U prvom od tri teksta biće obrađeno nekoliko specifičnih situacija koje stvaraju nedoumice u praksi, i to: ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza, deljenje reklamnog materijala i poklona manje vrednosti, pružanje usluga bez naknade u poslovne svrhe, načelo vezane isporuke i podnošenje izmenjene PDV prijave.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2019%2F02%2FPS27-151.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
Najčešća pitanja i nedoumice
u praksi u vezi sa primenom
propisa kojima je uređena
materija poreza na dodatu
vrednost
U prvom od tri teksta biće obrađeno nekoliko specifičnih situacija koje
stvaraju nedoumice u praksi, i to: ostvarivanje prava na odbitak prethodnog
poreza, deljenje reklamnog materijala i poklona manje vrednosti, pružanje
usluga bez naknade u poslovne svrhe, načelo vezane isporuke i podnošenje
izmenjene PDV prijave.
Ostvarivanje prava na odbitak
prethodnog poreza
Da b
Materijalni uslov
U sk
Za ocenu da li neka nabavka dobara ili usluga služi za promet na osnovu kog obveznik PDV-a
ima pravo na odbitak prethodnog poreza meroda-
MART 2019.●
POREZI
van je trenutak kada se dobro nabavlja, odnosno
usluga koristi. Eventualne kasnije izmene mogu
da utiču na obavezu ispravke odbitka prethodnog
poreza, odnosno na naknadno sticanje prava na odbitak za opremu i objekte za vršenje delatnosti.
Ovom prilikom treba istaći da pravo na odbitak
prethodnog poreza može da se ostvari
iako nabavljeno dobro ili usluga nisu odmah iskorišćeni
za obavljanje oporezivog prometa. U
tom smislu izdvojeno je Mišljenje Ministarstva
finansija br. 430-00-00267/2015-04 od 23. 6. 2015.
godine, u kome je navedeno: Obveznik PDV-a ima
pravo da PDV obračunat i iskazan u računu ili drugom
dokumentu koji služi kao račun prethodnog
učesnika u prometu – obveznika PDV-a odbije kao
prethodni porez, ako nabavljena dobra i primljene
usluge koristi ili će ih koristiti za promet sa
pravom na odbitak prethodnog poreza, tj. za promet
koji je oporeziv PDV-om, za promet za koji u
skladu sa članom 24. Zakona o PDV-u postoji oslobođenje
od
plaćanja
PDV-a,
odnosno
za
promet
koji
je
izvršen
u
inostranstvu,
ako
bi
za
taj
promet
postojalo
pravo
na
odbitak
prethodnog
poreza
da
je
izvršen
u
Republici.
S
tim
u
vezi,
obveznik
PDV-a
koji
sprovodi
aktivnosti
istraživanja
mineralnih
resursa (na osnovu odobrenja nadležnog orga-
na) u cilju buduće eksploatacije i prometa rude,
ima pravo da PDV obračunat i iskazan u računu
(koji sadrži propisane podatke) prethodnog
učesnika u prometu – obveznika PDV-a, odnosno
PDV plaćen pri uvozu dobara, odbije kao pret-
POSLOVNI SAVETNIK
151
152
POREZI
hodni porez. Naime, s obzirom na to da je promet
rude promet sa pravom na odbitak prethodnog
poreza, činjenica da je u periodu nabavke dobara,
odnosno usluga, tj. u periodu istraživanja mineralnih
resursa
neizvesno
da li će i u kojoj meri
obveznik PDV-a vršiti eksploataciju i promet
tog dobra, ne utiče na pravo na odbitak prethodnog
poreza
tog
obveznika
PDV-a.
Formalni uslov
Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema
odredbi člana 28. stav 2. Zakona o PDV-u, obveznik
može da ostvari ako, između ostalog, poseduje
račun izdat od strane drugog obveznika
u prometu koji sadrži podatak o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa Zakonom o PDV-u, ili
dokument
o izvršenom uvozu dobara u kojem je
iskazan prethodni porez, odnosno kojim se po-
tvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani
PDV platio prilikom uvoza.
U skladu sa članom 42. stav 4. Zakona o PDV-u,
račun naročito sadrži sledeće podatke:
1) naziv, a
2) mesto i datum izdavanja i redni broj računa;
3) naziv, adresu i PIB obveznika – primaoca računa;
4) vrstu i količinu isporučenih dobara ili vrstu i obim usluga;
5) datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja;
6) iznos osnovice;
7) poresku stopu koja se primenjuje;
8) iznos PDV-a koji je obračunat na osnovicu;
9) na
10) na
U slučaju da poreski obveznik dobije formalno neispravan račun, a da bi moglo da se ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza i po tom
računu, potrebno je da se od dobavljača zahteva
da ispravi ustanovljene nedostatke i da dostavi
formalno
ispravan račun. S druge strane, ukoliko poreski obveznik ipak iskoristi pravo na
odbitak,
a ne obezbedi formalno ispravne ra-
čune, celokupan iznos prethodnog poreza koji je
iskorišćen po njima bi mogao da bude osporen
od strane Poreske uprave, a poreskom obvezniku
bila bi obračunata i zatezna kamata zbog kašnjenja u plaćanju.
POSLOVNI SAVETNIK
●
poslovnisavetnik.net
Shodno tome, u slučaju dobijanja formalno neispravnih računa, poreski obveznik bi trebalo
da
vrati račune dobavljačima i da od njih zahteva
ili izdavanje novih, formalno ispravnih
računa, ili da se na postojećim računima ručno
izvrši odgovarajuća dopuna radi otklanjanja
formalnog nedostatka, pored koje bi trebalo
da stoji i pečat izdavaoca računa – dobavljača.
U prilog navedenom ide i Mišljenje Ministarstva
finansija br. 011-00-1328/2015-04 od 15.
1. 2015. godine, u kome se navodi sledeće: U slučaju
kada je obveznik PDV-a – prethodni učesnik
u prometu za određeni promet izdao formalno
neispravan račun, na osnovu kojeg je obveznik PDV-a
koristio obračunati PDV kao prethodni porez,
koji mu je osporen u postupku poreske kontrole, nakon
čega
mu
je
prethodni
učesnik
u
prometu
izdao
novi,
formalno
ispravan
račun,
obveznik
PDV-a
po
završetku postupka poreske kontrole može da
ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza na
osnovu novog, formalno ispravnog računa.
Prilikom procene formalne ispravnosti
računa potrebno je obratiti pažnju i na neke
druge detalje, poput tačnog datuma izdavanja računa, odnosno tačnog datuma prometa dobara ili
usluga.
Naime, ukoliko je promet dobara izvršen
30. 7. 2018. godine, a račun izdat 2. 8. 2018.
godine, (mesečni) obveznik PDV-a pravo na odbitak moći će da iskoristi tek kroz PDV prijavu
za avgust 2018. godine, iako je promet izvršen u
julu
2018. godine. S druge strane, ukoliko je datum
izdavanja računa 30. 7. 2018. godine, a promet je izvršen 2. 8. 2018. godine, PDV iskazan na
tom
računu ne može da se koristi kao odbitni
budući da je račun formalno neispravan jer je
račun izdat pre izvršenog prometa (u skladu sa
članom 42. stav 1. Zakona o PDV-u, račun se izdaje
najranije na dan kada je izvršen promet ili na
dan kada je primljena avansna uplata za budući
promet dobara ili usluga, u skladu sa članom 42.
stav 3. Zakona o PDV-u).
Na kraju bi trebalo istaći da je materija
PDV-a vrlo formalna, kao i da je osporavanje
prava na odbitak prethodnog poreza usled
formalnih nedostataka na računu najjednostavniji
(i redovan) način kažnjavanja poreskih
obveznika, pa bi stoga posebnu pažnju
trebalo posvetiti proveri da li računi sadrže
sve podatke navedene u članu 42. stav 4.
Zakona o PDV-u.
Između ostalog, ovom prilikom treba pomenuti
i Mišljenje Ministarstva finansija
br. 413-00-00129/2017-04 od 12. 2. 2018. godine,
u kome se navodi sledeće: Sadržina računa za
promet dobara uređena je Zakonom i Pravilnikom
o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze
izdavanja
računa i o računima kod kojih se
mogu izostaviti pojedini podaci (,,Sl. glasnik
RS”, br. 123/2012 i 86/2015 – u daljem tekstu: Pravilnik).
S tim u vezi, ako račun za izvršeni
promet sadrži sve podatke propisane Zakonom
i Pravilnikom, a ne sadrži neki od podataka
predviđenih drugim propisom, ta okolnost ne
predstavlja osnov za osporavanje prava na odbitak
prethodnog
poreza.
Drugim r
Važno je napomenuti i da je, za ostvarivanje
prava na odbitak prethodnog poreza koji je obračunat prilikom uvoza dobara, neophodno da PDV
iskazan
na carinskom obračunu bude i plaćen,
tj. pravo na odbitak prethodnog poreza može da
bude ostvareno najranije u onom periodu u kom
je izvršeno plaćanje.
POPDV obrazac
Ukupno obračunati PDV po osnovu nabavljenih
dobara i usluga, obračunat od strane obveznika
PDV-a – prethodnog učesnika u prometu (promet
za koji je poreski dužnik obveznik PDV-a – isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga), za
koji
su ispunjeni uslovi za odbitak prethodnog
poreza, iskazuje se na poziciji 8e.1 POPDV obrasca.
S druge strane, ukupno obračunati PDV po
osnovu nabavke dobara i usluga, za koji je poreski dužnik primalac dobara i usluga (primena
mehanizma obrnute naplate), a za koji su ispunjeni
uslovi za pravo na odbitak, evidentira se u
okviru pozicije 8e.2 navedenog obrasca. Što se
tiče PDV-a plaćenog prilikom uvoza, koji može
da se odbije kao prethodni porez, isti se iskazuje
na poziciji 6.4 POPDV obrasca. U okviru
dela 9a POPDV obrasca iskazuje se ukupan PDV
koji se u poreskoj prijavi iskazuje kao odbitni
porez u tom poreskom periodu. Naime, u gorepomenutim poljima (8e.1, 8e.2 i 6.4) evidentira se
MART 2019.
●
POREZI
prethodni porez za koji su ispunjeni uslovi za
odbitak, dok se u delu 9a evidentira prethodni
porez koji će biti iskorišćen u tom poreskom
periodu.
Deljenje reklamnog materijala i
poklona manje vrednosti
U sk
Pravilnikom o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem
i upotrebom dobara, drugim prometom
dobara i pružanjem usluga, bez naknade, o utvrđivanju
uobičajenih količina poslovnih uzoraka, reklamnim materijalom i drugim poklonima
manje vrednosti („Sl. glasnik RS”, br. 118/2012 – u
daljem tekstu: Pravilnik) bliže je definisano
šta se smatra reklamnim materijalom, odnosno
poklonima manje vrednosti za potrebe PDV-a.
Član 8. Pravilnika navodi da se reklamnim
materijalom smatraju dobra na kojima je odštampan ili utisnut logotip poreskog obveznika, odnosno vizuelno ispoljavanje brenda koji je
u vezi sa delatnošću poreskog obveznika, a koja
taj poreski obveznik besplatno daje različitim
licima, pri čemu to mogu biti: olovke, rokovnici, kalendari, notesi, privesci, kačketi, majice,
kombinezoni, kecelje, rančevi, torbe, upaljači,
otvarači
za flaše, podmetači, poslužavnici,
čaše, šolje, bokali, pepeljare, kese i druga dobra čija je pojedinačna
tržišna
vrednost
manja
od
2.000
dinara
bez
PDV-a.
Pored toga, član 9. Pravilnika određuje poklone
manje
vrednosti
kao
dobra
čija
pojedinačna
tržišna vrednost ne prelazi 2.000 dinara
bez PDV-a, osim dobara koja se smatraju reklamnim materijalom,
koja
obveznik
daje
povremeno
različitim
licima (poslovnim partnerima, potencijalnim
poslovnim partnerima, predstavnicima poslovnih partnera i dr.), a da za to ne
postoji pravna obaveza.
Ukupna vrednost reklamnog materijala i poklona
manje vrednosti u poreskom periodu ne
može biti veća od 0,25% ukupnog prometa po-
reskog obveznika u tom poreskom periodu. Pod
ukupnim prometom poreskog obveznika smatra se
promet dobara i usluga sa i bez prava na odbitak
prethodnog poreza, izvršen u zemlji i inostran-
POSLOVNI SAVETNIK
153
154
POREZI
stvu, bez PDV-a (u ovaj promet ne ulazi promet
objekata i opreme za vršenje delatnosti).
S tim u vezi, član 29. stav 1. tačka 2) i stav 3.
Zakona o PDV-a navodi da ne može da se ostvari
pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu
izdataka za reprezentaciju obveznika, s tim da
se izdacima za reprezentaciju ne smatraju pokloni manje vrednosti.
Shodno tome, ukoliko su ispunjeni gorenavedeni uslovi: da je u pitanju reklamni materijal,
odnosno pokloni manje vrednosti koji se povremeno daju različitim licima, da je pojedinačna
vrednost svakog dobra niža od 2.000 dinara bez
PDV-a, kao i da ukupna vrednost datih dobara ne
prelazi 0,25% ukupnog prometa u poreskom periodu, lice koje deli reklamni materijal i druge
poklone manje vrednosti nema
obavezu
da
obračuna
PDV,
dok
s
druge
strane
ima
pravo
da
PDV
koji
je plaćen prilikom nabavke ovih dobara
iskoristi kao odbitni i umanji sopstvenu PDV
obavezu po ovom osnovu, pod opštim uslovima
propisanim članom 28. Zakona o PDV-u.
U slučaju da neki od navedenih uslova nije ispunjen,
npr. pojedinačna vrednost dobara veća
je od 2.000 dinara i/ili nije odštampan ili
utisnut logotip, odnosno ne postoji vizuelno
ispoljavanje brenda poreskog obveznika na reklamnom
materijalu, potrebno je obračunati
PDV na ukupnu nabavnu vrednost tih dobara, odnosno
na
cenu
koštanja
tih
ili
sličnih
dobara
u
momentu prometa, ukoliko je obveznik imao
pravo da odbije PDV prilikom njihove nabavke.
Ovom prilikom potrebno je naglasiti da obveznik ne može samoinicijativno da odluči da ne
koristi pravo na prethodni porez prilikom nabavke ovakvih dobara, kako ne bi imao obavezu
da obračuna PDV prilikom deljenja istih u skladu sa članom 25. stav 2 tačka 3a) Zakona o PDV-u.
S druge strane, ukoliko ukupna vrednost datih
dobara (reklamnog materijala i poklona
manje vrednosti) u poreskom periodu prelazi
0,25% ukupnog prometa, PDV obračunava se samo
na iznos koji prelazi 0,25% ukupnog prometa. S
tim u vezi trebalo bi voditi evidenciju kako o
pojedinačnoj tako i o ukupnoj vrednosti dobara
koja se daju u ove svrhe u određenom poreskom
periodu.
Imajući u vidu prethodno navedeno, načelno
je moguće izdvojiti tri situacije:
1) obvez
POSLOVNI SAVETNIK
●
poslovnisavetnik.net
logotipom, pojedinačne vrednosti 800 dinara)
i poklonima manje vrednosti (npr. bombonjere
pojedinačne vrednosti 600 dinara), za koja koristi pravo na odbitak prethodnog poreza, ali
ne
obračunava PDV prilikom njihovog davanja
trećim licima;
2) o
3) obveznik nabavlja dobra koja se smatraju reklamnim
materijalom i poklonima manje vrednosti, ali davanjem tih dobara prelazi iznos od
0,25% ukupnog prometa u poreskom periodu, tako
da ima pravo da odbije celokupan prethodni porez
za ta dobra i ne obračunava PDV na promet
tih dobara do 0,25%, dok PDV obračunava na promet iznad 0,25%.
Što se tiče evidentiranja u POPDV obrascu,
davanje reklamnog materijala i poklona manje
vrednosti, u smislu člana 6. Zakona o PDV-u, iskazuje
se u okviru pozicije 11.3, dok se nabavka
istih evidentira na poziciji 8a.2 ukoliko je u
pitanju nabavka dobara sa naknadom, odnosno
8a.3 za nabavke bez naknade, dok se iznos PDV-a
sa pravom na odbitak iskazuje na poziciji 8e.1.
Ukoliko nije ispunjen neki od gorepomenutih
uslova, pa dobra ne mogu da se smatraju reklamnim materijalom ili poklonom manje vrednosti,
prilikom davanja ovakvih dobara obračunava se
PDV,
a osnovica i PDV evidentiraju se u polju
3.7 POPDV obrasca. Na kraju, ukoliko ne postoji
pravo na odbitak prethodnog poreza prilikom
nabavke dobara u smislu člana 29. Zakona o PDV-u
i s tim u vezi ne postoji obaveza obračunavanja
PDV-a, u skladu sa članom 25. stav 2. tačka 3a) Zakona o PDV-u, prilikom davanja istih, nabavka se
evidentira na poziciji 8a.2 ukoliko je u pitanju
nabavka dobara sa naknadom, odnosno 8a.3 za nabavke bez naknade, dok se u ovom slučaju davanje
dobara bez naknade ne evidentira u POPDV obrascu.
Pružanje usluga bez naknade u
poslovne svrhe
U skladu sa članom 5. stav 4. tačka 2) Zakona
o PDV-u, sa prometom usluga uz naknadu izjedna-
čava se pružanje usluga koje poreski obveznik
izvrši bez naknade za lične potrebe osnivača,
vlasnika, zaposlenih ili drugih lica, odnosno
drugo pružanje usluga bez naknade u neposlovne
svrhe poreskog obveznika.
Prema odredbi člana 5. stav 2. Pravilnika,
pružanjem usluga bez naknade u neposlovne svrhe
smatra se pružanje usluga koje se ne vrši u
cilju povećanja prihoda, odnosno smanjenja rashoda
poreskog
obveznika.
Ukoliko se određena usluga pruža bez naknade, što kao cilj ima povećanje prihoda, odnosno
smanjenje
rashoda, smatraće se da je predmetna
usluga pružena bez naknade, ali u poslovne svrhe
poreskog obveznika. Shodno tome, na predmetnu
uslugu nije potrebno obračunati PDV,
budući da se ne izjednačava sa prometom usluge
uz naknadu.
ë
Drugim r
veznik pruža uslugu bez naknade, npr. u
cilju stimulisanja kupaca, a samim tim i
povećanja prihoda, nema obavezu obračunavanja PDV-a po tom osnovu. Napominjemo
da se pružanje usluge bez naknade u
poslovne svrhe ne evidentira u POPDV
obrascu.
Tim povodom izdvojeno je Mišljenje Ministarstva
finansija
br.
011-00-1284/2014-04
od
14.
4.
2016.
godine, u kome je navedeno sledeće:
Kada obveznik PDV-a koji se bavi prodajom
kafe, u cilju obezbeđivanja prodaje te kafe, na
osnovu zaključenih ugovora sa licima koja se bave
prodajom hrane i/ili pića u ugostiteljskim objektima
daje
na
korišćenje,
bez
naknade,
opremu
(kafe-aparate,
ledomate,
mlinove
za
kafu,
aparate
za
pranje
čaša,
audio
i
video
aparate,
stolove,
stolice
i
dr.),
nije
dužan
da
po
tom
osnovu
obračuna
PDV,
s
obzirom
na
to
da
je
reč
o
aktivnostima
koje
obveznik
PDV-a
vrši
u
cilju
povećanja
prihoda,
tj. u poslovne svrhe. Prema tome, a u
konkretnom slučaju, davanje na korišćenje predmetne
opreme
ne
smatra
se
prometom
usluga
bez
naknade
koji
se
izjednačava
sa
prometom
usluga
uz
naknadu
u
smislu
Zakona
o
PDV-u,
što
znači
da
po
tom
osnovu
obveznik PDV-a nije dužan da obra-
čuna PDV. Po osnovu nabavke predmetnih dobara
(opreme), a s obzirom na to da se nabavka opreme
vrši u cilju prometa kafe za koji postoji obaveza
obračunavanja
i
plaćanja
PDV-a,
obveznik
PDV-a
ima pravo na odbitak prethodnog poreza po tom
MART 2019.
●
POREZI
osnovu ako poseduje račun prethodnog učesnika u
prometu – obveznika PDV-a (prodavca opreme)
koji je izdat u skladu sa Zakonom o PDV-u.
Načelo vezane isporuke
U praks
Naime, ukoliko društvo A – proizvođač računara
i računarske opreme – vrši distribuciju
(prodaju) sopstvenih proizvoda preko distributera
– društva B, ali isporuku vrši direktno
kupcu – društvu V, postojaće dva oporeziva
prometa u skladu sa Zakonom o PDV-u (društvo
A prodaje računar društvu B, a društvo B dalje
prodaje računar društvu V), iako je fizički došlo
do samo jedne, direktne isporuke od društva A društvu V.
Pod uslovom da su ispunjeni materijalni i
formalni uslovi za odbitak prethodnog poreza,
sva lica u lancu isporuke imaće pravo da prethodno obračunati PDV koriste kao odbitni.
Podnošenje izmenjene PDV prijave
U slučaju da poreski obveznik ustanovi da
poreska prijava koju je podneo Poreskoj upravi
sadrži grešku ili propust, dužan je da odmah,
a najkasnije do isteka roka zastarelosti podnese poresku prijavu u kojoj su greška ili propust
otklonjeni, u skladu sa članom 40. Zakona o poreskom
postupku i poreskoj administraciji („Sl.
glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003
– ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon, 53/2010,
101/2011,
2/2012 – ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013,
68/2014, 105/2014, 91/2015 – autentično tumačenje,
112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018 i 95/2018 – u daljem tekstu: ZPPPA).
U skladu sa stavom 3. istog člana, podnetu
poresku prijavu poreski obveznik može da izmeni najviše
dva
puta podnošenjem izmenjene
poreske prijave. U slučaju da poreski obveznik
POSLOVNI SAVETNIK
155
156
POREZI
podnese izmenjenu PDV prijavu, smatraće se da
greškom ili propustom u prvobitnoj poreskoj
prijavi nije učinjeno krivično delo ili prekršaj
iz
ZPPPA-a.
Izuzetno, a prema stavu 5. istog člana, poreski
obveznik ne može da podnese izmenjenu
poresku prijavu posle pokretanja postupka poreske
kontrole
za kontrolisani poreski period,
odnosno nakon donošenja rešenja o utvrđivanju
poreza, kao i nakon pokretanja radnji poreske
policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih
dela.
U skladu sa navedenim, poreski obveznik je
dužan da podnese izmenjenu prijavu uvek kada
ustanovi grešku ili propust. Međutim, u oblasti
PDV-a postoji specifična situacija budući
da se u PDV prijavi navode dve vrste podataka –
PDV obaveza koju je obveznik PDV-a dužan da iskaže i prethodni porez koji obveznik ima
pravo
da koristi kao odbitni.
ë
Obaveza p
U vezi sa prethodno navedenim, a u skladu sa
članom 44. stavovi 1. i 2. Zakona o PDV-u, u slučaju
da obveznik na računu za isporučena dobra i
usluge iskaže veći PDV od onog koji duguje, du-
POSLOVNI SAVETNIK
●
poslovnisavetnik.net
žan je da tako iskazan PDV plati dok na novom
računu ne ispravi iznos PDV-a. Ispravka PDV-a
vrši se u poreskom periodu u kojem je izdat
račun sa ispravljenim iznosom PDV-a. Drugim
rečima: u ovom slučaju takođe nije potrebno
podneti izmenjenu PDV prijavu budući da se
ispravka PDV-a vrši u periodu u kojem je izdat
nov ispravan račun.
Pored toga, izmenjenu prijavu potrebno je
podneti čak i kada je neto efekat „nula” usled
primene mehanizma obrnute naplate, kada primalac dobara ili usluga treba da obračuna PDV
kao
poreski dužnik, ukoliko PDV obaveza nije
iskazana (u odgovarajućem periodu). Na primer,
kada obveznik sa zakašnjenjem primi račun/informaciju
potreban/u za obračun PDV-a primenom mehanizma obrnute naplate, npr. u februaru
za promet koji je izvršen u januaru 2019. godine,
postoji obaveza podnošenja izmenjene PDV prijave
bez obzira na to što bi krajnji efekat na
obavezu za PDV bio „nula” ukoliko obveznik ima
pravo da taj isti PDV koristi kao odbitni.
Drugim rečima: obaveza za PDV mora da se
prijavi u periodu u kom je nastala obaveza, nevezano
od
toga
da
li
će
iskazivanje
te
obaveze
dovesti
do
plaćanja
PDV-a
ili
ne.
Na kr
PS