Oznaka: planiranje i izvršavanje budžeta

68 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
Dipl. pravnik Slobodanka Kelečević, viši budžetski inspektor u Ministarstvu finansija
Kontrolna lista – planiranje
i izvršavanje budžeta za 2019.
godinu
U ovom tekstu biće predstavljena Kontrolna lista – Planiranje i izvršava-
nje budžeta za 2019. godinu, šifra: KL-015-01/01. U njoj su data pitanja koja se
odnose na kontrolu obračuna i isplate plata zaposlenima kojima je osnovica
za obračun plata propisana Zakonom o budžetu, zatim na uplate dobiti u javnim
preduzećima, privrednim društvima i drugim subjektima koji po ovom zako-
nu imaju obavezu da deo dobiti ostvarene po završnom računu uplate u budžet,
kao i na isplate bonusa, nagrada i dr., izmirivanje obaveza po osnovu komer-
cijalnih transakcija po zakonu kojim se uređuju rokovi izmirenja obaveza po
komercijalnim transakcijama i dostavljanje kvartalnih i mesečnih izveštaja
o prenosu sredstava.
Uvod
Zakonom o inspekcijskom nadzoru propisano
je da je inspekcija dužna da sačini kontrolne
liste iz svoje oblasti inspekcijskog nadzora,
objavi ih na svojoj internet stranici i prime-
njuje u postupku redovnog inspekcijskog nadzora.
Budžetska inspekcija Ministarstva finansija,
poštujući odredbe Zakona o inspekcijskom nad-
zoru, objavila je kontrolne liste na internet
stranici Ministarstva finansija. Imajući u
vidu nadležnost Budžetske inspekcije, kao i da
bi kontrolisani subjekt imao u vidu iz koje se
oblasti vrši inspekcijska kontrola, sačinjene
su kontrolne liste po oblastima, tj. predmetu
kontrole. Na ovaj način kontrolisani subjekt
unapred je upoznat sa tim koja će se dokumenta-
cija od njega tražiti u postupku kontrole i kako
da postupi prilikom vršenja kontrole.
U prethodnom tekstu, u broju 9/2019 časopisa,
pojašnjeno je kako se vrši popunjavanje kontrol-
ne liste. Kontrolisani subjekat popunjava kon-
trolnu listu tako što odgovara na pitanja koja
su data u kontrolnoj listi i prema datom uput-
stvu vrši zaokruživanje odgovora „da”, „ne”
ili „np”. U istom broju prikazana je Kontrolna
lista materijalno-finansijskog poslovanja i na-
menskog i zakonitog korišćenja sredstava, koja
ima više delova.
U Kontrolnoj listi – Planiranje i izvr-
šavanje budžeta za 2019. godinu, šifra: KL-
015-01/01, postavljena pitanja odnose se na
kontrolu primene propisa Zakona o budžetu
Republike Srbije za 2019. godinu (dalje: Zakon
o budžetu).
U ovoj kontrolnoj listi data su pitanja koja
se odnose na kontrolu obračuna i isplate
plata zaposlenima kojima je osnovica za ob-
račun plata propisana Zakonom o budžetu, za-
tim na uplate dobiti u javnim preduzećima,
privrednim društvima i drugim subjektima
koji po ovom zakonu imaju obavezu da deo do-
biti ostvarene po završnom računu uplate u
budžet, kao i na isplate bonusa, nagrada i dr.,
izmirivanje obaveza po osnovu komercijalnih
transakcija po zakonu kojim se uređuju rokovi
izmirenja obaveza po komercijalnim transak-
cijama i dostavljanje kvartalnih i mesečnih
izveštaja o prenosu sredstava.
Osnovice za obračun plata
Plate, naknade i druga primanja državnih
službenika i nameštenika uređuju se Zakonom
o platama državnih službenika i nameštenika,
kojim je propisano da se plata državnih službe-
nika i nameštenika sastoji od osnovne plate i
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 69
BUDŽETSKI KORISNICI
dodatka na platu, kao i da se u platu uračunavaju
porezi i doprinosi koji se plaćaju iz nje.
Osnovna plata određuje se množenjem koefi-
cijenta sa osnovicom. Osnovica je jedinstvena i
utvrđuje se za svaku budžetsku godinu Zakonom o
budžetu Republike Srbije.
Odredbama člana 9. stav 1. tačke 1–7) Zakona
o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu („Sl.
glasnik RS”, broj 95/2018) utvrđena je osnovica
za obračun i isplatu plata za državne službeni-
ke i nameštenike, za zaposlene u Poreskoj upra-
vi i Upravi carina, za funkcionere čija se plata
prema posebnom zakonu direktno ili indirekt-
no određuje prema plati državnih službenika
na položaju, za funkcionere čija se plata prema
posebnom zakonu direktno ili indirektno odre-
đuje prema plati sudija, dok se na osnovu Zakona
o sudijama utvrđuje osnovica za obračun i is-
platu plata sudija, javnih tužilaca i zamenika
javnih tužilaca, a na osnovu Zakona o Ustavnom
sudu osnovica za obračun i isplatu plata pred-
sednika i sudija Ustavnog suda, i to:
● za zaposlene u Poreskoj upravi i Upravi
carina utvrđuje se osnovica u neto iznosu od
20.410,39 dinara, sa pripadajućim porezom i do-
prinosima za obavezno socijalno osiguranje;
● za državne službenike i nameštenike u
Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministar-
stvu odbrane utvrđuje se osnovica za obračun i
isplatu plata u neto iznosu od 21.529,67 dinara,
sa pripadajućim porezom i doprinosima za oba-
vezno socijalno osiguranje;
● za državne službenike i nameštenike u
zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i u
sudovima i tužilaštvima koji su osnovani u
skladu sa Zakonom o uređenju sudova i Zakonom
o javnom tužilaštvu utvrđuje se osnovica za ob-
račun i isplatu plata u neto iznosu od 21.134,63
dinara, sa pripadajućim porezom i doprinosima
za obavezno socijalno osiguranje;
● za državne službenike i nameštenike u
Ustavnom sudu, Visokom savetu sudstva, Držav-
nom veću tužilaca i Državnom pravobranila-
štvu utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu
plata u neto iznosu od 20.173,96 dinara, sa pri-
padajućim porezom i doprinosima za obavezno
socijalno osiguranje;
● za funkcionere čija se plata prema poseb-
nom zakonu direktno ili indirektno određuje
prema plati državnih službenika na položaju
utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u
neto iznosu od 18.298,38 dinara, sa pripadajućim
porezom i doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje;
● za funkcionere čija se plata prema poseb-
nom zakonu direktno ili indirektno određuje
prema plati sudija utvrđuje se osnovica za ob-
račun i isplatu plata u neto iznosu od 31.924,38
dinara, sa pripadajućim porezom i doprinosima
za obavezno socijalno osiguranje;
● za državne službenike i nameštenike ko-
jima osnovica nije utvrđena u stavu 1. alinejama
1–3. ovog člana utvrđuje se osnovica za obračun
i isplatu plata u neto iznosu od 19.213,29 dinara,
sa pripadajućim porezom i doprinosima za oba-
vezno socijalno osiguranje;
● na osnovu člana 37. stav 4. Zakona o sudijama
i člana 69. stav 3. Zakona o javnom tužilaštvu
utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata
sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tuži-
laca u neto iznosu od 33.520,60 dinara, sa pri-
padajućim porezom i doprinosima za obavezno
socijalno osiguranje;
● na osnovu člana 20a stav 4. Zakona o Ustav-
nom sudu utvrđuje se osnovica za obračun i is-
platu plata predsednika i sudija Ustavnog suda u
neto iznosu od 31.924,38 dinara, sa pripadajućim
porezom i doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje.
Kontrolisani subjekt odgovorom na ovo pi-
tanje potvrđuje da li primenjuje osnovicu za ob-
račun plata u skladu sa ovim odredbama zakona.
Ukoliko subjekt kontrole nije budžetski kori-
snik (npr. javno preduzeće, privredno društvo,
ustanova, institut, agencija, tj. oni koji ostvaru-
ju prihode na tržištu i dr.), zaokružiće „np”
– ne primenjuje.
U postupku kontrole obračuna i isplate plata
nameštenika, ukoliko se utvrdi da je namešte-
niku na ime ostvarenih rezultata rada uvećana
plata, proverava se na koji način je izvršen ob-
račun i isplata dodatka i da li su obezbeđena
sredstva za isplatu, jer je odredbama člana 11.
Zakona propisano da se na osnovu člana 48. stav
4. Zakona o platama državnih službenika i na-
meštenika utvrđuje procenat od ukupnog iznosa
sredstava za plate, namenjen za ostvarene rezul-
tate rada nameštenika, i to 1% mesečnog platnog
fonda nameštenika za mesec koji prethodi me-
secu za koji se isplaćuje plata u koju se uključuje
dodatak za ostvarene rezultate rada namešte-
nika, u skladu sa obezbeđenim sredstvima.
70 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
Da li je odgovorno lice subjekta kontrole
pravilno i tačno odgovorilo na ovo pitanje, tj.
da li je osnovica za obračun plata primenjena u
skladu sa zakonom inspektor će utvrditi nepo-
srednim uvidom u finansijsku i drugu dokumen-
taciju subjekta kontrole (uvidom u platni list,
rešenja o raspoređivanju, rešenja o koeficijen-
tu, rešenja o napredovanju i dr.).
Ukoliko se utvrdi da prilikom obračuna pla-
ta nije primenjena zakonom propisana osnovica,
odgovorno lice postupilo je suprotno odred-
bama člana 71. stavovi 1. i 2. i člana 56. stav 4.
Zakona o budžetskom sistemu, pa je na taj način
počinjen prekršaj iz člana 103. stav 1. tačka 4)
istog zakona.
Preuzimanja obaveza direktnih
budžetskih korisnika
U postupku kontrole preuzimanja obaveza
predmet kontrole po ovoj kontrolnoj listi jeste
primena člana 14. Zakona o budžetu, vezano za član
56. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu.
Odredbama člana 14. Zakona o budžetu propi-
sano je da direktni korisnici budžetskih sred-
stava Republike Srbije, pre najavljivanja novih
obaveza na način propisan članom 56. stav 3. Za-
kona o budžetskom sistemu, u sistemu izvršenja
budžeta moraju da prijave preuzete a neizvršene
obaveze iz prethodne budžetske godine.
Zakonom o budžetskom sistemu propisan je na-
čin plaćanja iz budžeta.
Naime, odredbama člana 58. stav 3. Zakona
o budžetskom sistemu propisano je da ministar
bliže uređuje način nastanka obaveze, kao i
izveštavanje o preuzetim obavezama i način
plaćanja koje se vrši iz republičkog, odnosno
budžeta lokalne vlasti, dok je stavom 4. istog
člana propisano da plaćanje iz budžeta neće biti
izvršeno ukoliko nisu poštovane procedure
utvrđene članom 56. stav 3. ovog zakona.
Prema odredbama člana 56. stav 1. Zakona
o budžetskom sistemu, prilikom preuzimanja
obaveza direktni i indirektni korisnici bu-
džetskih sredstava dužni su da se pridržavaju
smernica o rokovima i uslovima plaćanja koje
određuje ministar, odnosno lokalni organ upra-
ve nadležan za finansije, a prema stavu 3. ovog
člana, korisnici budžetskih sredstava dužni su
da obaveste Upravu za trezor, odnosno trezor
lokalne vlasti:
1) o nameri preuzimanja obaveze;
2) nakon potpisivanja ugovora ili drugog prav-
nog akta kojim se preuzima obaveza – o preuzima-
nju obaveze i predviđenim uslovima i rokovima
plaćanja;
3) o svakoj promeni koja se tiče iznosa, rokova i
uslova plaćanja iz tačke 2) ovog stava;
4) podnesu zahtev za plaćanje u roku propisanom
aktom ministra iz člana 58. ovog zakona.
Ukoliko ne postupa u skladu sa navedenim
odredbama članova 56. i 58. Zakona o budžetskom
sistemu, odgovorno lice počinilo je prekršaj
iz člana 103. stav 1. tačka 4) istog zakona.
Izmirenja novčanih obaveza u
komercijalnim transakcijama
Korisnici budžetskih sredstava dužni su da
obaveze nastale po osnovu komercijalnih trans-
akcija izmire u roku utvrđenom zakonom kojim
se uređuju rokovi izmirenja novčanih obaveza u
komercijalnim transakcijama (Zakon o rokovi-
ma izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim
transakcijama).
Zakonom o rokovima izmirenja novčanih oba-
veza u komercijalnim transakcijama („Sl. gla-
snik RS”, br. 119/2012, 68/ 2015 i 113/2017) uređuju
se rokovi izmirenja novčanih obaveza u komer-
cijalnim transakcijama između javnog sektora
i privrednih subjekata, između privrednih su-
bjekata, odnosno između subjekata javnog sekto-
ra, a u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih
obaveza u roku.
Članom 4. ovog zakona propisano je da:
● ugovorom između javnog sektora i pri-
vrednih subjekata ne može da se predvidi rok
za izmirenje novčanih obaveza duži od 45 dana,
u slučaju kada je u tom ugovornom odnosu javni
sektor dužnik;
● ugovorom između subjekata javnog sektora
ne može da se predvidi rok za izmirenje novča-
nih obaveza duži od 60 dana, pri čemu, izuzetno,
ugovorom između javnog sektora i privrednih
subjekata može da se predvidi navedeni rok
do 90 dana u slučaju kada je dužnik Republički
fond za zdravstveno osiguranje, odnosno kori-
snik sredstava Republičkog fonda za zdravstve-
no osiguranje u smislu zakona kojim se uređuje
budžetski sistem.
U ugovornom odnosu između javnog sektora i
privrednih subjekata rok za izmirenje novčanih
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 71
BUDŽETSKI KORISNICI
obaveza ne može biti duži od 60 dana u slučaju
kada je dužnik u tom ugovornom odnosu privred-
ni subjekt, a ako ugovorom nije ugovoren rok za
izmirenje novčanih obaveza, dužnik je dužan da,
bez prethodne opomene, izmiri novčanu obavezu
u roku do 60 dana.
Ovim zakonom određeno je da nadzor nad
sprovođenjem ovog zakona između javnog sek-
tora i privrednih subjekata u komercijalnim
transakcijama u kojima su subjekti javnog sekto-
ra dužnici, kao i između subjekata javnog sekto-
ra, vrši Ministarstvo finansija – Odeljenje za
budžetsku inspekciju, ali i da u cilju sprovođenja
nadzora Odeljenje za budžetsku inspekciju preu-
zima podatke o neizmirenim obavezama javnih
preduzeća iz informacionog sistema Uprave za
trezor, a Budžetska inspekcija ima pristup svim
podacima Centralnog registra faktura potreb-
nim za sprovođenje nadzora, kao i za obavljanje
ostalih zakonom utvrđenih funkcija inspekcij-
ske kontrole.
Ukoliko se u postupku kontrole utvrdi da
nije postupljeno u skladu sa odredbama Zakona o
rokovima izmirenja novčanih obaveza u komer-
cijalnim transakcijama, odgovorno lice čini
povredu odredbe člana 71. stavovi 1. i 2. Zakona
o budžetskom sistemu, čime je počinilo prekršaj
iz člana 103. stav 1. tačka 4) istog zakona.
Zakonom o rokovima izmirenja novčanih oba-
veza u komercijalnim transakcijama, članom 12.
propisane su kaznene odredbe za nepoštovanje
zakona, i to:
● novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000
dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, od-
nosno privredni subjekt ili subjekt javnog sek-
tora koji ne izmiri novčane obaveze u rokovima
utvrđenim Zakonom (čl. 3. i 4. ovog zakona);
● novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 di-
nara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u
javnom sektoru ukoliko subjekt javnog sektora
kojim rukovodi ne izmiri novčane obaveze u ro-
kovima utvrđenim u članu 4. ovog zakona.
Odgovorno lice je ministar za ministar-
stvo, nadležni pokrajinski sekretar za po-
krajinski sekretarijat, gradonačelnik za
grad, predsednik opštine za opštinu, direk-
tor za javno preduzeće, odnosno rukovodilac
drugog subjekta javnog sektora.
Uplata dobiti
Zakonom o budžetu, članom 16. propisano je da
su javna preduzeća i drugi oblici organizova-
nja čiji je osnivač Republika Srbija dužni da
najkasnije do 30. novembra tekuće budžetske go-
dine deo od najmanje 50% dobiti, odnosno viška
prihoda nad rashodima, a javne agencije 100% do-
biti, odnosno viška prihoda nad rashodima, po
završnom računu za 2018. godinu uplate u budžet
Republike Srbije prema dinamici koju odredi
ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Privredna društva čiji je osnivač Republi-
ka Srbija ili u kojima Republika Srbija ima
učešće u vlasništvu dužna su da najkasnije do
30. novembra tekuće budžetske godine u budžet Re-
publike Srbije uplate najmanje 50% srazmernog
dela dobiti po završnom računu za 2018. godinu,
koji, u skladu sa zakonom koji uređuje privredna
društva, pripada Republici Srbiji kao članu
društva.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, uz saglasnost
Vlade, obavezu po osnovu uplate dobiti nema su-
bjekat iz st. 1. i 2. ovog člana koji donese odluku
da iz dobiti pokrije gubitak, odnosno poveća
kapital, a raspoloživa likvidna sredstva upo-
trebi za finansiranje investicija.
Vlada može da odluči da organizacija za
obavezno socijalno osiguranje ima obavezu da
do određenog roka određeni procenat neraspo-
ređenog viška prihoda i primanja, utvrđenog u
završnim računima iz prethodnih godina, upla-
ti u budžet Republike Srbije.
Na osnovu navedene odredbe zaključuje se da
se kod ovih subjekata obavezno kontroliše da
li je subjekt kontrole postupio po navedenim
odredbama Zakona o budžetu, pa se u tom smislu
odgovara na pitanja koja se odnose na:
● uplatu ostvarene dobiti (odnosno dela do-
biti, viška prihoda nad rashodima), utvrđene
po završnom računu za 2018. godinu, u budžet Repu-
blike Srbije u zakonom propisanom roku (odno-
si se na javna preduzeća i druge organizacione
oblike čiji je osnivač Republika Srbija);
● uplatu dela dobiti od najmanje 50% sra-
zmernog dela dobiti po završnom računu za
2018. godinu u budžet Republike Srbije u zakonom
propisanom roku (odnosi se na privredna dru-
štva čiji je osnivač Republika Srbija ili u koji-
ma Republika Srbija ima učešće u vlasništvu) i
72 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
● to da li kontrolisani subjekt ima sagla-
snost Vlade da donese odluku da iz ostvarene
dobiti pokrije gubitak, odnosno poveća kapi-
tal, a raspoloživa likvidna sredstva upotrebi
za finansiranje investicija.
Dakle, na ova pitanja iz kontrolne liste
odgovaraju samo subjekti kontrole koji svojim
poslovanjem ostvaruju dobit.
Ukoliko je u postupku kontrole utvrđeno da
nije postupljeno u skladu sa navedenim članom
Zakona, nalaže se, kako je to propisano ovom
odredbom, uplata dobiti na račun budžeta Repu-
blike Srbije.
Isplata nagrada, bonusa
Odredbama člana 17. Zakona o budžetu propisa-
no je da se, u skladu sa članom 2. tačka 31), članom
54. i članom 56. stav 4. Zakona o budžetskom siste-
mu, u budžetskoj 2019. godini neće vršiti obračun
i isplata poklona u novcu, božićnih, godišnjih
i drugih vrsta nagrada i bonusa, kao i drugih
primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4) Zakona o
radu, predviđenih posebnim i pojedinačnim
kolektivnim ugovorima i drugim aktima za di-
rektne i indirektne korisnike budžetskih sred-
stava budžeta Republike Srbije, lokalne vlasti i
korisnike sredstava organizacija za obavezno
socijalno osiguranje, osim jubilarnih nagrada
za zaposlene.
Odredbama člana 56. stav 4. Zakona o budžet-
skom sistemu propisano je da preuzete obaveze
čiji je iznos veći od iznosa sredstava predviđe-
nog budžetom, odnosno finansijskim planom ili
koje su nastale u suprotnosti sa ovim zakonom
ili drugim propisom ne mogu da se izvršavaju na
teret konsolidovanog računa trezora Republike
Srbije, odnosno lokalne vlasti.
Dakle, kako kontrola isplate zaposlenima
obuhvata primenu ove odredbe Zakona o budžetu,
bilo je neophodno i da se ovo pitanje uvrsti u
kontrolnu listu.
Zbog nezakonitih isplata po ovom osnovu
oštećen je budžet, pa je za negativan odgovor na
ovo pitanje dato 5 bodova.
Kako je prethodno navedeno, postupanjem
suprotno odredbama člana 56. stav 4. Zakona o
budžetskom sistemu odgovorno lice čini prekr-
šaj iz člana 103. stav 1. tačka 4) istog zakona.
Takođe, u ovim slučajevima, ukoliko je izvršen
obračun i isplata poklona u novcu, božićnih,
godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa, na-
ložiće se vraćanje tih sredstava u budžet.
Kvartalni izveštaji
Direktni korisnici budžetskih sredstava
dužni su da ministarstvu nadležnom za poslo-
ve finansija dostavljaju kvartalne izveštaje o
sredstvima koja se u toku godine sa njihovog raz-
dela prenose jedinicama lokalne samouprave
sa aproprijacije ekonomske klasifikacije 463
– Transferi ostalim nivoima vlasti. Ovi izve-
štaji sadrže podatke o sredstvima iskazanim
po namenama i po jedinicama lokalne samoupra-
ve, a dostavljaju se u roku od 15 dana od dana is-
teka kvartala.
Direktni korisnici budžetskih sredstava
dužni su da ministarstvu nadležnom za poslo-
ve finansija dostavljaju i kvartalne izveštaje
o sredstvima koja se u toku godine sa njihovog
razdela prenose sa grupe konta 45 – Subvencije.
Pomenuti izveštaji sadrže podatke o krajnjem
korisniku, ukupnom iznosu i nameni prenetih
sredstava, a dostavljaju se u roku od 15 dana od
dana isteka kvartala.
U postupku kontrole kontrolisani subjekt do-
kazuje da li dostavlja navedene izveštaje i da li
to čini u roku. Izveštaji moraju biti tačni jer
se kontrolom transfera i subvencija utvrđuje
zakonito i namensko korišćenje ovih sredstava.
Mesečni izveštaji
Izveštaji se dostavljaju u skladu sa Pravil-
nikom o izveštavanju o realizaciji projekata i
programa koji se finansiraju iz izvora finan-
siranja 11 – Primanja od inostranih zaduživanja
(„Sl. glasnik RS”, broj 25/2015).
Direktni korisnici budžetskih sredstava du-
žni su da ministarstvu nadležnom za poslove
finansija dostavljaju do 5. u mesecu mesečne iz-
veštaje o realizaciji projekata i programa koji
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 73
BUDŽETSKI KORISNICI
se finansiraju iz izvora finansiranja 11 – Pri-
manja od inostranih zaduživanja, za prethodni
period tekuće godine.
Takođe, kada su krajnji korisnici projekata
i programa, koji se finansiraju iz projektnih
i programskih zajmova, indirektni korisnici
budžetskih sredstava i ostali korisnici javnih
sredstava, onda su direktni korisnici budžet-
skih sredstava zaduženi za njihovo praćenje du-
žni da dostavljaju ove izveštaje.
Mesečni izveštaj se podnosi na obrascu
IPPZ, koji je odštampan uz pravilnik i čini nje-
gov sastavni deo, a može se preuzeti, radi po-
punjavanja, na internet stranici ministarstva
nadležnog za poslove finansija.
Kontrolom realizacije projekata i programa
koji se finansiraju od inostranih zaduživanja
utvrđuje se namensko i zakonito korišćenje
ovih sredstava.
Zaključak
U kontrolnoj listi – Planiranje i izvršava-
nje budžeta za 2019. godinu, šifra: KL-015-1/01,
određena su pitanja koja se odnose na pripremu
pojedinih odredaba Zakona o budžetu Republike
Srbije za 2019. godinu, koja će Budžetska inspekci-
ja u postupku kontrole proveravati.
Postupajući u granicama predmeta kontrole
inspektor proverava primenu odredaba Zakona
koje su sadržane u kontrolnoj listi.
Međutim, s obzirom na funkciju Budžetske
inspekcije, inspektor u toku kontrole, uko-
liko utvrdi da je to neophodno radi potpunog
utvrđivanja činjeničnog stanja, može da pro-
verava i one radnje za koje nisu data pitanja u
kontrolnoj listi. PS