da je društvo za
reviziju dužno da ispuni zakonom definisane
zahteve u pogledu organizacije. Neki od zahteva
su da utvrdi odgovarajuće politike i procedu-
re, da mora da ima pouzdane administrativne i
računovodstvene procedure, mehanizme inter-
ne kontrole kvaliteta, delotvorne procedure
za procenu rizika i delotvorne kontrolne i
zaštitne mehanizme koji se odnose na siste-
me za obradu informacija, zatim da uspostavi
odgovarajuće politike i procedure u skladu sa
ovim zakonom i da ima obavezu da uspostavi
interni sistem kontrole kvaliteta da bi se
obezbedio kvalitet zakonske revizije i dru-
ge aktivnosti propisane ovim zakonom, kao i
da uspostavi politike, kontrole i postupke za
sprečavanje pranja novca i finansiranje tero-
rizma. Društvo za reviziju mora biti u stanju
da dokaže nadležnom organu da su politike i
procedure, utvrđene radi ispunjavanja zahte-
va, primerene obimu i složenosti aktivnosti
tog društva. Navedeni zahtevi predstavljaju
dodatne zahteve za revizore, unete u Nacrt za-
kona.
14 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Poglavlje III – Obavljanje revizije (čl.
od 26. do 52. Nacrta)
Odredbe kojima se reguliše obaveznost re-
vizije, kao i pravila za obavljanje revizije, sa-
stavni su deo ovog poglavlja.
Subjekt revizije kod kojeg se vrši revizija
dužan je da zaključi ugovor o obavljanju zakon-
ske revizije s društvom za reviziju najkasni-
je do 30. septembra poslovne godine na koju se
revizija odnosi, odnosno do 30. novembra za
konsolidovane finansijske izveštaje. Odluku
o izboru revizora donosi Skupština ili drugi
nadležni organ utvrđen opštim aktom tog su-
bjekta o izboru društva za reviziju. Izuzetno,
subjekt revizije koji finansijske izveštaje
sastavlja sa stanjem na poslednji dan poslovne
godine koja je različita od kalendarske bira
društvo za reviziju najkasnije tri meseca pre
isteka tako određene poslovne godine na koju
se revizija odnosi.
Novina je da Nacrt zakona definiše ugo-
varanje zakonske revizije sa više društava
za reviziju od strane društva od javnog inte-
resa. Međusobna prava i obaveze društva za
reviziju i pravnog lica kod kojeg se vrši re-
vizija uređuju se ugovorom o reviziji, u skladu
sa zakonskim odredbama.
Odredbom člana 26. definiše se obaveznost
zakonske revizije u smislu ovog zakona. Revizi-
ja je obavezna za redovne godišnje finansijske
izveštaje velikih i srednjih pravnih lica raz-
vrstanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje
računovodstvo, javnih društava u skladu sa za-
konom kojim se uređuje tržište kapitala, neza-
visno od njihove veličine, kao i svih pravnih
lica, odnosno preduzetnika čiji ukupan prihod
ostvaren u prethodnoj poslovnoj godini prela-
zi 4.400.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Revizija je obavezna (zakonska) i za matična
pravna lica koja sastavljaju konsolidovane fi-
nansijske izveštaje u skladu sa zakonom kojim
se uređuje računovodstvo.
Reviziju redovnih godišnjih finansij-
skih izveštaja društava od javnog interesa
i svih konsolidovanih godišnjih finansij-
skih izveštaja velikih pravnih lica, u smi-
slu zakona kojim se uređuje računovodstvo,
može da obavlja društvo za reviziju koje u
radnom odnosu sa punim radnim vremenom
ima zaposlena najmanje četiri licencirana
ovlašćena revizora.
Članom 39. propisano je da revizorski izve-
štaj, kao minimum, mora da sadrži sledeće: 1)
identifikacione podatke o subjektu revizije
čiji su redovni godišnji finansijski izvešta-
ji ili konsolidovani godišnji finansijski
izveštaji predmet zakonske revizije; 2) naziv
redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja ili
konsolidovanog godišnjeg finansijskog izve-
štaja sa navođenjem datuma ili perioda koji je
obuhvaćen finansijskim izveštajem ili konso-
lidovanim finansijskim izveštajem; 3) opis
relevantnog zakonskog okvira koji je primenjen
prilikom sastavljanja redovnih godišnjih fi-
nansijskih izveštaja ili konsolidovanih go-
dišnjih finansijskih izveštaja; 4) opis obima
zakonske revizije i MSR u skladu sa kojim je iz-
vršena zakonska revizija; 5) mišljenje licenci-
ranog ovlašćenog revizora, koje može da bude
pozitivno, mišljenje sa rezervom ili negativno
i u njemu mora biti jasno navedeno sledeće: (1) da
li redovni godišnji finansijski izveštaji ili
konsolidovani godišnji finansijski izveštaji
pružaju istinit i pošten pregled finansijskog
položaja pravnog lica u skladu sa relevantnim
zakonskim okvirom i (2) da li su redovni godi-
šnji finansijski izveštaji u skladu sa posebnim
propisima koji uređuju poslovanje pravnog lica,
ako je to predviđeno tim propisima; 6) poseb-
na upozorenja i probleme na koje licencirani
ovlašćeni revizor želi da ukaže, ali bez iz-
ražavanja mišljenja sa rezervom.
Članom 39. tačka 5) predlagač je propustio
da unese kao vrstu revizorskog mišljenja:
uzdržavanje od izražavanja mišljenja. Nave-
deno nije u skladu sa ISA 705 – Modifikacije
mišljenja u izveštaju nezavisnog revizora.
ISA 705 ustanovljava tri vrste modifikova-
nih mišljenja. Naime, to su kvalifikovano
mišljenje, negativno mišljenje i uzdržavanje
od izražavanja mišljenja.
Društvo za reviziju, pored revizije, u okviru
svoje registrovane delatnosti može da obavlja
i usluge iz oblasti finansija i računovodstva,
finansijskih analiza i kontrola, poreskog i
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 15
AKTUELNA TEMA
drugih vrsta poslovnog savetovanja, procene
vrednosti kapitala, imovine i obaveza, sudskog
veštačenja, izrade i ekonomske ocene investi-
cionih projekata i druge srodne usluge, osim
ako posebnim propisom nije drukčije uređeno.
U slučaju da licencirani ovlašćeni revizor
ili društvo za reviziju pruža nerevizorske
usluge, osim usluga navedenih u čl. 44. i 45. ovog
zakona, subjektu revizije ili njegovom matičnom
ili zavisnom društvu u periodu od tri uzastop-
ne godine ukupna naknada za navedene usluge ne
sme biti viša od 70% prosečne nadoknade u po-
slednje tri godine za usluge zakonske revizije
subjekta revizije i, gde je primenjivo, njegovog
matičnog društva, zavisnog društva i konsoli-
dovanih godišnjih finansijskih izveštaja nave-
dene grupe.
Članovima 44. i 45. uvode se dodatne zabrane
za društvo za reviziju i ovlašćenog revizora u
odnosu na zabrane koje su u postojećem zakonu.
Odredbama člana 50. precizirana je zamena
društva za reviziju. Naime, navodi se da dru-
štvo za reviziju može da obavlja najviše 10
godina uzastopno reviziju kod istog obveznika
revizije od početka obavljanja revizije, osim
ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.
Nakon isteka maksimalno dozvoljenog perioda
društvo za reviziju ne može da obavlja reviziju
kod istog obveznika naredne 4 godine. Društva
za reviziju dužna su da najkasnije svake sedme
godine od početka obavljanja revizije finan-
sijskih izveštaja kod istog obveznika revi-
zije izvrše zamenu licenciranog ovlašćenog
revizora, potpisnika revizorskog izveštaja,
odnosno ključnog revizorskog partnera. Licen-
cirani ovlašćeni revizor, odnosno ključni
revizorski partner može ponovo da obavlja re-
viziju kod istog obveznika revizije tri godine
od datuma potpisivanja poslednjeg revizorskog
izveštaja za tog obveznika u skladu sa uslovima
ovog člana Zakona.
Članom 51. navodi se zabrana zapošljavanja
članova revizorskog tima i drugih lica koja
nisu licencirani ovlašćeni revizori, a uče-
stvovala su u revizijskom angažmanu kod su-
bjekta revizije. Ključni revizorski partner ili
licencirani ovlašćeni revizor koji obavlja
zakonsku reviziju u ime društva za reviziju kod
subjekta revizije, pre isteka roka od najmanje
jedne godine ili, u slučaju zakonske revizije su-
bjekata od javnog interesa, pre isteka roka od
najmanje dve godine od kada je prestao da obavlja
poslove licenciranog ovlašćenog revizora ili
ključnog partnera u reviziji u vezi sa angažma-
nom na reviziji, ne može da zauzme ključni po-
ložaj na izvršnim rukovodećim pozicijama kod
subjekta revizije, kada je to relevantno, zatim
ne može da postane član Komisije za reviziju,
odnosno, ako takav odbor ne postoji, član tela
koje obavlja funkcije koje su ekvivalentne funk-
cijama Komisije za reviziju, kao i što ne može
da postane član nadzornog organa subjekta revi-
zije.
Navedenu odredbu zabrane konkurencije
u smislu zapošljavanja kod subjekta revizije
treba uskladiti sa Zakonom o radu. Naime, član
162. Zakona o radu propisuje sledeće: Ugovorom
o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i
uslove zabrane konkurencije u smislu člana 161.
ovog zakona po prestanku radnog odnosa, u roku
koji ne može da bude duži od dve godine po pre-
stanku radnog odnosa.
Zabrana konkurencije iz stava 1. ovog člana
može se ugovoriti ako se poslodavac ugovorom o
radu obaveže da će zaposlenom isplatiti nov-
čanu naknadu u ugovorenoj visini.
Poglavlje IV – Komisija za reviziju
u privrednom društvu i interni
revizor (čl. 53. i 54. Nacrta)
Ovo poglavlje sadrži odredbe o obrazovanju
i sastavu Komisije za reviziju (odbor za praćenje
poslovanja), kao nezavisnog tela, koju su dužna
da obrazuju sva pravna lica koja pripadaju gru-
pi društava od javnog interesa, kao i odredbe
koje se odnose na ovlašćenog internog revizo-
ra. Saglasno članu 53. izbor članova Komisije za
reviziju, kao i delokrug njenog rada, propisani
su zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Članom 53. propisano je da najmanje jedan član
Komisije za reviziju mora biti kompetentan za
oblast računovodstva i/ili revizije.
Mišljenja smo da navedena odredba nije
usklađena sa članom 410. Zakona o privrednim
društvima, koji propisuje sledeće: Najmanje je-
dan član Komisije za reviziju mora biti lice koje
je ovlašćeni revizor u skladu sa zakonom kojim
se uređuje računovodstvo i revizija ili koje ima
odgovarajuća znanja i radno iskustvo u oblasti
finansija i računovodstva, a koje je nezavisno od
društva u smislu člana 392. ovog zakona.
16 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Dakle, u Nacrtu zakona o reviziji ne može da
piše da to mora biti lice koje je kompetentno
za oblast računovodstva ili revizije, već onako
kako propisuje Zakon o privrednim društvima
na koji se i poziva, da u praksi ne bi bilo nedou-
mica, jer se ovako kako je napisano može tumači-
ti da lice koje je kompetentno za oblast revizije
može da bude lice koje nije ovlašćeni revizor.
Poglavlje V – Komora ovlašćenih
revizora (čl. od 55. do 74. Nacrta)
Navedeno poglavlje obuhvata odredbe kojima
se bliže uređuje status i sedište Komore, član-
stvo u Komori, zaštita podataka, način finan-
siranja, a definišu se i poslovi koje je Komora
u vršenju zakonom poverenih ovlašćenja dužna
da obavlja, kao i njeni ostali poslovi.
U skladu sa odredbama člana 74, nadzor nad
zakonitošću rada i akata Komore obavljaju Mi-
nistarstvo i Komisija.
Pretpostavljamo da je predlagač prevideo
organe Komore ovlašćenih revizora koji vrše
nadzor nad zakonitošću rada i akata, što je
propisano Statutom Komore. U skladu sa istim,
navedenu odredbu neophodno je preformulisati
tako da glasi da nadzor nad zakonitošću rada i
akata sprovode organi Komore i Ministarstvo.
Po našem mišljenju, Komisija ne može imati
nadzornu ulogu jer Komora ima svoje organe.
Poglavlje VI – Kontrola
kvaliteta rada društava za
reviziju, samostalnih revizora
i licenciranih ovlašćenih
revizora (čl. od 75. do 101. Nacrta)
U ovom poglavlju nalaze se odredbe kojima se
uređuju pojam, predmet i učestalost kontrole
kvaliteta rada, određuje se telo nadležno za
sprovođenje te kontrole i propisuju uslovi za
obavljanje iste. U okviru ovog poglavlja obrađe-
na je materija vezana za primenu i poštovanje
procesnih pravila u postupku kontrole, kao i
materija u vezi sa pravima i obavezama ovla-
šćenih lica nadzornog organa, odnosno kontro-
lisanih lica. Takođe, propisane su i različite
vrste mera koje se mogu preduzeti u postupku
nadzora nad radom društava za reviziju, samo-
stalnih revizora i licenciranih ovlašćenih
revizora. U ovo poglavlje Nacrta zakona unete
su značajne izmene.
Predloženo je da kontrola kvaliteta rada
pređe iz nadležnosti Komore u nadležnost Ko-
misije, čime se povećava princip nezavisnosti.
Saglasno odredbama člana 75, Komisija obavlja
kontrolu kvaliteta rada društava za reviziju,
samostalnih revizora i licenciranih ovlašće-
nih revizora radi provere da li se pri obavlja-
nju revizije postupa u skladu sa MSR i odredbama
ovog zakona.
S obzirom na to da je Odbor za javni nadzor po
trenutnom zakonu vršio nadzor nad obavljanjem
revizije, odnosno kontrolu kvaliteta rada, kao
i da je ta nadležnost prešla na Komisiju, iz toga
proizlazi da treba ukinuti navedeni odbor.
Pored obrazloženja da je nadležnost prešla
na Komisiju, neophodno je imati u vidu i aspekt
troškova koji podrazumeva plaćanje za članove
navedenog odbora koji više nema funkciju koju
je imao po postojećem zakonu.
Saglasno odredbama člana 77. definisane
su redovne i vanredne kontrole. Redovna kon-
trola kvaliteta rada društava za reviziju
obavlja se u skladu sa godišnjim planom prove-
re kvaliteta rada društava za reviziju, samo-
stalnih revizora i licenciranih ovlašćenih
revizora, koji donosi Komisija uz prethodnu
saglasnost Ministarstva. Na osnovu analize
rizika Komisija obavlja redovnu kontrolu kva-
liteta rada društava za reviziju i samostal-
nih revizora najmanje jednom u šest godina, a
kod društva za reviziju koje obavlja reviziju
društava od javnog interesa koja su klasifiko-
vana kao velika pravna lica u skladu sa propi-
sima kojima se uređuje računovodstvo najmanje
jednom u tri godine, odnosno jednom u šest go-
dina kod ostalih društava od javnog interesa,
što je u potpunosti usklađeno sa regulativom
EU. Vanrednu kontrolu kvaliteta rada društa-
va za reviziju može da pokrene Komisija po do-
bijanju obaveštenja od Narodne banke Srbije,
Komore, nadležnih sudova i drugih organa da
postoji osnovana sumnja da društvo za reviziju
ne obavlja reviziju u skladu sa ovim zakonom
i MSR. Vanrednu kontrolu može da pokrene i
Komisija ukoliko u okviru svojih nadležno-
sti, uređenih zakonom, utvrdi da društvo za
reviziju ne obavlja reviziju u skladu sa ovim
zakonom i MSR, kao i na predlog akcionara i
vlasnika udela.
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 17
AKTUELNA TEMA
Odredbama čl. od 87 do 93. definisane su i
opisane mere koje Komisija u postupku kontro-
le kvaliteta rada može da izrekne društvu za
reviziju i/ili samostalnom ovlašćenom revi-
zoru: javna opomena, privremena zabrana oba-
vljanja zakonske revizije, oduzimanje dozvole za
obavljanje revizije, uslovno oduzimanje dozvo-
le za obavljanje revizije, zabrana za osnivače
i članove administrativnog organa društva za
reviziju, kao i novčana kazna.
Odredbama čl. od 94. do 99. definisane su
i opisane mere koje Komisija može da izrekne
licenciranim ovlašćenim revizorima u po-
stupku kontrole kvaliteta rada: opomena, javna
opomena, uslovno oduzimanje licence, oduzima-
nje licence, kao i novčana kazna.
Poglavlje VII – Javni nadzor nad
obavljanjem revizije (čl. od 102. do
110. Nacrta)
U okvir ovog poglavlja ulaze odredbe o delo-
krugu rada Komisije, načinu obavljanja poslova,
merama u postupku nadzora, načinu finansira-
nja i nadležnostima Komisije poverenih ovim
zakonom, a tu su i delovi koji se odnose na izme-
njenu ulogu Odbora za javni nadzor i međusobno
priznavanje regulative država članica u pogle-
du javnog nadzora i zaštite podataka.
Poglavlje VIII – Međunarodna saradnja
(čl. od 111. do 113. Nacrta)
Odredbe kojima se uređuju pitanja saradnje u
oblasti revizije između nadležnih domaćih i
institucija država članica EU, odnosno trećih
zemalja, kao i druga pitanja u vezi sa međunarod-
nom saradnjom sastavni su deo ovog poglavlja.
Međunarodna saradnja uređena je u skladu sa za-
htevima regulative EU.
Poglavlje IX – Kaznene odredbe (čl. od
114. do 116. Nacrta)
Pomenuto poglavlje sadrži odredbe o kazna-
ma koje mogu da se izreknu u slučaju kršenja, od-
nosno nepoštovanja odredbi ovog zakona. Radi
podizanja kvaliteta revizorskog izveštavanja
unapređen je i obuhvat mera (kazni) koje mogu
biti izrečene za nepoštovanje zakona i pravila
struke, kao i njihova efikasnost.
Kao novina u odnosu na dosadašnje rešenje
predviđeno je izricanje administrativnih
novčanih kazni društvima za reviziju i revi-
zorima, koje će izricati direktno nadzorno
telo (Komisija), umesto dosadašnjeg rešenja
po kojem su novčane kazne mogle da se izriču
jedino u obliku privrednog prestupa, odnosno
prekršaja (skraćuje se vreme i ubrzava postu-
pak za izricanje novčane kazne).
Novčano mogu biti kažnjeni: obveznici
revizije koji ne poštuju odredbe ovog zakona,
kao pravno lice kod kojeg se vrši revizija,
društvo od javnog interesa ako nije osnovalo
Komisiju za reviziju, Komora, odgovorno lice
Komore, u slučaju da svoje obaveze ne ispunja-
vaju u skladu sa ovim zakonom.
Poglavlje X – Prelazne i završne
odredbe (čl. od 117. do 127. Nacrta)
Ovo poglavlje sadrži odredbe kojima se uspo-
stavlja kontinuitet sa postojećom regulativom u
oblasti revizije, a propisuje se i vreme stupanja
na snagu odredbi ovog zakona i prestanak prime-
ne dosadašnje regulative.
Saglasno članu 120, društva za reviziju du-
žna su da usklade svoje poslovanje sa odredbama
ovog zakona najkasnije u roku od godinu dana od
dana njegovog stupanja na snagu, kao i da o tome
obaveste Komisiju i Komoru.
Odredbama člana 121. propisano je da se li-
cima koja su do dana stupanja na snagu ovog za-
kona stekla profesionalno zvanje ovlašćeni
revizor, odnosno ovlašćeni interni revizor,
u skladu sa ranije važećom zakonskom regulati-
vom priznaje stručno zvanje ovlašćeni revizor,
odnosno ovlašćeni interni revizor, u skladu sa
ovim zakonom.
Definisano je stupanje na snagu ovog zakona
počev od 1. januara 2020. godine. PS
AKTUELNA TEMA
Mr Milica Bjelić, ovlašćeni interni i eksterni revizor
Komentar Nacrta zakona o reviziji
U članku su predstavljene najznačajnije izmene koje sadrži Nacrt zakona o re-
viziji, čija je javna rasprava otvorena od 12. avgusta do 2. septembra 2019. go-
dine, što predstavlja izuzetno kratak period za javnu raspravu. Takođe, osvrt
na Nacrt zakona uključuje lični i profesionalni stav autora u vezi sa pojedi-
nim predloženim izmenama.
Uvod
Pružanje usluga revizije finansijskih izve-
štaja u Republici Srbiji regulisano je Zakonom
o reviziji („Sl. glasnik RS”, br. 62/13 i 30/18),
koji je stupio na snagu 24. jula 2013. godine (od-
nosno izmene 30. aprila 2018. godine), kao i
podzakonskim aktima donetim za njegovo spro-
vođenje. U vreme donošenja (2013. godine) Zakon
o reviziji bio je predmet usklađivanja sa Osmom
direktivom EU (2006/43/EZ) koja uređuje oblast
zakonske revizije i sa kojom je ovaj zakon u pot-
punosti usklađen. U međuvremenu je 16. aprila
2014. godine doneta Direktiva o izmeni Osme
direktive (2014/56/EU), čija je primena obave-
zna za članice EU počev od juna 2016. godine, kao
i Uredba EU broj 537/2014, sa kojima je aktuelni
zakon delimično usklađen.
Osnovni razlozi koji su podstakli predla-
gača da pristupi izradi novog Nacrta zakona o
reviziji (dalje: Nacrt) svakako su:
1) usklađivanje sa zahtevima novih propisa
EU (Direktiva 2014/56/EU i Uredba EU 537/2014)
kojima se uređuje ova oblast i
2) otklanjanje uočenih nedostataka u primeni
postojećeg zakonskog rešenja.
Nacrt je podeljen u 10 poglavlja.
Poglavlje I – Osnovne odredbe (čl. od 1.
do 11. Nacrta)
Ovo poglavlje sadrži odredbe kojima se utvr-
đuje predmet uređivanja ovog zakona, kojima se
definišu osnovni pojmovi i kojima se uređuje
utvrđivanje i objavljivanje prevoda MSR, zatim
koja pravna i fizička lica – preduzetnici mogu
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 13
AKTUELNA TEMA
da obavljaju poslove revizije, kao i odredbe koje
pojašnjavaju nedostojnost za obavljanje revizi-
je, sticanje licenci i obavljanje drugih poslova
u oblasti revizije i odredbe o licenciranim
ovlašćenim revizorima i uslovima za njihovo
ovlašćivanje za obavljanje usluga revizije, ali
i za njihovo kontinuirano profesionalno usa-
vršavanje.
Članom 2. Nacrta uvodi se novina da se pod
zakonskom revizijom podrazumeva i dobro-
voljna revizija, što nije propisano postojećim
zakonom o reviziji. Naime, zakonska revizija
označava reviziju redovnih godišnjih i kon-
solidovanih finansijskih izveštaja, sasta-
vljenih u skladu sa zakonom kojim se uređuje
računovodstvo, a koja je po ovom zakonu oba-
vezna, kao i onih subjekata revizije za koje za-
konska revizija, u skladu sa ovim zakonom, nije
obavezna, već se obavlja dobrovoljno.
Zakon uređuje i definiciju društava od jav-
nog interesa, u koja spadaju velika pravna lica
u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo,
javna društva u skladu sa zakonom kojim se ure-
đuje tržište kapitala, kao i sva pravna lica
koja Vlada na predlog nadležnog ministarstva
proglasi pravnim licima od javnog interesa
za Republiku Srbiju, nezavisno od njihove ve-
ličine.
Odredbama člana 4. propisano je da reviziju
mogu da obavljaju društva za reviziju i samo-
stalni revizori (organizovani kao preduzet-
nici). Reviziju mogu da obavljaju društva za
reviziju koja u radnom odnosu sa punim radnim
vremenom imaju zaposlenog najmanje jednog
licenciranog ovlašćenog revizora. Reviziju
mogu da obavljaju i revizorska društva i revi-
zori preduzetnici iz država članica EU i tre-
ćih zemalja koji su, u skladu sa ovim zakonom,
dobili dozvolu za obavljanje revizije.
Poglavlje II – Društvo za reviziju i
samostalni revizor (čl. od 12. do 25.
Nacrta)
U ovom poglavlju nalaze se opšte odredbe o
društvima za reviziju, samostalnim revizori-
ma, unutrašnjoj organizaciji, kao i organizaciji
rada na zakonskim revizijama i uslovima koje
treba da ispune da bi mogli da vrše usluge re-
vizije.
Društvo za reviziju, pored uslova propisa-
nih zakonom kojim se uređuju privredna dru-
štva, mora da ispunjava i posebne uslove koji
se tiču pre svega vlasničke strukture i sastava
organa upravljanja društva. S tim u vezi, većinu
glasačkih prava u društvu za reviziju moraju
da imaju društva za reviziju, odnosno licen-
cirani ovlašćeni revizori. Reviziju mogu da
obavljaju društva za reviziju u kojima: većinu
glasačkih prava imaju društva za reviziju, od-
nosno licencirani ovlašćeni revizori ili
društva za reviziju država članica, odnosno
revizori država članica; većina, a najviše do
tri četvrtine članova organa upravljanja mo-
raju da budu licencirani ovlašćeni revizori
ili društva za reviziju, odnosno revizori ili
društva za reviziju država članica.
Samostalni revizor kao preduzetnik može
da radi kao pojedinac, uz ograničenje da ne
može da vrši reviziju redovnih godišnjih
i konsolidovanih finansijskih izveštaja
društava od javnog interesa, kao ni konso-
lidovanih finansijskih izveštaja ostalih
obveznika revizije.
U članu 20. precizirano je da je društvo za
reviziju dužno da ispuni zakonom definisane
zahteve u pogledu organizacije. Neki od zahteva
su da utvrdi odgovarajuće politike i procedu-
re, da mora da ima pouzdane administrativne i
računovodstvene procedure, mehanizme inter-
ne kontrole kvaliteta, delotvorne procedure
za procenu rizika i delotvorne kontrolne i
zaštitne mehanizme koji se odnose na siste-
me za obradu informacija, zatim da uspostavi
odgovarajuće politike i procedure u skladu sa
ovim zakonom i da ima obavezu da uspostavi
interni sistem kontrole kvaliteta da bi se
obezbedio kvalitet zakonske revizije i dru-
ge aktivnosti propisane ovim zakonom, kao i
da uspostavi politike, kontrole i postupke za
sprečavanje pranja novca i finansiranje tero-
rizma. Društvo za reviziju mora biti u stanju
da dokaže nadležnom organu da su politike i
procedure, utvrđene radi ispunjavanja zahte-
va, primerene obimu i složenosti aktivnosti
tog društva. Navedeni zahtevi predstavljaju
dodatne zahteve za revizore, unete u Nacrt za-
kona.
14 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Poglavlje III – Obavljanje revizije (čl.
od 26. do 52. Nacrta)
Odredbe kojima se reguliše obaveznost re-
vizije, kao i pravila za obavljanje revizije, sa-
stavni su deo ovog poglavlja.
Subjekt revizije kod kojeg se vrši revizija
dužan je da zaključi ugovor o obavljanju zakon-
ske revizije s društvom za reviziju najkasni-
je do 30. septembra poslovne godine na koju se
revizija odnosi, odnosno do 30. novembra za
konsolidovane finansijske izveštaje. Odluku
o izboru revizora donosi Skupština ili drugi
nadležni organ utvrđen opštim aktom tog su-
bjekta o izboru društva za reviziju. Izuzetno,
subjekt revizije koji finansijske izveštaje
sastavlja sa stanjem na poslednji dan poslovne
godine koja je različita od kalendarske bira
društvo za reviziju najkasnije tri meseca pre
isteka tako određene poslovne godine na koju
se revizija odnosi.
Novina je da Nacrt zakona definiše ugo-
varanje zakonske revizije sa više društava
za reviziju od strane društva od javnog inte-
resa. Međusobna prava i obaveze društva za
reviziju i pravnog lica kod kojeg se vrši re-
vizija uređuju se ugovorom o reviziji, u skladu
sa zakonskim odredbama.
Odredbom člana 26. definiše se obaveznost
zakonske revizije u smislu ovog zakona. Revizi-
ja je obavezna za redovne godišnje finansijske
izveštaje velikih i srednjih pravnih lica raz-
vrstanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje
računovodstvo, javnih društava u skladu sa za-
konom kojim se uređuje tržište kapitala, neza-
visno od njihove veličine, kao i svih pravnih
lica, odnosno preduzetnika čiji ukupan prihod
ostvaren u prethodnoj poslovnoj godini prela-
zi 4.400.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Revizija je obavezna (zakonska) i za matična
pravna lica koja sastavljaju konsolidovane fi-
nansijske izveštaje u skladu sa zakonom kojim
se uređuje računovodstvo.
Reviziju redovnih godišnjih finansij-
skih izveštaja društava od javnog interesa
i svih konsolidovanih godišnjih finansij-
skih izveštaja velikih pravnih lica, u smi-
slu zakona kojim se uređuje računovodstvo,
može da obavlja društvo za reviziju koje u
radnom odnosu sa punim radnim vremenom
ima zaposlena najmanje četiri licencirana
ovlašćena revizora.
Članom 39. propisano je da revizorski izve-
štaj, kao minimum, mora da sadrži sledeće: 1)
identifikacione podatke o subjektu revizije
čiji su redovni godišnji finansijski izvešta-
ji ili konsolidovani godišnji finansijski
izveštaji predmet zakonske revizije; 2) naziv
redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja ili
konsolidovanog godišnjeg finansijskog izve-
štaja sa navođenjem datuma ili perioda koji je
obuhvaćen finansijskim izveštajem ili konso-
lidovanim finansijskim izveštajem; 3) opis
relevantnog zakonskog okvira koji je primenjen
prilikom sastavljanja redovnih godišnjih fi-
nansijskih izveštaja ili konsolidovanih go-
dišnjih finansijskih izveštaja; 4) opis obima
zakonske revizije i MSR u skladu sa kojim je iz-
vršena zakonska revizija; 5) mišljenje licenci-
ranog ovlašćenog revizora, koje može da bude
pozitivno, mišljenje sa rezervom ili negativno
i u njemu mora biti jasno navedeno sledeće: (1) da
li redovni godišnji finansijski izveštaji ili
konsolidovani godišnji finansijski izveštaji
pružaju istinit i pošten pregled finansijskog
položaja pravnog lica u skladu sa relevantnim
zakonskim okvirom i (2) da li su redovni godi-
šnji finansijski izveštaji u skladu sa posebnim
propisima koji uređuju poslovanje pravnog lica,
ako je to predviđeno tim propisima; 6) poseb-
na upozorenja i probleme na koje licencirani
ovlašćeni revizor želi da ukaže, ali bez iz-
ražavanja mišljenja sa rezervom.
Članom 39. tačka 5) predlagač je propustio
da unese kao vrstu revizorskog mišljenja:
uzdržavanje od izražavanja mišljenja. Nave-
deno nije u skladu sa ISA 705 – Modifikacije
mišljenja u izveštaju nezavisnog revizora.
ISA 705 ustanovljava tri vrste modifikova-
nih mišljenja. Naime, to su kvalifikovano
mišljenje, negativno mišljenje i uzdržavanje
od izražavanja mišljenja.
Društvo za reviziju, pored revizije, u okviru
svoje registrovane delatnosti može da obavlja
i usluge iz oblasti finansija i računovodstva,
finansijskih analiza i kontrola, poreskog i
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 15
AKTUELNA TEMA
drugih vrsta poslovnog savetovanja, procene
vrednosti kapitala, imovine i obaveza, sudskog
veštačenja, izrade i ekonomske ocene investi-
cionih projekata i druge srodne usluge, osim
ako posebnim propisom nije drukčije uređeno.
U slučaju da licencirani ovlašćeni revizor
ili društvo za reviziju pruža nerevizorske
usluge, osim usluga navedenih u čl. 44. i 45. ovog
zakona, subjektu revizije ili njegovom matičnom
ili zavisnom društvu u periodu od tri uzastop-
ne godine ukupna naknada za navedene usluge ne
sme biti viša od 70% prosečne nadoknade u po-
slednje tri godine za usluge zakonske revizije
subjekta revizije i, gde je primenjivo, njegovog
matičnog društva, zavisnog društva i konsoli-
dovanih godišnjih finansijskih izveštaja nave-
dene grupe.
Članovima 44. i 45. uvode se dodatne zabrane
za društvo za reviziju i ovlašćenog revizora u
odnosu na zabrane koje su u postojećem zakonu.
Odredbama člana 50. precizirana je zamena
društva za reviziju. Naime, navodi se da dru-
štvo za reviziju može da obavlja najviše 10
godina uzastopno reviziju kod istog obveznika
revizije od početka obavljanja revizije, osim
ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.
Nakon isteka maksimalno dozvoljenog perioda
društvo za reviziju ne može da obavlja reviziju
kod istog obveznika naredne 4 godine. Društva
za reviziju dužna su da najkasnije svake sedme
godine od početka obavljanja revizije finan-
sijskih izveštaja kod istog obveznika revi-
zije izvrše zamenu licenciranog ovlašćenog
revizora, potpisnika revizorskog izveštaja,
odnosno ključnog revizorskog partnera. Licen-
cirani ovlašćeni revizor, odnosno ključni
revizorski partner može ponovo da obavlja re-
viziju kod istog obveznika revizije tri godine
od datuma potpisivanja poslednjeg revizorskog
izveštaja za tog obveznika u skladu sa uslovima
ovog člana Zakona.
Članom 51. navodi se zabrana zapošljavanja
članova revizorskog tima i drugih lica koja
nisu licencirani ovlašćeni revizori, a uče-
stvovala su u revizijskom angažmanu kod su-
bjekta revizije. Ključni revizorski partner ili
licencirani ovlašćeni revizor koji obavlja
zakonsku reviziju u ime društva za reviziju kod
subjekta revizije, pre isteka roka od najmanje
jedne godine ili, u slučaju zakonske revizije su-
bjekata od javnog interesa, pre isteka roka od
najmanje dve godine od kada je prestao da obavlja
poslove licenciranog ovlašćenog revizora ili
ključnog partnera u reviziji u vezi sa angažma-
nom na reviziji, ne može da zauzme ključni po-
ložaj na izvršnim rukovodećim pozicijama kod
subjekta revizije, kada je to relevantno, zatim
ne može da postane član Komisije za reviziju,
odnosno, ako takav odbor ne postoji, član tela
koje obavlja funkcije koje su ekvivalentne funk-
cijama Komisije za reviziju, kao i što ne može
da postane član nadzornog organa subjekta revi-
zije.
Navedenu odredbu zabrane konkurencije
u smislu zapošljavanja kod subjekta revizije
treba uskladiti sa Zakonom o radu. Naime, član
162. Zakona o radu propisuje sledeće: Ugovorom
o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i
uslove zabrane konkurencije u smislu člana 161.
ovog zakona po prestanku radnog odnosa, u roku
koji ne može da bude duži od dve godine po pre-
stanku radnog odnosa.
Zabrana konkurencije iz stava 1. ovog člana
može se ugovoriti ako se poslodavac ugovorom o
radu obaveže da će zaposlenom isplatiti nov-
čanu naknadu u ugovorenoj visini.
Poglavlje IV – Komisija za reviziju
u privrednom društvu i interni
revizor (čl. 53. i 54. Nacrta)
Ovo poglavlje sadrži odredbe o obrazovanju
i sastavu Komisije za reviziju (odbor za praćenje
poslovanja), kao nezavisnog tela, koju su dužna
da obrazuju sva pravna lica koja pripadaju gru-
pi društava od javnog interesa, kao i odredbe
koje se odnose na ovlašćenog internog revizo-
ra. Saglasno članu 53. izbor članova Komisije za
reviziju, kao i delokrug njenog rada, propisani
su zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Članom 53. propisano je da najmanje jedan član
Komisije za reviziju mora biti kompetentan za
oblast računovodstva i/ili revizije.
Mišljenja smo da navedena odredba nije
usklađena sa članom 410. Zakona o privrednim
društvima, koji propisuje sledeće: Najmanje je-
dan član Komisije za reviziju mora biti lice koje
je ovlašćeni revizor u skladu sa zakonom kojim
se uređuje računovodstvo i revizija ili koje ima
odgovarajuća znanja i radno iskustvo u oblasti
finansija i računovodstva, a koje je nezavisno od
društva u smislu člana 392. ovog zakona.
16 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Dakle, u Nacrtu zakona o reviziji ne može da
piše da to mora biti lice koje je kompetentno
za oblast računovodstva ili revizije, već onako
kako propisuje Zakon o privrednim društvima
na koji se i poziva, da u praksi ne bi bilo nedou-
mica, jer se ovako kako je napisano može tumači-
ti da lice koje je kompetentno za oblast revizije
može da bude lice koje nije ovlašćeni revizor.
Poglavlje V – Komora ovlašćenih
revizora (čl. od 55. do 74. Nacrta)
Navedeno poglavlje obuhvata odredbe kojima
se bliže uređuje status i sedište Komore, član-
stvo u Komori, zaštita podataka, način finan-
siranja, a definišu se i poslovi koje je Komora
u vršenju zakonom poverenih ovlašćenja dužna
da obavlja, kao i njeni ostali poslovi.
U skladu sa odredbama člana 74, nadzor nad
zakonitošću rada i akata Komore obavljaju Mi-
nistarstvo i Komisija.
Pretpostavljamo da je predlagač prevideo
organe Komore ovlašćenih revizora koji vrše
nadzor nad zakonitošću rada i akata, što je
propisano Statutom Komore. U skladu sa istim,
navedenu odredbu neophodno je preformulisati
tako da glasi da nadzor nad zakonitošću rada i
akata sprovode organi Komore i Ministarstvo.
Po našem mišljenju, Komisija ne može imati
nadzornu ulogu jer Komora ima svoje organe.
Poglavlje VI – Kontrola
kvaliteta rada društava za
reviziju, samostalnih revizora
i licenciranih ovlašćenih
revizora (čl. od 75. do 101. Nacrta)
U ovom poglavlju nalaze se odredbe kojima se
uređuju pojam, predmet i učestalost kontrole
kvaliteta rada, određuje se telo nadležno za
sprovođenje te kontrole i propisuju uslovi za
obavljanje iste. U okviru ovog poglavlja obrađe-
na je materija vezana za primenu i poštovanje
procesnih pravila u postupku kontrole, kao i
materija u vezi sa pravima i obavezama ovla-
šćenih lica nadzornog organa, odnosno kontro-
lisanih lica. Takođe, propisane su i različite
vrste mera koje se mogu preduzeti u postupku
nadzora nad radom društava za reviziju, samo-
stalnih revizora i licenciranih ovlašćenih
revizora. U ovo poglavlje Nacrta zakona unete
su značajne izmene.
Predloženo je da kontrola kvaliteta rada
pređe iz nadležnosti Komore u nadležnost Ko-
misije, čime se povećava princip nezavisnosti.
Saglasno odredbama člana 75, Komisija obavlja
kontrolu kvaliteta rada društava za reviziju,
samostalnih revizora i licenciranih ovlašće-
nih revizora radi provere da li se pri obavlja-
nju revizije postupa u skladu sa MSR i odredbama
ovog zakona.
S obzirom na to da je Odbor za javni nadzor po
trenutnom zakonu vršio nadzor nad obavljanjem
revizije, odnosno kontrolu kvaliteta rada, kao
i da je ta nadležnost prešla na Komisiju, iz toga
proizlazi da treba ukinuti navedeni odbor.
Pored obrazloženja da je nadležnost prešla
na Komisiju, neophodno je imati u vidu i aspekt
troškova koji podrazumeva plaćanje za članove
navedenog odbora koji više nema funkciju koju
je imao po postojećem zakonu.
Saglasno odredbama člana 77. definisane
su redovne i vanredne kontrole. Redovna kon-
trola kvaliteta rada društava za reviziju
obavlja se u skladu sa godišnjim planom prove-
re kvaliteta rada društava za reviziju, samo-
stalnih revizora i licenciranih ovlašćenih
revizora, koji donosi Komisija uz prethodnu
saglasnost Ministarstva. Na osnovu analize
rizika Komisija obavlja redovnu kontrolu kva-
liteta rada društava za reviziju i samostal-
nih revizora najmanje jednom u šest godina, a
kod društva za reviziju koje obavlja reviziju
društava od javnog interesa koja su klasifiko-
vana kao velika pravna lica u skladu sa propi-
sima kojima se uređuje računovodstvo najmanje
jednom u tri godine, odnosno jednom u šest go-
dina kod ostalih društava od javnog interesa,
što je u potpunosti usklađeno sa regulativom
EU. Vanrednu kontrolu kvaliteta rada društa-
va za reviziju može da pokrene Komisija po do-
bijanju obaveštenja od Narodne banke Srbije,
Komore, nadležnih sudova i drugih organa da
postoji osnovana sumnja da društvo za reviziju
ne obavlja reviziju u skladu sa ovim zakonom
i MSR. Vanrednu kontrolu može da pokrene i
Komisija ukoliko u okviru svojih nadležno-
sti, uređenih zakonom, utvrdi da društvo za
reviziju ne obavlja reviziju u skladu sa ovim
zakonom i MSR, kao i na predlog akcionara i
vlasnika udela.
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 17
AKTUELNA TEMA
Odredbama čl. od 87 do 93. definisane su i
opisane mere koje Komisija u postupku kontro-
le kvaliteta rada može da izrekne društvu za
reviziju i/ili samostalnom ovlašćenom revi-
zoru: javna opomena, privremena zabrana oba-
vljanja zakonske revizije, oduzimanje dozvole za
obavljanje revizije, uslovno oduzimanje dozvo-
le za obavljanje revizije, zabrana za osnivače
i članove administrativnog organa društva za
reviziju, kao i novčana kazna.
Odredbama čl. od 94. do 99. definisane su
i opisane mere koje Komisija može da izrekne
licenciranim ovlašćenim revizorima u po-
stupku kontrole kvaliteta rada: opomena, javna
opomena, uslovno oduzimanje licence, oduzima-
nje licence, kao i novčana kazna.
Poglavlje VII – Javni nadzor nad
obavljanjem revizije (čl. od 102. do
110. Nacrta)
U okvir ovog poglavlja ulaze odredbe o delo-
krugu rada Komisije, načinu obavljanja poslova,
merama u postupku nadzora, načinu finansira-
nja i nadležnostima Komisije poverenih ovim
zakonom, a tu su i delovi koji se odnose na izme-
njenu ulogu Odbora za javni nadzor i međusobno
priznavanje regulative država članica u pogle-
du javnog nadzora i zaštite podataka.
Poglavlje VIII – Međunarodna saradnja
(čl. od 111. do 113. Nacrta)
Odredbe kojima se uređuju pitanja saradnje u
oblasti revizije između nadležnih domaćih i
institucija država članica EU, odnosno trećih
zemalja, kao i druga pitanja u vezi sa međunarod-
nom saradnjom sastavni su deo ovog poglavlja.
Međunarodna saradnja uređena je u skladu sa za-
htevima regulative EU.
Poglavlje IX – Kaznene odredbe (čl. od
114. do 116. Nacrta)
Pomenuto poglavlje sadrži odredbe o kazna-
ma koje mogu da se izreknu u slučaju kršenja, od-
nosno nepoštovanja odredbi ovog zakona. Radi
podizanja kvaliteta revizorskog izveštavanja
unapređen je i obuhvat mera (kazni) koje mogu
biti izrečene za nepoštovanje zakona i pravila
struke, kao i njihova efikasnost.
Kao novina u odnosu na dosadašnje rešenje
predviđeno je izricanje administrativnih
novčanih kazni društvima za reviziju i revi-
zorima, koje će izricati direktno nadzorno
telo (Komisija), umesto dosadašnjeg rešenja
po kojem su novčane kazne mogle da se izriču
jedino u obliku privrednog prestupa, odnosno
prekršaja (skraćuje se vreme i ubrzava postu-
pak za izricanje novčane kazne).
Novčano mogu biti kažnjeni: obveznici
revizije koji ne poštuju odredbe ovog zakona,
kao pravno lice kod kojeg se vrši revizija,
društvo od javnog interesa ako nije osnovalo
Komisiju za reviziju, Komora, odgovorno lice
Komore, u slučaju da svoje obaveze ne ispunja-
vaju u skladu sa ovim zakonom.
Poglavlje X – Prelazne i završne
odredbe (čl. od 117. do 127. Nacrta)
Ovo poglavlje sadrži odredbe kojima se uspo-
stavlja kontinuitet sa postojećom regulativom u
oblasti revizije, a propisuje se i vreme stupanja
na snagu odredbi ovog zakona i prestanak prime-
ne dosadašnje regulative.
Saglasno članu 120, društva za reviziju du-
žna su da usklade svoje poslovanje sa odredbama
ovog zakona najkasnije u roku od godinu dana od
dana njegovog stupanja na snagu, kao i da o tome
obaveste Komisiju i Komoru.
Odredbama člana 121. propisano je da se li-
cima koja su do dana stupanja na snagu ovog za-
kona stekla profesionalno zvanje ovlašćeni
revizor, odnosno ovlašćeni interni revizor,
u skladu sa ranije važećom zakonskom regulati-
vom priznaje stručno zvanje ovlašćeni revizor,
odnosno ovlašćeni interni revizor, u skladu sa
ovim zakonom.
Definisano je stupanje na snagu ovog zakona
počev od 1. januara 2020. godine. PS