U broju 2/2019 ovog časopisa detaljno su predstavljene nadležnosti Budžetske inspekcije, odnosno ko su korisnici javnih sredstava i koga kontroliše Budžetska inspekcija. U ovom tekstu detaljnije je obrađena tema u vezi sa Programom rada Budžetske inspekcije, odnosno na koji način se vrši izbor subjekata inspekcijske kontrole Budžetske inspekcije, koji podzakonski akti regulišu ovu oblast, koji kriterijumi se uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja Programa rada Budžetske inspekcije i na koji način se vrši njihovo vrednovanje.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2019%2F04%2FPS28-91.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 91
BUDŽETSKI KORISNICI
Dipl. ekon. Maja Jovanović, viši budžetski inspektor u Ministarstvu finansija
Na koji način se vrši izbor
subjekata inspekcijske kontrole
Budžetske inspekcije – program
rada Budžetske inspekcije
U broju 2/2019 ovog časopisa detaljno su predstavljene nadležnosti Budžetske
inspekcije, odnosno ko su korisnici javnih sredstava i koga kontroliše Bu-
džetska inspekcija. U ovom tekstu detaljnije je obrađena tema u vezi sa Progra-
mom rada Budžetske inspekcije, odnosno na koji način se vrši izbor subjekata
inspekcijske kontrole Budžetske inspekcije, koji podzakonski akti regulišu
ovu oblast, koji kriterijumi se uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja Progra-
ma rada Budžetske inspekcije i na koji način se vrši njihovo vrednovanje.
Funkcija i nadležnost Budžetske
inspekcije kao polazna osnova
prilikom izrade Programa rada
Budžetskoj inspekciji Ministarstva finansi-
ja, članom 84. Zakona o budžetskom sistemu („Sl.
glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12,
62/13, 63/13 – ispr., 108/13, 142/14, 68/15, 103/15,
99/16, 113/17 i 95/2018), povereno je vršenje po-
slova inspekcijske kontrole primene zakona u
oblasti materijalno-finansijskog poslovanja
i namenskog i zakonitog korišćenja sredstava
korisnika budžetskih sredstava, organizacija,
preduzeća, pravnih lica i drugih subjekata iz
čl. 84. Zakona o budžetskom sistemu.
Takođe, Budžetskoj inspekciji Ministarstva
finansija poverene su i isključive nadležnosti
nadzora nad primenom sledećih zakona:
92 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
1. Zakona o rokovima izmirenja novčanih obave-
za u komercijalnim transakcijama („Sl. glasnik
RS”, br. 119/12, 68/15 i 113/17),
2. Zakona o načinu određivanja maksimalnog bro-
ja zaposlenih u javnom sektoru („Sl. glasnik RS”,
br. 68/15, 85/15 – US i 81/16 – US),
3. Zakona o registru zaposlenih, izabranih, ime-
novanih, postavljenih i angažovanih lica kod
korisnika javnih sredstava („Sl. glasnik RS”,
br. 68/15 i 79/15 – ispr.),
4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima
(„Sl. glasnik RS”, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 –
odluka US, 55/14, 96/15 – dr. zakon, 9/16 – odluka
US, 24/18, 41/18, 41/18 – dr. zakon i 87/18),
5. Zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u jav-
nom sektoru („Sl. glasnik RS”, br. 93/2012).
O isključivim nadležnostima nadzora nad
primenom pomenutih zakona i načinu vršenja
inspekcijske kontrole Budžetske inspekcije
biće više reči u narednom tekstu u okviru
ciklusa „Budžetska inspekcija”.
Na ovom mestu bitno je samo napomenuti da se
tokom postupka izrade Programa rada Budžetske
inspekcije, kada se vrši izbor subjekata inspek-
cijske kontrole, naročito vodi računa da se u
Program rada uvrsti i kontrola primene zakona
u kojima je isključiva nadležnost nadzora nad
primenom istih poverena Budžetskoj inspekciji.
Nadležnost Budžetske inspekcije polazna
je osnova za izbor subjekata kontrole radi
sticanja predstave o širini i raznovrsnosti
korisnika javnih sredstava koji su u njenoj nadle-
žnosti, čije je poslovanje i postupanje predmet
praćenja, analize i razmatranja tokom redovnih
aktivnosti Budžetske inspekcije i u toku postupka
izrade Programa rada Budžetske inspekcije.
Naime, poslove Budžetske inspekcije obavlja
Ministarstvo finansija u cilju vršenja inspek-
cijske kontrole nad:
1) direktnim i indirektnim korisnicima budžet-
skih sredstava;
2) organizacijama za obavezno socijalno osigu-
ranje;
3) javnim preduzećima osnovanim od strane Re-
publike Srbije, pravnim licima osnovanim od
strane tih javnih preduzeća, pravnim licima
nad kojima Republika Srbija ima direktnu ili
indirektnu kontrolu nad više od 50% kapita-
la ili više od 50% glasova u Upravnom odboru,
kao i nad drugim pravnim licima u kojima javna
sredstva čine više od 50% ukupnog prihoda;
4) autonomnim pokrajinama i jedinicama lokal-
ne samouprave, javnim preduzećima osnovanim
od strane lokalne vlasti, pravnim licima osno-
vanim od strane tih javnih preduzeća, pravnim
licima nad kojima lokalna vlast ima direktnu
ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapi-
tala ili više od 50% glasova u Upravnom odboru,
kao i nad drugim pravnim licima u kojima javna
sredstva čine više od 50% ukupnog prihoda;
5) pravnim licima i drugim subjektima kojima
su direktno ili indirektno doznačena budžetska
sredstva za određenu namenu, pravnim licima i
drugim subjektima koji su učesnici u poslu koji je
predmet kontrole i subjektima koji koriste bu-
džetska sredstva po osnovu zaduživanja, subven-
cija, ostale državne pomoći u bilo kom obliku,
donacija, dotacija i dr.
Prema Spisku korisnika javnih sredstava
koji je objavljen u „Službenom glasniku RS” broj
105/2018, a dostupan je na internet adresi Mini-
starstva finansija – Uprave za trezor, eviden-
tiranih korisnika javnih sredstava ima ukupno
10.534.
Evidentirani korisnici javnih sredstava
razvrstani su po sledećim grupama:
I. Korisnici javnih sredstava koji su uklju-
čeni u konsolidovani račun trezora Republike
Srbije – trezor 601 – ukupno 9.189 korisnika, od
čega je:
a. korisnika budžetskih sredstava – ukupno 2.685
(tip KJS: 1 i 2);
b. korisnika iz grupe organizacija za obavezno
socijalno osiguranje – ukupno 352 (tip KJS: 9 i
10);
c. drugih korisnika javnih sredstava – ukupno 42
(tip KJS: 6);
d. korisnika budžetskih sredstava AP Vojvodine
– trezor 581 – ukupno 53 (tip KJS: 0, 1 i 2);
e. korisnika budžetskih sredstava jedinica lo-
kalne samouprave – lokalni trezori – ukupno
6.057 (tip KJS: 0, 1 i 2):
1) gradovi – ukupno 1.767 korisnika,
2) opštine – ukupno 4.290 korisnika.
II. Ostali korisnici javnih sredstava koji
nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa
trezora, a pripadaju javnom sektoru – ukupno
1.345 korisnika (tip KJS: 7).
Imajući u vidu ovako veliki broj korisnika
javnih sredstava, od ključne je važnosti da iz-
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 93
BUDŽETSKI KORISNICI
bor subjekata kontrole bude adekvatan, kao i
da u Program rada budu uvršteni subjekti kod
kojih su „anomalije” u postupanju i upravljanju
sa javnim resursima najizraženije i prouzrokuju
najveće negativne posledice za ceo sistem.
Budžetska inspekcija poslove inspekcijske
kontrole obavlja po Programu rada koji utvrđuje
ministar po predlogu rukovodioca Budžetske in-
spekcije. Važno je da se na ovom mestu istakne da
je Zakonom propisano da je rad Budžetske inspek-
cije nezavisan i samostalan, kao i da su način
rada, ovlašćenja i obeležja Budžetske inspekci-
je bliže uređeni Uredbom o radu, ovlašćenjima
i obeležjima Budžetske inspekcije („Sl. glasnik
RS”, br 93/17 – u daljem tekstu: Uredba).
Postupak izrade Programa rada
Budžetske inspekcije
Prijave nepravilnosti, nezakonitosti i
prevara u korišćenju budžetskih i drugih
javnih sredstava
Zakonom o budžetskom sistemu propisano je
da se Program rada Budžetske inspekcije sačinja-
va prvenstveno na osnovu prijava, predstavki,
prigovora i zahteva za vršenje inspekcijske
kontrole pristiglih od organa, organizacija,
pravnih i fizičkih lica.
Budžetska inspekcija u proseku tokom godine
primi oko 300 podnesaka, od čega se većina od-
nosi na predstavke, prijave i zahteve za vrše-
nje inspekcijske kontrole podnete od strane
državnih organa, tužilaštva, agencija, fi-
zičkih i drugih lica. Ostali podnesci ili se
ne odnose na zahteve za vršenje inspekcijske
kontrole ili se prosleđuju drugim nadležnim
organima na dalje postupanje.
Svaka pristigla prijava uzima se u razmatra-
nje i služi za određivanje budućih aktivnosti
Budžetske inspekcije u zavisnosti od značaja i
veličine pojave na koju se u prijavama ukazuje.
ëU cilju stvaranja uslova da svi građani,
državni i drugi organi, institucije i
udruženja mogu da dostave saznanja o nepra-
vilnostima i nezakonitostima u postupanju i
korišćenju budžetskih i drugih javnih sredsta-
va, što za posledicu može da ima nanošenje
štete nacionalnom budžetu (budžetu Republike
Srbije, autonomne pokrajine i/ili jedinice lo-
kalne samouprave), omogućeno je da se Sektoru
za budžetsku inspekciju u Ministarstvu finan-
sija, pored redovne pošte, prijava dostavlja i
elektronskim putem.
U prijavi je potrebno navesti što precizni-
je i detaljnije informacije i, ukoliko je mogu-
će, prateću dokumentaciju. Prijava može biti
i anonimna, a ukoliko nije, identitet lica koje
izvrši prijavu čuva se u tajnosti.
Prikupljanje podataka i analiza stanja u
oblastima kontrole iz delokruga Budžetske
inspekcije
Zakonom o inspekcijskom nadzoru propisano
je da je inspekcija dužna da prikuplja podatke i
prati i analizira stanje u oblasti inspekcijskog
nadzora koja je u njenom delokrugu, kao i da ti
poslovi uključuju prikupljanje i analizu podata-
ka dobijenih pomoću kontrolnih lista, vođenjem
anketa i istraživanja javnog mnjenja i drugim ne-
posrednim prikupljanjem podataka pribavljenih
od državnih organa, organa autonomne pokraji-
ne i jedinice lokalne samouprave i drugih ima-
laca javnih ovlašćenja, statističkih
i drugih
podataka, kao i prikupljanje i analizu inspekcij-
ske, upravne, sudske i poslovne prakse iz odgo-
varajućih oblasti inspekcijskog nadzora i druge
srodne poslove.
Tokom godine Budžetska inspekcija u okviru
svojih redovnih aktivnosti prati i analizira
stanje u oblastima inspekcijske kontrole koje su
u njenom delokrugu.
Ulazni i izlazni podaci
Prilikom izrade Programa rada Budžetske in-
spekcije prvenstveno se razmatraju sve prijave,
predstavke, prigovori i zahtevi za vršenje in-
spekcijske kontrole pristigli od organa, orga-
nizacija, pravnih i fizičkih lica tokom godine,
ali se u obzir uzimaju i podaci koji su rezultat
praćenja i analiziranja stanja u oblastima koje
su predmet inspekcijske kontrole.
Programom rada koji se donosi na kraju jedne
godine utvrđuje se:
1. broj subjekata kontrole koji će biti kontroli-
san u narednoj godini,
2. vrsta subjekata kontrole kod kojih će biti iz-
vršena inspekcijska kontrola i
3. raspored resursa koji su na raspolaganju.
94 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
Prilikom izrade Programa rada imaju se u
vidu i potrebe za vršenjem vanrednih inspek-
cijskih kontrola.
Dakle, Budžetska inspekcija poslove inspek-
cijske kontrole obavlja po Programu rada koji
utvrđuje ministar finansija prvenstveno na
osnovu prijava, predstavki, prigovora i zahteva
za vršenje kontrole pristiglih od organa, or-
ganizacija, pravnih i fizičkih lica, dok se izu-
zetno, a po zahtevu ministra i iskazanoj potrebi
vrše vanredne inspekcijske kontrole, koje nisu
bile predviđene u Programu rada, pri čemu broj
vanrednih kontrola može da utiče na procenat
izvršenja redovnih kontrola u proporcional-
noj srazmeri.
Izbor subjekata inspekcijske kontrole
Izbor subjekata inspekcijske kontrole vrši
se na osnovu analize i procene rizika na na-
čin koji je propisan Uredbom i Pravilnikom o
posebnim elementima procene rizika, učesta-
losti vršenja inspekcijskog nadzora, odnosno
kontrole na osnovu procene rizika i posebnim
elementima programa inspekcijskog nadzora,
odnosno kontrole iz delokruga Budžetske inspek-
cije („Sl. glasnik RS”, br. 90/18 – u daljem tekstu:
Pravilnik).
Uredbom je propisano da je izbor subjekata
inspekcijske kontrole, koji je obuhvaćen Progra-
mom rada Budžetske inspekcije, rezultat analize
i procene rizika, koje se vrše na osnovu šest
kriterijuma, dok su Pravilnikom propisani
posebni elementi procene rizika, učestalost
vršenja, odnosno utvrđivanje prioriteta vr-
šenja inspekcijske kontrole na osnovu procene
rizika i posebni elementi programa inspekcij-
ske kontrole u oblastima iz delokruga Budžetske
inspekcije.
Kriterijumi koji su propisani Uredbom i na
osnovu kojih se vrši analiza i procena rizika
jesu:
1) sadržaj prijava, predstavki, prigovora i za-
hteva za vršenje inspekcijske kontrole;
2) nezakonitosti, odnosno nepravilnosti na
koje se ukazuje;
3) nivoi izvesnosti da je učinjena povreda zako-
na, odnosno kažnjivo delo;
4) ostvareni promet novčanih sredstava preko
poslovnih računa subjekata inspekcijske kon-
trole;
5) ravnomerna zastupljenost subjekata inspek-
cijske kontrole po nivoima finansiranja, de-
latnostima i teritorijalnoj pripadnosti;
6) učestalost i broj prijava koje su podnete pro-
tiv istog subjekta inspekcijske kontrole i dr.
Pravilnik kojim su propisani posebni ele-
menti procene rizika, učestalost vršenja,
odnosno utvrđivanje prioriteta vršenja in-
spekcijske kontrole na osnovu procene rizika
i posebni elementi programa rada Budžetske in-
spekcije jeste novina u radu Budžetske inspekcije
i donet je krajem 2018. godine kao rezultat uskla-
đivanja rada Budžetske inspekcije sa odredbama
Zakona o inspekcijskom nadzoru (član 9. stav 10),
sve u skladu sa odredbama Zakona o budžetskom
sistemu (član 90. stav 2).
Ovim pravilnikom, u delu kojim su uređeni
posebni elementi za procenu rizika, propisano
je da se izbor subjekata kontrole vrši na osno-
vu analize i procene rizika, kao i da se u cilju
utvrđivanja prioriteta u postupanju Budžetske
inspekcije primenjuju posebni elementi za pro-
cenu rizika.
Posebni elementi procene rizika, utvrđe-
ni Pravilnikom, navedeni su po značaju:
● zahtevi za postupanje upućeni od strane
tužilaštva, organa unutrašnjih poslova i
ministarstava, prijave, predstavke građana i
drugih organa i organizacija;
● nepostupanje u skladu sa zakonskim propi-
sima;
● visina i značaj nezakonitosti, odnosno ne-
pravilnosti na koju se ukazuje (šteta po budžet);
● učestalost i broj prijava koje su podnete
protiv istog subjekta inspekcijske kontrole;
● događaji ili radnje koje mogu da ugroze
ugled države i državnih organa.
Utvrđivanje stepena rizika
Stepen rizika se utvrđuje kao proizvod vero-
vatnoće nastanka štetnih posledica i uticaja –
težine štetnih posledica (tabela 1 i 2).
Verovatnoća nastanka štetnih posledica u
obavljanju inspekcijskih kontrola procenjuje
se na osnovu prethodnog postupanja nadziranog
subjekta.
Za utvrđenu verovatnoću nastanka štetnih
posledica i težinu štetnih posledica utvrđuje
se stepen rizika od 1 do 25.
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 95
BUDŽETSKI KORISNICI
Tabela 1: Metoda 5 x 5 – matrica rizika
Verovatnoća
Uticaj – štetna posledica
1 2 3 4 5
Kritična 5 5 10 15 20 25
Visoka 4 4 8 12 16 20
Srednja 3 3 6 9 12 15
Niska 2 2 4 6 8 10
Neznatna 1 1 2 3 4 5
Tabela 2: Stepen rizika
Brojčana vrednost rizika Kvalitativni opis rizika
1, 2 neznatan
3, 4, 5 nizak
6, 8, 9 srednji
10, 12, 15, 16 visok
20, 25 kritičan
Rangiranje stepena rizika
Za utvrđenu verovatnoću nastanka štetnih
posledica i težinu štetnih posledica utvrđuje
se stepen rizika od 1 do 25, tako da su:
● sistemi kontrole sa indeksom rizika 1 i 2 –
neznatnog rizika,
● sistemi kontrole sa indeksom rizika 3, 4 i
5 – niskog rizika,
● sistemi kontrole sa indeksom rizika 6, 8 i
9 – srednjeg rizika,
● sistemi kontrole sa indeksom rizika 10, 12, 15
i 16 – visokog rizika i
● sistemi kontrole sa indeksom rizika 20 i 25
– kritični.
Verovatnoća nastanka štetnih posledica
jeste subjektivna procena u obavljanju inspek-
cijskih kontrola i procenjuje se na osnovu
prethodnog postupanja nadziranog subjekta. Nu-
merička vrednost verovatnoće nastanka štet-
nih posledica iskazuje se bodovima od 1 do 5.
Težina štetnih posledica rezultat je vred-
novanja posebnih elemenata za procenu rizika u
oblasti materijalno-finansijskog poslovanja i
namenskog i zakonitog korišćenja javnih sred-
stava. Numerička vrednost težine štetnih po-
sledica iskazuje se bodovima od 1 do 5.
Numerička vrednost posebnih elemenata
za procenu rizika u oblasti materijalno-fi-
nansijskog poslovanja i namenskog i zakonitog
korišćenja javnih sredstava dobija se kao arit-
metička sredina numeričkih vrednosti za pri-
menljive kriterijume posebnih elemenata.
U nastavku su obrazloženi posebni elementi
za procenu rizika u oblasti materijalno-finan-
sijskog poslovanja i namenskog i zakonitog kori-
šćenja javnih sredstava.
I. Zahtevi za postupanje upućeni od strane tu-
žilaštva, organa unutrašnjih poslova i mini-
starstava, prijave, predstavke građana i drugih
organa i organizacija
Stepen rizika za ovaj element rizika utvrđen
je na sledeći način:
Rang Opis
1 nedokumentovane prijave i predstavke
2 dokumentovane prijave
3 prijave i predstavke drugih državnih organa i
organizacija koji nisu sproveli kontrolu
4 prijave i predstavke drugih državnih organa i
organizacija koji su sproveli kontrolu
5 zahtevi tužilaštva i sudova
II. Nepostupanje u skladu sa zakonskim propi-
sima
Stepen rizika za ovaj element rizika utvrđen
je na sledeći način:
Rang Opis
1 subjekt kontrole primenjuje propise
2 subjekt kontrole pogrešno primenjuje propis
(ukazivanje na nepravilnost)
3 subjekt kontrole ne primenjuje propise čime
čini prekršaj (ukazivanje na nezakonitost)
4 subjekt kontrole ne primenjuje propise čime
čini privredni prestup
5 subjekt kontrole ne primenjuje propise čime
čini krivično delo
III. Visina i značaj nezakonitosti, odnosno
nepravilnosti na koju se ukazuje – šteta po bu-
džet (apsolutni iznos)
Stepen rizika za ovaj element rizika utvrđen
je na sledeći način:
Rang Vrednost
1 ≤ 1.000.000
2 ≤ 5.000.000
3 ≤ 10.000.000
4 ≤ 20.000.000
5 > 30.000.000
IV. Učestalost i broj prijava koje su podnete
protiv istog subjekta inspekcijske kontrole
Stepen rizika za ovaj element rizika utvrđen
je na sledeći način:
Rang Opis
1 ne postoje prethodne prijave, predstavke,
prigovori ili zahtevi
2 tri prethodne prijave, predstavke, prigovora
ili zahteva
3 četiri prethodne prijave, predstavke,
prigovora ili zahteva
4 pet prethodnih prijava, predstavki, prigovora
ili zahteva
5 više od pet prethodnih prijava, predstavki,
prigovora ili zahteva
96 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
V. Događaji ili radnje koje mogu da ugroze
ugled države i državnih organa
Stepen rizika za ovaj element rizika utvrđen
je na sledeći način:
Rang Opis predstavke
1 ne postoji nepoželjna objava u medijima niti
negativna kampanja masovnih medija koja se
odnosi na subjekt kontrole
2 pojedinačne objave u medijima protiv subjekta
kontrole
3 postoji učestala nepoželjna objava u medijima
protiv subjekta kontrole
4 postoji negativna kampanja masovnih medija
protiv subjekta kontrole
5 saznanja o preduzetim merama od strane
državnih institucija
Stepen rizika određuje se na osnovu procene
rizika i nakon toga utvrđuje se prioritet vrše-
nja inspekcijske kontrole kod korisnika javnih
sredstava.
Inspekcijska kontrola se neće vršiti ako je
procenjeni rizik neznatan ili kada se promene
elementi na osnovu kojih je izvršena procena ri-
zika, pa se naknadno utvrdi da je rizik neznatan.
U postupku razmatranja prijava, predstavki,
prigovora i zahteva za vršenje inspekcijske
kontrole donosi se odluka o učestalosti, odno-
sno o prioritetu vršenja inspekcijske kontro-
le kod subjekta kod koga je procenjen, odnosno
utvrđen nizak, srednji, visok ili kritičan ste-
pen rizika.
Posebni elementi Programa Budžetske
inspekcije
U posebne elemente Programa rada Budžetske
inspekcije spadaju:
1) započete inspekcijske kontrole iz Programa
rada Budžetske inspekcije za prethodnu godinu;
2) broj i vrsta subjekata kod kojih je planirana
redovna inspekcijska kontrola;
3) rok za završetak planiranih aktivnosti.
Drugi faktori od uticaja na posebne
elemente Programa rada
Pored nabrojanih metoda i postupaka koji
se koriste prilikom izrade Programa rada, na
broj subjekata inspekcijske kontrole, kao jedan
od posebnih elemenata Programa rada, utiču
svakako i raspoloživi kadrovski kapaciteti
Budžetske inspekcije, kao jedan od bitnih fak-
tora koji utiče na obim kontrola koje će biti
sprovedene.
Zaključak
Imajući sve navedeno u vidu može da se za-
ključi da Budžetska inspekcija organizuje svoje
aktivnosti i utvrđuje Program rada, vodeći
pritom računa da pravilno utvrdi prioritete u
postupanju, kao i da izbor subjekata inspekcijske
kontrole bude rezultat analize i procene rizi-
ka na osnovu prethodno precizno definisanih i
vrednovanih kriterijuma.
Postupajući na ovaj način, Budžetska inspek-
cija obezbeđuje da u njen Program rada budu
prvenstveno uvršteni subjekti inspekcijske
kontrole kod kojih je procenjen najviši ste-
pen rizika u poslovanju i postupanju prilikom
upravljanja javnim resursima u Republici Sr-
biji.
I na kraju, potrebno je istaći i to da krajnji
rezultat postupka inspekcijske kontrole, koji
se ogleda u merama i primenjenim instrumen-
tima za sankcionisanje otkrivenih nezakonito-
sti, odnosno disciplinovanju korisnika javnih
sredstava, u velikoj meri zavisi od adekvatnog
izbora subjekata inspekcijske kontrole.
Na kraju, doprinos Budžetske inspekcije una-
pređenju ukupne finansijske discipline kori-
snika javnih sredstava prilikom upravljanja
javnim resursima Republike Srbije, koji je jedan
od osnovnih ciljeva zbog kojih Budžetska inspek-
cija i postoji, uslovljen je i adekvatnim izbo-
rom subjekata inspekcijske kontrole i zbog toga
mora da mu se posveti značaj koji i zaslužuje.
Više o instrumentima koji stoje na raspo-
laganju Budžetskoj inspekciji i koji se koriste
za sankcionisanje otkrivenih nezakonitosti u
postupanju odgovornih lica korisnika javnih
sredstava u jednom od narednih izdanja časo-
pisa u okviru ciklusa „Budžetska inspekcija”.
PS
BUDŽETSKI KORISNICI
Dipl. ekon. Maja Jovanović, viši budžetski inspektor u Ministarstvu finansija
Na koji način se vrši izbor
subjekata inspekcijske kontrole
Budžetske inspekcije – program
rada Budžetske inspekcije
U broju 2/2019 ovog časopisa detaljno su predstavljene nadležnosti Budžetske
inspekcije, odnosno ko su korisnici javnih sredstava i koga kontroliše Bu-
džetska inspekcija. U ovom tekstu detaljnije je obrađena tema u vezi sa Progra-
mom rada Budžetske inspekcije, odnosno na koji način se vrši izbor subjekata
inspekcijske kontrole Budžetske inspekcije, koji podzakonski akti regulišu
ovu oblast, koji kriterijumi se uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja Progra-
ma rada Budžetske inspekcije i na koji način se vrši njihovo vrednovanje.
Funkcija i nadležnost Budžetske
inspekcije kao polazna osnova
prilikom izrade Programa rada
Budžetskoj inspekciji Ministarstva finansi-
ja, članom 84. Zakona o budžetskom sistemu („Sl.
glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12,
62/13, 63/13 – ispr., 108/13, 142/14, 68/15, 103/15,
99/16, 113/17 i 95/2018), povereno je vršenje po-
slova inspekcijske kontrole primene zakona u
oblasti materijalno-finansijskog poslovanja
i namenskog i zakonitog korišćenja sredstava
korisnika budžetskih sredstava, organizacija,
preduzeća, pravnih lica i drugih subjekata iz
čl. 84. Zakona o budžetskom sistemu.
Takođe, Budžetskoj inspekciji Ministarstva
finansija poverene su i isključive nadležnosti
nadzora nad primenom sledećih zakona:
92 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
1. Zakona o rokovima izmirenja novčanih obave-
za u komercijalnim transakcijama („Sl. glasnik
RS”, br. 119/12, 68/15 i 113/17),
2. Zakona o načinu određivanja maksimalnog bro-
ja zaposlenih u javnom sektoru („Sl. glasnik RS”,
br. 68/15, 85/15 – US i 81/16 – US),
3. Zakona o registru zaposlenih, izabranih, ime-
novanih, postavljenih i angažovanih lica kod
korisnika javnih sredstava („Sl. glasnik RS”,
br. 68/15 i 79/15 – ispr.),
4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima
(„Sl. glasnik RS”, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 –
odluka US, 55/14, 96/15 – dr. zakon, 9/16 – odluka
US, 24/18, 41/18, 41/18 – dr. zakon i 87/18),
5. Zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u jav-
nom sektoru („Sl. glasnik RS”, br. 93/2012).
O isključivim nadležnostima nadzora nad
primenom pomenutih zakona i načinu vršenja
inspekcijske kontrole Budžetske inspekcije
biće više reči u narednom tekstu u okviru
ciklusa „Budžetska inspekcija”.
Na ovom mestu bitno je samo napomenuti da se
tokom postupka izrade Programa rada Budžetske
inspekcije, kada se vrši izbor subjekata inspek-
cijske kontrole, naročito vodi računa da se u
Program rada uvrsti i kontrola primene zakona
u kojima je isključiva nadležnost nadzora nad
primenom istih poverena Budžetskoj inspekciji.
Nadležnost Budžetske inspekcije polazna
je osnova za izbor subjekata kontrole radi
sticanja predstave o širini i raznovrsnosti
korisnika javnih sredstava koji su u njenoj nadle-
žnosti, čije je poslovanje i postupanje predmet
praćenja, analize i razmatranja tokom redovnih
aktivnosti Budžetske inspekcije i u toku postupka
izrade Programa rada Budžetske inspekcije.
Naime, poslove Budžetske inspekcije obavlja
Ministarstvo finansija u cilju vršenja inspek-
cijske kontrole nad:
1) direktnim i indirektnim korisnicima budžet-
skih sredstava;
2) organizacijama za obavezno socijalno osigu-
ranje;
3) javnim preduzećima osnovanim od strane Re-
publike Srbije, pravnim licima osnovanim od
strane tih javnih preduzeća, pravnim licima
nad kojima Republika Srbija ima direktnu ili
indirektnu kontrolu nad više od 50% kapita-
la ili više od 50% glasova u Upravnom odboru,
kao i nad drugim pravnim licima u kojima javna
sredstva čine više od 50% ukupnog prihoda;
4) autonomnim pokrajinama i jedinicama lokal-
ne samouprave, javnim preduzećima osnovanim
od strane lokalne vlasti, pravnim licima osno-
vanim od strane tih javnih preduzeća, pravnim
licima nad kojima lokalna vlast ima direktnu
ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapi-
tala ili više od 50% glasova u Upravnom odboru,
kao i nad drugim pravnim licima u kojima javna
sredstva čine više od 50% ukupnog prihoda;
5) pravnim licima i drugim subjektima kojima
su direktno ili indirektno doznačena budžetska
sredstva za određenu namenu, pravnim licima i
drugim subjektima koji su učesnici u poslu koji je
predmet kontrole i subjektima koji koriste bu-
džetska sredstva po osnovu zaduživanja, subven-
cija, ostale državne pomoći u bilo kom obliku,
donacija, dotacija i dr.
Prema Spisku korisnika javnih sredstava
koji je objavljen u „Službenom glasniku RS” broj
105/2018, a dostupan je na internet adresi Mini-
starstva finansija – Uprave za trezor, eviden-
tiranih korisnika javnih sredstava ima ukupno
10.534.
Evidentirani korisnici javnih sredstava
razvrstani su po sledećim grupama:
I. Korisnici javnih sredstava koji su uklju-
čeni u konsolidovani račun trezora Republike
Srbije – trezor 601 – ukupno 9.189 korisnika, od
čega je:
a. korisnika budžetskih sredstava – ukupno 2.685
(tip KJS: 1 i 2);
b. korisnika iz grupe organizacija za obavezno
socijalno osiguranje – ukupno 352 (tip KJS: 9 i
10);
c. drugih korisnika javnih sredstava – ukupno 42
(tip KJS: 6);
d. korisnika budžetskih sredstava AP Vojvodine
– trezor 581 – ukupno 53 (tip KJS: 0, 1 i 2);
e. korisnika budžetskih sredstava jedinica lo-
kalne samouprave – lokalni trezori – ukupno
6.057 (tip KJS: 0, 1 i 2):
1) gradovi – ukupno 1.767 korisnika,
2) opštine – ukupno 4.290 korisnika.
II. Ostali korisnici javnih sredstava koji
nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa
trezora, a pripadaju javnom sektoru – ukupno
1.345 korisnika (tip KJS: 7).
Imajući u vidu ovako veliki broj korisnika
javnih sredstava, od ključne je važnosti da iz-
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 93
BUDŽETSKI KORISNICI
bor subjekata kontrole bude adekvatan, kao i
da u Program rada budu uvršteni subjekti kod
kojih su „anomalije” u postupanju i upravljanju
sa javnim resursima najizraženije i prouzrokuju
najveće negativne posledice za ceo sistem.
Budžetska inspekcija poslove inspekcijske
kontrole obavlja po Programu rada koji utvrđuje
ministar po predlogu rukovodioca Budžetske in-
spekcije. Važno je da se na ovom mestu istakne da
je Zakonom propisano da je rad Budžetske inspek-
cije nezavisan i samostalan, kao i da su način
rada, ovlašćenja i obeležja Budžetske inspekci-
je bliže uređeni Uredbom o radu, ovlašćenjima
i obeležjima Budžetske inspekcije („Sl. glasnik
RS”, br 93/17 – u daljem tekstu: Uredba).
Postupak izrade Programa rada
Budžetske inspekcije
Prijave nepravilnosti, nezakonitosti i
prevara u korišćenju budžetskih i drugih
javnih sredstava
Zakonom o budžetskom sistemu propisano je
da se Program rada Budžetske inspekcije sačinja-
va prvenstveno na osnovu prijava, predstavki,
prigovora i zahteva za vršenje inspekcijske
kontrole pristiglih od organa, organizacija,
pravnih i fizičkih lica.
Budžetska inspekcija u proseku tokom godine
primi oko 300 podnesaka, od čega se većina od-
nosi na predstavke, prijave i zahteve za vrše-
nje inspekcijske kontrole podnete od strane
državnih organa, tužilaštva, agencija, fi-
zičkih i drugih lica. Ostali podnesci ili se
ne odnose na zahteve za vršenje inspekcijske
kontrole ili se prosleđuju drugim nadležnim
organima na dalje postupanje.
Svaka pristigla prijava uzima se u razmatra-
nje i služi za određivanje budućih aktivnosti
Budžetske inspekcije u zavisnosti od značaja i
veličine pojave na koju se u prijavama ukazuje.
ëU cilju stvaranja uslova da svi građani,
državni i drugi organi, institucije i
udruženja mogu da dostave saznanja o nepra-
vilnostima i nezakonitostima u postupanju i
korišćenju budžetskih i drugih javnih sredsta-
va, što za posledicu može da ima nanošenje
štete nacionalnom budžetu (budžetu Republike
Srbije, autonomne pokrajine i/ili jedinice lo-
kalne samouprave), omogućeno je da se Sektoru
za budžetsku inspekciju u Ministarstvu finan-
sija, pored redovne pošte, prijava dostavlja i
elektronskim putem.
U prijavi je potrebno navesti što precizni-
je i detaljnije informacije i, ukoliko je mogu-
će, prateću dokumentaciju. Prijava može biti
i anonimna, a ukoliko nije, identitet lica koje
izvrši prijavu čuva se u tajnosti.
Prikupljanje podataka i analiza stanja u
oblastima kontrole iz delokruga Budžetske
inspekcije
Zakonom o inspekcijskom nadzoru propisano
je da je inspekcija dužna da prikuplja podatke i
prati i analizira stanje u oblasti inspekcijskog
nadzora koja je u njenom delokrugu, kao i da ti
poslovi uključuju prikupljanje i analizu podata-
ka dobijenih pomoću kontrolnih lista, vođenjem
anketa i istraživanja javnog mnjenja i drugim ne-
posrednim prikupljanjem podataka pribavljenih
od državnih organa, organa autonomne pokraji-
ne i jedinice lokalne samouprave i drugih ima-
laca javnih ovlašćenja, statističkih
i drugih
podataka, kao i prikupljanje i analizu inspekcij-
ske, upravne, sudske i poslovne prakse iz odgo-
varajućih oblasti inspekcijskog nadzora i druge
srodne poslove.
Tokom godine Budžetska inspekcija u okviru
svojih redovnih aktivnosti prati i analizira
stanje u oblastima inspekcijske kontrole koje su
u njenom delokrugu.
Ulazni i izlazni podaci
Prilikom izrade Programa rada Budžetske in-
spekcije prvenstveno se razmatraju sve prijave,
predstavke, prigovori i zahtevi za vršenje in-
spekcijske kontrole pristigli od organa, orga-
nizacija, pravnih i fizičkih lica tokom godine,
ali se u obzir uzimaju i podaci koji su rezultat
praćenja i analiziranja stanja u oblastima koje
su predmet inspekcijske kontrole.
Programom rada koji se donosi na kraju jedne
godine utvrđuje se:
1. broj subjekata kontrole koji će biti kontroli-
san u narednoj godini,
2. vrsta subjekata kontrole kod kojih će biti iz-
vršena inspekcijska kontrola i
3. raspored resursa koji su na raspolaganju.
94 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
Prilikom izrade Programa rada imaju se u
vidu i potrebe za vršenjem vanrednih inspek-
cijskih kontrola.
Dakle, Budžetska inspekcija poslove inspek-
cijske kontrole obavlja po Programu rada koji
utvrđuje ministar finansija prvenstveno na
osnovu prijava, predstavki, prigovora i zahteva
za vršenje kontrole pristiglih od organa, or-
ganizacija, pravnih i fizičkih lica, dok se izu-
zetno, a po zahtevu ministra i iskazanoj potrebi
vrše vanredne inspekcijske kontrole, koje nisu
bile predviđene u Programu rada, pri čemu broj
vanrednih kontrola može da utiče na procenat
izvršenja redovnih kontrola u proporcional-
noj srazmeri.
Izbor subjekata inspekcijske kontrole
Izbor subjekata inspekcijske kontrole vrši
se na osnovu analize i procene rizika na na-
čin koji je propisan Uredbom i Pravilnikom o
posebnim elementima procene rizika, učesta-
losti vršenja inspekcijskog nadzora, odnosno
kontrole na osnovu procene rizika i posebnim
elementima programa inspekcijskog nadzora,
odnosno kontrole iz delokruga Budžetske inspek-
cije („Sl. glasnik RS”, br. 90/18 – u daljem tekstu:
Pravilnik).
Uredbom je propisano da je izbor subjekata
inspekcijske kontrole, koji je obuhvaćen Progra-
mom rada Budžetske inspekcije, rezultat analize
i procene rizika, koje se vrše na osnovu šest
kriterijuma, dok su Pravilnikom propisani
posebni elementi procene rizika, učestalost
vršenja, odnosno utvrđivanje prioriteta vr-
šenja inspekcijske kontrole na osnovu procene
rizika i posebni elementi programa inspekcij-
ske kontrole u oblastima iz delokruga Budžetske
inspekcije.
Kriterijumi koji su propisani Uredbom i na
osnovu kojih se vrši analiza i procena rizika
jesu:
1) sadržaj prijava, predstavki, prigovora i za-
hteva za vršenje inspekcijske kontrole;
2) nezakonitosti, odnosno nepravilnosti na
koje se ukazuje;
3) nivoi izvesnosti da je učinjena povreda zako-
na, odnosno kažnjivo delo;
4) ostvareni promet novčanih sredstava preko
poslovnih računa subjekata inspekcijske kon-
trole;
5) ravnomerna zastupljenost subjekata inspek-
cijske kontrole po nivoima finansiranja, de-
latnostima i teritorijalnoj pripadnosti;
6) učestalost i broj prijava koje su podnete pro-
tiv istog subjekta inspekcijske kontrole i dr.
Pravilnik kojim su propisani posebni ele-
menti procene rizika, učestalost vršenja,
odnosno utvrđivanje prioriteta vršenja in-
spekcijske kontrole na osnovu procene rizika
i posebni elementi programa rada Budžetske in-
spekcije jeste novina u radu Budžetske inspekcije
i donet je krajem 2018. godine kao rezultat uskla-
đivanja rada Budžetske inspekcije sa odredbama
Zakona o inspekcijskom nadzoru (član 9. stav 10),
sve u skladu sa odredbama Zakona o budžetskom
sistemu (član 90. stav 2).
Ovim pravilnikom, u delu kojim su uređeni
posebni elementi za procenu rizika, propisano
je da se izbor subjekata kontrole vrši na osno-
vu analize i procene rizika, kao i da se u cilju
utvrđivanja prioriteta u postupanju Budžetske
inspekcije primenjuju posebni elementi za pro-
cenu rizika.
Posebni elementi procene rizika, utvrđe-
ni Pravilnikom, navedeni su po značaju:
● zahtevi za postupanje upućeni od strane
tužilaštva, organa unutrašnjih poslova i
ministarstava, prijave, predstavke građana i
drugih organa i organizacija;
● nepostupanje u skladu sa zakonskim propi-
sima;
● visina i značaj nezakonitosti, odnosno ne-
pravilnosti na koju se ukazuje (šteta po budžet);
● učestalost i broj prijava koje su podnete
protiv istog subjekta inspekcijske kontrole;
● događaji ili radnje koje mogu da ugroze
ugled države i državnih organa.
Utvrđivanje stepena rizika
Stepen rizika se utvrđuje kao proizvod vero-
vatnoće nastanka štetnih posledica i uticaja –
težine štetnih posledica (tabela 1 i 2).
Verovatnoća nastanka štetnih posledica u
obavljanju inspekcijskih kontrola procenjuje
se na osnovu prethodnog postupanja nadziranog
subjekta.
Za utvrđenu verovatnoću nastanka štetnih
posledica i težinu štetnih posledica utvrđuje
se stepen rizika od 1 do 25.
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 95
BUDŽETSKI KORISNICI
Tabela 1: Metoda 5 x 5 – matrica rizika
Verovatnoća
Uticaj – štetna posledica
1 2 3 4 5
Kritična 5 5 10 15 20 25
Visoka 4 4 8 12 16 20
Srednja 3 3 6 9 12 15
Niska 2 2 4 6 8 10
Neznatna 1 1 2 3 4 5
Tabela 2: Stepen rizika
Brojčana vrednost rizika Kvalitativni opis rizika
1, 2 neznatan
3, 4, 5 nizak
6, 8, 9 srednji
10, 12, 15, 16 visok
20, 25 kritičan
Rangiranje stepena rizika
Za utvrđenu verovatnoću nastanka štetnih
posledica i težinu štetnih posledica utvrđuje
se stepen rizika od 1 do 25, tako da su:
● sistemi kontrole sa indeksom rizika 1 i 2 –
neznatnog rizika,
● sistemi kontrole sa indeksom rizika 3, 4 i
5 – niskog rizika,
● sistemi kontrole sa indeksom rizika 6, 8 i
9 – srednjeg rizika,
● sistemi kontrole sa indeksom rizika 10, 12, 15
i 16 – visokog rizika i
● sistemi kontrole sa indeksom rizika 20 i 25
– kritični.
Verovatnoća nastanka štetnih posledica
jeste subjektivna procena u obavljanju inspek-
cijskih kontrola i procenjuje se na osnovu
prethodnog postupanja nadziranog subjekta. Nu-
merička vrednost verovatnoće nastanka štet-
nih posledica iskazuje se bodovima od 1 do 5.
Težina štetnih posledica rezultat je vred-
novanja posebnih elemenata za procenu rizika u
oblasti materijalno-finansijskog poslovanja i
namenskog i zakonitog korišćenja javnih sred-
stava. Numerička vrednost težine štetnih po-
sledica iskazuje se bodovima od 1 do 5.
Numerička vrednost posebnih elemenata
za procenu rizika u oblasti materijalno-fi-
nansijskog poslovanja i namenskog i zakonitog
korišćenja javnih sredstava dobija se kao arit-
metička sredina numeričkih vrednosti za pri-
menljive kriterijume posebnih elemenata.
U nastavku su obrazloženi posebni elementi
za procenu rizika u oblasti materijalno-finan-
sijskog poslovanja i namenskog i zakonitog kori-
šćenja javnih sredstava.
I. Zahtevi za postupanje upućeni od strane tu-
žilaštva, organa unutrašnjih poslova i mini-
starstava, prijave, predstavke građana i drugih
organa i organizacija
Stepen rizika za ovaj element rizika utvrđen
je na sledeći način:
Rang Opis
1 nedokumentovane prijave i predstavke
2 dokumentovane prijave
3 prijave i predstavke drugih državnih organa i
organizacija koji nisu sproveli kontrolu
4 prijave i predstavke drugih državnih organa i
organizacija koji su sproveli kontrolu
5 zahtevi tužilaštva i sudova
II. Nepostupanje u skladu sa zakonskim propi-
sima
Stepen rizika za ovaj element rizika utvrđen
je na sledeći način:
Rang Opis
1 subjekt kontrole primenjuje propise
2 subjekt kontrole pogrešno primenjuje propis
(ukazivanje na nepravilnost)
3 subjekt kontrole ne primenjuje propise čime
čini prekršaj (ukazivanje na nezakonitost)
4 subjekt kontrole ne primenjuje propise čime
čini privredni prestup
5 subjekt kontrole ne primenjuje propise čime
čini krivično delo
III. Visina i značaj nezakonitosti, odnosno
nepravilnosti na koju se ukazuje – šteta po bu-
džet (apsolutni iznos)
Stepen rizika za ovaj element rizika utvrđen
je na sledeći način:
Rang Vrednost
1 ≤ 1.000.000
2 ≤ 5.000.000
3 ≤ 10.000.000
4 ≤ 20.000.000
5 > 30.000.000
IV. Učestalost i broj prijava koje su podnete
protiv istog subjekta inspekcijske kontrole
Stepen rizika za ovaj element rizika utvrđen
je na sledeći način:
Rang Opis
1 ne postoje prethodne prijave, predstavke,
prigovori ili zahtevi
2 tri prethodne prijave, predstavke, prigovora
ili zahteva
3 četiri prethodne prijave, predstavke,
prigovora ili zahteva
4 pet prethodnih prijava, predstavki, prigovora
ili zahteva
5 više od pet prethodnih prijava, predstavki,
prigovora ili zahteva
96 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
V. Događaji ili radnje koje mogu da ugroze
ugled države i državnih organa
Stepen rizika za ovaj element rizika utvrđen
je na sledeći način:
Rang Opis predstavke
1 ne postoji nepoželjna objava u medijima niti
negativna kampanja masovnih medija koja se
odnosi na subjekt kontrole
2 pojedinačne objave u medijima protiv subjekta
kontrole
3 postoji učestala nepoželjna objava u medijima
protiv subjekta kontrole
4 postoji negativna kampanja masovnih medija
protiv subjekta kontrole
5 saznanja o preduzetim merama od strane
državnih institucija
Stepen rizika određuje se na osnovu procene
rizika i nakon toga utvrđuje se prioritet vrše-
nja inspekcijske kontrole kod korisnika javnih
sredstava.
Inspekcijska kontrola se neće vršiti ako je
procenjeni rizik neznatan ili kada se promene
elementi na osnovu kojih je izvršena procena ri-
zika, pa se naknadno utvrdi da je rizik neznatan.
U postupku razmatranja prijava, predstavki,
prigovora i zahteva za vršenje inspekcijske
kontrole donosi se odluka o učestalosti, odno-
sno o prioritetu vršenja inspekcijske kontro-
le kod subjekta kod koga je procenjen, odnosno
utvrđen nizak, srednji, visok ili kritičan ste-
pen rizika.
Posebni elementi Programa Budžetske
inspekcije
U posebne elemente Programa rada Budžetske
inspekcije spadaju:
1) započete inspekcijske kontrole iz Programa
rada Budžetske inspekcije za prethodnu godinu;
2) broj i vrsta subjekata kod kojih je planirana
redovna inspekcijska kontrola;
3) rok za završetak planiranih aktivnosti.
Drugi faktori od uticaja na posebne
elemente Programa rada
Pored nabrojanih metoda i postupaka koji
se koriste prilikom izrade Programa rada, na
broj subjekata inspekcijske kontrole, kao jedan
od posebnih elemenata Programa rada, utiču
svakako i raspoloživi kadrovski kapaciteti
Budžetske inspekcije, kao jedan od bitnih fak-
tora koji utiče na obim kontrola koje će biti
sprovedene.
Zaključak
Imajući sve navedeno u vidu može da se za-
ključi da Budžetska inspekcija organizuje svoje
aktivnosti i utvrđuje Program rada, vodeći
pritom računa da pravilno utvrdi prioritete u
postupanju, kao i da izbor subjekata inspekcijske
kontrole bude rezultat analize i procene rizi-
ka na osnovu prethodno precizno definisanih i
vrednovanih kriterijuma.
Postupajući na ovaj način, Budžetska inspek-
cija obezbeđuje da u njen Program rada budu
prvenstveno uvršteni subjekti inspekcijske
kontrole kod kojih je procenjen najviši ste-
pen rizika u poslovanju i postupanju prilikom
upravljanja javnim resursima u Republici Sr-
biji.
I na kraju, potrebno je istaći i to da krajnji
rezultat postupka inspekcijske kontrole, koji
se ogleda u merama i primenjenim instrumen-
tima za sankcionisanje otkrivenih nezakonito-
sti, odnosno disciplinovanju korisnika javnih
sredstava, u velikoj meri zavisi od adekvatnog
izbora subjekata inspekcijske kontrole.
Na kraju, doprinos Budžetske inspekcije una-
pređenju ukupne finansijske discipline kori-
snika javnih sredstava prilikom upravljanja
javnim resursima Republike Srbije, koji je jedan
od osnovnih ciljeva zbog kojih Budžetska inspek-
cija i postoji, uslovljen je i adekvatnim izbo-
rom subjekata inspekcijske kontrole i zbog toga
mora da mu se posveti značaj koji i zaslužuje.
Više o instrumentima koji stoje na raspo-
laganju Budžetskoj inspekciji i koji se koriste
za sankcionisanje otkrivenih nezakonitosti u
postupanju odgovornih lica korisnika javnih
sredstava u jednom od narednih izdanja časo-
pisa u okviru ciklusa „Budžetska inspekcija”.
PS