U ovom članku prikazane su osnove finansijske analize pomoću koeficijenata koji se izvode iz Bilansa stanja i Bilansa uspeha, kao što su koeficijenti likvidnosti, koeficijenti finansijske poluge (zovemo ih i koeficijentima zaduženosti), koeficijenti pokrića, koeficijenti aktivnosti i koeficijenti profitabilnosti.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2019%2F04%2FPS28-184.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
184 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POSLOVNE FINANSIJE
Dr Marijana Žiravac Mladenović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Poslovni savetnik”
Analiza poslovanja preduzeća
pomoću koeficijenata/racija
U ovom članku prikazane su osnove finansijske analize pomoću koeficijena-
ta koji se izvode iz Bilansa stanja i Bilansa uspeha, kao što su koeficijenti
likvidnosti, koeficijenti finansijske poluge (zovemo ih i koeficijentima
zaduženosti), koeficijenti pokrića, koeficijenti aktivnosti i koeficijen-
ti profitabilnosti.
Finansijski izveštaji
Finansijska analiza obuhvata upotrebu ra-
zličitih finansijskih izveštaja, koji obavljaju
nekoliko funkcija. Bilans stanja sumira imo-
vinu, obaveze i vlasnički kapital u određenom
vremenskom trenutku (obično na kraju godine
ili polugodišta), a Bilans uspeha prikazuje
prihode i rashode preduzeća tokom određe-
nog vremenskog perioda, obično opet za jednu
godinu ili polugodište. Bilans stanja je slika
finansijskog stanja preduzeća u određenom vre-
menskom trenutku, a Bilans uspeha sažeto opi-
suje profitabilnost preduzeća tokom vremena.
Informacije iz bilansa
Razmatranje informacija koje nam pruža Bi-
lans stanja i na osnovu kojih se vrši finansij-
ska analiza biće prikazani na osnovu primera
preduzeća Ravnoteža, čiji je pojednostavljeni
Bilans stanja prikazan u tabeli 1, a Bilans uspe-
ha u tabeli 2.
Tabela 1: Bilans stanja preduzeća Ravnoteža
Ravnoteža d. o. o. u mil. din.
BILANS STANJA
AKTIVA 31. 12. 2017. 31. 12. 2016. PASIVA 31. 12. 2017. 31. 12. 2016.
B. STALNA IMOVINA 1.240 1.150 A. KAPITAL 2.000 1.900
I. Nematerijalna ulaganja 300 200 I. Osnovni kapital 1.000 1.000
II. Nekretnine, postrojenja i
oprema
940 950 VIII. Neraspoređeni dobitak 1.000 900
IV Dugoročni finansijski
plasmani
0 0 B. DUGOROČNA
REZERVISANJA i OBAVEZE
1.500 1.360
II. Dugoročne obaveze 630 620
5. Dugoročni krediti 630 620
G. Kratkoročne obaveze 870 740
G. OBRTNA IMOVINA 2.260 2.110 I. Kratkoročne finansijske
obaveze
450 350
I. Zalihe 1.400 1.200 III. Obaveze iz poslovanja 420 390
II. Potraživanja po osnovu
prodaje 680 740
5. Dobavljači u zemlji 420 390
VII. Gotovinski ekvivalenti i
gotovina 180 170
D. UKUPNA AKTIVA 3.500 3.260 Đ. UKUPNA PASIVA 3.500 3.260
Zalihe su 31. 12. 2015. godine iznosile 1.100
miliona dinara, potraživanja 730 miliona di-
nara, obaveze prema dobavljačima 380 miliona
dinara, a ukupna imovina 3.180 miliona dinara.
Na taj dan vlasnički kapital iznosio je 1.740 mi-
liona dinara.
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 185
POSLOVNE FINANSIJE
Ako se posmatra leva strana Bilansa, imovi-
na (sredstva) preduzeća, sredstva su razvrstana
(od gore prema dole u tabeli) po likvidnosti,
odnosno brzini preoblikovanja u najlikvidniji
oblik sredstava, a to je novac. Na vrhu Bilansa
nalazi se stalna imovina – ona koja se u novac
preoblikuje u periodu koji je duži od godinu
dana, a preduzeće Ravnoteža od stalne imovine
ima nematerijalna ulaganja (licencu) i nekret-
nine, postrojenja i opremu (čine ih poslovna
zgrada, skladište, proizvodna oprema, vozni
park). U sledeću grupu sredstava spadaju obrtna
sredstva, odnosno sredstva koja se u novac preo-
blikuju u roku od jedne godine. Od obrtnih sred-
stava Ravnoteža ima zalihe gotovih proizvoda,
kratkoročna potraživanja (čine ih potraživa-
nja od kupaca za prodatu robu) i novac na računu.
U desnom delu tabele navedeni su izvori
finansiranja (pasiva) koji su razvrstani po do-
speću. Na vrhu je sopstveni kapital, koji čini
osnovni kapital i prenesena dobit (neraspore-
đena dobit ostvarena u prethodnim godinama,
koju vlasnici nisu isplatili sebi nego su je re-
investirali u preduzeće), a slede obaveze, i to
prvo dugoročne, a zatim i kratkoročne. U dugo-
ročnim obavezama Ravnoteža ima dugoročne, a
u kratkoročnim kratkoročne kredite i obaveze
prema dobavljačima.
Tabela 2: Bilans uspeha preduzeća Ravnoteža
Ravnoteža d. o. o. u mil. din.
BILANS USPEHA 1. 1 – 31. 12. 2017. 1. 1 – 31. 12. 2016
POSLOVNI PRIHODI I RASHODI
A. Poslovni prihodi 3.800 3.700
B. Poslovni rashodi 3.600 3.450
V. Troškovi materijala 1.500 1.400
VI. Troškovi goriva i energije 250 240
VII. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 980 980
VIII. Troškovi proizvodnih usluga 580 552
IX. Troškovi amortizacije 98 98
XI. Nematerijalni troškovi 192 180
V. Poslovni dobitak 200 250
FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI
D. Finansijski prihodi 0 0
Đ. Finansijski rashodi 82 62
II. Rashodi kamata 82 62
Nj. Dobitak pre oporezivanja 118 188
P. Porez na dobitak 18 28
S. NETO DOBITAK 100 160
Poslovne prihode Ravnoteže predstavljaju
prihodi od prodaje proizvoda.
Koeficijenti ili racija
Da bi finansijsko stanje i uspešnost predu-
zeća bili ocenjeni, moraju da se provere razli-
čiti aspekti finansijskog zdravlja preduzeća.
Instrumenti koji se najčešće koriste tokom tih
provera jesu finansijski koeficijenti, odnosi
ili racija, koji povezuju dva podatka tako što
dele jednu količinu sa drugom.
Postavlja se pitanje zašto se uopšte treba
baviti koeficijentima kada podaci mogu da se
čitaju iz Bilansa. Odgovor je veoma logičan: kao
što ne mogu da se porede kruške i jabuke, tako
je nemoguće porediti i sirove brojeve, a da se
postigne potpuna objektivnost. Na primer, pre-
duzeće Vedro ostvarilo je u ovoj poslovnoj go-
dini profit u visini od 1 miliona eura. Sirovi
broj pokazuje da je ovaj rezultat prilično dobar,
a ako se pogledaju detaljnije podaci, vidi se da
je vlasnik uložio 100 miliona evra u preduzeće
(toliki je sopstveni kapital) i da je profita-
bilnost samo 1%, što znači da je vlasnik na sva-
ki evro koji je uložio dobio jedan cent. Da je taj
novac uložio kao depozit u banku, zaradio bi
više, a verovatno bi i mirnije spavao. U ovom
slučaju koeficijent se pokazao veoma korisnim.
Međutim, ovde je potrebno napraviti još jednu
opasku i zamoliti svakog analitičara početnika
za oprez. U kalkulator je moguće uneti, na pri-
mer, podatak o vrednosti zaliha i podeliti ga
sa podatkom o vrednosti građevinskog objekta
186 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POSLOVNE FINANSIJE
tako da se, naravno, dobije neki odnos ili pro-
cenat. Postoji iznos, ali bi izazov za hrabre bio
da pronađu bilo koju smislenu interpretaciju
dobijene veličine (nema je).
U praksi se upotrebljavaju dve osnovne vr-
ste koeficijenata. Prva vrsta sumira aspekt
finansijskog stanja preduzeća, dakle stanja u
određenom vremenskom trenutku, odnosno tre-
nutku kada je izrađen Bilans stanja. Njih zovemo
koeficijenti iz Bilansa stanja. Druga vrsta koe-
ficijenata sumira aspekt uspešnosti preduzeća
tokom nekog perioda, obično poslovne godine.
Ti koeficijenti zovu se koeficijenti bilansa
uspeha ili koeficijenti bilansa stanja i bilan-
sa uspeha (u zavisnosti od toga koje podatke po-
rede – iz kojih bilansa).
Koeficijenti se dalje klasifikuju u pet ra-
zličitih vrsta:
● koeficijenti likvidnosti,
● koeficijenti finansijske poluge (zovu se i
koeficijenti zaduženosti),
● koeficijenti pokrića,
● koeficijenti aktivnosti i
● koeficijenti profitabilnosti.
Jedan koeficijent sam nikako ne može da dâ
dovoljno dobru informaciju na osnovu koje bi
bilo moguće oceniti finansijsko stanje i/ili
uspešnost preduzeća. Samo onda kada se izvrši
analiza grupe koeficijenata, moguće je doneti
pravilnu ocenu.
Koeficijenti iz Bilansa stanja Koeficijenti iz Bilansa stanja i Bilansa uspeha
Koeficijenti finansijske poluge
(zaduženosti) pokazuju granicu do koje
preduzeće može da se finansira
zaduživanjem
Koeficijenti likvidnosti mere
sposobnost preduzeća da podmiri svoje
kratkoročne obaveze
Koeficijenti pokrića povezuju
finansijske obaveze preduzeća i njegovu
sposobnost da ih podmiruje ili pokrije
Koeficijenti aktivnosti mere koliko je
preduzeće efikasno u upotrebi svoje imovine
Koeficijenti profitabilnosti povezuju profite s
prihodom od prodaje i investicijama
Kada je u pitanju izračunavanje koeficije-
nata, potrebno je biti pažljiv prilikom po-
ređenja vrednosti iz Bilansa stanja i Bilansa
uspeha u istom koeficijentu. Podaci iz Bi-
lansa stanja pokazuju stanje u tačno određenom
trenutku, a podaci iz Bilansa uspeha vrednost
koja se akumulirala u toku celog jednog peri-
oda. Zbog toga je pogrešno ako se podatak iz
Bilansa stanja direktno poredi sa podatkom iz
Bilansa uspeha. Da bi se podaci iz Bilansa sta-
nja i Bilansa uspeha sveli na isti nazivnik, uz-
imaju se prosečne vrednosti stavki iz Bilansa
stanja za period koji se posmatra. Ako se radi
analiza za jednu godinu, uzima se prosek stanja
na dan 1. 1. i na dan 31. 12. Tako se realno pore-
de vrednosti iz Bilansa stanja sa vrednošću
iz Bilansa uspeha (u njemu već stoje vrednosti
koje se odnose na period od 1. 1. do 31. 12).
Koeficijenti iz Bilansa stanja
Koeficijenti likvidnosti
Koeficijenti likvidnosti upotrebljavaju se
za merenje sposobnosti preduzeća da podmiri
svoje kratkoročne obaveze. Oni porede krat-
koročne obaveze sa kratkoročnim ili obrtnim
sredstvima koja su dostupna za njihovo izmire-
nje. Iz ovih koeficijenata može da se dobije
bolji uvid u tekuću platnu sposobnost preduzeća
i sposobnost preduzeća da ostane solventno u
nepovoljnim okolnostima.
Tekući koeficijent je jedan od najopštijih i
često upotrebljavanih koeficijenata, a računa
se upoređivanjem obrtne imovine i kratkoroč-
nih obaveza:
Tekući
koeficijent =
obrtna imovina
kratkoročne obaveze
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 187
POSLOVNE FINANSIJE
Teorijski gledano, što je veći tekući koe-
ficijent, to je preduzeće sposobnije da plati
svoje račune. Međutim, koeficijent mora da se
posmatra kao gruba mera jer ne uzima u obzir li-
kvidnost pojedinih komponenti tekuće imovine
(ne zna se da li su zalihe kurentne, da li su po-
traživanja naplativa, a sve je to deo tekuće imo-
vine). Kompanije čija se tekuća imovina sastoji
pretežno od novca i nedospelih potraživanja,
uopšteno se smatraju likvidnijim od preduze-
će čija se tekuća imovina sastoji pretežno od
zaliha.
Za Ravnotežu ovaj koeficijent 31. 12. 2017. go-
dine iznosi 2,60, a 31. 12. 2016. godine bio je 2,85.
Tekući
koeficijent 31.12.17
=
2.260
= 2,60
870
Tekući
koeficijent 31.12.16
=
2.110
= 2,85
740
To znači da je Ravnoteža na kraju 2016. godine
imala 2,85 dinara tekućih sredstava za izmi-
renje jednog dinara tekućih obaveza, a na kraju
2017. 2,60 dinara tekućih sredstava za izmirenje
jednog dinara tekućih obaveza. Može da se kon-
statuje da je likvidnost preduzeća oslabljena u
2017. godini u odnosu na prethodnu godinu.
Koeficijent kiselosti (brzi test) predsta-
vlja konzervativniju meru likvidnosti jer iz te-
kućih sredstava izuzima njihov najnelikvidniji
deo, a to su zalihe. On pokazuje koliko preduzeće
ima na raspolaganju najlikvidnije imovine (po-
traživanja i novca) za izmirenje svojih tekućih
obaveza:
Brzi test =
obrtna imovina – zalihe
kratkoročne obaveze
Za Ravnotežu ovaj koeficijent 31. 12. 2017. go-
dine iznosi 0,99, a 31. 12. 2016. godine bio je 1,23.
Brzi test 31.12.17 =
2.260 – 1.400
= 0,99
870
Brzi test 31.12.16 =
2.110-1.200
= 1,23
740
Može da se zaključi da se i ovaj koeficijent
u 2017. „pokvario” u odnosu na 2016. godinu. Po-
slednjeg dana 2017. godine Ravnoteža nije imala
ni pun dinar najlikvidnijih tekućih sredstava
za izmirenje jednog dinara tekućih obaveza, a 31.
12. 2016. godine imala je 1,23. Poredeći tekući ko-
eficijent i brzi test može da se konstatuje da
se „nešto dešava” sa zalihama Ravnoteže jer je
osetan pad likvidnosti preduzeća, što najizra-
ženije pokazuje brzi test. U nastavku analize ova
problematika biće detaljnije osvetljena prili-
kom računanja koeficijenata aktivnosti.
Koeficijenti finansijske poluge
(zaduženosti)
Za ocenu granice do koje preduzeće upotre-
bljava posuđeni novac može da se upotrebi ne-
koliko koeficijenata zaduženosti, na primer
odnos duga i glavnice, odnos duga i ukupne imo-
vine, dugoročna kapitalizacija itd.
Odnos duga i glavnice jednostavno se izraču-
nava deljenjem ukupnog duga preduzeća sa njego-
vim sopstvenim kapitalom:
Odnos duga i
glavnice =
ukupan dug
sopstveni kapital
Ovaj koeficijent govori koliko para osigura-
vaju poverioci preduzeća na svaki dinar koji su
uložili vlasnici. Generalno gledano, poverio-
ci preferiraju da je ovaj koeficijent nizak. Što
je on niži, veći je nivo finansiranja preduzeća
iz sopstvenog kapitala i veća je zaštita pove-
rioca u slučaju smanjenja vrednosti imovine
ili direktnih gubitaka. U zavisnosti od svrhe
analize, ponekad se prioritetne akcije uklju-
čuju u dug preduzeća, a ne u sopstveni kapital,
jer one predstavljaju, sa aspekta običnih akci-
onara, prioritetno potraživanje. Poređenjem
duga i sopstvenog kapitala jednog preduzeća sa
sličnim preduzećima dobija se opšta slika o
kreditnoj sposobnosti i finansijskom riziku
preduzeća.
Za preduzeće Ravnoteža odnos duga i sopstve-
nog kapitala na 31. 12. 2017. godine bio je 0,75, dok
je na isti dan prethodne godine iznosio 0,72.
Odnos duga i
glavnice 31.12.17
=
1.500
= 0,75
2.000
Odnos duga i
glavnice 31.12.16
=
1.360
= 0,72
1.900
Ovo znači da je Ravnoteža na zadnji dan 2017.
godine na jedan dinar koji su uplatili vlasnici
imala 75 para zaduženja, a u protekloj godini 72.
Koeficijent pokazuje da se povećalo zaduženje
preduzeća, a time i stepen izloženosti finan-
sijskom riziku.
188 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POSLOVNE FINANSIJE
Odnos duga i ukupne imovine dobija se delje-
njem ukupnog duga preduzeća sa njegovom ukupnom
imovinom. Svrha ovog koeficijenta slična je
kao kod odnosa duga i vlasničkog kapitala:
Odnos duga i
ukupne imovine =
ukupan dug
ukupna imovina
On naglašava relativnu važnost finansira-
nja zaduživanjem, pokazujući koliki je procenat
(deo) imovine preduzeća nabavljen zaduživa-
njem. Što je veći odnos duga i ukupne imovine,
veći je finansijski rizik.
Za preduzeće Ravnoteža odnos duga i ukupne
imovine na 31. 12. 2017. godine bio je 0,43, dok je
na isti dan prethodne godine iznosio 0,42.
Odnos duga i ukupne
imovine 31.12.17
=
1.500
= 0,43
3.500
Odnos duga i ukupne
imovine 31.12.16
=
1.360
= 0,42
3.260
Ovo znači da je na zadnji dan 2017. godine 43%
imovine preduzeća bilo finansirano zaduže-
njem, a na isti dan prethodne godine jedan posto
manje, znači 42%.
Celovit komentar o zaduženosti moguće je
dati paralelnim posmatranjem odnosa duga i
glavnice sa odnosom duga i ukupne imovine. U
2017. godini Ravnoteža se dodatno zaduživala –
porasla je zaduženost, a s druge strane procenat
finansiranja ukupne imovine zaduživanjem nije
se značajno promenio. To znači da se i imovina
preduzeća povećala i dodatno zaduživanje išlo
je na račun njenog finansiranja.
Ono što sledi u finansijskoj analizi jeste
analiza imovine koja se povećala (stalna ili
obrtna) i izvora finansiranja koji su se pove-
ćali (dugoročni ili kratkoročni) zbog „zlatnog
bilansnog pravila”, koje kaže da bi preduzeće
morala da finansiraju svoju stalnu imovinu
i makar deo zaliha dugoročnim izvorima fi-
nansiranja (pravilo glasi: dugoročna sredstva
finansiraju se dugoročnim izvorima, a kratko-
ročna kratkoročnim).
Da bi komentar o zaduženosti Ravnoteže bio
završen, potrebno je da se izračuna još jedan ko-
eficijent zaduženosti, a to je odnos dugoročnog
duga i ukupne kapitalizacije:
Dugoročna
kapitalizacija =
dugoročni dug
ukupna kapitalizacija
Ukupna kapitalizacija je zbir svih dugo-
ročnih izvora finansiranja preduzeća (znači
sopstveni kapital i dugoročni dugovi). Ovaj
koeficijent govori o relevantnoj važnosti
dugoročnog zaduženja u finansijskoj strukturi
preduzeća.
Za preduzeće Ravnoteža odnos duga i ukupne
kapitalizacije na dan 31. 12. 2017. godine bio je
0,24, dok je na isti dan prethodne godine izno-
sio 0,25.
Dugoročna
kapitalizacija 31.12.17
=
630
= 0,24
2.630
Dugoročna
kapitalizacija 31.12.16
=
620
= 0,25
2.520
Koeficijent se nije značajno promenio na kra-
ju 2017. godine u odnosu na kraj prethodne godine.
Na ovom mestu neophodno je ponovo paralel-
no pogledati vrednost ovog koeficijenta i vred-
nost odnosa duga i sopstvenog kapitala. Odnos
duga i sopstvenog kapitala na 31. 12. 2017. godine
povećao se sa 0,72 (na dan 31. 12. 2016) na 0,75. Po-
što je dugoročna kapitalizacija ostala skoro ne-
promenjena, može da se zaključi da se povećanje
zaduženja preduzeća Ravnoteža u 2017. godini
desilo na strani kratkoročnih dugovanja.
Uz to, „zlatno bilansno pravilo” poremetilo
se u 2017. godini. U 2016. godini Ravnoteža je fi-
nansirala sva svoja stalna sredstva i zalihe du-
goročnim izvorima i tako zadovoljila pravilo
da se dugoročna sredstva finansiraju dugoroč-
nim izvorima finansiranja. U 2017. godini slika
se promenila i dugoročni izvori finansiranja
koje ima nisu bili dovoljni za finansiranje
ukupnih stalnih sredstva i zaliha. Zato se posta-
vlja pitanje zašto je povećanje stalnih sredstava
i zaliha preduzeće u 2017. godini odlučilo da
finansira kratkoročnim zaduženjima.
Koeficijenti iz Bilansa stanja i
Bilansa uspeha
U nastavku je pažnja usmerena na tri vrste ko-
eficijenata i to: pokrića, aktivnosti i profi-
tabilnosti. Svi oni su izvedeni ili iz podataka
iz Bilansa uspeha ili kombinacijom podataka iz
Bilansa stanja i Bilansa uspeha.
Koeficijent pokrića
Koeficijenti pokrića dizajnirani su tako
da povezuju finansijske troškove preduzeća i
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 189
POSLOVNE FINANSIJE
njegovu sposobnost da ih pokrije. Jedan od naj-
tradicionalnijih koeficijenata pokrića jeste
koeficijent pokrića kamata ili koliko puta je
preduzeće zaradilo kamate. Taj koeficijent je
odnos dobitka pre kamata i poreza za određeni
period i troškova kamata koji su nastali u tom
periodu, odnosno:
Koeficijent
pokrića kamata =
dobitak iz poslovanja (EBIT)
rashodi za kamate
Ovaj koeficijent služi kao jedna od mera
sposobnosti preduzeća da izmiri svoje troško-
ve kamata. Po pravilu, što je koeficijent veći,
veća je verovatnoća da će preduzeće bez teškoća
moći da pokrije svoje troškove kamata.
Za preduzeće Ravnoteža koeficijent pokrića
kamata u 2017. godini bio je 2,44, dok je u prethod-
noj godini iznosio 4,03.
Koeficijent
pokrića kamata 2017
=
200
= 2,44
82
Koeficijent
pokrića kamata 2016
=
250
= 4,03
62
Vidi se da je Ravnoteža u 2016. godini ostva-
rila 4 puta veću dobit iz poslovanja od tro-
škova kamata koje iz tog rezultata treba da
pokrije. Koeficijent se u 2017. godini smanjio
i preduzeće je ostvarilo 2,44 puta veću dobit iz
poslovanja od troškova kamata. Iako se marža
sigurnosti smanjila u 2017. godini u odnosu na
2016. godinu, Ravnoteža još uvek ostvaruje do-
voljno veliku dobit iz poslovanja za pokrivanje
troškova kamata.
Koeficijenti aktivnosti
Koeficijenti aktivnosti, poznati i kao koe-
ficijenti efikasnosti ili koeficijenti obrta,
mere koliko je preduzeće efikasno u upotrebi
svoje imovine. Osim toga, neki aspekti analize
aktivnosti blisko su povezani sa analizom li-
kvidnosti.
Aktivnost potraživanja
Koeficijent obrtaja potraživanja (KOP)
pruža bolje razumevanje kvaliteta potraživa-
nja preduzeća i daje informaciju koliko je pre-
duzeće uspešno u njihovoj naplati. Koeficijent
se izračunava deljenjem godišnjih neto prihoda
od prodaje sa prosečnim stanjem potraživanja u
periodu:
KOP =
neto prihod od prodaje
potraživanja (prosečna)
Koeficijent govori koliko su puta tokom
godine (ili nekog drugog perioda u kom se radi
analiza) potraživanja od kupaca bila obrnuta,
odnosno pretvorena u novac. Što je veći obrt,
kraće je vreme između prodaje i naplate.
Ravnoteža je u 2017. godini obrnula potraži-
vanja 5,35 puta, a u 2016. godini obrt potraživa-
nja bio je 5,03 puta.
KOP 2017 =
3.800
= 5,35 puta
(680 + 740) / 2
KOP 2016 =
3.700
= 5,03 puta
(740 + 730) / 2
Koeficijent pokazuje da se obrt potraživa-
nja poboljšao u 2017. godini, što znači da je Rav-
noteža brže naplaćivala svoja potraživanja.
Ako koeficijent obrtaja potraživanja pada
u poređenju sa proteklim periodima ili ako je
niži u odnosu na slična preduzeća, preduzeće
mora da proveri naplativost svojih potraživa-
nja, jer je to pokazatelj da na stanju potraživanja
možda ima i takvih koja su sumnjiva i sporna.
Koeficijent obrta potraživanja može da se
izrazi i u danima (KOPd) i tada predstavlja pro-
sečni period naplate. Izračunava se kao:
KOP u danima
ili pros.
period naplate
=
potraživanja (prosečna) × broj dana
neto prihod od prodaje
Koeficijent govori koliki je prosečan broj
dana naplate nenaplaćenih potraživanja.
Ravnoteža je u 2017. godini imala prosečan
period naplate od 68 dana, dok je u 2016. godini
u proseku naplaćivala potraživanja u 73 dana.
KOP dana 2017 =
365
= 68 dana
5,35
KOP dana 2016 =
365
= 73 dana
5,03
Koeficijent pokazuje da se naplata preduzeća
Ravnoteža poboljšala u 2017. godini. Međutim,
ne sme se zaspati na lovorikama analize. Ne-
ophodno je da se proveri kakve prodajne uslo-
ve Ravnoteža odobrava svojim kupcima. Ako se
pregledom ugovorne dokumentacije ustanovi da
preduzeće odobrava kupcima u proseku 30-dnev-
ni rok plaćanja, onda i ovo poboljšanje u naplati
još uvek nije dobro jer pokazuje da kupci kasne
190 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POSLOVNE FINANSIJE
u plaćanjima i ne pridržavaju se ugovornih
odredbi.
Aktivnost plaćanja
Preduzeća često žele da ispitaju sopstvenu
spremnost plaćanja dobavljačima. Zato se anali-
zira efikasnost u upravljanju obavezama prema
dobavljačima i računa koeficijent obrta obave-
za prema dobavljačima (KOD) u danima ili pro-
sečno vreme plaćanja, kao:
KOD u danima
ili pros.
period plaćanja
=
dobavljači (prosečno) × broj dana
poslovni rashodi
Ovaj koeficijent je važan pokazatelj koji će
pratiti dobavljači (sadašnji ili budući) jer im
daje informaciju o tome kakav je platiša, odno-
sno kako plaća svoje obaveze. Nakon računanja
ovog koeficijenta potrebno je uporediti dobi-
jeno prosečno vreme plaćanja sa ranije izraču-
natim prosečnim periodom naplate, kako bi se
ustanovilo da li je preduzeće neto uvoznik ili
neto izvoznik platne sposobnosti. Naime, ako
preduzeće brže plaća svojim dobavljačima nego
što naplaćuje od kupaca, onda je ono neto izvo-
znik platne sposobnosti. I obrnuto, ako brže
naplaćuje od kupaca nego što plaća dobavljači-
ma, onda je neto uvoznik platne sposobnosti.
Ravnoteža je u 2017. i 2016. godini u proseku
plaćala svojim dobavljačima u roku od 41 dan.
KOD dana 2017 =
(420 + 390) / 2 x 365
= 41 dana
3.600
KOD dana 2016 =
(390 + 380) / 2 x 365
= 41 dana
3.450
Ako se uporedi vreme za koje je Ravnoteža
plaćala svojim dobavljačima u 2017. godini i
vreme za koje je naplaćivalo svoja potraživanja,
vidi se da je dobavljačima plaćalo u proseku u
roku od 41 dan od dana prijema robe, a od svo-
jih kupaca u proseku je naplaćivalo u roku od 68
dana od dana prodaje. Poređenje nam pokazuje da
je Ravnoteža tzv. neto izvoznik platne sposob-
nosti, jer brže plaća dobavljačima nego što na-
plaćuje od kupaca.
Aktivnost zaliha
Da bi se utvrdilo koliko je preduzeće efika-
sno u upravljanju zalihama (kao i da bi se dobila
naznaka likvidnosti zaliha), mora da se izra-
čuna koeficijent obrtaja zaliha (KOZ). Brzina
obrta može da se meri za svaki segment zaliha,
a u nastavku je prikazan obračun obrta zaliha
gotovih proizvoda.
KOZ =
trošak prodatih proizvoda
zalihe (prosečne)
Trošak prodatih proizvoda računa se na sle-
deći način:
1. poslovni rashodi,
2. nabavna vrednost prodate robe,
3. troškovi tekućeg obračunskog perioda
(1 – 2),
4. smanjenje vrednosti zaliha učinaka,
5. povećanje vrednosti zaliha učinaka,
6. troškovi prodatih gotovih proizvoda
(3 + 4 – 5).
Koeficijent govori koliko se puta godišnje
(ili u nekom drugom periodu koji se proučava)
zalihe obrnu, odnosno pretvore u potraživa-
nja kroz prodaju. Uopšteno važi da što je obrt
zaliha veći, to je upravljanje njima efikasnije
i zalihe su „svežije” i likvidnije. Nizak obrt
zaliha vrlo je često znak viška zaliha, sporog
rešavanja zaliha ili zastarelih zaliha. Zasta-
rele zalihe mogu da zahtevaju značajne otpise,
što zapravo ostatak zaliha čini nelikvidnim.
Ravnoteža je u 2017. godini zalihe u prose-
ku pretvorila u potraživanja 2,77 puta, dok je u
2016. godini obrt zaliha bio 3 puta.
KOZ 2017 =
3.600
= 2,77 puta
(1.400 + 1.200) / 2
KOZ 2016 =
3.450
= 3,0 puta
(1.200 + 1.100) / 2
Koeficijent govori da je u 2017. godini uspo-
ren obrt zaliha preduzeća Ravnoteža, što indi-
cira na probleme u njihovoj strukturi i nalaže
detaljniji pregled zaliha. Istovremeno je dobi-
jen i odgovor na ranije postavljeno pitanje za-
što je oslabila likvidnost preduzeća.
Alternativna mera za aktivnosti vezane za
zalihe jeste koeficijent obrtaja zaliha u dani-
ma (KOZd):
KOZ D =
prosečne zalihe x broj dana
trošak prodatih proizvoda
Koeficijent govori koliko je dana u proseku
potrebno da se zalihe pretvore u potraživanja
od kupaca, preko prodaje.
Ravnoteža je u 2017. godini zalihe pretvarala
u potraživanja u proseku u 132 dana, što je slabi-
APRIL 2019. ●
POSLOVNE FINANSIJE
je u odnosu na 2016. godinu, kada su joj za to bila
potrebna 122 dana.
KOZ dana 2017 =
365
= 132 dana
2,77
KOZ dana 2016 =
365
= 122 dana
3,00
Poslovni ciklus i ciklus novca
Na osnovu obrta potraživanja od kupaca,
obaveza prema dobavljačima i zaliha može da
se pogleda i kakav je poslovni ciklus preduzeća,
a to je vreme koje protekne od nastanka obaveze
za izvršene nabavke (prema dobavljačima) do
naplate potraživanja koja su nastala na račun
prodaje proizvoda, robe ili usluga. To je kao da
je štoperica pokrenuta u trenutku kada su siro-
vine i materijal primljeni od dobavljača i zau-
stavljena onda kada je na račun primljen novac za
prodate proizvode.
Poslovni ciklus = KOZd + KOPd
Naglašavamo da je štoperica pokrenuta u
trenutku nastanka obaveze za izvršene nabavke,
a ne u trenutku plaćanja za nabavljenu sirovinu
ili robu. Međutim, ako se želi da se izmeri
vreme koje prođe od novčanog izdatka za nabav-
ku do novčanog primitka iz prodaje, računa se
ciklus novca.
Ciklus novca (gotovine) = KOPd + KOZd – KODd
Dužina poslovnog ciklusa predstavlja važan
faktor u određivanju potreba preduzeća za teku-
ćom imovinom. Preduzeće sa kratkim poslovnim
ciklusom može da posluje efikasno, sa relativ-
no malim iznosom tekuće imovine i relativno
niskim tekućim koeficijentom i koeficijentom
trenutne likvidnosti. Isto tako, kratak poslov-
ni ciklus uopšteno naznačava efikasno upra-
vljanje potraživanjima i zalihama. Osim toga,
to je i dodatna mera likvidnosti preduzeća.
Poslovni ciklus preduzeća Ravnoteža u 2017.
godini iznosio je 200 dana (68 dana KOP + 132 dana
KOZ), a u 2016. godini 195 dana (73 KOP + 122 KOZ).
Zbog neefikasnog upravljanja zalihama poslovni
ciklus je produžen u 2017. godini. To znači da je u
2017. godini Ravnoteži trebalo 200 dana od tre-
nutka nabavke materijala i sirovina do trenutka
naplate prodatih proizvoda kupcima.
Ciklus novca preduzeća Ravnoteža u 2017. go-
dini iznosio je 159 dana (200 poslovni ciklus
– 41 KOD), a u 2016. godini 154 dana (195 poslovni
ciklus – 41 KOD). To znači da je preduzeće u 2017.
godini od trenutka plaćanja dobavljaču za naba-
vljenu sirovinu i materijal do trenutka naplate
potraživanja čekalo 159 dana.
Aktivnost ukupne imovine
Koeficijent obrta ukupne imovine (KOI)
predstavlja vezu između neto prihoda od proda-
je i ukupne imovine:
Koeficijent
obrta ukupne
imovine
=
neto prihod od prodaje
ukupna imovina (prosečna)
Ovaj koeficijent pokazuje relativnu efika-
snost kojom preduzeće koristi svoju ukupnu imo-
vinu za stvaranje prihoda.
Ravnoteža je u 2017. godini obrnula ukupnu
imovinu 1,12 puta, što je nešto sporije nego u
2016. godini, kada je obrt ukupne imovine bio
1,15 puta.
KOI 2017 =
3.800
= 1,12 puta
(3.500 + 3.260) / 2
KOI 2016 =
3.700
= 1,15 puta
(3.260 + 3.180) / 2
Koeficijenti profitabilnosti
Postoje dve vrste koeficijenata profita-
bilnosti – oni koji pokazuju profitabilnost u
odnosu na prihode od prodaje i oni koji pokazuju
profitabilnost u odnosu na investicije. Gleda-
ni zajedno, ti koeficijenti pokazuju ukupnu efi-
kasnost poslovanja preduzeća.
Profitabilnost u odnosu na prihode
od prodaje
Prvi koeficijent koji se razmatra jeste mar-
ža bruto dobiti, a izračunava se računanjem uče-
šća dobiti iz poslovanja u neto prihodima od
prodaje:
Marža
bruto
dobiti
=
neto prihodi od prodaje – trošak prodatih
proizvoda
neto prihodi od prodaje odnosno
dobit iz poslovanja / neto prihodi od prodaje
NOVČANA OBAVEZA ZA NABAVKU
Period držanja ili
proizvodnje (KOZ) Prodaja
Period naplate
(KOP)
PRIMLJEN NOVAC
POSLOVNI CIKLUS
Period odgode
plaćanja (KOD) Ciklus gotovine
Novčani izdatak
POSLOVNE FINANSIJE
Dr Marijana Žiravac Mladenović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Poslovni savetnik”
Analiza poslovanja preduzeća
pomoću koeficijenata/racija
U ovom članku prikazane su osnove finansijske analize pomoću koeficijena-
ta koji se izvode iz Bilansa stanja i Bilansa uspeha, kao što su koeficijenti
likvidnosti, koeficijenti finansijske poluge (zovemo ih i koeficijentima
zaduženosti), koeficijenti pokrića, koeficijenti aktivnosti i koeficijen-
ti profitabilnosti.
Finansijski izveštaji
Finansijska analiza obuhvata upotrebu ra-
zličitih finansijskih izveštaja, koji obavljaju
nekoliko funkcija. Bilans stanja sumira imo-
vinu, obaveze i vlasnički kapital u određenom
vremenskom trenutku (obično na kraju godine
ili polugodišta), a Bilans uspeha prikazuje
prihode i rashode preduzeća tokom određe-
nog vremenskog perioda, obično opet za jednu
godinu ili polugodište. Bilans stanja je slika
finansijskog stanja preduzeća u određenom vre-
menskom trenutku, a Bilans uspeha sažeto opi-
suje profitabilnost preduzeća tokom vremena.
Informacije iz bilansa
Razmatranje informacija koje nam pruža Bi-
lans stanja i na osnovu kojih se vrši finansij-
ska analiza biće prikazani na osnovu primera
preduzeća Ravnoteža, čiji je pojednostavljeni
Bilans stanja prikazan u tabeli 1, a Bilans uspe-
ha u tabeli 2.
Tabela 1: Bilans stanja preduzeća Ravnoteža
Ravnoteža d. o. o. u mil. din.
BILANS STANJA
AKTIVA 31. 12. 2017. 31. 12. 2016. PASIVA 31. 12. 2017. 31. 12. 2016.
B. STALNA IMOVINA 1.240 1.150 A. KAPITAL 2.000 1.900
I. Nematerijalna ulaganja 300 200 I. Osnovni kapital 1.000 1.000
II. Nekretnine, postrojenja i
oprema
940 950 VIII. Neraspoređeni dobitak 1.000 900
IV Dugoročni finansijski
plasmani
0 0 B. DUGOROČNA
REZERVISANJA i OBAVEZE
1.500 1.360
II. Dugoročne obaveze 630 620
5. Dugoročni krediti 630 620
G. Kratkoročne obaveze 870 740
G. OBRTNA IMOVINA 2.260 2.110 I. Kratkoročne finansijske
obaveze
450 350
I. Zalihe 1.400 1.200 III. Obaveze iz poslovanja 420 390
II. Potraživanja po osnovu
prodaje 680 740
5. Dobavljači u zemlji 420 390
VII. Gotovinski ekvivalenti i
gotovina 180 170
D. UKUPNA AKTIVA 3.500 3.260 Đ. UKUPNA PASIVA 3.500 3.260
Zalihe su 31. 12. 2015. godine iznosile 1.100
miliona dinara, potraživanja 730 miliona di-
nara, obaveze prema dobavljačima 380 miliona
dinara, a ukupna imovina 3.180 miliona dinara.
Na taj dan vlasnički kapital iznosio je 1.740 mi-
liona dinara.
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 185
POSLOVNE FINANSIJE
Ako se posmatra leva strana Bilansa, imovi-
na (sredstva) preduzeća, sredstva su razvrstana
(od gore prema dole u tabeli) po likvidnosti,
odnosno brzini preoblikovanja u najlikvidniji
oblik sredstava, a to je novac. Na vrhu Bilansa
nalazi se stalna imovina – ona koja se u novac
preoblikuje u periodu koji je duži od godinu
dana, a preduzeće Ravnoteža od stalne imovine
ima nematerijalna ulaganja (licencu) i nekret-
nine, postrojenja i opremu (čine ih poslovna
zgrada, skladište, proizvodna oprema, vozni
park). U sledeću grupu sredstava spadaju obrtna
sredstva, odnosno sredstva koja se u novac preo-
blikuju u roku od jedne godine. Od obrtnih sred-
stava Ravnoteža ima zalihe gotovih proizvoda,
kratkoročna potraživanja (čine ih potraživa-
nja od kupaca za prodatu robu) i novac na računu.
U desnom delu tabele navedeni su izvori
finansiranja (pasiva) koji su razvrstani po do-
speću. Na vrhu je sopstveni kapital, koji čini
osnovni kapital i prenesena dobit (neraspore-
đena dobit ostvarena u prethodnim godinama,
koju vlasnici nisu isplatili sebi nego su je re-
investirali u preduzeće), a slede obaveze, i to
prvo dugoročne, a zatim i kratkoročne. U dugo-
ročnim obavezama Ravnoteža ima dugoročne, a
u kratkoročnim kratkoročne kredite i obaveze
prema dobavljačima.
Tabela 2: Bilans uspeha preduzeća Ravnoteža
Ravnoteža d. o. o. u mil. din.
BILANS USPEHA 1. 1 – 31. 12. 2017. 1. 1 – 31. 12. 2016
POSLOVNI PRIHODI I RASHODI
A. Poslovni prihodi 3.800 3.700
B. Poslovni rashodi 3.600 3.450
V. Troškovi materijala 1.500 1.400
VI. Troškovi goriva i energije 250 240
VII. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 980 980
VIII. Troškovi proizvodnih usluga 580 552
IX. Troškovi amortizacije 98 98
XI. Nematerijalni troškovi 192 180
V. Poslovni dobitak 200 250
FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI
D. Finansijski prihodi 0 0
Đ. Finansijski rashodi 82 62
II. Rashodi kamata 82 62
Nj. Dobitak pre oporezivanja 118 188
P. Porez na dobitak 18 28
S. NETO DOBITAK 100 160
Poslovne prihode Ravnoteže predstavljaju
prihodi od prodaje proizvoda.
Koeficijenti ili racija
Da bi finansijsko stanje i uspešnost predu-
zeća bili ocenjeni, moraju da se provere razli-
čiti aspekti finansijskog zdravlja preduzeća.
Instrumenti koji se najčešće koriste tokom tih
provera jesu finansijski koeficijenti, odnosi
ili racija, koji povezuju dva podatka tako što
dele jednu količinu sa drugom.
Postavlja se pitanje zašto se uopšte treba
baviti koeficijentima kada podaci mogu da se
čitaju iz Bilansa. Odgovor je veoma logičan: kao
što ne mogu da se porede kruške i jabuke, tako
je nemoguće porediti i sirove brojeve, a da se
postigne potpuna objektivnost. Na primer, pre-
duzeće Vedro ostvarilo je u ovoj poslovnoj go-
dini profit u visini od 1 miliona eura. Sirovi
broj pokazuje da je ovaj rezultat prilično dobar,
a ako se pogledaju detaljnije podaci, vidi se da
je vlasnik uložio 100 miliona evra u preduzeće
(toliki je sopstveni kapital) i da je profita-
bilnost samo 1%, što znači da je vlasnik na sva-
ki evro koji je uložio dobio jedan cent. Da je taj
novac uložio kao depozit u banku, zaradio bi
više, a verovatno bi i mirnije spavao. U ovom
slučaju koeficijent se pokazao veoma korisnim.
Međutim, ovde je potrebno napraviti još jednu
opasku i zamoliti svakog analitičara početnika
za oprez. U kalkulator je moguće uneti, na pri-
mer, podatak o vrednosti zaliha i podeliti ga
sa podatkom o vrednosti građevinskog objekta
186 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POSLOVNE FINANSIJE
tako da se, naravno, dobije neki odnos ili pro-
cenat. Postoji iznos, ali bi izazov za hrabre bio
da pronađu bilo koju smislenu interpretaciju
dobijene veličine (nema je).
U praksi se upotrebljavaju dve osnovne vr-
ste koeficijenata. Prva vrsta sumira aspekt
finansijskog stanja preduzeća, dakle stanja u
određenom vremenskom trenutku, odnosno tre-
nutku kada je izrađen Bilans stanja. Njih zovemo
koeficijenti iz Bilansa stanja. Druga vrsta koe-
ficijenata sumira aspekt uspešnosti preduzeća
tokom nekog perioda, obično poslovne godine.
Ti koeficijenti zovu se koeficijenti bilansa
uspeha ili koeficijenti bilansa stanja i bilan-
sa uspeha (u zavisnosti od toga koje podatke po-
rede – iz kojih bilansa).
Koeficijenti se dalje klasifikuju u pet ra-
zličitih vrsta:
● koeficijenti likvidnosti,
● koeficijenti finansijske poluge (zovu se i
koeficijenti zaduženosti),
● koeficijenti pokrića,
● koeficijenti aktivnosti i
● koeficijenti profitabilnosti.
Jedan koeficijent sam nikako ne može da dâ
dovoljno dobru informaciju na osnovu koje bi
bilo moguće oceniti finansijsko stanje i/ili
uspešnost preduzeća. Samo onda kada se izvrši
analiza grupe koeficijenata, moguće je doneti
pravilnu ocenu.
Koeficijenti iz Bilansa stanja Koeficijenti iz Bilansa stanja i Bilansa uspeha
Koeficijenti finansijske poluge
(zaduženosti) pokazuju granicu do koje
preduzeće može da se finansira
zaduživanjem
Koeficijenti likvidnosti mere
sposobnost preduzeća da podmiri svoje
kratkoročne obaveze
Koeficijenti pokrića povezuju
finansijske obaveze preduzeća i njegovu
sposobnost da ih podmiruje ili pokrije
Koeficijenti aktivnosti mere koliko je
preduzeće efikasno u upotrebi svoje imovine
Koeficijenti profitabilnosti povezuju profite s
prihodom od prodaje i investicijama
Kada je u pitanju izračunavanje koeficije-
nata, potrebno je biti pažljiv prilikom po-
ređenja vrednosti iz Bilansa stanja i Bilansa
uspeha u istom koeficijentu. Podaci iz Bi-
lansa stanja pokazuju stanje u tačno određenom
trenutku, a podaci iz Bilansa uspeha vrednost
koja se akumulirala u toku celog jednog peri-
oda. Zbog toga je pogrešno ako se podatak iz
Bilansa stanja direktno poredi sa podatkom iz
Bilansa uspeha. Da bi se podaci iz Bilansa sta-
nja i Bilansa uspeha sveli na isti nazivnik, uz-
imaju se prosečne vrednosti stavki iz Bilansa
stanja za period koji se posmatra. Ako se radi
analiza za jednu godinu, uzima se prosek stanja
na dan 1. 1. i na dan 31. 12. Tako se realno pore-
de vrednosti iz Bilansa stanja sa vrednošću
iz Bilansa uspeha (u njemu već stoje vrednosti
koje se odnose na period od 1. 1. do 31. 12).
Koeficijenti iz Bilansa stanja
Koeficijenti likvidnosti
Koeficijenti likvidnosti upotrebljavaju se
za merenje sposobnosti preduzeća da podmiri
svoje kratkoročne obaveze. Oni porede krat-
koročne obaveze sa kratkoročnim ili obrtnim
sredstvima koja su dostupna za njihovo izmire-
nje. Iz ovih koeficijenata može da se dobije
bolji uvid u tekuću platnu sposobnost preduzeća
i sposobnost preduzeća da ostane solventno u
nepovoljnim okolnostima.
Tekući koeficijent je jedan od najopštijih i
često upotrebljavanih koeficijenata, a računa
se upoređivanjem obrtne imovine i kratkoroč-
nih obaveza:
Tekući
koeficijent =
obrtna imovina
kratkoročne obaveze
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 187
POSLOVNE FINANSIJE
Teorijski gledano, što je veći tekući koe-
ficijent, to je preduzeće sposobnije da plati
svoje račune. Međutim, koeficijent mora da se
posmatra kao gruba mera jer ne uzima u obzir li-
kvidnost pojedinih komponenti tekuće imovine
(ne zna se da li su zalihe kurentne, da li su po-
traživanja naplativa, a sve je to deo tekuće imo-
vine). Kompanije čija se tekuća imovina sastoji
pretežno od novca i nedospelih potraživanja,
uopšteno se smatraju likvidnijim od preduze-
će čija se tekuća imovina sastoji pretežno od
zaliha.
Za Ravnotežu ovaj koeficijent 31. 12. 2017. go-
dine iznosi 2,60, a 31. 12. 2016. godine bio je 2,85.
Tekući
koeficijent 31.12.17
=
2.260
= 2,60
870
Tekući
koeficijent 31.12.16
=
2.110
= 2,85
740
To znači da je Ravnoteža na kraju 2016. godine
imala 2,85 dinara tekućih sredstava za izmi-
renje jednog dinara tekućih obaveza, a na kraju
2017. 2,60 dinara tekućih sredstava za izmirenje
jednog dinara tekućih obaveza. Može da se kon-
statuje da je likvidnost preduzeća oslabljena u
2017. godini u odnosu na prethodnu godinu.
Koeficijent kiselosti (brzi test) predsta-
vlja konzervativniju meru likvidnosti jer iz te-
kućih sredstava izuzima njihov najnelikvidniji
deo, a to su zalihe. On pokazuje koliko preduzeće
ima na raspolaganju najlikvidnije imovine (po-
traživanja i novca) za izmirenje svojih tekućih
obaveza:
Brzi test =
obrtna imovina – zalihe
kratkoročne obaveze
Za Ravnotežu ovaj koeficijent 31. 12. 2017. go-
dine iznosi 0,99, a 31. 12. 2016. godine bio je 1,23.
Brzi test 31.12.17 =
2.260 – 1.400
= 0,99
870
Brzi test 31.12.16 =
2.110-1.200
= 1,23
740
Može da se zaključi da se i ovaj koeficijent
u 2017. „pokvario” u odnosu na 2016. godinu. Po-
slednjeg dana 2017. godine Ravnoteža nije imala
ni pun dinar najlikvidnijih tekućih sredstava
za izmirenje jednog dinara tekućih obaveza, a 31.
12. 2016. godine imala je 1,23. Poredeći tekući ko-
eficijent i brzi test može da se konstatuje da
se „nešto dešava” sa zalihama Ravnoteže jer je
osetan pad likvidnosti preduzeća, što najizra-
ženije pokazuje brzi test. U nastavku analize ova
problematika biće detaljnije osvetljena prili-
kom računanja koeficijenata aktivnosti.
Koeficijenti finansijske poluge
(zaduženosti)
Za ocenu granice do koje preduzeće upotre-
bljava posuđeni novac može da se upotrebi ne-
koliko koeficijenata zaduženosti, na primer
odnos duga i glavnice, odnos duga i ukupne imo-
vine, dugoročna kapitalizacija itd.
Odnos duga i glavnice jednostavno se izraču-
nava deljenjem ukupnog duga preduzeća sa njego-
vim sopstvenim kapitalom:
Odnos duga i
glavnice =
ukupan dug
sopstveni kapital
Ovaj koeficijent govori koliko para osigura-
vaju poverioci preduzeća na svaki dinar koji su
uložili vlasnici. Generalno gledano, poverio-
ci preferiraju da je ovaj koeficijent nizak. Što
je on niži, veći je nivo finansiranja preduzeća
iz sopstvenog kapitala i veća je zaštita pove-
rioca u slučaju smanjenja vrednosti imovine
ili direktnih gubitaka. U zavisnosti od svrhe
analize, ponekad se prioritetne akcije uklju-
čuju u dug preduzeća, a ne u sopstveni kapital,
jer one predstavljaju, sa aspekta običnih akci-
onara, prioritetno potraživanje. Poređenjem
duga i sopstvenog kapitala jednog preduzeća sa
sličnim preduzećima dobija se opšta slika o
kreditnoj sposobnosti i finansijskom riziku
preduzeća.
Za preduzeće Ravnoteža odnos duga i sopstve-
nog kapitala na 31. 12. 2017. godine bio je 0,75, dok
je na isti dan prethodne godine iznosio 0,72.
Odnos duga i
glavnice 31.12.17
=
1.500
= 0,75
2.000
Odnos duga i
glavnice 31.12.16
=
1.360
= 0,72
1.900
Ovo znači da je Ravnoteža na zadnji dan 2017.
godine na jedan dinar koji su uplatili vlasnici
imala 75 para zaduženja, a u protekloj godini 72.
Koeficijent pokazuje da se povećalo zaduženje
preduzeća, a time i stepen izloženosti finan-
sijskom riziku.
188 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POSLOVNE FINANSIJE
Odnos duga i ukupne imovine dobija se delje-
njem ukupnog duga preduzeća sa njegovom ukupnom
imovinom. Svrha ovog koeficijenta slična je
kao kod odnosa duga i vlasničkog kapitala:
Odnos duga i
ukupne imovine =
ukupan dug
ukupna imovina
On naglašava relativnu važnost finansira-
nja zaduživanjem, pokazujući koliki je procenat
(deo) imovine preduzeća nabavljen zaduživa-
njem. Što je veći odnos duga i ukupne imovine,
veći je finansijski rizik.
Za preduzeće Ravnoteža odnos duga i ukupne
imovine na 31. 12. 2017. godine bio je 0,43, dok je
na isti dan prethodne godine iznosio 0,42.
Odnos duga i ukupne
imovine 31.12.17
=
1.500
= 0,43
3.500
Odnos duga i ukupne
imovine 31.12.16
=
1.360
= 0,42
3.260
Ovo znači da je na zadnji dan 2017. godine 43%
imovine preduzeća bilo finansirano zaduže-
njem, a na isti dan prethodne godine jedan posto
manje, znači 42%.
Celovit komentar o zaduženosti moguće je
dati paralelnim posmatranjem odnosa duga i
glavnice sa odnosom duga i ukupne imovine. U
2017. godini Ravnoteža se dodatno zaduživala –
porasla je zaduženost, a s druge strane procenat
finansiranja ukupne imovine zaduživanjem nije
se značajno promenio. To znači da se i imovina
preduzeća povećala i dodatno zaduživanje išlo
je na račun njenog finansiranja.
Ono što sledi u finansijskoj analizi jeste
analiza imovine koja se povećala (stalna ili
obrtna) i izvora finansiranja koji su se pove-
ćali (dugoročni ili kratkoročni) zbog „zlatnog
bilansnog pravila”, koje kaže da bi preduzeće
morala da finansiraju svoju stalnu imovinu
i makar deo zaliha dugoročnim izvorima fi-
nansiranja (pravilo glasi: dugoročna sredstva
finansiraju se dugoročnim izvorima, a kratko-
ročna kratkoročnim).
Da bi komentar o zaduženosti Ravnoteže bio
završen, potrebno je da se izračuna još jedan ko-
eficijent zaduženosti, a to je odnos dugoročnog
duga i ukupne kapitalizacije:
Dugoročna
kapitalizacija =
dugoročni dug
ukupna kapitalizacija
Ukupna kapitalizacija je zbir svih dugo-
ročnih izvora finansiranja preduzeća (znači
sopstveni kapital i dugoročni dugovi). Ovaj
koeficijent govori o relevantnoj važnosti
dugoročnog zaduženja u finansijskoj strukturi
preduzeća.
Za preduzeće Ravnoteža odnos duga i ukupne
kapitalizacije na dan 31. 12. 2017. godine bio je
0,24, dok je na isti dan prethodne godine izno-
sio 0,25.
Dugoročna
kapitalizacija 31.12.17
=
630
= 0,24
2.630
Dugoročna
kapitalizacija 31.12.16
=
620
= 0,25
2.520
Koeficijent se nije značajno promenio na kra-
ju 2017. godine u odnosu na kraj prethodne godine.
Na ovom mestu neophodno je ponovo paralel-
no pogledati vrednost ovog koeficijenta i vred-
nost odnosa duga i sopstvenog kapitala. Odnos
duga i sopstvenog kapitala na 31. 12. 2017. godine
povećao se sa 0,72 (na dan 31. 12. 2016) na 0,75. Po-
što je dugoročna kapitalizacija ostala skoro ne-
promenjena, može da se zaključi da se povećanje
zaduženja preduzeća Ravnoteža u 2017. godini
desilo na strani kratkoročnih dugovanja.
Uz to, „zlatno bilansno pravilo” poremetilo
se u 2017. godini. U 2016. godini Ravnoteža je fi-
nansirala sva svoja stalna sredstva i zalihe du-
goročnim izvorima i tako zadovoljila pravilo
da se dugoročna sredstva finansiraju dugoroč-
nim izvorima finansiranja. U 2017. godini slika
se promenila i dugoročni izvori finansiranja
koje ima nisu bili dovoljni za finansiranje
ukupnih stalnih sredstva i zaliha. Zato se posta-
vlja pitanje zašto je povećanje stalnih sredstava
i zaliha preduzeće u 2017. godini odlučilo da
finansira kratkoročnim zaduženjima.
Koeficijenti iz Bilansa stanja i
Bilansa uspeha
U nastavku je pažnja usmerena na tri vrste ko-
eficijenata i to: pokrića, aktivnosti i profi-
tabilnosti. Svi oni su izvedeni ili iz podataka
iz Bilansa uspeha ili kombinacijom podataka iz
Bilansa stanja i Bilansa uspeha.
Koeficijent pokrića
Koeficijenti pokrića dizajnirani su tako
da povezuju finansijske troškove preduzeća i
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 189
POSLOVNE FINANSIJE
njegovu sposobnost da ih pokrije. Jedan od naj-
tradicionalnijih koeficijenata pokrića jeste
koeficijent pokrića kamata ili koliko puta je
preduzeće zaradilo kamate. Taj koeficijent je
odnos dobitka pre kamata i poreza za određeni
period i troškova kamata koji su nastali u tom
periodu, odnosno:
Koeficijent
pokrića kamata =
dobitak iz poslovanja (EBIT)
rashodi za kamate
Ovaj koeficijent služi kao jedna od mera
sposobnosti preduzeća da izmiri svoje troško-
ve kamata. Po pravilu, što je koeficijent veći,
veća je verovatnoća da će preduzeće bez teškoća
moći da pokrije svoje troškove kamata.
Za preduzeće Ravnoteža koeficijent pokrića
kamata u 2017. godini bio je 2,44, dok je u prethod-
noj godini iznosio 4,03.
Koeficijent
pokrića kamata 2017
=
200
= 2,44
82
Koeficijent
pokrića kamata 2016
=
250
= 4,03
62
Vidi se da je Ravnoteža u 2016. godini ostva-
rila 4 puta veću dobit iz poslovanja od tro-
škova kamata koje iz tog rezultata treba da
pokrije. Koeficijent se u 2017. godini smanjio
i preduzeće je ostvarilo 2,44 puta veću dobit iz
poslovanja od troškova kamata. Iako se marža
sigurnosti smanjila u 2017. godini u odnosu na
2016. godinu, Ravnoteža još uvek ostvaruje do-
voljno veliku dobit iz poslovanja za pokrivanje
troškova kamata.
Koeficijenti aktivnosti
Koeficijenti aktivnosti, poznati i kao koe-
ficijenti efikasnosti ili koeficijenti obrta,
mere koliko je preduzeće efikasno u upotrebi
svoje imovine. Osim toga, neki aspekti analize
aktivnosti blisko su povezani sa analizom li-
kvidnosti.
Aktivnost potraživanja
Koeficijent obrtaja potraživanja (KOP)
pruža bolje razumevanje kvaliteta potraživa-
nja preduzeća i daje informaciju koliko je pre-
duzeće uspešno u njihovoj naplati. Koeficijent
se izračunava deljenjem godišnjih neto prihoda
od prodaje sa prosečnim stanjem potraživanja u
periodu:
KOP =
neto prihod od prodaje
potraživanja (prosečna)
Koeficijent govori koliko su puta tokom
godine (ili nekog drugog perioda u kom se radi
analiza) potraživanja od kupaca bila obrnuta,
odnosno pretvorena u novac. Što je veći obrt,
kraće je vreme između prodaje i naplate.
Ravnoteža je u 2017. godini obrnula potraži-
vanja 5,35 puta, a u 2016. godini obrt potraživa-
nja bio je 5,03 puta.
KOP 2017 =
3.800
= 5,35 puta
(680 + 740) / 2
KOP 2016 =
3.700
= 5,03 puta
(740 + 730) / 2
Koeficijent pokazuje da se obrt potraživa-
nja poboljšao u 2017. godini, što znači da je Rav-
noteža brže naplaćivala svoja potraživanja.
Ako koeficijent obrtaja potraživanja pada
u poređenju sa proteklim periodima ili ako je
niži u odnosu na slična preduzeća, preduzeće
mora da proveri naplativost svojih potraživa-
nja, jer je to pokazatelj da na stanju potraživanja
možda ima i takvih koja su sumnjiva i sporna.
Koeficijent obrta potraživanja može da se
izrazi i u danima (KOPd) i tada predstavlja pro-
sečni period naplate. Izračunava se kao:
KOP u danima
ili pros.
period naplate
=
potraživanja (prosečna) × broj dana
neto prihod od prodaje
Koeficijent govori koliki je prosečan broj
dana naplate nenaplaćenih potraživanja.
Ravnoteža je u 2017. godini imala prosečan
period naplate od 68 dana, dok je u 2016. godini
u proseku naplaćivala potraživanja u 73 dana.
KOP dana 2017 =
365
= 68 dana
5,35
KOP dana 2016 =
365
= 73 dana
5,03
Koeficijent pokazuje da se naplata preduzeća
Ravnoteža poboljšala u 2017. godini. Međutim,
ne sme se zaspati na lovorikama analize. Ne-
ophodno je da se proveri kakve prodajne uslo-
ve Ravnoteža odobrava svojim kupcima. Ako se
pregledom ugovorne dokumentacije ustanovi da
preduzeće odobrava kupcima u proseku 30-dnev-
ni rok plaćanja, onda i ovo poboljšanje u naplati
još uvek nije dobro jer pokazuje da kupci kasne
190 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POSLOVNE FINANSIJE
u plaćanjima i ne pridržavaju se ugovornih
odredbi.
Aktivnost plaćanja
Preduzeća često žele da ispitaju sopstvenu
spremnost plaćanja dobavljačima. Zato se anali-
zira efikasnost u upravljanju obavezama prema
dobavljačima i računa koeficijent obrta obave-
za prema dobavljačima (KOD) u danima ili pro-
sečno vreme plaćanja, kao:
KOD u danima
ili pros.
period plaćanja
=
dobavljači (prosečno) × broj dana
poslovni rashodi
Ovaj koeficijent je važan pokazatelj koji će
pratiti dobavljači (sadašnji ili budući) jer im
daje informaciju o tome kakav je platiša, odno-
sno kako plaća svoje obaveze. Nakon računanja
ovog koeficijenta potrebno je uporediti dobi-
jeno prosečno vreme plaćanja sa ranije izraču-
natim prosečnim periodom naplate, kako bi se
ustanovilo da li je preduzeće neto uvoznik ili
neto izvoznik platne sposobnosti. Naime, ako
preduzeće brže plaća svojim dobavljačima nego
što naplaćuje od kupaca, onda je ono neto izvo-
znik platne sposobnosti. I obrnuto, ako brže
naplaćuje od kupaca nego što plaća dobavljači-
ma, onda je neto uvoznik platne sposobnosti.
Ravnoteža je u 2017. i 2016. godini u proseku
plaćala svojim dobavljačima u roku od 41 dan.
KOD dana 2017 =
(420 + 390) / 2 x 365
= 41 dana
3.600
KOD dana 2016 =
(390 + 380) / 2 x 365
= 41 dana
3.450
Ako se uporedi vreme za koje je Ravnoteža
plaćala svojim dobavljačima u 2017. godini i
vreme za koje je naplaćivalo svoja potraživanja,
vidi se da je dobavljačima plaćalo u proseku u
roku od 41 dan od dana prijema robe, a od svo-
jih kupaca u proseku je naplaćivalo u roku od 68
dana od dana prodaje. Poređenje nam pokazuje da
je Ravnoteža tzv. neto izvoznik platne sposob-
nosti, jer brže plaća dobavljačima nego što na-
plaćuje od kupaca.
Aktivnost zaliha
Da bi se utvrdilo koliko je preduzeće efika-
sno u upravljanju zalihama (kao i da bi se dobila
naznaka likvidnosti zaliha), mora da se izra-
čuna koeficijent obrtaja zaliha (KOZ). Brzina
obrta može da se meri za svaki segment zaliha,
a u nastavku je prikazan obračun obrta zaliha
gotovih proizvoda.
KOZ =
trošak prodatih proizvoda
zalihe (prosečne)
Trošak prodatih proizvoda računa se na sle-
deći način:
1. poslovni rashodi,
2. nabavna vrednost prodate robe,
3. troškovi tekućeg obračunskog perioda
(1 – 2),
4. smanjenje vrednosti zaliha učinaka,
5. povećanje vrednosti zaliha učinaka,
6. troškovi prodatih gotovih proizvoda
(3 + 4 – 5).
Koeficijent govori koliko se puta godišnje
(ili u nekom drugom periodu koji se proučava)
zalihe obrnu, odnosno pretvore u potraživa-
nja kroz prodaju. Uopšteno važi da što je obrt
zaliha veći, to je upravljanje njima efikasnije
i zalihe su „svežije” i likvidnije. Nizak obrt
zaliha vrlo je često znak viška zaliha, sporog
rešavanja zaliha ili zastarelih zaliha. Zasta-
rele zalihe mogu da zahtevaju značajne otpise,
što zapravo ostatak zaliha čini nelikvidnim.
Ravnoteža je u 2017. godini zalihe u prose-
ku pretvorila u potraživanja 2,77 puta, dok je u
2016. godini obrt zaliha bio 3 puta.
KOZ 2017 =
3.600
= 2,77 puta
(1.400 + 1.200) / 2
KOZ 2016 =
3.450
= 3,0 puta
(1.200 + 1.100) / 2
Koeficijent govori da je u 2017. godini uspo-
ren obrt zaliha preduzeća Ravnoteža, što indi-
cira na probleme u njihovoj strukturi i nalaže
detaljniji pregled zaliha. Istovremeno je dobi-
jen i odgovor na ranije postavljeno pitanje za-
što je oslabila likvidnost preduzeća.
Alternativna mera za aktivnosti vezane za
zalihe jeste koeficijent obrtaja zaliha u dani-
ma (KOZd):
KOZ D =
prosečne zalihe x broj dana
trošak prodatih proizvoda
Koeficijent govori koliko je dana u proseku
potrebno da se zalihe pretvore u potraživanja
od kupaca, preko prodaje.
Ravnoteža je u 2017. godini zalihe pretvarala
u potraživanja u proseku u 132 dana, što je slabi-
APRIL 2019. ●
POSLOVNE FINANSIJE
je u odnosu na 2016. godinu, kada su joj za to bila
potrebna 122 dana.
KOZ dana 2017 =
365
= 132 dana
2,77
KOZ dana 2016 =
365
= 122 dana
3,00
Poslovni ciklus i ciklus novca
Na osnovu obrta potraživanja od kupaca,
obaveza prema dobavljačima i zaliha može da
se pogleda i kakav je poslovni ciklus preduzeća,
a to je vreme koje protekne od nastanka obaveze
za izvršene nabavke (prema dobavljačima) do
naplate potraživanja koja su nastala na račun
prodaje proizvoda, robe ili usluga. To je kao da
je štoperica pokrenuta u trenutku kada su siro-
vine i materijal primljeni od dobavljača i zau-
stavljena onda kada je na račun primljen novac za
prodate proizvode.
Poslovni ciklus = KOZd + KOPd
Naglašavamo da je štoperica pokrenuta u
trenutku nastanka obaveze za izvršene nabavke,
a ne u trenutku plaćanja za nabavljenu sirovinu
ili robu. Međutim, ako se želi da se izmeri
vreme koje prođe od novčanog izdatka za nabav-
ku do novčanog primitka iz prodaje, računa se
ciklus novca.
Ciklus novca (gotovine) = KOPd + KOZd – KODd
Dužina poslovnog ciklusa predstavlja važan
faktor u određivanju potreba preduzeća za teku-
ćom imovinom. Preduzeće sa kratkim poslovnim
ciklusom može da posluje efikasno, sa relativ-
no malim iznosom tekuće imovine i relativno
niskim tekućim koeficijentom i koeficijentom
trenutne likvidnosti. Isto tako, kratak poslov-
ni ciklus uopšteno naznačava efikasno upra-
vljanje potraživanjima i zalihama. Osim toga,
to je i dodatna mera likvidnosti preduzeća.
Poslovni ciklus preduzeća Ravnoteža u 2017.
godini iznosio je 200 dana (68 dana KOP + 132 dana
KOZ), a u 2016. godini 195 dana (73 KOP + 122 KOZ).
Zbog neefikasnog upravljanja zalihama poslovni
ciklus je produžen u 2017. godini. To znači da je u
2017. godini Ravnoteži trebalo 200 dana od tre-
nutka nabavke materijala i sirovina do trenutka
naplate prodatih proizvoda kupcima.
Ciklus novca preduzeća Ravnoteža u 2017. go-
dini iznosio je 159 dana (200 poslovni ciklus
– 41 KOD), a u 2016. godini 154 dana (195 poslovni
ciklus – 41 KOD). To znači da je preduzeće u 2017.
godini od trenutka plaćanja dobavljaču za naba-
vljenu sirovinu i materijal do trenutka naplate
potraživanja čekalo 159 dana.
Aktivnost ukupne imovine
Koeficijent obrta ukupne imovine (KOI)
predstavlja vezu između neto prihoda od proda-
je i ukupne imovine:
Koeficijent
obrta ukupne
imovine
=
neto prihod od prodaje
ukupna imovina (prosečna)
Ovaj koeficijent pokazuje relativnu efika-
snost kojom preduzeće koristi svoju ukupnu imo-
vinu za stvaranje prihoda.
Ravnoteža je u 2017. godini obrnula ukupnu
imovinu 1,12 puta, što je nešto sporije nego u
2016. godini, kada je obrt ukupne imovine bio
1,15 puta.
KOI 2017 =
3.800
= 1,12 puta
(3.500 + 3.260) / 2
KOI 2016 =
3.700
= 1,15 puta
(3.260 + 3.180) / 2
Koeficijenti profitabilnosti
Postoje dve vrste koeficijenata profita-
bilnosti – oni koji pokazuju profitabilnost u
odnosu na prihode od prodaje i oni koji pokazuju
profitabilnost u odnosu na investicije. Gleda-
ni zajedno, ti koeficijenti pokazuju ukupnu efi-
kasnost poslovanja preduzeća.
Profitabilnost u odnosu na prihode
od prodaje
Prvi koeficijent koji se razmatra jeste mar-
ža bruto dobiti, a izračunava se računanjem uče-
šća dobiti iz poslovanja u neto prihodima od
prodaje:
Marža
bruto
dobiti
=
neto prihodi od prodaje – trošak prodatih
proizvoda
neto prihodi od prodaje odnosno
dobit iz poslovanja / neto prihodi od prodaje
NOVČANA OBAVEZA ZA NABAVKU
Period držanja ili
proizvodnje (KOZ) Prodaja
Period naplate
(KOP)
PRIMLJEN NOVAC
POSLOVNI CIKLUS
Period odgode
plaćanja (KOD) Ciklus gotovine
Novčani izdatak