ISSN 2560-3221

Oznaka: nerezident

  • Primeri obračuna prihoda od autorskih prava

    Prema odredbi člana 55. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001… i 4/2019 – dalje: Zakon o porezu), prihodi od autorskih prava predstavljaju prihode fizičkog lica na koje se plaća porez na dohodak građana i doprinosi za socijalno osiguranje. U praksi su ovi prihodi vrlo raznovrsni, kao i njihovi obračuni, a u nastavku će biti prikazano nekoliko karakterističnih primera ovih primanja i njihovog poreskog tretmana.

    [pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2019%2F10%2FPS35-159.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]

    NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 159
    ZARADE
    Mr Željko Albaneze
    Primeri obračuna prihoda od
    autorskih prava
    Prema odredbi člana 55. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”,
    br. 24/2001… i 4/2019 – dalje: Zakon o porezu), prihodi od autorskih prava
    predstavljaju prihode fizičkog lica na koje se plaća porez na dohodak građa-
    na i doprinosi za socijalno osiguranje. U praksi su ovi prihodi vrlo razno-
    vrsni, kao i njihovi obračuni, a u nastavku će biti prikazano nekoliko karak-
    terističnih primera ovih primanja i njihovog poreskog tretmana.
    Obračun autorske naknade kada se
    priznaju stvarni troškovi
    Autori koji imaju pravo na priznavanje nor-
    miranih troškova mogu da podnesu zahtev da
    im se, umesto normiranih, priznaju stvarni
    troškovi koje je su imali pri ostvarivanju i
    očuvanju prihoda, ako za to podnesu dokaze (ra-
    čune i sl.). Ovi autori, kao i ostali kojima se
    uz autorsko delo priznaju normirani troškovi,
    na prihode od autorskog dela plaćaju porez po
    stopi od 20%, doprinos za PIO po stopi od 26%
    i doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi
    od 10,3% (ako nisu osigurani po drugom osnovu).
    Pošto je uobičajeno da se naknada za autorsko
    delo najpre utvrđuje u neto iznosu, dok je osno-
    vica za obračun poreza i doprinosa bruto iz-
    nos te naknade, kada se autoru priznaju stvarni
    troškovi, koeficijenti za preračun naknade sa
    neto iznosa na bruto iznose:
    1) kada se plaća porez od 20%, doprinos za PIO
    od 26% i doprinos za zdravstveno osiguranje od
    10,3%, formula je: Bruto naknada = Stvarni tro-
    škovi + (Neto naknada / 0,437);
    2) kada se plaća porez od 20% i doprinos za PIO
    od 26%, formula je: Bruto naknada = Stvarni tro-
    škovi + (Neto naknada / 0,54);
    3) kada se plaća samo porez od 20%, formula je:
    Bruto naknada = Stvarni troškovi + (Neto nak-
    nada / 0,80).
    Primer: Preračun neto naknade na bruto
    Stvarni troškovi iznose 10.000 dinara, a
    naknada po autorskom ugovoru 50.000 dinara
    neto. Obračun je prikazan za sva tri slučaja: kada
    se plaća porez, doprinos za PIO i doprinos za
    zdravstvo, kada se plaćaju porez i doprinos za
    PIO i kada se plaća samo porez.
    Red.
    br. OPIS
    Kada se plaća porez
    (20%), doprinos za PIO
    (26%) i zdravstvo (10,3%)
    Kada se plaćaju porez
    (20%) i doprinos za
    PIO (26%)
    Kada se plaća samo
    porez (20%)
    1. Ugovorena neto naknada 50.000,00 50.000,00 50.000,00
    2. Stvarni troškovi 10.000,00 10.000,00 10.000,00
    3. Formula za preračun sa neto na bruto 10.000 + (50.000 / 0,437) 10.000 + (50.000 / 0,54) 10.000 + (50.000 / 0,80)
    4. Bruto naknada (po formuli sa red. br. 3) 124.416,48 102.592,59 72.500,00
    5. Oporezivi prihod (red. br. 4 – red. br. 2) 114.416,48 92.592,59 62.500,00
    6. Porez (red. br. 5 x 20%) 22.883,30 18.518,52 12.500,00
    7. Doprinos za PIO (red. br. 5 x 26%) 29.748,28 24.074,07 –
    8. Doprinos za zdravstvo (red. br. 5 x 10,3%) 11.784,90 – –
    9. Neto za isplatu
    (red. br. 4 – red. br. 6 – red. br. 7 – red. br.
    8 – red. br. 2) = red. br. 1 50.000,00 50.000,00 50.000,00
    160 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    ZARADE
    Pre isplate ove naknade isplatilac podno-
    si poresku prijavu PPP PD nadležnoj organi-
    zacionoj jedinici Poreske uprave, nakon čega
    dobija BOP za plaćanje obaveza po osnovu po-
    menute isplate. Prihodi od autorskih prava
    u obrascu PPP-PD prijavljuju se pod OVP 313
    (ako je izvršilac osiguran po drugom osnovu)
    ili 314 (ako izvršilac nije osiguran po dru-
    gom osnovu). Porezi i doprinosi po odbitku
    po osnovu ugovora o autorskom delu plaćaju
    se na račun 840-4848-37. Na nalogu za plaćanje
    navodi se šifra plaćanja 254 i broj odobrenja
    za plaćanje (BOP) dobijen od strane Poreske
    uprave.
    Obračun autorske naknade kada se
    uz normirane troškove priznaju i
    troškovi autorske agencije
    Prema članu 57. stav 1. Zakona o porezu, ob-
    veznicima poreza na prihode od autorskih
    prava priznaje se kao trošak u punom iznosu
    naknada koju plaćaju za usluge odgovarajućoj
    autorskoj agenciji, organizaciji za zaštitu
    muzičkog autorskog prava i preduzećima i
    drugim pravnim licima ovlašćenim za pro-
    daju i naplatu prihoda od autorskih dela.
    Primer: Obračun poreza i doprinosa kada
    se plaća autorska agencija
    Stvarni troškovi iznose 10.000 dinara, a
    naknada po autorskom ugovoru 50.000 dinara
    neto. U primeru za ovakav obračun autorske nak-
    nade polazi se od toga da se na naknadu plaća po-
    rez po stopi od 20%, doprinos za PIO po stopi
    od 26% i doprinos za zdravstveno osiguranje po
    stopi od 10,3%. Uz to, agencijska stopa prihoda na
    uslugu autoru iznosi 7%, a normirani troškovi
    za konkretno autorsko delo 50%, shodno Zakonu
    o porezu.
    Pošto je uobičajeno da se naknada za autorsko
    delo najpre utvrđuje u neto iznosu, dok je osno-
    vica za obračun poreza i doprinosa bruto iznos
    te naknade, kada se autoru priznaju normirani
    troškovi i troškovi autorske agencije, opšti
    obrazac za preračun naknade sa neto na bruto
    iznos glasi:
    Bruto naknada = Neto naknada / (0,437 – 0,437
    AG + 0,563 NT), pri čemu je:
    ● koeficijent 0,437 – utvrđen na bazi stopa po-
    reza i doprinosa po odnosu: ((20 + 26 + 10,3) – 100)
    / 100 = 0,437;
    ● koeficijent 0,563 – utvrđen na bazi stopa po-
    reza i doprinosa po odnosu: ((20 + 26 + 10,3) / 100
    = 0,563;
    ● AG – stopa prihoda autorske agencije;
    ● NT – normirani troškovi.
    Pošto u primeru agencijska stopa prihoda
    na uslugu autoru iznosi 7%, a normirani tro-
    škovi na konkretno autorsko delo 50%, obra-
    zac za preračun naknade sa neto na bruto iznos
    glasi:
    Bruto naknada = Neto naknada / ((0,437 – (0,437
    x 0,07) + (0,563 x 0,5)), odnosno Neto naknada /
    0,6879
    Obračun je sledeći:
    Red.
    br. OPIS Iznos
    1. Ugovorena neto naknada 50.000,00
    2. Agencijska stopa 7% (kf. 0,07)
    3. Normirani troškovi 50% (kf. 0,50)
    4. Formula za preračun sa neto na
    bruto
    B = N / 0,6879
    5. Bruto naknada (po formuli sa red.
    br. 4)
    72.684,98
    6. Agencijska naknada (7% na red. br. 5) 5.087,95
    7. Normirani troškovi (50% na red.
    br. 5)
    36.342,49
    8. Oporezivi prihod (red. br. 5 – red.
    br. 6 – red. br. 7)
    31.254,54
    9. Porez (red. br. 8 x 20%) 6.250,91
    10. Doprinos za PIO (red. br. 8 x 26%) 8.126,18
    11. Doprinos za zdravstvo (red. br. 8 x
    10,3%)
    3.219,22
    12. Neto za isplatu (red. br. 5 – red. br.
    6 – red. br. 9 – red. br. 10 – red. br. 11)
    = red. br. 1
    50.000,00
    I u ovom slučaju isplatilac podnosi poresku
    prijavu PPP PD nadležnoj organizacionoj jedi-
    nici Poreske uprave, a porez i doprinosi po
    ovom obračunu plaćaju se na račun 840-4848-37.
    Uz normirane troškove od 50%, kao u primeri-
    ma, prihodi od autorskih prava u obrascu PPP-
    -PD prijavljuju se pod OVP 307 (ako je izvršilac
    NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 161
    ZARADE
    osiguran po drugom osnovu) ili 308 (ako izvrši-
    lac nije osiguran po drugom osnovu).
    Oporezivanje prihoda od autorskih
    prava nerezidenata
    Obračun poreza
    Prilikom isplate ugovorene naknade stra-
    nom državljaninu – nerezidentu treba imati u
    vidu odredbe člana 107a Zakona o porezu, kojima
    je propisano da isplatilac prihoda primenjuje
    odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog opo-
    rezivanja pod uslovom:
    ● da nerezident dokaže status rezidenta drža-
    ve sa kojom je Republika Srbija zaključila ugovor
    o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (dalje:
    UIDO) i
    ● da je on stvarni vlasnik prihoda, a ne posred-
    nik između isplatioca i nerezidentnog prima-
    oca.
    To znači da kada se prihod od autorskih i
    srodnih prava isplaćuje nerezidentima iz ze-
    malja sa kojima Republika Srbija ima zaključen
    UIDO, obračunati porez po našim propisima
    (20% na oporeziv prihod) ne može biti veći od
    poreza obračunatog po stopama iz tih ugovora
    na bruto prihod.
    Napomena: Pregled stopa poreza na prihode
    od autorskih i srodnih prava i prava industrij-
    ske svojine iz zaključenih međunarodnih UIDO
    mogu se pronaći na sajtu Ministarstva finansija
    ili u rubrici „Statistika” časopisa „Poslovni
    savetnik”, na internet stranici https://www.
    poslovnisavetnik.net/statistika/uido-stope-poreza-
    -po-odbitku/.
    Kada nerezident ispunjava oba navedena uslo-
    va – ima potvrdu o rezidentnosti i pružio je do-
    kaz da je stvarni vlasnik prihoda, isplatilac,
    pravno lice – rezident Republike primenjuje
    stopu poreza po odbitku koja je za te prihode
    određena u UIDO koji je zaključen sa državom
    rezidentnosti primaoca prihoda.
    Pri tome treba imati u vidu da u među-
    narodnim UIDO nije propisano umanjenje
    autorske naknade za normirane ili stvarne
    troškove prilikom utvrđivanja osnovice na
    koju se obračunava porez, pa se stopa iz ugo-
    vora primenjuje na bruto prihod po osnovu
    autorskih naknada.
    U posebnom slučaju, ako nerezident ne ispu-
    njava oba navedena uslova, odnosno domaći is-
    platilac prihoda u momentu isplate prihoda
    nerezidentu ne raspolaže dokazom o rezident-
    nosti i potvrdom da je stvarni vlasnik prihoda,
    domaći isplatilac prihoda obračunava porez
    po odbitku po stopi koja je propisana odredbama
    Zakona, a to je 20% na oporezivi prihod. U sluča-
    ju da se autorska naknada isplaćuje nerezidentu
    Republike, koji je rezident države sa kojom nije
    zaključen UIDO, pri obračunu i naplati poreza
    primenjuje se stopa od 20% na oporeziv prihod.
     Prema tome, pri isplati autorskih nak-
    nada nerezidentnim fizičkim licima
    – rezidentima zemalja sa kojima Republika
    Srbija ima zaključen UIDO, stope poreza po
    odbitku predviđene u tim ugovorima iznose
    5%, 8%, 10% ili 15% od bruto iznosa autorskih
    naknada. S tim u vezi, budući da stopa poreza
    na autorske naknade predviđena u domaćem
    poreskom zakonodavstvu iznosi 20% (Zakon
    o porezu, član 58) i primenjuje se na poresku
    osnovicu koja čini razliku između bruto pri-
    hoda i priznatih troškova (koji u zavisnosti
    od vrste delatnosti po osnovu koje se ostvaru-
    ju prihodi od autorskih naknada iznose 34%,
    43% ili 50%), nerezidentni poreski obvezni-
    ci slobodno će se u svakom konkretnom sluča-
    ju, nakon izvršenih kalkulacija, opredeliti
    da li žele da budu oporezovani u skladu sa
    rešenjima sadržanim u UIDO (uz prethodno
    ispunjenje uslova predviđenih tim ugovori-
    ma) ili u skladu sa rešenjima sadržanim u
    domaćem poreskom zakonodavstvu Republike
    Srbije, ako je to za njih povoljnije.
    Plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje
    a) Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje
    U vezi sa obavezom plaćanja doprinosa za
    PIO na autorske naknade kada ih u Srbiji ostva-
    ruju po ugovoru strani državljani – nerezidenti
    Srbije, od značaja može da bude samo činjenica
    postojanja ili nepostojanja sporazuma o soci-
    jalnom osiguranju između naše države i druge
    države iz koje je to lice (dalje: socijalni spo-
    razum). Dakle, postoje dve situacije, a to je kada
    se radi o:
    ● licu iz države sa kojom imamo zaključen spo-
    razum o socijalnom osiguranju i
    162 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    ZARADE
    ● licu iz države sa kojom nemamo zaključen spo-
    razum o socijalnom osiguranju.
    Lica iz države sa kojom imamo zaključen
    socijalni sporazum, koja obavljaju ugovorene
    poslove, pri čemu za izvršeni posao ostvaruju
    naknadu (ugovorena naknada) u smislu člana 12.
    stav 1. tačka 3) Zakona o penzijskom i invalid-
    skom osiguranju (dalje: Zakon i PIO):
    1) nisu osiguranici obavezno osigurani na
    penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu
    obavljanja tih poslova ako su osigurani po dru-
    gom osnovu u državi sa kojom imamo zaključen
    socijalni sporazum, što znači da u tom slučaju
    ne plaćaju doprinos za PIO na ugovorenu nakna-
    du koju ostvaruju, ali i da se doprinos za PIO
    ne plaća ukoliko lice iz države sa kojom ima-
    mo zaključen socijalni sporazum pribavi dokaz
    (potvrda, isprava i dr.) o svojstvu obavezno osi-
    guranog lica na PIO, koji se pribavlja od nadle-
    žnog nosioca obaveznog socijalnog osiguranja
    odnosne države;
    2) jesu osiguranici obavezno osigurani na
    penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu
    obavljanja tih poslova ako nisu osigurani po
    drugom osnovu u državi sa kojom imamo zaklju-
    čen socijalni sporazum, što znači da se u tom
    slučaju plaća doprinos za PIO na ugovorenu
    naknadu.
    Lica iz države sa kojom nemamo zaključen
    socijalni sporazum, koja obavljaju ugovorene
    poslove, pri čemu za izvršeni posao ostvaruju
    naknadu u smislu člana 12. stav 1. tačka 3) Zakona
    o PIO – jesu osiguranici obavezno osigurani
    na penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu
    obavljanja tih poslova, bez obzira na to da li u
    drugoj državi imaju ili nemaju svojstvo osigura-
    nika, što znači i ako su npr. obavezno osigurani
    po drugom osnovu u državi sa kojom nemamo za-
    ključen socijalni sporazum.
    Lica – korisnici penzije jesu osiguranici
    obavezno osigurani na penzijsko i invalidsko
    osiguranje po osnovu obavljanja ugovorenih po-
    slova, pri čemu za izvršeni posao ostvaruju
    naknadu u smislu člana 12. stav 1. tačka 3. Zakona
    o PIO, bez obzira na to da li su iz države sa
    kojom imamo ili nemamo zaključen socijalni
    sporazum, zato što se radi o korisnicima pra-
    va iz penzijskog i invalidskog osiguranja, a ne o
    licima obavezno osiguranim na penzijsko i in-
    validsko osiguranje.
    b) Doprinos za zdravstveno osiguranje
    U vezi sa obavezom plaćanja doprinosa za
    zdravstveno osiguranje na autorske naknade
    nerezidenata u Srbiji, od značaja može da bude
    samo činjenica da postoji ili ne postoji socijal-
    ni sporazum između naše države i druge države
    iz koje je to lice.
    Za lica iz države sa kojom imamo zaključen
    socijalni sporazum po osnovu primene sporazu-
    ma ne plaća se doprinos za zdravstveno osigura-
    nje ukoliko lice koje ostvaruje naknadu pribavi
    dokaz (potvrda, isprava i dr.) o svojstvu obave-
    zno osiguranog lica. Ukoliko navedeno lice ne
    pribavi potvrdu o svojstvu obavezno osiguranog
    lica ili nije obavezno osigurano u zemlji čiji je
    rezident, na ugovorenu naknadu koju ostvaruje za
    rad u Srbiji obračunava se i plaća doprinos za
    zdravstveno osiguranje.
    Za lica iz države sa kojom nemamo zaključen
    socijalni sporazum, koja obavljaju ugovorene po-
    slove u Srbiji, na ostvarenu ugovorenu naknadu
    plaća se doprinos za zdravstveno osiguranje,
    bez obzira na to da li u državi čiji su rezidenti
    imaju ili nemaju svojstvo osiguranika.
    Primer: Obračun naknade za stranog
    državljanina
    U narednom primeru prikazan je obračun na
    ugovorenu naknadu za tri strana državljanina:
    ● jedan je penzionisano lice i plaća porez i do-
    prinos za PIO pošto sa državom iz koje dolazi
    nemamo zaključeni UIDO, a imamo zaključen so-
    cijalni sporazum, ali se radi o penzionisanom
    licu koje kao penzioner nije osigurano na PIO,
    pa po tom osnovu postoji i obaveza plaćanja do-
    prinosa na PIO;
    ● drugi stranac je iz države sa kojom imamo
    zaključene UIDO i socijalni sporazum, ali nije
    doneo potvrdu o rezidentnosti zemlje iz koje
    dolazi, već samo potvrdu da je osiguran na PIO
    po drugom osnovu u toj zemlji, tako da po tom
    osnovu i plaća samo porez na isplaćenu naknadu,
    a ne i doprinos za PIO;
    ● treći stranac dolazi iz države sa kojom
    imamo zaključen UIDO i doneo je dokaz o rezi-
    dentnosti, pa ne plaća porez, ali sa tom drža-
    vom nemamo zaključen sporazum o socijalnom
    osiguranju i postoji obaveza plaćanja dopri-
    nosa.
    NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 163
    ZARADE
    Red.
    br. OPIS
    Stranac –
    penzionisano lice
    dolazi iz države
    sa kojom nemamo
    zaključen UIDO
    Stranac sa čijom
    državom imamo zaključen
    i UIDO i sporazum
    nije doneo dokaz o
    rezidentnosti države
    iz koje dolazi, već samo
    potvrdu da je osiguran
    na PIO
    Stranac sa čijom državom
    imamo zaključen UIDO
    doneo je potvrdu o
    rezidentnosti, a nemamo
    zaključen socijalni
    sporazum
    1. Iznos naknade po autorskom
    ugovoru – neto 100.000,00 100.000,00 100.000,00
    2. Koeficijent za preračun na bruto 0,7378
    ((20 + 26 – 100) / 100) +
    ((20 + 26) / 100 × 43%)
    0, 886
    ((20 – 100) / 100) + ((20) /
    100 × 43%)
    0, 79309
    ((20 + 26 + 10,3 – 100) / 100) +
    ((20 + 26 + 10,3) / 100 × 43%)
    3. Bruto prihod
    (red. br. 2 / red. br. 1) 135.538,00 112.867,00 126.089,00
    4. Normirani troškovi
    (red. br. 3 x 43%) 58.281,00 48.533,00 54.218,00
    5. Oporezivi prihod
    (red. br. 3 – red. br. 4) 77.257,00 64.334,00 71.871,00
    6. Porez
    (red. br. 5 x 20%) 15.451,00 12.867,00 –
    7. Doprinos za PIO
    (red. br. 5 x 26%) 20.087,00 – 18.686,00
    8. Doprinos za zdravstvo
    (red. br. 5 x 10,3%) – – 7.403,00
    9. Iznos za isplatu – neto
    (red. br. 3 – red. br. 6 – red. br. 7 –
    red. br. 8) = red. br. 1 100.000,00 100.000,00 100.000,00
    PS

  • Osnivači društva – (ne)postojanje obaveze plaćanja doprinosa

    Na osnovu učestalih pitanja pretplatnika koja se odnose na navedenu temu evidentno je da se još uvek radi o situacijama koje izazivaju probleme i nedoumice u praksi, pa je zato u ovom članku dat odgovor na pitanje kada se za osnivača društva plaćaju doprinosi.

    [pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2019%2F10%2FPS35-175.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]

    NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 175
    ZARADE
    Dr Marijana Žiravac Mladenović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Poslovni savetnik”
    Osnivači društva – (ne)postojanje
    obaveze plaćanja doprinosa
    Na osnovu učestalih pitanja pretplatnika koja se odnose na navedenu temu evi-
    dentno je da se još uvek radi o situacijama koje izazivaju probleme i nedoumi-
    ce u praksi, pa je zato u ovom članku dat odgovor na pitanje kada se za osnivača
    društva plaćaju doprinosi.
    Obavezno osigurana lica – osnivači
    Zakon o doprinosima za obavezno socijalno
    osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… 95/2018
    i 4/2019 – usklađeni din. izn. – dalje: Zakon o do-
    prinosima), Zakon o penzijskom i invalidskom
    osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 34/2003… 73/2018
    i 46/2019 – Odluka US RS – dalje: Zakon o PIO) i Za-
    kon o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS”,
    br. 25/2019) na identičan način definišu ko se
    smatra obavezno osiguranim licem od osnivača,
    odnosno članova privrednog društva.
    Članovima 7, 8. i 9. Zakona o doprinosima
    propisano je da su osnivači, odnosno članovi
    privrednog društva obveznici plaćanja dopri-
    nosa za obavezno socijalno osiguranje. U članu 6.
    tog zakona precizirano je da je osnivač odnosno
    član privrednog društva osiguranik – fizičko
    lice koje radi u privrednom društvu čiji je
    osnivač odnosno član, bez obzira na to da li je sa
    privrednim društvom zasnovalo radni odnos.
    Pod radom se, pored radnog odnosa, podrazu-
    meva i predstavljanje i zastupanje privrednog
    društva na osnovu upisa u registar nadležne
    organizacije.
    Članom 12. stav 1. tačka 2) Zakona o PIO pro-
    pisano je da su osiguranici samostalnih delat-
    nosti lica koja su osnivači odnosno članovi
    privrednih društava u skladu sa zakonom, koji
    u njima rade, bez obzira na to da li su u radnom
    odnosu u privrednom društvu čiji su osnivač od-
    nosno član. U stavu 2. istog člana precizirano je
    da se radom u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana
    smatra i predstavljanje i zastupanje privrednih
    društava od strane njihovih osnivača odnosno
    članova na osnovu upisa u registar nadležne
    organizacije.
    U skladu sa članom 11. stav 1. tačka 17) Zakona
    o zdravstvenom osiguranju, osiguranici su lica
    koja su osnivači odnosno članovi privrednih
    društava u skladu sa zakonom, koji u njima rade
    bez zasnivanja radnog odnosa. Članom 12. istog
    zakona precizirano je da se pod radom, u smi-
    slu člana 11. stav 1. tačka 17) tog zakona, smatra i
    predstavljanje i zastupanje privrednih društava
    od strane njihovih osnivača odnosno članova na
    osnovu upisa u registar nadležne organizacije.
    Dakle, osnivač koji nije zasnovao radni od-
    nos sa društvom u istom radi ako ga predstavlja
    i zastupa na osnovu upisa u registar nadležne
    organizacije.
    Šta je predstavljanje i zastupanje
    društva?
    Pod pojmom zastupanja pravnih lica podra-
    zumeva se davanje izjava volje u ime i za račun
    pravnog lica, tako da pravna dejstva izjave volje
    zastupnika proizvode pravna dejstva za privred-
    no društvo. Na osnovu izjave volje zastupnika,
    koja je data u ime i za račun društva, prava i
    obaveze stiče društvo. Osim toga, zastupanje
    postoji i kada zastupnik daje izjave volje pred
    državnim organima i drugim institucijama
    pred kojima se društvo pojavljuje kao stranka u
    čije ime zastupnik daje izjave volje. Poslovima
    predstavljanja i zastupanja privrednog društva
    bave se zastupnici društva.
    Poglavlje 6. prvog dela (Osnovne odredbe,
    Predmet zakona) Zakona o privrednim društvi-
    ma („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 –
    drugi zakon, 5/2015, 44/2018 i 95/2018) nosi naziv
    „6. Zastupanje i zastupnici”. U članovima od 31.
    do 35. kao zastupnici definisani su:
    176 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    ZARADE
    ● zakonski (statutarni) zastupnici društva
    (registruju se u skladu sa zakonom o registra-
    ciji);
    ● ostali zastupnici, u koje se, u smislu ovog za-
    kona, osim zakonskih zastupnika, svrstavaju i
    lica koja su aktom ili odlukom nadležnog or-
    gana društva ovlašćena da zastupaju društvo
    i kao takva registrovana u skladu sa zakonom o
    registraciji;
    ● punomoćnici po zaposlenju – lica koja, kao
    zaposleni u društvu, rade na poslovima čije
    obavljanje u redovnom poslovanju uključuje i za-
    ključenje ili ispunjenje određenih ugovora ili
    preduzimanje drugih pravnih radnji, pa su ovla-
    šćena da kao punomoćnici društva zaključuju
    i ispunjavaju te ugovore, odnosno preduzimaju
    pravne radnje u granicama poslova na kojima
    rade bez posebnog punomoćja, tako da se pod poj-
    mom zaposlenog u smislu ovog zakona smatra fi-
    zičko lice koje je u radnom odnosu u društvu, kao
    i lice koje nije u radnom odnosu u društvu, ako
    obavlja funkciju u društvu;
    ● prokura – poslovno punomoćje kojim društvo
    ovlašćuje jedno ili više fizičkih lica (dalje:
    prokurista) da u njegovo ime i za njegov račun
    zaključuju pravne poslove i preduzimaju druge
    pravne radnje, pri čemu se prokurista registruje
    u skladu sa zakonom o registraciji.
    S obzirom na to da je za osnivača koji nije
    zasnovao radni odnos u svom društvu uslov za
    sticanje svojstva osiguranika (i nastajanje oba-
    veze plaćanja doprinosa) to da u društvu radi,
    odnosno da ga predstavlja ili zastupa na osnovu
    upisa u registar nadležne organizacije, zaklju-
    čujemo sledeće:
     Osnivač društva koji u istom nije za-
    snovao radni odnos obveznik je dopri-
    nosa za obavezno socijalno osiguranje ako je
    u registar upisan kao:
    ● zakonski zastupnik ili
    ● ostali zastupnik ili
    ● prokurista.
    Prema tome, ako osnivač/član privrednog
    društva ne obavlja poslove predstavljanja i
    zastupanja društva kao zastupnik na prethod-
    no opisani način, ne može se smatrati da po
    tom osnovu obavlja rad, tj. onda ne može da se
    tvrdi da po tom osnovu postoji obaveza plaća-
    nja doprinosa za osnivače.
    Izvodi iz mišljenja Ministarstva
    finansija
    Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-
    905/2016-04 od 4. 10. 2017:
    Obaveza obračunavanja i plaćanja doprinosa
    za obavezno socijalno osiguranje za fizičko lice
    koje je osnivač i zastupnik privrednog društva
    u kome ostvaruje naknadu po osnovu ugovora o
    dopunskom radu, a istovremeno je zaposlen kod
    drugog poslodavca
    Prema odredbi člana 85. stav 1. tačka 3) Zako-
    na o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”,
    br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06,
    65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 –
    US, 93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13,
    57/14, 68/14 – dr. zakon i 112/15, u daljem tekstu: Za-
    kon) ostalim prihodima u smislu tog zakona sma-
    traju se i drugi prihodi fizičkog lica, koji nisu
    oporezivi po drugom osnovu u skladu sa zakonom, a
    naročito prihodi po osnovu dopunskog rada.
    Oporezivi prihod čini bruto prihod umanjen
    za normirane troškove u visini od 20% (član 85.
    stav 4. Zakona).
    Saglasno odredbi člana 6. tačka 15) Zakona o
    doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
    („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11,
    101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon i 112/15,
    u daljem tekstu: Zakon o doprinosima), osnivač,
    odnosno član privrednog društva je osiguranik
    – fizičko lice koje radi u privrednom društvu
    čiji je osnivač odnosno član, bez obzira na to da
    li je sa privrednim društvom zasnovalo radni
    odnos. Pod radom se, pored radnog odnosa, podra-
    zumeva i predstavljanje i zastupanje privrednog
    društva na osnovu upisa u registar nadležne
    organizacije, kao i obavljanje poslovodstvenih
    ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa za-
    konom kojim se uređuje položaj privrednih dru-
    štava.
    Odredbom člana 6. tačka 17) Zakona o dopri-
    nosima propisano je da je lice koje ostvaruje
    ugovorenu naknadu fizičko lice koje obavlja po-
    slove po osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora,
    ugovora o dopunskom radu i drugog ugovora ili po
    nekom drugom osnovu, a za izvršen rad ostvaruje
    ugovorenu naknadu, odnosno naknadu za rad (u da-
    ljem tekstu: ugovorena naknada).
    Kada osiguranik ostvaruje prihode po više
    različitih osnova (radni odnos, samostalna
    delatnost, ugovori i dr.), doprinos za obavezno
    NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 177
    ZARADE
    penzijsko i invalidsko osiguranje obračunava se
    i plaća po svim tim osnovima, do iznosa najviše
    godišnje osnovice doprinosa, u skladu sa ovim
    zakonom (član 12. stav 1. Zakona o doprinosima).
    Osnovica doprinosa za osnivače, odnosno
    članove privrednog društva je najmanje najniža
    mesečna osnovica iz člana 37. ovog zakona, a izu-
    zetno od toga, osnovica doprinosa za osnivače,
    odnosno članove privrednog društva koji su za-
    snovali radni odnos sa privrednim društvom
    čiji su osnivači, odnosno članovi je zarada u
    skladu sa članom 13. ovog zakona (član 23. Zakona
    o doprinosima).
    Osnovica doprinosa za lica koja ostvaruju ugo-
    vorenu naknadu je oporezivi prihod od ugovorene
    naknade u skladu sa zakonom koji uređuje porez na
    dohodak građana, saglasno članu 28. Zakona o do-
    prinosima.
    Obveznik doprinosa koji je sam platio dopri-
    nose, odnosno kome je u njegovo ime i u njegovu ko-
    rist plaćen doprinos iz osnovice koja prelazi
    iznos najviše godišnje osnovice za kalendarsku
    godinu ima pravo na povraćaj tako više plaćenog
    iznosa doprinosa (član 66. stav 1. Zakona o dopri-
    nosima).
    Obveznik doprinosa po osnovu ugovorene nak-
    nade, za koga doprinos obračunava, obustavlja i
    plaća isplatilac prihoda u skladu sa članom 57.
    stav 1. ovog zakona može u toku tekuće godine na
    propisanom obrascu podneti zahtev za presta-
    nak obaveze plaćanja doprinosa po osnovu buduće
    ugovorene naknade u toj godini, kada osnovica
    doprinosa koji su plaćeni po osnovu ugovorene
    naknade zajedno sa osnovicama doprinosa koji su
    plaćeni po drugim osnovima dostigne iznos pro-
    cenjene najviše godišnje osnovice doprinosa
    (član 67. stav 1. Zakona o doprinosima).
    Prema odredbi člana 12. stav 1. tačka 2) Zakona
    o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik
    RS”, br. 34/03, 64/04 – US, 84/04 – dr. zakon, 85/05,
    101/05 – dr. zakon, 63/06 – US, 5/09, 107/09, 101/2010,
    93/12, 62/13, 108/13, 75/14 i 142/14), osiguranici sa-
    mostalnih delatnosti su lica koja su osnivači,
    odnosno članovi privrednih društava u skladu
    sa zakonom, koji u njima rade, bez obzira na to da
    li su u radnom odnosu u privrednom društvu čiji
    su osnivač odnosno član. Radom u smislu stava 1.
    tačka 2) ovog člana smatra se i predstavljanje i
    zastupanje privrednih društava od strane nji-
    hovih osnivača, odnosno članova na osnovu upisa u
    registar nadležne organizacije, kao i obavljanje
    poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravlja-
    nja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj
    privrednih društava (stav 2. član 12. Zakona o
    penzijskom i invalidskom osiguranju).
    Odredbama člana 202. st. 1. i 2. Zakona o radu
    („Sl. glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14
    i 13/17 – US) propisano je da zaposleni koji radi sa
    punim radnim vremenom kod poslodavca može da
    zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslo-
    davcem, a najviše do jedne trećine punog radnog
    vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se
    pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze
    po osnovu rada.
    Imajući u vidu navedeno, fizičko lice – osni-
    vač privrednog društva koji je upisan u regi-
    star nadležne organizacije kao lice ovlašćeno
    za predstavljanje i zastupanje privrednog dru-
    štva sa kojim nije zasnovao radni odnos (u rad-
    nom odnosu je kod drugog poslodavca) obveznik je
    doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje
    (doprinos na zdravstveno osiguranje ne plaća
    jer je, u konkretnom slučaju, osiguran po drugom
    osnovu – kao zaposleni po osnovu radnog odnosa
    kod drugog poslodavca) kao osiguranik – osnivač
    privrednog društva, koji se plaća najmanje na
    najnižu mesečnu osnovicu doprinosa iz člana
    37. Zakona o doprinosima.
    Pored toga, u slučaju kada po osnovu rada kao
    zastupnik privrednog društva ostvaruje nak-
    nadu saglasno ugovoru o dopunskom radu, obveznik
    je doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko
    osiguranje i po osnovu te ugovorne naknade. Osno-
    vicu doprinosa čini oporezivi prihod od ugovo-
    rene naknade u skladu sa zakonom kojim se uređuje
    porez na dohodak građana.
    Pored toga, imajući u vidu da se u predmetnom
    slučaju doprinos za penzijsko i invalidsko osi-
    guranje plaća po više osnova, ukazujemo na to da
    obveznik doprinosa koji je sam platio doprino-
    se, odnosno kome je u njegovo ime i u njegovu korist
    plaćen doprinos iz osnovice koja prelazi iznos
    najviše godišnje osnovice za kalendarsku godinu,
    ima pravo na povraćaj tako više plaćenog izno-
    sa doprinosa, odnosno ima pravo na prestanak
    obaveze plaćanja doprinosa po osnovu buduće ugo-
    vorene naknade (u tekućoj kalendarskoj godini)
    kada osnovica doprinosa plaćenog po tom osnovu
    zajedno sa osnovicama doprinosa koji su plaćeni
    po drugim osnovima dostigne iznos procenjene
    najviše godišnje osnovice doprinosa, u skladu
    sa čl. 66, 67. i 68. Zakona o doprinosima.
    178 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    ZARADE
    Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-
    412/2017-04 od 29. 5. 2017:
    Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje
    za fizičko lice koje je osnivač privrednog dru-
    štva u kome nije zasnovao radni odnos, ali je
    upisan u Registar privrednih subjekata kao di-
    rektor društva i ne prima naknadu, a istovre-
    meno je u radnom odnosu kod drugog poslodavca
    […] Dakle, imajući u vidu navedene odredbe za-
    kona, fizičko lice – osnivač privrednog društva
    koji u njemu radi kao direktor, bez zasnivanja rad-
    nog odnosa, i upisan je u registar nadležne orga-
    nizacije kao lice koje obavlja poslovodstvena
    ovlašćenja i poslove upravljanja u skladu sa zako-
    nom kojim se uređuje položaj privrednih društa-
    va, a istovremeno je u radnom odnosu kod drugog
    poslodavca, obveznik je doprinosa za obavezno
    penzijsko i invalidsko osiguranje (doprinos na
    zdravstveno osiguranje ne plaća jer je osiguran po
    drugom osnovu – kao zaposleni po osnovu radnog od-
    nosa kod drugog poslodavca). Okolnost da fizičko
    lice u konkretnom slučaju ne ostvaruje naknadu
    za svoj rad kao direktor, nije od značaja za po-
    stojanje obaveze plaćanja doprinosa za obavezno
    penzijsko i invalidsko osiguranje. Osnovica do-
    prinosa za osnivače, odnosno članove privrednog
    društva je najmanje najniža mesečna osnovica iz
    člana 37. Zakona o doprinosima.
    Mišljenje Ministarstva finansija br. 414-00-
    73/2011-04 od 14. 3. 2012:
    Obaveza plaćanja doprinosa za obavezno pen-
    zijsko i invalidsko osiguranje za fizičko lice
    koje je osnivač dva privredna društva i isto-
    vremeno zaposlen u jednom od njih
    […] Dakle, shodno navedenim odredbama za-
    kona, kad je fizičko lice istovremeno osnivač
    privrednog društva sa kojim je zasnovao radni
    odnos i za svoj rad kao zaposleni ostvaruje za-
    radu, obračunavaju se i plaćaju svi doprinosi za
    obavezno socijalno osiguranje do iznosa najviše
    godišnje osnovice doprinosa. Kako je u predmet-
    nom slučaju fizičko lice istovremeno osnivač
    privrednog društva i zaposleni koji je zasno-
    vao radni odnos sa tim privrednim društvom
    kao poslodavcem i za svoj rad ostvaruje zaradu,
    doprinosi se obračunavaju i plaćaju po odbitku
    po osnovu zarade i tako obračunati i plaćeni
    doprinosi uračunavaju se u iznos utvrđene oba-
    veze plaćanja doprinosa za osnivača za određenu
    kalendarsku godinu po osnovu oporezive dobiti.
    Rešenjem nadležnog poreskog organa, saglasno
    zakonu, na oporezivu dobit utvrđuje se konačna
    obaveza plaćanja doprinosa za osnivača, ukupno
    do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa.
    Pored toga, u slučaju kada je to fizičko lice
    istovremeno samo osnivač i drugog privrednog
    društva, Ministarstvo finansija ukazuje na
    to da ukoliko ne radi u tom privrednom dru-
    štvu (pod radom smatra se predstavljanje i
    zastupanje privrednog društva od strane nji-
    hovog osnivača, odnosno članova na osnovu upisa
    u registar nadležnog suda, kao i obavljanje po-
    slovodstvenih ovlašćenja i poslova upravlja-
    nja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj
    privrednih društava, pri čemu se podrazumeva
    da u privrednom društvu postoji lice koje je u
    radnom odnosu ili se bavi poslovima zastupanja
    tog privrednog društva, odnosno ovlašćeno je
    za poslovođenje), u smislu odredbe člana 6. stav
    1. tačka 15) Zakona o doprinosima, te ne ostva-
    ruje ni naknadu (ugovorenu naknadu) za svoj rad,
    i koji po tom osnovu ne bi imao svojstvo osigu-
    ranika samostalnih delatnosti u smislu odre-
    daba zakona koji uređuje penzijsko i invalidsko
    osiguranje, Ministarstvo finansija smatra da
    nije obveznik plaćanja doprinosa za obavezno
    socijalno osiguranje po tom osnovu. Međutim,
    ukoliko takvo fizičko lice – osnivač, u smislu
    odredbe člana 6. stav 1. tačka 15) Zakona o do-
    prinosima, radi u tom privrednom društvu i
    ostvaruje naknadu za svoj rad (pored zarade koju
    već ostvaruje po osnovu radnog odnosa u drugom
    privrednom društvu čiji je takođe osnivač),
    Ministarstvo finansija smatra da to fizičko
    lice ostvaruje prihode po više različitih
    osnova (radni odnos, samostalna delatnost,
    ugovori i dr.), te da je kao osnivač obveznik do-
    prinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osi-
    guranje na osnovicu koju čini oporeziva dobit na
    koju se plaća porez po zakonu koji uređuje porez
    na dobit pravnih lica, do iznosa najviše godi-
    šnje osnovice doprinosa. Ukoliko je takav obve-
    znik doprinosa sam platio doprinose, odnosno u
    njegovo ime i u njegovu korist je plaćen doprinos
    iz osnovice koja sveukupno (iznosi po svim osno-
    vima) prelazi iznos najviše godišnje osnovice
    za kalendarsku godinu, saglasno odredbi člana 66.
    stav 1. Zakona o doprinosima, ima pravo na po-
    vraćaj tako više plaćenog iznosa doprinosa. Mi-
    nistarstvo finansija ukazuje na to da, saglasno
    načelu fakticiteta, Poreska uprava u svakom
    NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 179
    ZARADE
    konkretnom slučaju utvrđuje sve činjenice koje
    su od značaja za opredeljenje poreskog tretmana
    prihoda koje ostvari fizičko lice, prema članu
    9. st. 1. i 2. Zakona o poreskom postupku i pore-
    skoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/02…
    i 2/12 – ispravka).
    Nepostojanje obaveze plaćanja
    doprinosa za osnivača
    Osnivači koji su samo registrovani kao osni-
    vači u APR, a u društvu nisu registrovani i za
    predstavljanje i zastupanje privrednog društva
    niti su zasnovali radni odnos u istom, nemaju
    svojstvo osiguranika. Ovde se podrazumeva da u
    privrednom društvu postoji drugo lice koje je
    registrovano za zastupanje (drugo fizičko lice
    kao direktor).
    S obzirom na to da nemaju svojstvo osigura-
    nika, osnivači se ne prijavljuju na socijalno
    osiguranje i ne zadužuju se za socijalne dopri-
    nose. Dakle, nemaju obavezu plaćanja doprinosa
    za socijalno osiguranje, što proizlazi iz nave-
    dene odredbe člana 6. stav 1. tačka 15) Zakona o
    doprinosima.
    Po ovom pitanju isti stav je zauzelo i Mi-
    nistarstvo finansija u Mišljenju br. 430-00-
    119/2017-04 od 30. 3. 2017:
    Imajući u vidu navedene odredbe zakona i mi-
    šljenje Ministarstva rada i socijalne poli-
    tike, osnivač privrednog društva koji u njemu
    ne radi (pod radom se smatra predstavljanje i
    zastupanje privrednog društva od strane njego-
    vih osnivača, odnosno članova na osnovu upisa u
    registar nadležnog suda, kao i obavljanje poslo-
    vodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u
    skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj pri-
    vrednih društava) u smislu odredbe člana 12.
    stav 1. tačka 2) Zakona o penzijskom i invalid-
    skom osiguranju i ne ostvaruje naknadu (ugovore-
    nu naknadu) u smislu tačke Z) tog člana zakona,
    i koji nema svojstvo osiguranika samostalnih
    delatnosti u smislu navedenih odredaba tog za-
    kona, pri čemu se podrazumeva da u privrednom
    društvu postoji lice koje je u radnom odnosu
    ili se bavi poslovima zastupanja tog privred-
    nog društva, odnosno ovlašćeno je za poslovo-
    đenje, smatramo da u tom slučaju osnivač nije
    obveznik doprinosa za obavezno socijalno osigu-
    ranje. Saglasno tome, privredno društvo u tom
    slučaju nema obavezu da za osnivača, odnosno čla-
    na privrednog društva obračunava i plaća do-
    prinose za obavezno socijalno osiguranje.
    Međutim, ukoliko nisu ispunjeni navedeni
    uslovi, za fizičko lice (konkretno, koje je član
    privrednog društva i u radnom odnosu je kod dru-
    gog poslodavaca) obračunava se i plaća samo dopri-
    nos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje
    najmanje na najnižu mesečnu osnovicu iz člana 37.
    Zakona. Doprinose za osnivača, odnosno člana pri-
    vrednog društva obračunava i plaća privredno
    društvo čiji je član (čl. 23. i 53. Zakona).
    Plaćanje doprinosa za obavezno
    socijalno osiguranje i poreza
    Članom 12. Zakona o doprinosima propisa-
    no je da, kada osiguranik ostvaruje prihode po
    više različitih osnova (radni odnos, samo-
    stalna delatnost, ugovori i dr.), doprinos za
    obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje
    obračunava se i plaća po svim tim osnovima do
    iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa, u
    skladu sa ovim zakonom.
     Ova specifičnost se odnosi na sve osi-
    guranike, pa i na osnivače privrednog
    društva, a to znači da, ako je osnivač u jednom
    privrednom društvu kao osnivač i zastupnik
    u radnom odnosu, a u drugom ili u više pri-
    vrednih društava, gde je takođe osnivač, radi
    kao zastupnik ili direktor bez zasnivanja
    radnog odnosa, u svakom privrednom društvu
    postoji obaveza da se za njega plaća doprinos
    za penzijsko i invalidsko osiguranje sve dok
    se u toku godine ne dostigne to da je doprinos
    po svim osnovima plaćen na najvišu osnovicu
    za plaćanje doprinosa utvrđenu za tu kalen-
    darsku godinu, kada može da podnese zahtev
    Fondu PIO, od koga će dobiti rešenje da se
    obustavlja dalje plaćanje doprinosa do kra-
    ja godine po svim drugim osnovima, osim po
    osnovu zarade.
    Ovo se ne odnosi i na doprinos za zdravstve-
    no osiguranje i na doprinos za slučaj nezapo-
    slenosti, jer se oba doprinosa plaćaju samo po
    jednom osnovu – po propisanom prioritetnom
    osnovu osiguranja po kome se i koriste prava iz
    te oblasti. U skladu sa članom 15. Zakona o zdrav-
    stvenom osiguranju različiti osnovi osiguranja
    imaju sledeće prioritete:
    180 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    ZARADE
    1. radni odnos,
    2. penzija,
    3. osnivači koji u društvima rade bez zasniva-
    nja radnog odnosa, zatim preduzetnici, spor-
    tisti, sveštenici i verski službenici, javni
    beležnici i javni izvršitelji.
     To znači da, ako je osnivač, odno-
    sno član privrednog društva kao
    zastupnik osiguran po osnovu radnog odnosa
    u svom privrednom društvu ili kod drugog
    poslodavca, u ostalim privrednim društvi-
    ma gde je osnivač i zastupnik ne plaćaju se za
    njega doprinosi za zdravstveno osiguranje i
    za slučaj nezaposlenosti, već samo za penzij-
    sko i invalidsko osiguranje.
    Isto tako, ako je osnivač privrednog dru-
    štva kao zastupnik osiguran po osnovu pen-
    zije u jednom ili više privrednih društava
    gde je osnivač i zastupnik, ne plaćaju se za
    njega doprinosi za zdravstveno osiguranje i
    za slučaj nezaposlenosti, već samo za penzij-
    sko i invalidsko osiguranje.
    Članom 23. Zakon o doprinosima propisano
    je da je osnovica doprinosa za osnivače odnosno
    članove privrednog društva najmanje najniža
    mesečna osnovica za plaćanje doprinosa. Najni-
    žu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od
    35% prosečne mesečne zarade u Republici ispla-
    ćene, odnosno ostvarene u periodu za prethod-
    nih 12 meseci počev od meseca oktobra u tekućoj
    godini, za koji period su objavljeni podaci repu-
    bličkog organa nadležnog za poslove statisti-
    ke, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
    Iznos najniže mesečne osnovice svake godine
    objavljuje ministar nadležan za poslove finan-
    sija, a primenjuje se od prvog dana narednog me-
    seca po objavljivanju tog iznosa.
    S obzirom na to da osnivač, zastupnik u svom
    društvu može biti u radnom odnosu ili raditi
    van radnog odnosa, za svoj rad može da prima
    naknadu ili da radi bez naknade i istovremeno
    može da bude zastupnik u nekom drugom društvu
    ili da zasnuje radni odnos kod drugog poslodav-
    ca, u nastavku je dat pregled mogućih kombina-
    cija i uputstvo za obračun doprinosa i poreza.
    Osnivač – zastupnik nema zasnovan radni odnos (ni u svom društvu niti kod drugog
    poslodavca)
    Red.
    Br.
    Status
    osnivača
    Prima
    naknadu
    za rad
    Prava i obaveze u odnosu na osnivača
    1.
    U svom
    društvu radi
    po ugovoru
    o pravima i
    obavezama
    NE 1) Osiguranik je samostalnih delatnosti.
    2) Plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (doprinos za PIO 26%,
    doprinos za zdravstvo 10,3% i doprinos za nezaposlenost 0,75%) najmanje na najnižu
    osnovicu i to najkasnije do 15. u mesecu za prethodni mesec na obrascu PP OD-O.
    3) Naknade troškova i drugih rashoda, ako se isplaćuju ovom osnivaču, imaju karakter
    drugih prihoda i oporezuju se po članu 85. stav 1. tačka 13) ZPDG-a. Međutim, kako
    je ZPDG-om propisano da se na isplate ugovorenih naknada troškova za službeno
    putovanje, u konkretnom slučaju i za ovog osnivača, umanjuju propisani neoporezivi
    iznosi kao za zaposlene (član 85. stav 5. tačka 6) ZPDG-a), to se porez i doprinos za
    PIO plaćaju samo na isplaćenu razliku troškova preko neoporezivog iznosa.
    U ovom slučaju, po članu 85. stav 1. tačka 13) ZPDG-a, oporezuje se samo razlika
    isplaćenih troškova preko propisanih neoporezivih iznosa za zaposlene. Na bruto
    razliku plaća se porez od 20% po umanjenju normiranih troškova za 20%. Koeficijent
    za preračun na bruto je 1,19047619.
    NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 181
    ZARADE
    Red.
    Br.
    Status
    osnivača
    Prima
    naknadu
    za rad
    Prava i obaveze u odnosu na osnivača
    2.
    U svom
    društvu radi
    po ugovoru
    o pravima i
    obavezama
    DA 1) Osiguranik je samostalnih delatnosti.
    2) Plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (doprinos za PIO 26%,
    doprinos za zdravstvo 10,3% i doprinos za nezaposlenost 0,75%) najmanje na najnižu
    osnovicu i to najkasnije do 15. u mesecu za prethodni mesec na obrascu PP OD-O.
    3) Zaključenjem ugovora o pravima i obavezama direktora bez zasnivanja radnog
    odnosa, po članu 48. stav 4. Zakona o radu, sa ovim osnivačem ugovorena je naknada
    za rad direktora i druga prava i obaveze direktora. Ugovorena naknada za rad
    direktora nema karakter zarade (član 48. stav 5. Zakona o radu), a na ovu naknadu
    plaća se porez, po članu 85. ZPDG-a, po stopi od 20% na oporezivi prihod, koji se
    dobija umanjenjem bruto prihoda za normirane troškove od 20%. Na istu osnovicu
    plaća se i doprinos za PIO 26%, pošto doprinose za zdravstvo i nezaposlenost za
    njega, kao osnivača koji radi bez zasnivanja radnog odnosa, plaća privredno društvo
    na najnižu osnovicu na obrascu PP OD-O.
    4) Naknade troškova (službenog putovanja i dr.) koji se isplaćuju ovom osnivaču,
    koji je istovremeno i direktor i prima naknadu po ugovoru o dopunskom radu, imaju
    karakter ugovorene naknade na koju se plaćaju porez i doprinosi kao na naknadu.
    Međutim, kako je ZPDG-om propisano da se na isplate ugovorenih naknada troškova
    za službeno putovanje, u konkretnom slučaju i za ovog osnivača, umanjuju propisani
    neoporezivi iznosi kao za zaposlene (član 85. stav 5. tačka 6), to se porez i doprinos
    za PIO plaća samo na isplaćenu razliku troškova preko neoporezivog iznosa.
    5) Prilikom obračuna i isplate ugovorene naknade i naknade troškova popunjava se
    i Poreskoj uprava dostavlja poreska prijava PPP PD. Od januara 2019. godine obrazac
    M-UN se ne dostavlja Fondu PIO.
    3.
    U svom
    društvu radi
    po ugovoru
    o pravima i
    obavezama.
    Istovremeno
    je osnivač
    i zastupnik
    nekog drugog
    društva u
    kome se plaćaju
    doprinosi za
    zdravstvo i
    nezaposlenost.
    NE 1) Osiguranik je samostalnih delatnosti.
    2) Plaća se doprinos za PIO 26% (doprinos za zdravstvo i doprinos za nezaposlenost
    plaćaju se po PP OD-O u drugom društvu u kome je osnivač i zastupnik) najmanje na
    najnižu osnovicu i to najkasnije do 15. u mesecu za prethodni mesec na obrascu PP
    OD-O.
    3) Naknade troškova i drugih rashoda, ako se isplaćuju ovom osnivaču, imaju
    karakter drugih prihoda i oporezuju se po članu 85. stav 1. tačka 13) ZPDG-a. Međutim,
    kako je ZPDG-om propisano da se na isplate ugovorenih naknada troškova za
    službeno putovanje, u konkretnom slučaju i za ovog osnivača, umanjuju propisani
    neoporezivi iznosi kao za zaposlene (član 85. stav 5. tačka 6), to se porez i doprinos
    za PIO plaćaju samo na isplaćenu razliku troškova preko neoporezivog iznosa.
    U ovom slučaju, po članu 85. stav 1. tačka 13) ZPDG-a, oporezuje se samo iznos
    isplaćenih troškova preko propisanih neoporezivih iznosa za zaposlene. Na bruto
    razliku plaća se porez od 20% po umanjenju normiranih troškova za 20%. Koeficijent
    za preračun na bruto je 1,19047619.
    4.
    U svom
    društvu radi
    po ugovoru
    o pravima i
    obavezama.
    Istovremeno
    je osnivač
    i zastupnik
    nekog drugog
    društva u
    kome se plaćaju
    doprinosi za
    zdravstvo i
    nezaposlenost.
    DA 1) Osiguranik je samostalnih delatnosti.
    2) Plaća se doprinos za PIO 26% (doprinos za zdravstvo i doprinos za nezaposlenost
    plaćaju se po PP OD-O u drugom društvu u kome je osnivač i zastupnik) najmanje na
    najnižu osnovicu i to najkasnije do 15. u mesecu za prethodni mesec na obrascu PP
    OD-O.
    3) Zaključenjem ugovora o pravima i obavezama direktora bez zasnivanja radnog
    odnosa, po članu 48. stav 4. Zakona o radu, sa ovim osnivačem ugovorena je naknada
    za rad direktora i druga prava i obaveze direktora. Ugovorena naknada za rad
    direktora nema karakter zarade (član 48. stav 5. Zakona o radu), a na ovu naknadu
    plaća se porez po članu 85. ZPDG-a po stopi od 20% na oporezivi prihod, koji se dobija
    umanjenjem bruto prihoda za normirane troškove od 20%. Na istu osnovicu plaća se
    i doprinos za PIO 26%, pošto doprinose za zdravstvo i nezaposlenost za njega plaća
    drugo privredno društvo na najnižu osnovicu na obrascu PP OD-O.
    4) Naknade troškova (službenog putovanja i dr.) koji se isplaćuju ovom osnivaču,
    koji je istovremeno i direktor i prima naknadu po ugovoru o dopunskom radu, imaju
    karakter ugovorene naknade na koju se plaćaju porez i doprinosi kao na naknadu.
    Međutim, kako je ZPDG-om propisano da se na isplate ugovorenih naknada troškova
    za službeno putovanje, u konkretnom slučaju i za ovog osnivača, umanjuju propisani
    neoporezivi iznosi kao za zaposlene (član 85. stav 5. tačka 6), to se porez i doprinos
    za PIO plaća samo na isplaćenu razliku troškova preko neoporezivog iznosa.
    5) Prilikom obračuna i isplate ugovorene naknade i naknade troškova popunjava se
    i Poreskoj uprava dostavlja poreska prijava PPP PD. Od januara 2019. godine obrazac
    M-UN se ne dostavlja Fondu PIO.
    182 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    ZARADE
    Osnivač – zastupnik ima zasnovan radni odnos (u svom društvu ili kod drugog poslodavca)
    Red.
    br.
    Status
    osnivača
    Prima
    naknadu
    za rad
    Prava i obaveze u odnosu na osnivača
    1.
    Zaposlen
    je u svom
    društvu.
    / 1) Osiguranik je fonda zaposlenih.
    2) Plaćaju se doprinosi na zaradu osnivača – zastupnika, i to:
    – doprinosi za PIO, zdravstvo i za nezaposlenost po zbirnoj stopi od 19,9% iz zarade i
    17,15% na zaradu, pri čemu je osnovica za plaćanje doprinosa bruto zarada koja ne može
    biti manja od najniže osnovice za plaćanje doprinosa;
    – porez na zarade od 10% na bruto zaradu umanjenu za neoporezivi iznos iz zarade od
    15.300 dinara.
    3) Ima pravo na naknadu troškova i drugih primanja kao i ostali zaposleni (dnevnice
    za službeno putovanje, naknadu troškova za prevoz na rad i sa rada, topli obrok,
    regres i druga primanja u skladu sa zakonom).
    4) Ima pravo na neoporezive iznose po ZPDG-u: neoporezivi iznos iz zarade,
    neoporezivi iznosi troškova po članu 18. i neoporezivi iznosi drugih primanja po
    članu 9. ZPDG-a.
    5) Na naknadu troškova preko neoporezivih iznosa plaća se porez na zarade po stopi
    od 10%.
    6) Ostvaruje i druga prava po osnovu radnog odnosa kao i ostali zaposleni.
    7) Pri plaćanju poreza i doprinosa popunjava se poreska prijava PPP PD.
    2.
    U svom
    društvu
    radi po
    ugovoru o
    pravima i
    obavezama.
    Zaposlen je
    kod drugog
    poslodavca.
    NE 1) Osiguranik je fonda zaposlenih.
    2) Plaća se samo doprinos za PIO najmanje na najnižu osnovicu za plaćanje doprinosa,
    s obzirom na to da se za njega po osnovu radnog odnosa kod drugog poslodavca na
    zaradu plaćaju ostali doprinosi (za zdravstvo i za nezaposlenost). Doprinos se
    plaća najkasnije do 15. u mesecu za prethodni mesec na obrascu PP OD-O. Doprinosi se
    usmeravaju u Fond zaposlenih, gde je već prijavljen na osiguranje.
    3) Naknade troškova i drugih rashoda, ako se isplaćuju ovom osnivaču, imaju karakter
    drugih prihoda i oporezuju se po članu 85. stav 1. tačka 13) ZPDG-a. Međutim, kako
    je ZPDG-om propisano da se na isplate ugovorenih naknada troškova za službeno
    putovanje, u konkretnom slučaju i za ovog osnivača, umanjuju propisani neoporezivi
    iznosi kao za zaposlene (član 85. stav 5. tačka 6), to se porez i doprinos za PIO plaća
    samo na isplaćenu razliku troškova preko neoporezivog iznosa.
    U ovom slučaju, po članu 85. stav 1. tačka 13) ZPDG-a, oporezuje se samo iznos isplaćenih
    troškova preko propisanih neoporezivih iznosa za zaposlene. Na bruto razliku plaća
    se porez od 20% po umanjenju normiranih troškova za 20%. Koeficijent za preračun na
    bruto je 1,19047619.
    Ne plaćaju se doprinosi jer nema ugovorene naknade.
    3.
    U svom
    društvu
    radi po
    ugovoru o
    pravima i
    obavezama.
    Zaposlen je
    kod drugog
    poslodavca.
    DA 1) Osiguranik je fonda zaposlenih.
    2) Plaća se samo doprinos za PIO najmanje na najnižu osnovicu za plaćanje doprinosa,
    s obzirom na to da se za njega po osnovu radnog odnosa kod drugog poslodavca na
    zaradu plaćaju ostali doprinosi (za zdravstvo i za nezaposlenost). Doprinos se
    plaća najkasnije do 15. u mesecu za prethodni mesec na obrascu PP OD-O. Doprinosi se
    usmeravaju u Fond zaposlenih, gde je već prijavljen na osiguranje.
    3) Zaključenjem ugovor o pravima i obavezama direktora bez zasnivanja radnog odnosa,
    po članu 48. stav 4. Zakona o radu, sa ovim osnivačem ugovorena je naknada za rad
    direktora i druga prava i obaveze direktora. Ugovorena naknada za rad direktora
    nema karakter zarade (član 48. stav 5. Zakona o radu), a na ovu naknadu plaća se porez po
    članu 85. ZPDG-a po stopi od 20% na oporezivi prihod, koji se dobija umanjenjem bruto
    prihoda za normirane troškove od 20%. Na istu osnovicu plaća se i doprinos za PIO
    26%, pošto doprinose za zdravstvo i nezaposlenost za njega plaća poslodavac kod koga
    ima zasnovan radni odnos.
    4) Naknade troškova (službenog putovanja i dr.) koji se isplaćuju ovom osnivaču, koji je
    istovremeno i direktor i prima naknadu po ugovoru o dopunskom radu, imaju karakter
    ugovorene naknade na koju se plaćaju porez i doprinosi kao na naknadu. Međutim,
    kako je ZPDG-om propisano da se na isplate ugovorenih naknada troškova za službeno
    putovanje, u konkretnom slučaju i za ovog osnivača, umanjuju propisani neoporezivi
    iznosi kao za zaposlene (član 85. stav 5. tačka 6), to se porez i doprinos za PIO plaća
    samo na isplaćenu razliku troškova preko neoporezivog iznosa.
    5) Prilikom obračuna i isplate ugovorene naknade i naknade troškova popunjava se
    i Poreskoj uprava dostavlja poreska prijava PPP PD. Od januara 2019. godine obrazac
    M-UN se ne dostavlja Fondu PIO.
    NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 183
    ZARADE
    Red.
    br.
    Status
    osnivača
    Prima
    naknadu
    za rad
    Prava i obaveze u odnosu na osnivača
    4.
    Zaposlen je
    kod drugog
    poslodavca.
    U svom
    društvu
    radi po
    ugovoru o
    dopunskom
    radu do jedne
    trećine
    radnog
    vremena.
    / 1) Osiguranik je fonda zaposlenih.
    2) Plaća se samo doprinos za PIO 26% najmanje na najnižu osnovicu doprinosa, s
    obzirom da se na njegovu zaradu kod drugog poslodavca plaćaju doprinos za zdravstvo
    i nezaposlenost. Poreskoj upravi se predaje poreska prijava PP OD-O do 15. u mesecu
    za prethodni mesec. Doprinosi se usmeravaju u Fond zaposlenih, gde je i prijavljen na
    osiguranje.
    3) U svom privrednom društvu kao direktor je zaključio ugovor o dopunskom radu za
    rad do jedne trećine radnog vremena, u skladu sa članom 202. Zakona o radu, kojim je
    ugovoreno pravo na naknadu za rad. Uslov za zaključivanje ugovora o dopunskom radu sa
    direktorom jeste da je aktom o osnivanju ili drugim odgovarajućim aktom u privrednom
    društvu utvrđeno da se poslovi direktora mogu obavljati za jednu trećinu radnog
    vremena (Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-501/2005-02 od 1.
    6. 2005. godine).
    4) Ugovorena naknada sa direktorom po ugovoru o dopunskom radu ima karakter drugih
    prihoda fizičkog lica i oporezuje se po članu 85. stav 1. tačka 3) ZPDG-a, po stopi od 20%
    na osnovicu koju čini oporezivi prihod, koji se dobija kada se od bruto naknade umanje
    normirani troškovi od 20%. Na istu osnovicu plaća se i doprinos za PIO 26%. Ne
    plaća se doprinos za zdravstveno osiguranje i za slučaj nezaposlenosti – ovi doprinosi
    plaćaju se na zaradu kod drugog poslodavca.
    5) Naknade troškova (službenog putovanja i dr.) koji se isplaćuju ovom osnivaču, koji je
    istovremeno i direktor i prima naknadu po ugovoru o dopunskom radu, imaju karakter
    ugovorene naknade na koju se plaćaju porez i doprinosi kao na naknadu. Međutim,
    kako je ZPDG-om propisano da se na isplate ugovorenih naknada troškova za službeno
    putovanje, u konkretnom slučaju i za ovog osnivača, umanjuju propisani neoporezivi
    iznosi kao za zaposlene (član 85. stav 5. tačka 6), to se porez i doprinos za PIO plaća
    samo na isplaćenu razliku troškova preko neoporezivog iznosa.
    6) Prilikom obračuna i isplate ugovorene naknade i naknade troškova popunjava se
    i Poreskoj uprava dostavlja poreska prijava PPP PD. Od januara 2019. godine obrazac
    M-UN se ne dostavlja Fondu PIO.
    Osnivač – zastupnik je penzioner
    Red.
    Br.
    Status
    osnivača
    Prima
    naknadu
    za rad
    Prava i obaveze u odnosu na osnivača
    1.
    Penzioner.
    U svom
    društvu radi
    po ugovoru
    o pravima i
    obavezama.
    NE 1) Osiguranik je samostalnih delatnosti.
    2) Obaveze po osnovu doprinosa za ovog osnivača plaća privredno društvo na
    najnižu osnovicu doprinosa, i to samo doprinos za PIO po stopi od 26%, koji se
    iskazuje na obrascu PP OD-O. Doprinos za zdravstveno osiguranje se ne plaća jer je
    osiguran po osnovu penzije, a doprinos za slučaj nezaposlenosti penzioner po zakonu
    ne plaća pošto kao penzioner po prestanku rada ne može da ostvari nikakvo pravo
    kao nezaposleno lice.
    3) Naknade troškova i drugih rashoda, ako se isplaćuju ovom osnivaču, imaju karakter
    drugih prihoda i oporezuju se po članu 85. stav 1. tačka 13) ZPDG-a. Međutim, kako
    je ZPDG-om propisano da se na isplate ugovorenih naknada troškova za službeno
    putovanje, u konkretnom slučaju i za ovog osnivača, umanjuju propisani neoporezivi
    iznosi kao za zaposlene (član 85. stav 5. tačka 6), to se porez i doprinos za PIO plaća
    samo na isplaćenu razliku troškova preko neoporezivog iznosa.
    U ovom slučaju, po članu 85. stav 1. tačka 13) ZPDG-a, oporezuje se samo iznos
    isplaćenih troškova preko propisanih neoporezivih iznosa za zaposlene. Na bruto
    razliku plaća se porez od 20% po umanjenju normiranih troškova za 20%. Koeficijent
    za preračun na bruto je 1,19047619.
    Doprinosi se ne plaćaju pošto ne prima ugovorenu naknadu.

  • Ostvarivanje prihoda od nepokretnosti i njihovo oporezivanje

    Prihodima od nepokretnosti smatraju se prihodi koje obveznik ostvari izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti, u skladu sa ugovorom o zakupu između zakupodavca i zakupca. U slučaju da prihod od zakupa nepokretnosti ostvaruje nerezident, primenjuju se pravila za obračun poreza na dobit po odbitku. U praksi je čest i slučaj da poslodavac daje licu zaposlenom kod njega ili angažovanog po nekom drugom ugovoru zakupljen stan na korišćenje, pa je u članku skrenuta pažnja i na poreski tretman tih primanja.

    [pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2019%2F07%2FPS3132-145.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]

    JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 145
    ZARADE
    Mr Željko Albaneze
    Ostvarivanje prihoda od
    nepokretnosti i njihovo
    oporezivanje
    Prihodima od nepokretnosti smatraju se prihodi koje obveznik ostvari izda-
    vanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti, u skladu sa ugovorom o zakupu izme-
    đu zakupodavca i zakupca. U slučaju da prihod od zakupa nepokretnosti ostva-
    ruje nerezident, primenjuju se pravila za obračun poreza na dobit po odbitku.
    U praksi je čest i slučaj da poslodavac daje licu zaposlenom kod njega ili anga-
    žovanog po nekom drugom ugovoru zakupljen stan na korišćenje, pa je u članku
    skrenuta pažnja i na poreski tretman tih primanja.
    Uvod
    U vezi sa ostvarivanjem prihoda od nepokretnosti
    treba konsultovati odredbe Zakona
    o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ”, br.
    29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list
    SRJ” br. 31/93 i „Sl. list SCG” br. 1/2003 – ustavna
    povelja), dok poreski aspekt ovih prihoda reguliše
    Zakon o porezu na dohodak građana („Sl.
    glasnik RS”, br. 24/2001… i 95/2018).
    Zakon o obligacionim odnosima (dalje: Zakon)
    u čl. od 567. do 599 daje osnovne odredbe o
    zakupu i ugovoru o zakupu. Prema tim odredbama,
    ugovorom o zakupu obavezuje se zakupodavac da
    preda određenu stvar zakupcu na upotrebu, a ovaj
    se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu.
    Upotreba obuhvata i uživanje stvari (pribiranje
    plodova), ako nije drukčije ugovoreno ili
    uobičajeno. Ugovor o zakupu može da se zaklju-
    či na određeno ili neodređeno vreme. Ugovor
    o zakupu zaključen na određeno vreme prestaje
    samim protekom vremena za koje je zaključen, a
    isto važi i u slučajevima kada je, u nedostatku
    volje ugovarača, trajanje zakupa određeno Zakonom.
    Kad po proteku vremena za koje je ugovor o
    zakupu bio zaključen zakupac produži da upotrebljava
    stvar, a zakupodavac se tome ne protivi,
    smatra se da je zaključen nov ugovor o zakupu
    neodređenog trajanja, pod istim uslovima kao
    i prethodni. Ugovor o zakupu čije trajanje nije
    određeno niti može da se odredi iz okolnosti
    ili mesnih običaja, prestaje otkazom koji svaka
    strana može dati drugoj, poštujući određeni otkazni
    rok, a ako dužina otkaznog roka nije određena
    ugovorom, zakonom ili mesnim običajima,
    ona iznosi osam dana, s tim da otkaz ne može
    biti dat u nevreme.
    Zakup prestaje ako zakupljena stvar bude uništena
    nekim slučajem više sile. U slučaju smrti
    zakupca ili zakupodavca, zakup se nastavlja sa njegovim
    naslednicima, ako nije drukčije ugovoreno.
    Kada su u pitanju poslovi zakupa, zakupoda-
    vac je dužan:
    ● da preda zakupcu zakupljenu stvar u ispravnom
    stanju, zajedno sa njenim pripacima, a saglasno
    Zakonu, stvar je u ispravnom stanju ako je u stanju
    određenom ugovorom, a u nedostatku ugovora, u
    stanju da može da posluži za upotrebu radi koje
    je ugovor zaključen;
    ● da održava stvar u ispravnom stanju za vreme
    trajanja zakupa, kao i da radi toga vrši potrebne
    opravke na njoj;
    ● da naknadi zakupcu troškove koje je ovaj učinio
    za održavanje stvari, a koje bi on sam bio
    dužan da učini, uz napomenu da troškovi sitnih
    opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari,
    kao i troškovi same upotrebe, padaju na teret
    zakupca, koji je o potrebi opravke dužan da
    obavesti zakupodavca, pri čemu, ako potrebne
    opravke zakupljene stvari ometaju njenu upotrebu
    u znatnoj meri i za duže vreme, zakupac može
    da raskine ugovor i ima pravo na sniženje zakupnine
    srazmerno ograničenju upotrebe stvari
    zbog tih opravki;
    146 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    ZARADE
    ● da naknadi zakupcu štetu ako se utvrdi da trećem
    licu pripada neko pravo koje sasvim isključuje
    pravo zakupca na upotrebu stvari, jer se u tom
    slučaju ugovor o zakupu raskida po samom zakonu.
    U vezi sa poslovima zakupa zakupac je dužan:
    ● da upotrebljava stvar kao dobar privrednik,
    odnosno dobar domaćin, samo onako kako
    je određeno ugovorom ili namenom stvari, pri
    čemu je odgovoran za štetu koja nastane upotrebom
    zakupljene stvari protivno ugovoru ili
    njenoj nameni, bez obzira na to da li je stvar upotrebljavao
    on ili neko lice koje radi po njegovom
    nalogu, podzakupac ili koje drugo lice kome
    je omogućio da upotrebljava stvar;
    ● da plaća zakupninu u rokovima određenim
    ugovorom ili zakonom, a u nedostatku ugovora
    i zakona, onako kako je uobičajeno u mestu gde
    je stvar predata zakupcu, pri čemu se, ako nije
    drukčije ugovoreno ili u mestu predaje stvari
    uobičajeno, zakupnina plaća polugodišnje kad je
    stvar data u zakup za jednu ili više godina, a ako
    je data za kraće vreme, po isteku tog vremena;
    ● da čuva zakupljenu stvar i da je po prestanku
    zakupa vrati neoštećenu u mesto u kom je bila
    predata;
    ● ako je za vreme zakupa izvršio kakve promene
    na stvari, da je vrati u stanje u kom je bila kad mu
    je predata u zakup;
    ● da bez nepotrebnog odlaganja obavesti zakupodavca
    o svakom nedostatku zakupljene stvari
    koji smeta njenoj ugovorenoj ili redovnoj upotrebi,
    osim ako zakupodavac zna za nedostatak.
    Ostvarivanje prihoda od nepokretnosti
    Nepokretnostima po osnovu kojih se ostvaruje
    prihod od izdavanja smatraju se:
    ● zemljište,
    ● stambene, poslovne i druge zgrade,
    ● stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi
    nadzemni i podzemni građevinski objekti, odnosno
    njihovi delovi.
    Prihodima od nepokretnosti smatraju se
    prihodi koje obveznik ostvari izdavanjem u za-
    kup ili podzakup nepokretnosti. Taj prihod je
    zapravo ostvarena zakupnina u koju se uračunava
    i vrednost svih izvršenih obaveza i usluga na
    koje se obavezao zakupac, osim obaveza plaćanja
    troškova nastalih tokom zakupa, koji zavise od
    obima potrošnje zakupca (npr. električne energije,
    telefona i slično).
    Izuzetno, prihodi koje od izdavanja nepokretnosti
    ostvari obveznik poreza na prihode
    od samostalne delatnosti – fizičko lice, osim
    preduzetnika paušalca, oporezuju se kao prihod
    od samostalne delatnosti.
    Shodno članu 34. stav 2. tačka 5) Zakona o deviznom
    poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006,
    31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018), plaćanje,
    naplaćivanje i prenos u Republici moguće je
    vršiti i u devizama, po osnovu davanja u zakup
    nepokretnosti. Ovi devizni iznosi po osnovu
    prihoda od nepokretnosti konvertuju se, radi
    obračuna poreskih obaveza, u dinare po zvaničnom
    srednjem kursu Narodne banke Srbije koji
    važi na dan kada je transakcija obavljena (na dan
    plaćanja zakupnine). Prema tome, fizičko lice
    može da naplaćuje prihode po osnovu ugovora o
    zakupu nepokretnosti i u devizama.
    Poreski tretman prihoda od
    nepokretnosti
    Saglasno odredbama člana 65b Zakona o porezu
    na dohodak građana (dalje: Zakon o porezu na
    dohodak), obveznik poreza na prihode od nepo-
    kretnosti je:
    1) fizičko lice koje izdavanjem u zakup ili pod-
    zakup nepokretnosti ostvari prihode po tom
    osnovu;
    2) fizičko lice koje ostvaruje prihod od iz-
    najmljivanja stanova i soba za period duži od
    30 dana, pri čemu, saglasno zakonima kojima se
    uređuju ugostiteljstvo i turizam, ne pruža ugostiteljske
    usluge.
    Obveznikom poreza ne smatra se preduzetnik,
    osim preduzetnika paušalca, koji nepokretnosti
    izdaje u zakup ili podzakup u okviru
    obavljanja registrovane samostalne delatnosti.
    Obveznik poreza na prihode od nepokretno-
    sti je i nerezident – pravno lice, ukoliko međunarodnim
    ugovorom o izbegavanju dvostrukog
    oporezivanja nije drukčije uređeno. To je, dakle,
    slučaj kada nerezidentno pravno lice, kao vlasnik
    nepokretnosti (poslovnog objekta) na teritoriji
    Republike Srbije, na osnovu ugovora o
    zakupu zaključenog sa rezidentnim pravnim licem
    (kao zakupcem) ostvari prihod od naknade
    (zakupnine). Treba napomenuti da je, po pravilu,
    u svim međunarodnim ugovorima o izbegavanju
    dvostrukog oporezivanja koji obavezuju Srbiju
    predviđeno da pravo oporezivanja dohotka koji
    JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 147
    ZARADE
    ostvari rezident države ugovornice neposrednim
    korišćenjem, iznajmljivanjem ili drugim
    načinom korišćenja nepokretnosti koja se nalazi
    u drugoj državi ugovornici, pripada državi
    izvora, tj. državi u kojoj se nepokretnost nalazi.
    Zato se na prihode koje ostvari nerezidentni
    obveznik po osnovu naknada od zakupa i podzakupa
    nepokretnosti na teritoriji Republike porez
    obračunava i plaća u skladu sa propisima Srbije
    i u Republici Srbiji.
    Osnovica poreza i poreska stopa
    Poresku osnovicu za obračun poreza na prihode
    od nepokretnosti, odnosno oporezivi prihod
    od nepokretnosti, shodno članu 65v Zakona
    o porezu na dohodak, čini:
    1) bruto prihod od ostvarene zakupnine, u koji
    se uračunava i vrednost svih izvršenih obaveza
    i usluga na koje se obavezao zakupac, osim obaveza
    plaćanja troškova nastalih tokom zakupa,
    koji zavise od obima potrošnje zakupca,
    2) umanjen za normirane troškove u visini od
    25%.
    Izuzetno, prilikom utvrđivanja oporezivog
    prihoda od nepokretnosti ostvarenog po osnovu
    iznajmljivanja stanova, soba i postelja putnicima
    i turistima za koje je plaćena boravišna
    taksa, normirani troškovi priznaju se u visini
    od 50% od bruto prihoda.
    Obvezniku poreza na prihode od nepokretnosti,
    na njegov zahtev, umesto normiranih troškova
    mogu da se priznaju stvarni troškovi
    koje je imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda,
    ako za to podnese dokaze.
    Stopa poreza na prihode od nepokretnosti
    iznosi 20%.
    Prema tome, elementi za obračun poreza na
    prihode od davanja u zakup nepokretnosti navedeni
    su u nastavku:
    ● plaća se porez po odbitku po stopi od 20%,
    ● na osnovicu koju čini bruto prihod (iznos
    zakupnine i vrednost svih realizovanih obaveza
    i usluga na koje se obavezao zakupac) umanjen
    za normirane troškove u visini od 25%,
    odnosno 50% (za iznajmljivanje soba putnicima
    i turistima), odnosno za stvarno dokazane
    troškove.
    Ukoliko je sa zakupcem ugovorena neto naknada,
    ona mora da se, radi dobijanja osnovice za
    obračun poreskih obaveza, prevede u bruto iznos
    po sledećoj metodologiji:
    1) ako je ugovorena neto naknada sa normiranim
    troškovima od 25%, bruto prihod dobija se deljenjem
    neto zakupnine sa koeficijentom 0,85;
    2) ako je ugovorena neto naknada sa normiranim
    troškovima od 50%, bruto prihod dobija se deljenjem
    neto prihoda sa koeficijentom 0,90;
    3) ako je ugovorena neto naknada sa stvarnim troškovima,
    bruto prihod dobija se po formuli:
    Bruto prihod = (Neto prihod : 0,80) + Stvarni troškovi.
    Primer: Obračun prihoda od nepokretnosti
    Na osnovu prethodnog izlaganja u tabeli 1 prikazana
    su tri primera obračuna poreza na prihode
    od nepokretnosti koje ostvaruju fizička lica
    izdavanjem u zakup poslovnog prostora pravnom
    licu (u trećem primeru stvarni troškovi iznose
    6.000 dinara).
    Tabela 1: Primer obračuna prihoda od nepokretnosti
    Red.
    br. Pozicija Normirani
    troškovi 25%
    Normirani
    troškovi 50% Stvarni troškovi
    1. Neto iznos ugovorene zakupnine 20.000 20.000 20.000
    2. Formula za prevođenje u bruto iznos N : 0,85 N : 0,90 N : 0,80 + stv. tr. (6.000,00)
    3. Bruto iznos 23.529 22.222 31.000
    4. Normirani – stvarni troškovi 5.882 11.111 6.000
    5. Osnovica za oporezivanje (red. br. 3 – red. br. 4) 17.647 11.111 25.000
    6. Porez (20% na red. br. 5) 3.529 2.222 5.000
    7. Neto za isplatu (red. br. 3 – red. br. 6)
    (red. br. 3 – red. br. 4 – red. br. 6, kol. 5) 20.000 20.000 20.000
    148 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    ZARADE
    Knjiženje
    primera (normirani troškovi
    25%) po Kontnom okviru za privredna društva:
    Red.
    br. Konto Opis Dug.
    Potr.
    1.
    525 Troškovi naknada
    fizičkim licima
    po osnovu ostalih
    ugovora 23.529,00
    465 Obaveza prema
    fizičkim licima
    za naknade po
    ugovorima 20.000,00
    489 Ostale obaveze za
    poreze, doprinose i
    druge dažbine 3.529,00
    – po obračunu
    2.
    489 Ostale obaveze za
    poreze, doprinose i
    druge dažbine 3.529,00
    465 Obaveza prema
    fizičkim licima
    za naknade po
    ugovorima 20.000,00
    241 Tekući (poslovni)
    račun 23.529,00
    – za isplatu zakupnine po ugovoru
    Knjiženje
    primera (normirani troškovi
    25%) po Kontnom planu za budžetski sistem:
    Red.
    br. Konto Opis Dug.
    Potr.
    1.
    131211 Obračunati
    neplaćeni rashodi 23.529,00
    237311 Obaveza po osnovu
    neto isplata za
    usluge po ugovoru 20.000,00
    237411 Obaveze po osnovu
    poreza na isplate za
    usluge po ugovoru 3.529,00
    – po obračunu
    2.
    237311 Obaveza po osnovu
    neto isplata za
    usluge po ugovoru 3.529,00
    237411 Obaveze po osnovu
    poreza na isplate za
    usluge po ugovoru 20.000,00
    121111 Žiro račun 23.529,00
    – po izvodu
    3.
    421619 Zakup ostalog
    prostora 23.529,00
    131211 Obračunati
    neplaćeni rashodi 23.529,00
    – po ugovoru
    Porez na prihode od izdavanja nepokretnosti,
    ako je isplatilac prihoda pravno lice,
    obračunava se i plaća po odbitku, saglasno
    odredbama čl. 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak.
    To znači da je pravno lice ili preduzetnik
    koji vrši isplatu prihoda koje ostvari fizičko
    lice po osnovu izdavanja nepokretnosti, kao poreski
    platac, dužan da za svakog obveznika i za
    svaki pojedinačno isplaćeni prihod porez obračuna,
    obustavi i uplati na propisani račun u
    momentu isplate prihoda.
    Isplatilac prihoda dužan je da pre sva-
    ke isplate prihoda po ovom osnovu Poreskoj
    upravi dostavi poresku prijavu o obraču-
    natom porezu na obrascu PPP-PD, u kome se
    prihod od nepokretnosti prijavljuje pod OVP
    405, 406 ili 407. Porez na prihode od nepo-
    kretnosti uplaćuje se na račun 840-4848-37.
    Primer: Plaćanje drugih usluga uz zakup ili
    plaćanje zakupnine u devizama
    U posebnom slučaju zakupci mogu da se obavežu
    na druga plaćanja zakupodavcu (komunalne
    usluge, usluge obezbeđenja) ili na plaćanje zakupnine
    u devizama.
    Red.
    br. Pozicija
    Primer 1:
    plaćanje
    dodatnih
    usluga uz
    zakup
    Primer 2:
    plaćanje
    zakupnine u
    devizama
    1. Neto iznos ugovorene
    zakupnine
    20.000,00 24.000,00
    (200 evra x
    120 din.)
    2. Druga plaćanja
    zakupodavcu
    (obezbeđenje, čišćenje
    zakupljenog prostora)
    10.000,00 –
    3. Prihod od
    nepokretnosti (1 + 2)
    30.000,00 24.000,00
    4. Formula za prevođenje
    u bruto iznos
    N : 0,85 N : 0,85
    5. Bruto prihod 35.294 28.235
    6. Normirani troškovi
    (25%)
    8.824 7.059
    7. Osnovica za
    oporezivanje
    (red. br. 3 – red. br. 4)
    26.471 21.176
    8. Porez na lična
    primanja
    (20% na red. br. 5)
    5.294 4.235
    9. Neto za isplatu (red.
    br. 5 – red. br. 8)
    30.000,00 24.000,00
    Komentar uz Primer 1: U prihod od nepokretnosti
    uračunava se i vrednost svih izvršenih
    JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 149
    ZARADE
    obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac,
    koje ne zavise od obima potrošnje zakupca (kao
    što su čišćenje zakupljenog prostora i troškovi
    obezbeđenja u primeru). Istovremeno treba
    imati u vidu da u prihod od nepokretnosti ne
    može da se uračuna vrednost obaveza plaćanja
    troškova nastalih tokom zakupa, koji zavise od
    obima potrošnje zakupca, što je slučaj kada su u
    pitanju troškovi telefonskih usluga, koji se ne
    uključuju u prihode zakupodavca.
    Komentar uz Primer 2: Po članu 34. stav 2.
    tačka 5) Zakona o deviznom poslovanju, izuzetno,
    plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici
    može da se vrši i u devizama, po osnovu davanja
    u zakup nepokretnosti.
    Prihodi od izdavanja nepokretnosti u
    podzakup
    Prihodima od nepokretnosti smatraju se i
    prihodi koje obveznik ostvari izdavanjem u pod-
    zakup nepokretnosti (član 65a. stav 1. Zakona o
    porezu na dohodak).
    Prema članu 65v. stav 4. istog zakona, oporezivi
    prihod od nepokretnosti koji ostvari
    obveznik zakupac koji nepokretnost izdaje u
    podzakup čini razlika između zakupnine koju
    ostvaruje i zakupnine koju plaća zakupodavcu.
    Kao što može da se vidi, podzakup označava
    situaciju kada fizičko lice izdaje nepokretnost
    koja nije u njegovom vlasništvu.
    Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti
    po ovom osnovu je fizičko lice koje izdavanjem
    u podzakup nepokretnosti ostvari prihode
    po tom osnovu, pri čemu:
    ● na prihode koje ostvari fizičko lice izdavanjem
    nepokretnosti u podzakup plaća se porez po
    stopi od 20%,
    ● osnovica za obračun poreza je bruto prihod
    od podzakupa umanjen za plaćenu zakupninu zakupodavcu
    (odnosno razlika između zakupnine koju
    ostvaruje i zakupnine koju plaća zakupodavcu).
    Način obračuna i oporezivanja prihoda po
    osnovu izdavanja nepokretnosti u podzakup
    biće prikazan na primeru u kome je pravno lice
    A, uz mesečnu bruto zakupninu od 90.000 dinara,
    uzelo u podzakup poslovni prostor od fizičkog
    lica koje za taj poslovni prostor vlasniku prostora
    plaća zakupninu u iznosu od 40.000 dinara.
    Zakupnina po osnovu ugovora o podzakupu isplaćena
    je na osnovu sledećeg obračuna:
    Red.
    br. Elementi Iznos
    1. Bruto zakupnina po ugovoru o
    podzakupu 90.000,00
    2. Plaćena zakupnina vlasniku 40.000,00
    3. Oporeziv prihod od podzakupa
    (red. br. 1 – red. br. 2) 50.000,00
    4. Porez (20% na red. br. 3) 10.000,00
    5. Iznos zakupnine po ugovoru o
    podzakupu za isplatu
    (red. br. 1 – red. br. 4) 80.000,00
    U ovom slučaju pravno i fizičko lice ugovorili
    su zakupninu u bruto iznosu. Međutim, ako
    se zakupnina ugovori u neto iznosu, ona mora da
    se prevede u bruto iznos radi pravilnog oporezivanja.
    Formula za prevođenje neto zakupnine
    u bruto glasi:
    Bp = (Uz – 0,2 × Pz) : 0,8,
    gde su:
    Bp – bruto prihod od podzakupa,
    Uz – ugovorena zakupnina za podzakup,
    Pz – plaćena zakupnina vlasniku nepokretnosti.
    U datom primeru, ako je ugovorena neto naknada
    podzakupa od 50.000 dinara, a plaćena zakupnina
    vlasniku iznosi 20.000 dinara, obračun je:
    Red.
    br. Elementi Iznos
    1. Ugovorena zakupnina za podzakup 50.000,00
    2. Plaćena zakupnina vlasniku
    nepokretnosti 20.000,00
    3. Bruto prihod od podzakupa
    (50.000 – 0,2 x 20.000) : 0,8 57.500,00
    4. Oporeziv prihod od podzakupa
    (red. br. 3 – red. br. 2) 37.500,00
    5. Porez (20% na red. br. 4) 7.500,00
    6. Prihod od podzakupa
    (red. br. 3 – red. br. 5) 50.000,00
    Za obračunati i plaćeni porez po odbitku na
    prihode koje ostvari fizičko lice izdavanjem
    nepokretnosti u podzakup isplatilac prihoda
    nadležnom poreskom organu u zakonom propisanom
    roku podnosi poresku prijavu na obrascu
    PPP PD. Uplata poreza po ovom osnovu vrši se
    na račun 840-4848-37, šifra prihoda je 254. Porez
    se usmerava prema opštini na kojoj primalac
    prihoda ima prebivalište.
    Davanje zakupljene nepokretnosti
    na korišćenje zaposlenima kod
    poslodavca
    U praksi su česti slučajevi da poslodavci –
    pravna lica koriste nepokretnosti koje su za150
    POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    ZARADE
    kupili za rešavanje stambenih potreba svojih
    zaposlenih. Uslove pod kojim ove nepokretnosti
    daju na korišćenje svojim zaposlenima poslodavci
    regulišu svojim opštim aktom, u kom
    posebno uređuju da li zaposlenima dodeljuju nepokretnosti
    na korišćenje sa ili bez obaveze
    plaćanja zakupnine. Pri tome:
    1) ako se zaposlenom dodeli stan na korišćenje
    sa obavezom plaćanja zakupnine, opštim aktom
    uređuju se način utvrđivanja i visina zakupnine
    koju zaposleni plaća poslodavcu, kao i način
    plaćanja te zakupnine;
    2) ako se zaposlenom dodeli stan na korišćenje
    bez obaveze plaćanja zakupnine ili uz obavezu
    plaćanja zakupnine koja je niža od tržišno utvrđene,
    zaposleni po tom osnovu ostvaruje primanja
    po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti
    koja se, u smislu Zakona o porezu na dohodak,
    smatra zaradom.
    Prema članu 14a. stav 1. tačka 2) Zakona o porezu
    na dohodak, primanje po osnovu činjenja ili
    pružanja pogodnosti koja se smatra zaradom jeste
    i korišćenje stambenih zgrada i stanova
    koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju
    poslodavcu po osnovu zakupa ili po drugom
    osnovu, uz plaćanje zakupnine ili bez plaćanja
    zakupnine. Prema stavu 3. istog člana, vrednost
    ovog primanja čini:
    ● ako poslodavac plaća zakupninu – iznos zakupnine
    koju poslodavac plati za zaposlenog,
    ● ako poslodavac ne plaća zakupninu – iznos zakupnine
    prema tržišnim cenama u mestu u kome
    se stambena zgrada ili stan nalaze, umanjena za
    iznos koji je zaposleni platio kao zakupninu.
    Prema tome, ako se zaposlenom dodeli nepokretnost
    na korišćenje bez obaveze plaćanja
    zakupnine ili uz obavezu plaćanja zakupnine koja
    je niža od iznosa zakupnine koja bi se postigla
    na tržištu, zaposleni po tom osnovu ostvaru-
    je primanje po osnovu činjenja ili pružanja po-
    godnosti koja se, u smislu navedenih zakonskih
    odredbi, smatra zaradom, na koju se plaćaju porez
    i doprinosi na zarade i koja ulazi u penzijski
    osnov. Tako utvrđena vrednost zakupnine sa
    karakterom primanja zaposlenog tretira se kao
    neto zarada koju zbog potrebe obračuna poreza
    i doprinosa treba preračunati u bruto iznos, a
    zatim je dodati na ostali deo zarade tog zaposlenog
    radi jedinstvenog obračuna poreskih
    obaveza. Na taj način zaradu po osnovu plaćene
    zakupnine stana poslodavac treba da veže sa redovnim
    obračunom zarada za konkretni mesec,
    jer primanja po ovom osnovu, zajedno sa drugim
    primanjima koja se smatraju zaradom, čine ukupnu
    mesečnu zaradu zaposlenog.
    Primer: Obračun zakupnine za stan koji
    koristi zaposleni
    Poslodavac je za potrebe rešavanja stambenog
    pitanja svog zaposlenog iznajmio stan od fizičkih
    lica – zakupodavaca i mesečno im plaćao
    bruto iznos od 40.000 dinara. Obračun ove mesečne
    isplate je sledeći:
    Red.
    br. Pozicija Iznos
    1. Bruto zakupnina 40.000
    2. Normirani troškovi (25% od red. br. 1) 10.000
    3. Osnovica za oporezivanje
    (red. br. 1 – red. br. 2)
    30.000
    4. Porez na prihode od izdavanja
    nepokretnosti (20% na red. br. 3)
    6.000
    5. Iznos zakupnine za isplatu
    (red. br. 1 – red. br. 4)
    34.000
    Poslodavac, kao isplatilac prihoda od izdavanja
    nepokretnosti, obračunati porez prijavljuje
    putem poreske prijave PPP-PD, preko šifre
    254, a račun za uplatu poreza je 840-4848-37.
    Ovako se rešavaju odnosi između poslodavca
    i zakupodavca stana koji koristi zaposleni kod
    poslodavca. S druge strane, ostaje da se isplaćena
    zakupnina uračuna u zaradu zaposlenog, pri
    čemu se plaćena bruto zakupnina od 40.000 dinara
    u obračunu zarade zaposlenog vodi kao neto
    zarada po osnovu korišćenja stana.
    U narednoj tabeli data su tri primera obračuna
    zarade zaposlenima kojima je poslodavac
    dao stan na korišćenje uz iznos mesečne zakupnine
    od 40.000 dinara:
    ● u primeru 1 zaposleni nije obavezan da plaća
    mesečnu zakupninu jer je u celini plaća poslodavac;
    ● u primeru 2 zaposleni plaća poslodavcu polovinu
    mesečne zakupnine, odnosno 20.000 dinara;
    ● u primeru 3 zaposleni plaća poslodavcu celokupan
    iznos mesečne zakupnine.
    U ovim primerima poslodavac mesečnu zakupninu
    naplaćuje obustavom iz zarade zaposlenih
    koji stanove koriste. Kako se stanovi koriste za
    potrebe stanovanja, poslodavac na usluge zakupa
    stanova, u skladu sa članom 25. stav 2. tačka 4) Zakona
    o porezu na dodatu vrednost, ne obračunava
    i ne plaća PDV. Obračun ukupne mesečne zarade
    za konkretni mesec za ove zaposlene je sledeći:
    JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 151
    ZARADE
    Red.
    br. Opis Primer 1 Primer 2 Primer 3 Ukupno
    1. Neto zarada zaposlenog 60.000,00 60.000,00 60.000,00 180.000,00
    2. Bruto zarada = (neto – 1.530,00) : 0,701 83.409,42 83.409,42 83.409,42 250.228,26
    3. Tržišna cena zakupa – zakupnina stana 40.000,00 40.000,00 40.000,00 120.000,00
    4. Iznos zakupnine koju naknađuje zaposleni – 20.000,00 40.000,00 60.000,00
    5. Neto primanje po osnovu korišćenja stana
    (red. br. 3 – red. br. 4) 40.000,00 20.000,00 – 60.000,00
    6. Bruto primanje po osnovu korišćenja stana
    (red. br. 5 : 0,701) 57.061,34 28.530,67 – 85.592,01
    7. Ukupna bruto zarada zaposlenog (red. br. 2 + red. br. 6) 140.470,76 111.940,09 83.409,42 335.820,27
    8. Umanjenje poreske osnovice 15.300,00 15.300,00 15.300,00 45.900,00
    9. Osnovica za obračun poreza (red. br. 7 – red. br. 8) 125.170,76 96.640,09 68.109,42 289.920,27
    10. Porez (10% na red. br. 9) 12.517,08 9.664,00 6.810,94 28.992,03
    11. Doprinosi na teret zaposlenog (19,90% na red. br. 7) 27.953,68 22.276,08 16.598,47 66.828,23
    12. Doprinosi na teret poslodavca (17,15% na red. br. 7) 24.090,74 19.197,73 14.304,72 57.593,18
    13 Ostvarena neto zarada
    (red. br. 7 – red. br. 10 – red. br. 11 – red. br. 5) = red. br. 1 60.000,00 60.000,00 60.000,00 180.000,00
    14 Obustava iz zarade za plaćanje stana – 20.000,00 40.000,00 60.000,00
    15 Zarada koja se isplaćuje (red. br. 13 – red. br. 14) 60.000,00 40.000,00 20.000,00 120.000,00
    U primeru 1 celokupan iznos zakupnine plaća
    poslodavac, pa se ceo iznos zakupnine od 40.000
    dinara iskazuje kao neto zarada zaposlenog, koja
    se posle prevođenja u bruto iznos dodaje na redovnu
    zaradu tog zaposlenog radi jedinstvenog
    obračuna poreskih obaveza.
    U primeru 2 kao iznos neto zarade po osnovu
    zakupnine iskazuje se samo onaj iznos koji poslodavac
    plaća za zaposlenog, a to je 20.000 dinara,
    dok ostatak zakupnine od 20.000 dinara plaća
    zaposleni poslodavcu.
    U primeru 3, pošto celokupan iznos zakupnine
    plaća zaposleni poslodavcu, on u ovom slučaju
    ne ostvaruje primanja po osnovu korišćenja
    stana.
    Kao i prilikom isplate redovnih zarada, i
    kada se obračunava deo zarade po osnovu zakupnina
    za korišćenje stanova, poslodavci podnose
    poresku prijavu za isplatu ukupnih zarada na
    obrascu PPP PD.
    Davanje zakupljene nepokretnosti na
    korišćenje licima koja nisu zaposlena
    kod poslodavca
    Ukoliko ima slobodnih stambenih jedinica,
    poslodavac ih može davati na korišćenje i
    licima koja kod njega nisu zaposlena. Radi se o
    kadrovima koji su privremeno potrebni i rade
    za poslodavce, a kako bi smanjili troškove hotelskog
    smeštaja, poslodavci im za privremeno
    stanovanje daju stanove kojima raspolažu ili su
    ih iznajmili posebno za ta lica. Na primer, poslodavac
    je zakupio stan i dao ga na besplatno
    korišćenje licu koje nije kod njega zaposleno,
    ali obavlja određene poslove. Po ovom osnovu
    navedeno lice kod poslodavca, kao zakupca,
    ostvaruje primanja koja imaju karakter ostalih
    prihoda, koji se oporezuju po članu 85. Zakona
    o porezu na dohodak. To znači da navedeno primanje
    ima karakter ostalih prihoda, na koje se
    plaća porez po stopi od 20% po odbitku 20% normiranih
    troškova.
    Pošto navedena lica nisu zaposlena kod poslodavca,
    a obavljaju određene poslove za njega
    (po ugovoru o delu, autorskom ugovoru itd.), uz
    korišćenje stana poslodavca na koji ne plaćaju
    zakupninu, poslodavac za ova lica sabira prihod
    po osnovu korišćenja nepokretnosti i naknadu za
    rad po ugovoru van radnog odnosa, pa se tako utvrđeni
    zbir smatra ukupnom naknadom, odnosno
    prihodom ostvarenim po osnovu rada za ovo lice.
    Primer: Obračun zakupnine za stan koji
    koristi lice koje nije zaposleno kod
    poslodavca
    Poslodavac je za potrebe smeštaja lica koje
    kod njega nije zaposleno, ali obavlja određene poslove
    po ugovoru, iznajmio stan od fizičkih lica
    – zakupodavaca i mesečno im plaća bruto iznos
    od 30.000 dinara. Obračun ove mesečne isplate
    je sledeći:
    Red.
    br. Pozicija Iznos
    1. Bruto zakupnina 30.000
    2. Normirani troškovi (25% od red. br. 1) 7.500
    152 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    ZARADE
    Red.
    br. Pozicija Iznos
    3. Osnovica za oporezivanje
    (red. br. 1 – red. br. 2)
    22.500
    4. Porez na prihode od izdavanja
    nepokretnosti (20% na red. br. 3)
    4.500
    5. Iznos zakupnine za isplatu
    (red. br. 1 – red. br. 4)
    25.500
    Poslodavac, kao isplatilac prihoda od izdavanja
    nepokretnosti, obračunati porez prijavljuje
    putem poreske prijave PPP-PD, preko šifre
    254, a račun za uplatu poreza je 840-4848-37.
    U narednoj tabeli data su dva primera obračuna
    ukupnih primanja fizičkom licu koje nije
    zaposleno kod poslodavca, pri čemu u prvom
    primeru ovo lice obavlja poslove za poslodavca
    po ugovoru o delu, a u drugom primeru samo koristi
    stan poslodavca. U oba primera pomenuto
    fizičko lice ne plaća zakupninu za stan u kome
    se nalazi. Obračun ukupnih mesečnih primanja
    ovog fizičkog lica sledi:
    Red.
    br. Opis
    Primer 1:
    lice obavlja
    poslove po
    ugovoru o
    delu
    Primer 2:
    lice ne
    obavlja
    poslove,
    nego samo
    koristi stan
    1. Neto naknada po
    ugovoru o delu 50.000,00 –
    2. Bruto zakupnina koju
    poslodavac plaća 30.000,00 30.000,00
    3. Neto primanje po
    osnovu zakupa stana 30.000,00 30.000,00
    4. Ukupno neto primanje
    (red. br. 1 + red. br. 3) 80.000,00 30.000,00
    5. Koeficijent za
    preračun na bruto 1,58227848 1,19047619
    6. Ukupno bruto primanje
    fizičkog lica
    (red. br. 4 x red. br. 5) 126.582,28 35.714,29
    7. Normirani troškovi
    (20% na red. br. 6) 25.316,46 7.142,86
    8. Osnovica za obračun
    poreza – oporezivi
    prihod
    (red. br. 6 – red. br. 7) 101.265,82 28.571,43
    9. Porez
    (20% na red. br. 8) 20.253,16 5.714,29
    10. Doprinos za PIO
    (26% na red. br. 8) 26.329,11 –
    11. Iznos za isplatu licu
    (red. br. 6 – red. br. 9 –
    red. br. 10 – red. br. 2) 50.000,00 0,00
    U primeru 1 fizičko lice kod poslodavca
    obavlja poslove po ugovoru o delu, za koje dobija
    naknadu, a radi obavljanja ovih poslova koristi
    stan poslodavca, pri čemu poslodavac celokupan
    iznos zakupnine plaća zakupodavcu. Oba
    primanja se sabiraju i prevode u bruto iznos
    radi jedinstvenog obračuna poreskih obaveza.
    U primeru je obračunat doprinos za PIO pošto
    se on uvek obračunava na primanja po ugovoru
    van radnog odnosa, a nije obračunat doprinos za
    zdravstveno osiguranje pošto je ovo lice osigurano
    po drugom osnovu. Međutim, da lice iz
    primera 1 nije obavezno osigurano (npr. nezaposleno
    lice), poslodavac bi morao da, po osnovu
    isplaćene naknade za ugovor o delu, uplati i
    doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od
    10,3%, dok bi koeficijent za brutiranje neto primanja
    u ovom slučaju bio 1,81950509.
    U primeru 2 stan poslodavca koristi fizičko
    lice koje nije kod njega zaposleno i ne prima naknadu
    za rad kod poslodavca.
    Prihodi nerezidentnog pravnog lica po
    osnovu zakupa nepokretnosti u Srbiji
    Prema članu 40. stav 1. tačka 4) Zakona o porezu
    na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”,
    br. 25/2001…i 95/2018 – dalje: Zakon o porezu na
    dobit), na prihode koje ostvari nerezidentno
    pravno lice po osnovu naknada od zakupa i podzakupa
    nepokretnosti na teritoriji Republike
    plaća se:
    ● porez po odbitku, ako je prihod ostvaren od
    rezidentnog pravnog lica,
    ● porez po rešenju, ako je prihod ostvaren od
    lica koje nije dužno da obračuna, obustavlja i
    plaća porez po odbitku (fizičko lice, drugi nerezidentni
    obveznik).
    U smislu ovog zakona, nerezidentni obve-
    znik je pravno lice koje je osnovano i ima me-
    sto stvarne uprave i kontrole van teritorije
    Republike. Istovremeno, nerezidentnim prav-
    nim licem iz jurisdikcije sa preferencijalnim
    poreskim sistemom smatra se nerezidentno
    pravno lice koje:
    1) osnovano je na teritoriji jurisdikcije sa preferencijalnim
    poreskim sistemom ili
    2) ima registrovano sedište na teritoriji jurisdikcije
    sa preferencijalnim poreskim sistemom
    ili
    3) ima sedište uprave na teritoriji jurisdikcije
    sa preferencijalnim poreskim sistemom ili
    4) ima mesto stvarne uprave na teritoriji jurisdikcije
    sa preferencijalnim poreskim sistemom.
    JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 153
    ZARADE
    Prema tome, nerezidentni obveznici – pravna
    lica jesu obveznici poreza na dobit u Srbiji,
    a konkretno, prema članu 40. stav 1. Zakona o porezu
    na dobit, na prihode koje ostvari nerezidentno
    pravno lice od rezidentnog pravnog lica
    po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti na
    teritoriji Republike obračunava se i plaća po-
    rez po odbitku po stopi od 20%, ukoliko među-
    narodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog
    oporezivanja nije drukčije uređeno. Izuzetno,
    na prihode po osnovu zakupa i podzakupa nepo-
    kretnosti koje ostvari nerezidentno pravno
    lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim po-
    reskim sistemom, porez po odbitku obračunava
    se i plaća po stopi od 25%.
    Porez po odbitku na prihode
    nerezidentnih pravnih lica od zakupa
    nepokretne imovine
    U slučaju kada nerezidentno pravno lice, kao
    vlasnik nepokretnosti (poslovnog objekta) na
    teritoriji Republike Srbije, na osnovu ugovora
    o zakupu zaključenog sa rezidentnim pravnim licem
    (kao zakupcem) ostvari prihod od naknade
    (zakupnine), obveznik je poreza po odbitku. Porez
    se u ovom slučaju plaća po stopi od 20%.
    U drugom slučaju, kada nerezidentno pravno
    lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim
    sistemom, na primer turistička agencija
    iz Andore, ostvari od rezidentnog pravnog
    lica – turističke agencije prihod od naknada
    po osnovu zakupa nepokretnosti (smeštajnih
    kapaciteta), porez po odbitku obračunava se i
    plaća po stopi od 25% (prema Pravilniku o Listi
    jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom
    („Sl. glasnik RS”, br. 122/2012 i 104/2018)
    Andora je navedena u Listi jurisdikcija sa preferencijalnim
    poreskim sistemom pod rednim
    brojem 1).
    Prema tome, prilikom isplate prihoda po
    osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti na
    teritoriji Republike nerezidentnom pravnom
    licu isplatilac prihoda – rezidentno pravno
    lice dužno je da obračuna porez po odbitku.
    Poreska prijava (dalje: prijava) o obračunatom
    i obustavljenom porezu po odbitku podnosi
    se na obrascu PDPO/S – Poreska prijava za porez
    na dobit po odbitku, koji je odštampan i čini sastavni
    deo Pravilnika o sadržaju poreske prijave
    za obračun poreza na dobit po odbitku na
    prihode i naknade koje ostvaruju nerezidentna
    i rezidentna pravna lica („Sl. glasnik RS”, br.
    97/2015, 111/2015, 14/2016, 15/2016 – ispr. i 20/2018
    – dalje: Pravilnik). Prijavu podnosi isplatilac
    prihoda/naknade – rezidentno pravno lice
    (dalje: isplatilac). Prijava se podnosi isključivo
    elektronskim putem, upotrebom elektronskih
    servisa Poreske uprave.
    U slučaju primene ugovora o izbegavanju dvostrukog
    oporezivanja, isplatilac uz prijavu, kao
    prilog, podnosi i obrazac potvrde o rezidentnosti,
    overen od nadležnog organa druge države
    ugovornice čiji je rezident, ili overeni
    prevod potvrde na obrascu koji propisuje nadležni
    organ države sa kojom je zaključen ugovor o
    izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
    Isplatilac obračunava, obustavlja i plaća
    porez po odbitku u roku od tri dana od dana
    isplate prihoda nerezidentnom pravnom
    licu. Isplatilac obračunava, obustavlja i
    plaća porez po odbitku i u slučaju kad prihode
    od izdavanja nepokretnosti isplaćuje stalnoj
    poslovnoj jedinici nerezidentnog pravnog
    lica iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim
    sistemom.
    Osnovicu za obračun poreza po odbitku na
    naknadu od zakupa i podzakupa nepokretnosti
    čini bruto prihod koji bi nerezidentni obveznik
    ostvario, odnosno naplatio da porez nije
    odbijen od ostvarenog odnosno naplaćenog prihoda
    (član 71. st. 1. i 2. Zakona o porezu na dobit).
    Ukoliko je sa zakupcem ugovorena neto nak-
    nada, ona mora da se, radi dobijanja osnovice
    za obračun poreskih obaveza, prevede u bruto
    iznos po sledećoj metodologiji:
    1) ako je ugovorena neto naknada sa stopom poreza
    od 20%, bruto prihod dobija se deljenjem sa
    koeficijentom 0,80;
    2) ako je ugovorena neto naknada sa stopom poreza
    od 25%, bruto prihod dobija se deljenjem sa
    koeficijentom 0,75.
    Primer: Obračun poreza na dobit po
    odbitku
    U tabeli su prikazana dva primera obračuna
    poreza po odbitku pri isplati prihoda nerezidentnom
    pravnom licu po osnovu naknade za zakup
    nepokretnosti (obračun po poreskoj stopi od 20%
    odnosi se na nerezidenta koji nije iz jurisdikcije
    sa preferencijalnim poreskim sistemom, a
    154 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    ZARADE
    obračun po poreskoj stopi od 25% odnosi se na nerezidentno
    pravno lice koje jeste iz jurisdikcije
    sa preferencijalnim poreskim sistemom):
    u din.
    Red.
    br. Pozicija
    Obračun
    po pore-
    skoj stopi
    od 20%
    Obračun
    po pore-
    skoj stopi
    od 25%
    1. Neto iznos ugovorene
    zakupnine 50.000 50.000
    2. Formula za prevođenje u
    bruto iznos N : 0,80 N : 0,75
    3. Bruto iznos 62.500 66.667
    4. Stopa poreza po odbitku 20% 25%
    5. Porez po odbitku
    (red. br. 3 x red. br. 4) 12.500 16.667
    6. Neto iznos za isplatu
    nerezidentu
    (red. br. 3 – red. br. 5) 50.000 50.000
    Obračunati porez po odbitku plaća se prema
    mestu sedišta isplatioca prihoda.
    Knjiženje obračunate naknade za prvi primer
    prema Kontnom planu za privredne subjekte sledi:
    Red.
    br.
    Konto Opis Dug.
    Potr.
    1.
    533 Troškovi zakupnina 62.500,00
    435 Dobavljači u zemlji 50.000,00
    489 Ostale obaveze za
    poreze, doprinose i
    druge dažbine 12.500,00
    – za zakup poslovnog prostora
    2.
    435 Dobavljači u zemlji 50.000,00
    489 Ostale obaveze za
    poreze, doprinose i
    druge dažbine 12.500,00
    241 Tekući (poslovni)
    račun 62.500,00
    – za isplatu po osnovu zakupnine i za uplatu poreza po
    odbitku
    Porez po rešenju na prihode nerezidentnih
    pravnih lica od zakupa nepokretnosti na
    teritoriji Republike
    Prema članu 40. stav 6. Zakona o porezu na
    dobit, na prihode koje ostvari nerezidentno
    pravno od lica koje nije dužno da obračuna,
    obustavlja i plaća porez po odbitku (drugog nerezidentnog
    pravnog lica ili fizičkog lica) na
    teritoriji Republike po osnovu zakupa i podzakupa
    nepokretnosti, porez se plaća po rešenju,
    odnosno u ovom slučaju porez na prihode koje
    ostvari nerezidentni obveznik na ime zakupa i
    podzakupa nepokretnosti na teritoriji Republike
    utvrđuje se rešenjem nadležnog poreskog organa
    na osnovu podataka iz poreske prijave koju
    je dužan da podnese nerezidentni obveznik –
    primalac prihoda. Porez po rešenju iznosi 20%.
    Nerezidentno pravno lice – primalac prihoda
    od davanja nepokretnosti u zakup – dužno je da
    u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda
    preko poreskog punomoćnika određenog u skladu
    sa propisima kojima se uređuje poreski postupak
    i poreska administracija podnese poresku prijavu
    nadležnom poreskom organu, i to u opštini
    na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost.
    Sadržina poreske prijave poreza na dobit po
    rešenju (dalje: prijava) uređena je Pravilnikom
    o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na
    dobit po rešenju na prihode koje ostvaruje nerezidentno
    pravno lice („Sl. glasnik RS”, br.
    100/2015, 111/2015 i 14/2016), u skladu sa članom
    40. st. 6, 7. i 8. Zakona o porezu na dobit.
    Prijava se podnosi na obrascu PP KDZN –
    Poreska prijava za porez na dobit po rešenju,
    koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov
    sastavni deo. Prijava se podnosi isključivo
    elektronskim putem, upotrebom elektronskih
    servisa Poreske uprave.
    Za porez na dobit koji se plaća po rešenju
    prijava se podnosi preko poreskog punomoćni-
    ka u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda,
    u skladu sa članom 40. stav 9. Zakona o porezu
    na dobit, pri čemu na osnovu nje nadležni poreski
    organ rešenjem utvrđuje porez u roku od 15
    dana od dana prijema poreske prijave, u skladu
    sa članom 70a stav 1. istog zakona. Porez utvrđen
    rešenjem nadležnog poreskog organa poreski
    obveznik je dužan da uplati u roku od 15 dana od
    dana kada mu je rešenje dostavljeno.
    Uz prijavu na obrascu PP KDZN, nerezidentno
    pravno lice, kao prilog, u elektronskom obliku,
    putem elektronskog servisa Poreske uprave,
    podnosi obrazac potvrde o rezidentnosti,
    overen od nadležnog organa druge države ugovornice
    čiji je rezident, ili overeni prevod potvrde
    na obrascu koji propisuje nadležni organ
    države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju
    dvostrukog oporezivanja.
    Nerezidentno pravno lice koje ostvaruje
    prihod od zakupa i podzakupa nepokretnosti, uz
    prijavu podnosi i ugovor o zakupu odnosno podzakupu,
    kao i ostalu dokumentaciju neophodnu za
    utvrđivanje poreske obaveze.
    Račun za uplatu poreza:
    840-711217843-18
    Račun za uplatu poreza:
    840-711219843-32
    PS