Novi Zakon u trgovini („Sl. glasnik RS”, br. 52/2019 – dalje: Novi zakon) poboljšao je mnoge članove u odnosu na stari Zakon o trgovini („Sl. glasnik RS”, br. 53/2010, 10/2013 i 44/2018 – drugi zakon – dalje: Stari zakon) u tom smislu da ih je učinio razumljivijim i uveo nove pojmove koji nisu postojali u Starom zakonu, kao i što je poboljšao postojeću terminologiju i definicije, a urađena je i nova sistematika i podela vrsta trgovine, sve u cilju smanjenja pravne nesigurnosti zbog nedorečenosti i neodređenosti. U nastavku su izdvojene neke novosti.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2019%2F08%2FPS33-7.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 7
AKTUELNA TEMA
Daljinska prodaja
Novim zakonom najpre je napravljena nova
podela trgovine, koja je usklađena sa pravima i
obavezama u Zakonu o zaštiti potrošača. U skla-
du sa tim, članom 17. Novog zakona detaljnije je
uređeno pitanje daljinske prodaje.
Daljinska trgovina zahteva posebnu regula-
ciju, s obzirom na to da je reč o trgovini u kojoj
kupac nije u prilici da „licem u lice” prego-
vara sa trgovcem i ne može da sagleda ponudu
u realnom prostoru i vremenu. Imajući u vidu
da je Zakonom o zaštiti potrošača u potpuno-
sti transponovana Direktiva 97/7/EZ o zaštiti
potrošača kod sklapanja ugovora o prodaji na
daljinu, odredbama u članu 17. definiše se da-
ljinska trgovina u smislu uslova koje treba da
ispune lica koja se bave ovim načinom trgovine.
Sva lica koja obavljaju daljinsku trgovinu u Re-
publici Srbiji moraju da poštuju pravila ovog
i drugih zakona koja se odnose na trgovinu. In-
ternet, kao savremeno sredstvo komunikacije,
predstavlja veliki problem za nadzorne organe,
a naročito činjenica da se veliki deo sive eko-
nomije obavlja preko interneta. Iz tih razloga
od suštinskog značaja je da se odredi šta se sma-
tra obavljanjem daljinske trgovine u Republici
Srbiji i koji su to presudni kriterijum koji se
uvažavaju prilikom ocene da li je daljinska tr-
govina usmerena na potrošače iz Srbije. Stoga
su stavom 6. člana 17. Novog zakona postavljeni
uslovi koji određuju kada se smatra da je daljin-
ska trgovina usmerena na potrošače u Srbiji i
to naročito ako se:
● koristi jezik u upotrebi u Republici Srbiji
ili ističu cene u dinarima i
● nudi isporuka robe na teritoriji Republike.
Brz tehnološki napredak i sve veća upotreba
tehnologija stvaraju uslove za stalno unapređe-
nje poslovanja i uvođenje novih načina obavljanja
trgovine. Trgovci imaju mogućnost da dostave
ponudu potencijalnim potrošačima putem ra-
zličitih sredstava komunikacija i kada je po-
trošač fizički udaljen, odnosno bez njegovog
neposrednog prisustva. Prodaja putem sredstava
komunikacije na daljinu u Zakonu je definisana
kao daljinska trgovina i može da se obavlja kao:
● elektronska trgovina
● i ostala daljinska trgovina putem drugih
sredstava komunikacije.
Stavom 3. člana 17. Novog zakona definisani
su najčešći oblici elektronske trgovine koji
su prepoznati kao najzastupljeniji modeli elek-
tronskog poslovanja na digitalnom tržištu.
Ovim stavom Zakona nisu onemogućeni eventu-
alno drugačiji načini obavljanja elektronske tr-
govine. Posebno su definisani sledeći oblici
elektronske trgovine:
1) Prodaja preko elektronske prodavnice tr-
govca koji nudi robu/usluge predstavlja osnovni
oblik elektronske trgovine. Trgovac na sopstve-
noj internet prezentaciji ima e-prodavnicu
(veb-šop) u kojoj nudi robu/usluge potrošačima.
Potrošač naručuje robu direktno od trgovca, a
trgovac robu isporučuje iz svog magacina/skla-
dišta.
2) Prodaja robe/usluge preko elektronske
platforme koja povezuje trgovce i potrošače,
Novine koje donosi novi
Zakon o trgovini
Novi Zakon o trgovini („Sl. glasnik RS”, br. 52/2019 – dalje: Novi zakon) po-
boljšao je mnoge članove u odnosu na stari Zakon o trgovini („Sl. glasnik RS”,
br. 53/2010, 10/2013 i 44/2018 – drugi zakon – dalje: Stari zakon) u tom smislu
da ih je učinio razumljivijim i uveo nove pojmove koji nisu postojali u Sta-
rom zakonu, kao i što je poboljšao postojeću terminologiju i definicije, a
urađena je i nova sistematika i podela vrsta trgovine, sve u cilju smanjenja
pravne nesigurnosti zbog nedorečenosti i neodređenosti. U nastavku su iz-
dvojene neke novosti.
8 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
pri čemu su trgovac i potrošač u ugovornom ku-
poprodajnom odnosu. Kada je u pitanju ovaj oblik
elektronske trgovine, elektronska platforma
povezuje potrošača i trgovca, a vrlo često pru-
ža i usluge naplate i isporuke. Iako je potrošač
u ugovornom odnosu sa trgovcem, sama procedu-
ra naručivanja, plaćanja i isporuke može da se
obavlja preko platforme koja je u ugovornom
odnosu (B2B) sa trgovcem (npr. Alibaba, Ama-
zon i sl.). Platforma takođe može i da prodaje
robu potrošačima, odnosno može da ima svoj-
stvo trgovca. Dakle, u odnosu prema potrošaču
platforma može da ima svojstvo trgovca robom,
ali je češći slučaj da je platforma zapravo samo
spona između trgovca i potrošača.
3) Prodaja robe potrošačima preko elek-
tronske prodavnice ili preko elektronske plat-
forme, pri čemu se roba isporučuje potrošaču
direktno iz magacina proizvođača/veletrgovca
(dropshipping – oblik elektronske trgovine). U
pogledu ovog modela elektronske trgovine po-
trošač je u ugovornom odnosu sa trgovcem, koji
preuzima sve obaveze prema potrošaču koje pro-
izlaze iz zaključenog ugovora o prodaji. Roba se
isporučuje potrošaču direktno iz magacina pro-
izvođača/veletrgovca. Isporuka robe na adresu
potrošača predstavlja izvršenje ugovora koji je
potrošač zaključio sa trgovcem.
Ostala daljinska trgovina putem drugih sred-
stava komunikacije naročito obuhvata katalo-
šku prodaju, TV prodaju, trgovinu posredstvom
pošte, štampanih pošiljki, reklamnih materi-
jala sa narudžbenicom, telefona, tekstualnih ili
multimedijalnih poruka u mobilnoj telefoniji
i govornih automata.
Isticanje cena
U članu 35. Novog zakona prezirano je istica-
nje cena robe/usluga koje se prodaju potrošači-
ma elektronskim putem. U e-prodavnicama, na
elektronskim platformama, odnosno na sajto-
vima trgovaca cene se ističu tako da se potro-
šačima omogućava prikaz cene u dinarima, a
ako je elektronska trgovina istovremeno usme-
rena i na potrošače u inostranstvu – i u stranoj
valuti. Ovakvo zakonsko rešenje omogućava da
potrošač prilikom odlaska na sajt trgovca i u
procesu razgledanja proizvoda/usluga ima mo-
gućnost da odabere valutu (jednu od ponuđenih),
kao i da mu se u izabranoj valuti prikažu pro-
dajne cene svih proizvoda/usluga iz ponude tog
trgovca. Izbor valute omogućen je potrošaču na
nivou sajta, odnosno kompletne ponude trgovca,
a ne na nivou svakog pojedinačnog proizvoda iz
ponude.
Dakle:
1) trgovci koji obavljaju internet prodaju na-
menjenu potrošačima u RS (nude isporuku samo
na teritoriji Srbije) cene na sajtu ističu u di-
narima;
2) trgovci koji obavljaju internet prodaju
i robu/uslugu isporučuju kako u Srbiji tako i u
inostranstvu, cene na sajtu ističu na način kojim
se potrošaču daje mogućnost da između ponuđe-
nih valuta izabere valutu u kojoj će se prikaza-
ti cena robe/usluge, pri čemu se potrošaču koji
pristupa trgovini iz Republike Srbije cena pri-
kazuje prvo u dinarima;
3) trgovci koji obavljaju internet prodaju
namenjenu isključivo inostranom tržištu, od-
nosno robu/usluge isporučuju/pružaju samo van
granice Srbije, prodajne cene ističu u stranoj
valuti.
Osim toga, propisani su i izuzeci kada je mo-
guće cenu istaknuti samo u stranoj valuti:
1) sa naznakom obračunskog kursa, u trgovini
uslugama u turizmu koje su u neposrednoj vezi
sa inostranstvom, vozilima, odnosno u drugim
slučajevima kada je, u skladu sa posebnim pro-
pisima, dozvoljeno isticanje cene u Republici
Srbiji u stranoj valuti, a plaćanje se izvršava u
dinarima (u tom slučaju trgovac je dužan da pri
isticanju i naplaćivanju cene naznači i kao ob-
računski kurs primenjuje zvanični srednji kurs
dinara);
2) ako se, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
devizno poslovanje, plaćanje robe/usluge u Repu-
blici Srbiji može izvršiti i u devizama;
3) ako elektronska trgovina nije usmerena na po-
trošače u Republici Srbiji.
U skladu sa stavom 1. člana 34. Zakona o devi-
znom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006,
31/2011, 93/2012 – drugi zakon, 119/2012, 139/2014 i
30/2018), plaćanje, naplaćivanje i prenos između
rezidenata i između rezidenata i nerezidenata
u Republici vrši se u dinarima. Stavom 2. istog
člana propisani su izuzeci prema kojima plaća-
nje, naplaćivanje i prenos u Republici mogu da
se vrše i u devizama, po različitim osnovima,
između ostalog i po osnovu kupoprodaje softve-
ra i drugih digitalnih proizvoda na internetu
SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 9
AKTUELNA TEMA
koji se isporučuju isključivo putem telekomuni-
kacionih, digitalnih ili informaciono-tehno-
loških uređaja, pod uslovom da se plaćanje vrši
korišćenjem platne kartice ili elektronskog
novca preko pružaoca platnih usluga sa sedi-
štem u Republici.
Znači, da bi se platni promet u Republici Sr-
biji u devizama obavljao po propisanom osnovu
iz člana 34. stav 2. tačka 10) Zakona o deviznom
poslovanju, potrebno je da se ispune svi sledeći
uslovi:
1. predmet kupoprodaje mogu biti samo softver
i drugi digitalni proizvodi;
2. kupoprodaja predmeta može da se obavlja samo
na internetu;
3. isporuka predmeta kupoprodaje mora biti
isključivo putem telekomunikacionih, digital-
nih ili informaciono-tehnoloških uređaja;
4. plaćanje u devizama po ovom osnovu može da
se izvrši samo platnom karticom ili elektron-
skim novcem;
5. platna transakcija mora da se obavi preko pru-
žaoca platnih usluga sa sedištem u Republici.
Prodajni podsticaji
U Starom zakonu prodajni podsticaju bili su
uopšteno definisani i to je u primeni stvaralo
nejasnoće. Članovima od 36. do 38. Novog zakona
propisani su uslovi i način nuđenja robe/usluga
sa naročitim prodajnim podsticajima i oglaša-
vanje prodaje robe sa prodajnim podsticajima.
Osim toga, u praksi se koriste različiti ter-
mini koji ne obaveštavaju potrošača na pravi
način. Primećeno je da se veoma često koristi
reč „rasprodaja”, koja upućuje na to da je reč o
robi koja se više neće prodavati ili bar ne kod
tog trgovca, kao i da su cene niže. Međutim, u
kratkom roku taj isti proizvod pojavi se kod is-
tog trgovca u redovnoj ponudi. To često navodi
potrošače na to da donose odluke koje inače ne
bi doneli.
Zbog toga su Novim zakonom specificirani
oblici prodaje sa sniženom cenom i za svaki od
njih definisana su posebna pravila. Dakle, čla-
nom 37. Novog zakona definisani su:
● rasprodaja,
● sezonsko sniženje i
● akcijska prodaja.
U slučaju prodaje robe/usluge sa sniženom ce-
nom, trgovac, odnosno pružalac usluge dužan je
da, pored ponude prodajnog podsticaja, na pro-
dajnom mestu jasno istakne i sniženu i prethod-
nu cenu.
Kada je u pitanju rasprodaja, trgovci su dužni
da fizički izdvoje robu koja je predmet raspro-
daje od robe koja se prodaje pod redovnim uslo-
vima. Pored toga, od objavljivanja rasprodaje do
kraja njenog trajanja trgovac neće smeti da naru-
čuje i uključuje u rasprodaju nove količine robe
koja je predmet rasprodaje.
Kada su u pitanju sezonska sniženja, reč je i o
pitanju konkurentnosti domaće trgovine u odno-
su na zemlje u okruženju i to u smislu utvrđenih
rokova sezonskih sniženja. Zbog toga je defini-
sanje perioda sniženja dato na osnovu analize
uporedne prakse zemalja članica Evropske unije.
Nakon stupanja na snagu Novog zakona, sezonska
sniženja, odnosno prodaja robe po sniženoj
ceni nakon sezone biće dozvoljena najviše dva
puta godišnje i to u razdoblju između 25. decem-
bra i 10. januara i 1. i 15. jula, u trajanju od najvi-
še 60 dana.
Akcijska prodaja je prodaja robe/usluge po
ceni koja je niža od prethodne cene te robe/
usluge i traje ne duže od 31 dan. Trgovac i pru-
žalac usluge koji organizuju akcijsku prodaju sa
rokom važenja do tri dana ne moraju da istaknu
sniženu i prethodnu cenu, već jasno određenje
procenta sniženja.
Hiperprodukcija u sferi proizvodnje i ogra-
ničeni resursi na strani potrošnje nameću
stalnu borbu potrošačima, koji smišljaju nove
načine podsticanja prodaje. U regulisanju razli-
čitih oblika povećanja obima prodaje napra-
vljena je razlika između unapređenja prodaje i
oglašavanja načina unapređenja prodaje. Unapre-
đenje prodaje podrazumeva podsticanje prodaje
na samom mestu prodaje, odnosno prilikom skla-
panja kupoprodajnog ugovora i imajući u vidu da
se tada donosi konačna odluka o kupovini. Osim
toga, članom 38. Novog zakona propisano je šta
ne sme da sadrži oglasna poruka koja se odnosi
na prodajni podsticaj. Ovim članom definisan
je minimum o kome mora da se vodi računa pri-
likom oglašavanja kako bi potrošač dobio pre-
ciznu informaciju.
Imajući u vidu da je ovim odredbama bliže
uređeno oglašavanje prodajnih podsticaja, pre-
laznim i završnim odredbama Novog zakona sta-
vljen je van snage član 16. Zakona o oglašavanju
(„Sl. glasnik RS”, broj 6/16). PS
AKTUELNA TEMA
Daljinska prodaja
Novim zakonom najpre je napravljena nova
podela trgovine, koja je usklađena sa pravima i
obavezama u Zakonu o zaštiti potrošača. U skla-
du sa tim, članom 17. Novog zakona detaljnije je
uređeno pitanje daljinske prodaje.
Daljinska trgovina zahteva posebnu regula-
ciju, s obzirom na to da je reč o trgovini u kojoj
kupac nije u prilici da „licem u lice” prego-
vara sa trgovcem i ne može da sagleda ponudu
u realnom prostoru i vremenu. Imajući u vidu
da je Zakonom o zaštiti potrošača u potpuno-
sti transponovana Direktiva 97/7/EZ o zaštiti
potrošača kod sklapanja ugovora o prodaji na
daljinu, odredbama u članu 17. definiše se da-
ljinska trgovina u smislu uslova koje treba da
ispune lica koja se bave ovim načinom trgovine.
Sva lica koja obavljaju daljinsku trgovinu u Re-
publici Srbiji moraju da poštuju pravila ovog
i drugih zakona koja se odnose na trgovinu. In-
ternet, kao savremeno sredstvo komunikacije,
predstavlja veliki problem za nadzorne organe,
a naročito činjenica da se veliki deo sive eko-
nomije obavlja preko interneta. Iz tih razloga
od suštinskog značaja je da se odredi šta se sma-
tra obavljanjem daljinske trgovine u Republici
Srbiji i koji su to presudni kriterijum koji se
uvažavaju prilikom ocene da li je daljinska tr-
govina usmerena na potrošače iz Srbije. Stoga
su stavom 6. člana 17. Novog zakona postavljeni
uslovi koji određuju kada se smatra da je daljin-
ska trgovina usmerena na potrošače u Srbiji i
to naročito ako se:
● koristi jezik u upotrebi u Republici Srbiji
ili ističu cene u dinarima i
● nudi isporuka robe na teritoriji Republike.
Brz tehnološki napredak i sve veća upotreba
tehnologija stvaraju uslove za stalno unapređe-
nje poslovanja i uvođenje novih načina obavljanja
trgovine. Trgovci imaju mogućnost da dostave
ponudu potencijalnim potrošačima putem ra-
zličitih sredstava komunikacija i kada je po-
trošač fizički udaljen, odnosno bez njegovog
neposrednog prisustva. Prodaja putem sredstava
komunikacije na daljinu u Zakonu je definisana
kao daljinska trgovina i može da se obavlja kao:
● elektronska trgovina
● i ostala daljinska trgovina putem drugih
sredstava komunikacije.
Stavom 3. člana 17. Novog zakona definisani
su najčešći oblici elektronske trgovine koji
su prepoznati kao najzastupljeniji modeli elek-
tronskog poslovanja na digitalnom tržištu.
Ovim stavom Zakona nisu onemogućeni eventu-
alno drugačiji načini obavljanja elektronske tr-
govine. Posebno su definisani sledeći oblici
elektronske trgovine:
1) Prodaja preko elektronske prodavnice tr-
govca koji nudi robu/usluge predstavlja osnovni
oblik elektronske trgovine. Trgovac na sopstve-
noj internet prezentaciji ima e-prodavnicu
(veb-šop) u kojoj nudi robu/usluge potrošačima.
Potrošač naručuje robu direktno od trgovca, a
trgovac robu isporučuje iz svog magacina/skla-
dišta.
2) Prodaja robe/usluge preko elektronske
platforme koja povezuje trgovce i potrošače,
Novine koje donosi novi
Zakon o trgovini
Novi Zakon o trgovini („Sl. glasnik RS”, br. 52/2019 – dalje: Novi zakon) po-
boljšao je mnoge članove u odnosu na stari Zakon o trgovini („Sl. glasnik RS”,
br. 53/2010, 10/2013 i 44/2018 – drugi zakon – dalje: Stari zakon) u tom smislu
da ih je učinio razumljivijim i uveo nove pojmove koji nisu postojali u Sta-
rom zakonu, kao i što je poboljšao postojeću terminologiju i definicije, a
urađena je i nova sistematika i podela vrsta trgovine, sve u cilju smanjenja
pravne nesigurnosti zbog nedorečenosti i neodređenosti. U nastavku su iz-
dvojene neke novosti.
8 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
pri čemu su trgovac i potrošač u ugovornom ku-
poprodajnom odnosu. Kada je u pitanju ovaj oblik
elektronske trgovine, elektronska platforma
povezuje potrošača i trgovca, a vrlo često pru-
ža i usluge naplate i isporuke. Iako je potrošač
u ugovornom odnosu sa trgovcem, sama procedu-
ra naručivanja, plaćanja i isporuke može da se
obavlja preko platforme koja je u ugovornom
odnosu (B2B) sa trgovcem (npr. Alibaba, Ama-
zon i sl.). Platforma takođe može i da prodaje
robu potrošačima, odnosno može da ima svoj-
stvo trgovca. Dakle, u odnosu prema potrošaču
platforma može da ima svojstvo trgovca robom,
ali je češći slučaj da je platforma zapravo samo
spona između trgovca i potrošača.
3) Prodaja robe potrošačima preko elek-
tronske prodavnice ili preko elektronske plat-
forme, pri čemu se roba isporučuje potrošaču
direktno iz magacina proizvođača/veletrgovca
(dropshipping – oblik elektronske trgovine). U
pogledu ovog modela elektronske trgovine po-
trošač je u ugovornom odnosu sa trgovcem, koji
preuzima sve obaveze prema potrošaču koje pro-
izlaze iz zaključenog ugovora o prodaji. Roba se
isporučuje potrošaču direktno iz magacina pro-
izvođača/veletrgovca. Isporuka robe na adresu
potrošača predstavlja izvršenje ugovora koji je
potrošač zaključio sa trgovcem.
Ostala daljinska trgovina putem drugih sred-
stava komunikacije naročito obuhvata katalo-
šku prodaju, TV prodaju, trgovinu posredstvom
pošte, štampanih pošiljki, reklamnih materi-
jala sa narudžbenicom, telefona, tekstualnih ili
multimedijalnih poruka u mobilnoj telefoniji
i govornih automata.
Isticanje cena
U članu 35. Novog zakona prezirano je istica-
nje cena robe/usluga koje se prodaju potrošači-
ma elektronskim putem. U e-prodavnicama, na
elektronskim platformama, odnosno na sajto-
vima trgovaca cene se ističu tako da se potro-
šačima omogućava prikaz cene u dinarima, a
ako je elektronska trgovina istovremeno usme-
rena i na potrošače u inostranstvu – i u stranoj
valuti. Ovakvo zakonsko rešenje omogućava da
potrošač prilikom odlaska na sajt trgovca i u
procesu razgledanja proizvoda/usluga ima mo-
gućnost da odabere valutu (jednu od ponuđenih),
kao i da mu se u izabranoj valuti prikažu pro-
dajne cene svih proizvoda/usluga iz ponude tog
trgovca. Izbor valute omogućen je potrošaču na
nivou sajta, odnosno kompletne ponude trgovca,
a ne na nivou svakog pojedinačnog proizvoda iz
ponude.
Dakle:
1) trgovci koji obavljaju internet prodaju na-
menjenu potrošačima u RS (nude isporuku samo
na teritoriji Srbije) cene na sajtu ističu u di-
narima;
2) trgovci koji obavljaju internet prodaju
i robu/uslugu isporučuju kako u Srbiji tako i u
inostranstvu, cene na sajtu ističu na način kojim
se potrošaču daje mogućnost da između ponuđe-
nih valuta izabere valutu u kojoj će se prikaza-
ti cena robe/usluge, pri čemu se potrošaču koji
pristupa trgovini iz Republike Srbije cena pri-
kazuje prvo u dinarima;
3) trgovci koji obavljaju internet prodaju
namenjenu isključivo inostranom tržištu, od-
nosno robu/usluge isporučuju/pružaju samo van
granice Srbije, prodajne cene ističu u stranoj
valuti.
Osim toga, propisani su i izuzeci kada je mo-
guće cenu istaknuti samo u stranoj valuti:
1) sa naznakom obračunskog kursa, u trgovini
uslugama u turizmu koje su u neposrednoj vezi
sa inostranstvom, vozilima, odnosno u drugim
slučajevima kada je, u skladu sa posebnim pro-
pisima, dozvoljeno isticanje cene u Republici
Srbiji u stranoj valuti, a plaćanje se izvršava u
dinarima (u tom slučaju trgovac je dužan da pri
isticanju i naplaćivanju cene naznači i kao ob-
računski kurs primenjuje zvanični srednji kurs
dinara);
2) ako se, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
devizno poslovanje, plaćanje robe/usluge u Repu-
blici Srbiji može izvršiti i u devizama;
3) ako elektronska trgovina nije usmerena na po-
trošače u Republici Srbiji.
U skladu sa stavom 1. člana 34. Zakona o devi-
znom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006,
31/2011, 93/2012 – drugi zakon, 119/2012, 139/2014 i
30/2018), plaćanje, naplaćivanje i prenos između
rezidenata i između rezidenata i nerezidenata
u Republici vrši se u dinarima. Stavom 2. istog
člana propisani su izuzeci prema kojima plaća-
nje, naplaćivanje i prenos u Republici mogu da
se vrše i u devizama, po različitim osnovima,
između ostalog i po osnovu kupoprodaje softve-
ra i drugih digitalnih proizvoda na internetu
SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 9
AKTUELNA TEMA
koji se isporučuju isključivo putem telekomuni-
kacionih, digitalnih ili informaciono-tehno-
loških uređaja, pod uslovom da se plaćanje vrši
korišćenjem platne kartice ili elektronskog
novca preko pružaoca platnih usluga sa sedi-
štem u Republici.
Znači, da bi se platni promet u Republici Sr-
biji u devizama obavljao po propisanom osnovu
iz člana 34. stav 2. tačka 10) Zakona o deviznom
poslovanju, potrebno je da se ispune svi sledeći
uslovi:
1. predmet kupoprodaje mogu biti samo softver
i drugi digitalni proizvodi;
2. kupoprodaja predmeta može da se obavlja samo
na internetu;
3. isporuka predmeta kupoprodaje mora biti
isključivo putem telekomunikacionih, digital-
nih ili informaciono-tehnoloških uređaja;
4. plaćanje u devizama po ovom osnovu može da
se izvrši samo platnom karticom ili elektron-
skim novcem;
5. platna transakcija mora da se obavi preko pru-
žaoca platnih usluga sa sedištem u Republici.
Prodajni podsticaji
U Starom zakonu prodajni podsticaju bili su
uopšteno definisani i to je u primeni stvaralo
nejasnoće. Članovima od 36. do 38. Novog zakona
propisani su uslovi i način nuđenja robe/usluga
sa naročitim prodajnim podsticajima i oglaša-
vanje prodaje robe sa prodajnim podsticajima.
Osim toga, u praksi se koriste različiti ter-
mini koji ne obaveštavaju potrošača na pravi
način. Primećeno je da se veoma često koristi
reč „rasprodaja”, koja upućuje na to da je reč o
robi koja se više neće prodavati ili bar ne kod
tog trgovca, kao i da su cene niže. Međutim, u
kratkom roku taj isti proizvod pojavi se kod is-
tog trgovca u redovnoj ponudi. To često navodi
potrošače na to da donose odluke koje inače ne
bi doneli.
Zbog toga su Novim zakonom specificirani
oblici prodaje sa sniženom cenom i za svaki od
njih definisana su posebna pravila. Dakle, čla-
nom 37. Novog zakona definisani su:
● rasprodaja,
● sezonsko sniženje i
● akcijska prodaja.
U slučaju prodaje robe/usluge sa sniženom ce-
nom, trgovac, odnosno pružalac usluge dužan je
da, pored ponude prodajnog podsticaja, na pro-
dajnom mestu jasno istakne i sniženu i prethod-
nu cenu.
Kada je u pitanju rasprodaja, trgovci su dužni
da fizički izdvoje robu koja je predmet raspro-
daje od robe koja se prodaje pod redovnim uslo-
vima. Pored toga, od objavljivanja rasprodaje do
kraja njenog trajanja trgovac neće smeti da naru-
čuje i uključuje u rasprodaju nove količine robe
koja je predmet rasprodaje.
Kada su u pitanju sezonska sniženja, reč je i o
pitanju konkurentnosti domaće trgovine u odno-
su na zemlje u okruženju i to u smislu utvrđenih
rokova sezonskih sniženja. Zbog toga je defini-
sanje perioda sniženja dato na osnovu analize
uporedne prakse zemalja članica Evropske unije.
Nakon stupanja na snagu Novog zakona, sezonska
sniženja, odnosno prodaja robe po sniženoj
ceni nakon sezone biće dozvoljena najviše dva
puta godišnje i to u razdoblju između 25. decem-
bra i 10. januara i 1. i 15. jula, u trajanju od najvi-
še 60 dana.
Akcijska prodaja je prodaja robe/usluge po
ceni koja je niža od prethodne cene te robe/
usluge i traje ne duže od 31 dan. Trgovac i pru-
žalac usluge koji organizuju akcijsku prodaju sa
rokom važenja do tri dana ne moraju da istaknu
sniženu i prethodnu cenu, već jasno određenje
procenta sniženja.
Hiperprodukcija u sferi proizvodnje i ogra-
ničeni resursi na strani potrošnje nameću
stalnu borbu potrošačima, koji smišljaju nove
načine podsticanja prodaje. U regulisanju razli-
čitih oblika povećanja obima prodaje napra-
vljena je razlika između unapređenja prodaje i
oglašavanja načina unapređenja prodaje. Unapre-
đenje prodaje podrazumeva podsticanje prodaje
na samom mestu prodaje, odnosno prilikom skla-
panja kupoprodajnog ugovora i imajući u vidu da
se tada donosi konačna odluka o kupovini. Osim
toga, članom 38. Novog zakona propisano je šta
ne sme da sadrži oglasna poruka koja se odnosi
na prodajni podsticaj. Ovim članom definisan
je minimum o kome mora da se vodi računa pri-
likom oglašavanja kako bi potrošač dobio pre-
ciznu informaciju.
Imajući u vidu da je ovim odredbama bliže
uređeno oglašavanje prodajnih podsticaja, pre-
laznim i završnim odredbama Novog zakona sta-
vljen je van snage član 16. Zakona o oglašavanju
(„Sl. glasnik RS”, broj 6/16). PS