S obzirom na to da članovi Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije nisu uspeli da usaglase stavove u vezi sa visinom nove minimalne cene rada za 2020. godinu, odluku o njenoj visini donela je Vlada, sa pozivom na stav 2. člana 112. Zakona o radu, u kome se kaže da, ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 15 dana od dana početka pregovora, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Republike Srbije.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2019%2F09%2FPS34-18.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
18 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Mr Željko Albaneze
Minimalna zarada za 2020. godinu
utvrđuje se prema novoj minimalnoj
ceni rada od 172,54 dinara neto
S obzirom na to da članovi Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije
nisu uspeli da usaglase stavove u vezi sa visinom nove minimalne cene rada
za 2020. godinu, odluku o njenoj visini donela je Vlada, sa pozivom na stav 2.
člana 112. Zakona o radu, u kome se kaže da, ako Socijalno-ekonomski savet ne
donese odluku u roku od 15 dana od dana početka pregovora, odluku o visini
minimalne cene rada donosi Vlada Republike Srbije.
Uvod
Prema odredbama člana 112. Zakona o radu
(„Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2015, 54/2009,
32/2013, 75/2014, 13/2017 – US, 113/2017 i 95/2018
– dr. propis), minimalna cena rada utvrđuje
se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta osno-
vanog za teritoriju Republike Srbije (dalje:
Socijalno-ekonomski savet). Pri utvrđivanju
minimalne cene rada polazi se naročito od eg-
zistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog
i njegove porodice, izraženih kroz vrednost
minimalne potrošačke korpe, zatim od kretanja
stope zaposlenosti na tržištu rada i stope ras-
ta bruto domaćeg proizvoda, kao i od kretanja
potrošačkih cena, produktivnosti i prosečne
zarade u Republici. Minimalna cena rada utvr-
đuje se po radnom času, bez poreza i doprinosa,
za kalendarsku godinu najkasnije do 15. septem-
bra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara
naredne godine. Minimalna cena rada ne može
da se utvrdi u nižem iznosu od minimalne cene
rada utvrđene za prethodnu godinu.
Konkretno, prema Odluci o visini minimal-
ne cene rada za period januar–decembar 2020.
godine („Sl. glasnik RS”, br. 65/2019 od 13. 9.
2019. godine), minimalna cena rada, bez poreza
i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje,
za period januar–decembar 2020. godine iznosi
172,54 dinara neto po radnom času. To je poveća-
nje od 11,1% u odnosu na minimalnu cenu rada od
155,30 dinara po radnom času, koja važi za 2019.
godinu.
Utvrđivanje minimalne zarade u 2020.
godini
Vlada je donela odluku o minimalnoj ceni
rada za 2020. godinu, međutim, Zakon o radu ga-
rantuje zaposlenom pravo na minimalnu
zaradu
za standardni
učinak
i vreme
provedeno
na radu.
Naime, prema stavu
2. člana
111. Zakona o radu,
minimalna
zarada
određuje
se na osnovu
minimalne
cene
rada
utvrđene
u skladu
sa zakonom,
vremena
provedenog
na radu
i poreza
i doprinosa
koji
se plaćaju
iz zarade,
a zaposleni ima pravo
na minimalnu zaradu za standardni učinak i vre-
me provedeno na radu.
Kao što se vidi,
Zakon
o radu razlikuje
minimalnu
cenu
rada
i minimalnu
zaradu,
pri
čemu:
1) minimalnu
cenu
rada
usvaja
Socijalno-
ekonomski
savet,
odnosno
Vlada,
a iskazuje
se po
času
rada
u neto
iznosu
i, shodno zakonskoj
regulativi,
predstavlja jedinicu
za obračun
minimalne
zarade;
2) minimalna
zarada
je zarada
koja
se dobija
množenjem
časova
rada
u konkretnom
mesecu
sa minimalnom
cenom
rada
i dodavanjem
pripadajućih
poreza
i doprinosa.
Činjenica da je minimalna cena rada utvrđe-
na po času rada znači da će ukupan mesečni iznos
minimalne zarade varirati u zavisnosti od bro-
ja časova rada u svakom mesecu, pri čemu se broj
časova rada izračunava mesečno, na osnovu broja
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 19
AKTUELNA TEMA
kalendarskih dana bez subota i nedelja i množe-
njem radnih dana sa osam. Može se primetiti da
je minimalna plata po času utvrđena u jedinstve-
nom neto iznosu od 172,54 dinara, što treba tu-
mačiti tako da je minimalna zarada po času rada
u neto iznosu za isplatu jednaka za sve zaposlene,
bez obzira na stepen njihove stručne spreme, vr-
stu radnog mesta i poslove koje obavljaju.
Pun mesečni iznos neto minimalne zarade (na
primer, za 176 časova u mesecu: 172,54 din. x 176 č.
= 30.367,04 dinara neto) pripada zaposlenom za
puno radno vreme provedeno na radu i ostvareni
standardni učinak (član 111. stav 1. Zakona o radu).
Ako zaposleni u određenom mesecu nije ostva-
rio pun fond časova rada (zasnovao radni odnos
ili mu je prestao radni odnos u tom mesecu), pri-
pada mu minimalna zarada samo za ostvarene ča-
sove rada. Na primer, zaposleni je zasnovao radni
odnos u toku meseca i ostvario 80 časova rada.
Njegova neto minimalna zarada u tom slučaju je:
80 č. x 172,54 din./č. = 13.803,20 dinara. Za ostatak
časova u tom mesecu ne sleduje mu ništa jer nije
bio u radnom odnosu. U ovakvom slučaju ne treba
zaboraviti da prilikom utvrđivanja osnovice za
plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje kao
parametar služi srazmerni iznos važeće najni-
že osnovice, do koga se dolazi tako što se Zako-
nom propisani iznos najniže osnovice podeli sa
mogućim fondom časova rada za mesec za koji se
vrši obračun i pomnoži sa ostvarenim časovima
rada zaposlenog u mesecu za koji se vrši obračun.
Sve poslodavce koji sada planiraju isplate
minimalne zarade za 2020. godinu na osnovu nove
minimalne cene rada od 172,54 dinara treba pod-
setiti na obavezu da zaposlenima koji primaju
ovu zaradu isplate i uvećanje za minuli rad, to-
pli obrok i regres, kao i druga uvećanja koja za-
posleni ostvari u toku meseca (noćni rad, rad na
praznik, prekovremeni rad i sl.). Naime, prema
st. 6. i 7. člana 111. Zakona o radu, zaposleni koji
prima minimalnu zaradu ima pravo na uvećanu za-
radu (za prekovremeni rad, za rad na praznik, za
minuli rad, za rad noću i ostala uvećanja prema
opštem aktu poslodavca) i druga primanja koja se
smatraju zaradom u skladu sa zakonom. Osnovica
za obračun svih uvećanja zarade jeste minimalna
zarada zaposlenog, koja u ovom slučaju ima karak-
ter osnovne zarade zaposlenog.
Pri tome, kada Zakon o radu u članu 111. stav
1. propisuje da zaposleni ima pravo na mini-
malnu zaradu za standardni učinak i vreme
provedeno na radu, to znači da:
1) zaposlenom se garantuje osnovna zarada naj-
manje u nivou minimalne zarade,
2) poslodavac ne može da ispunjava navedenu
zakonsku obavezu tako što će na osnovnu zara-
du, nižu od minimalne zarade za konkretni
mesec, dodati minuli rad i topli obrok ili
neke druge dodatke kako bi taj iznos zarade
bio veći od minimalne zarade, već prvo mora
da se obezbedi osnovna zarada u visini mini-
malne, pa da se na taj iznos obračunaju pomenu-
ti dodaci – uvećanja zarade.
Kontrola visine osnovnih zarada kod
poslodavaca u 2020. godini
Prilikom sagledavanja svojih planova poslo-
vanja za 2020. godinu poslodavci moraju da imaju
u vidu, kao bitan faktor, i aktuelno povećanje
minimalne cene rada za 11,1% u 2020. godini (sa
155,30 na 172,54 din.). Ovo se pre svega odnosi na
poslodavce koji u 2019. godini isplaćuju zapo-
slenima osnovne zarade u visini mesečne mini-
malne zarade ili su imali zaposlene kojima su
osnovne zarade bile relativno blizu mesečnih
minimalnih zarada. U ovakvim slučajevima po-
slodavci moraju da planiraju zarade po novim
višim iznosima, dakle po sili zakona moraju
da povećaju svoje troškove poslovanja, kada se
praktično pokazuje da povećanje minimalne cene
rada od 11,1% i nije tako malo.
Naime, moglo se videti da osnovna zarada
zaposlenog za puno radno vreme i standardni
radni učinak ne može biti niža od minimalne
zarade, odnosno zaposlenom se u mesecu kada
je osnovna zarada manja od minimalne zarade
obračunava i isplaćuje osnovna zarada u visi-
ni minimalne zarade. U konkretnom slučaju ovo
znači da zaposleni čija je osnovna zarada manja
od minimalne zarade ima pravo na osnovnu za-
radu u visini minimalne zarade, kao i pravo
na dodatke na zaradu, u skladu sa kolektivnim
ugovorom i ugovorom o radu, za puno radno vre-
me i ostvaren standardni učinak.
Primer: Isplata minimalne zarade
1) Poslodavac je zaposlenima u 2019. godini
isplaćivao osnovne zarade u visini minimal-
nih zbog teškoća u poslovanju. Na ove osnovne
20 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
zarade poslodavac je još obračunavao minuli
rad i topli obrok. Na primer, za mesec oktobar
2019. godine poslodavac je za puno radno vreme
zaposlenom obračunao osnovnu neto zaradu po
minimalnoj ceni rada od 155,30 dinara (155,30
din. x 184 č. = 28.575,20 dinara), zatim je obra-
čunao minuli rad od 10% (na osnovicu koju čini
osnovna zarada u visini minimalne) u iznosu od
2.857,52 dinara i topli obrok u fiksnom iznosu
od 1.000 dinara. Ovaj poslodavac od 1. januara
2020. godine, ako i dalje bude isplaćivao mini-
malne zarade, zaposlenom i svim drugim koji pri-
maju minimalnu zaradu mora da isplaćuje za 11,1%
veću osnovnu zaradu po minimalnoj ceni rada od
172,54 dinara (172,54 din. x 184 č. u januaru 2020. =
31.747,36 dinara), zatim da obračuna veći minuli
rad od 10% u iznosu od 3.174,74 dinara, a može i da
ostavi isplatu toplog obroka u fiksnom iznosu
od 1.000 dinara (sve je prikazano u neto iznosu
radi lakšeg praćenja). Na ovim osnovama poslo-
davci koji isplaćuju minimalnu zaradu u 2019. go-
dini, a to planiraju i u 2020. godini, moraju da
postave plan visine zarada, odnosno povećanje
zarada i povećanje svojih troškova poslovanja.
Uz to, povećanjem osnovne zarade povećava se i
osnovica za obračun uvećanja zarade (za minuli
rad, za noćni i prekovremeni rad itd.).
2) Poslodavac ne isplaćuje minimalne zarade
zaposlenima u 2019. godini, ali neki od njegovih
zaposlenih imaju niske koeficijente svojih po-
slova tako da su njihove osnovne zarade blizu
minimalnih. Na primer, za mesec oktobar 2019.
godine poslodavac je za puno radno vreme obra-
čunao osnovnu neto zaradu zaposlenom u visini
od 29.000 dinara na bazi koeficijenta radnog
mesta od 5,00 i cene rada kod poslodavca od
5.800 dinara (5,00 x 5.800 = 29.000 dinara neto
osnovna zarada). Ova osnovna zarada je iznad
važeće minimalne zarade za oktobar u Srbiji
(iznosi 155,30 din. x 184 č. za oktobar = 28.575,20
dinara). Međutim, iako je ova osnovna zarada u
oktobru 2019. godine veća od važeće minimalne
zarade u januaru 2020. godine, ona će biti niža od
minimalne zarade koja će važiti za januar 2020.
godine (172,54 din. x 184 č. u januaru = 31.747,36 di-
nara). Pošto po Zakonu o radu isplaćena osnovna
zarada za puno radno vreme ne može biti niža od
minimalne zarade, ovaj poslodavac mora da ponu-
di zaposlenom aneks ugovora o radu u kome će mu
utvrditi povećanu osnovnu zaradu ili u visini
minimalne, ili će povećati cenu rada za obra-
čun zarada sa 5.800 dinara na, na primer, 6.450
dinara, čime bi ovaj zaposleni ostvario osnovnu
zaradu veću od važeće minimalne u januaru 2020.
godine (5,00 x 6.450 dinara = 32.250 dinara), što
je više od minimalne zarade za januar 2020. go-
dine od 31.747,36 dinara. Naravno, i u ovom slu-
čaju radi se o zakonskoj obavezi povećanja zarada
bar onih zaposlenih kojima zarada u 2020. godini
pada ispod minimalne zbog nominalnog povećanja
minimalne cene rada, a to naravno povlači pita-
nje raspona u zaradama sa ostalim zaposlenima,
kao i povećanje troškova poslovanja. Na ovim
osnovama poslodavci koji u 2019. godini ispla-
ćuju zarade blizu minimalnih moraju da postave
plan povećanja visine ovih zarada.
Nova minimalna cena rada primenjuje
se na isplate od 1. januara 2020. godine
Članom 111. stav 5. Zakona o radu propisano
je da je poslodavac dužan da minimalnu zaradu
isplati zaposlenom u visini koja se određuje na
osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi
za mesec u kojem se vrši isplata.
To znači da se nova minimalna cena rada
od 172,54 dinara primenjuje kalendarski od 1.
januara 2020. godine, bez obzira na to za koji
se prethodni mesec vrši isplata minimal-
nih zarada.
Dakle, ako u mesecu januaru 2020. godine
po-
slodavac isplaćuje
minimalnu
zaradu
za decem-
bar 2019. godine,
isplatiće
važeću
minimalnu
neto
cenu rada po času
rada
u visini
od 172,54
dinara
i obračunati
broj časova
za mesec
za koji
vrši
isplatu,
dakle
– za decembar. Isto tako,
ako u januaru 2020. godine isplaćuje
minimalnu
zaradu za novembar 2019. godine
ili za bilo
koji
prethodni
mesec
2019. ili čak neke prethodne
godine, poslodavac
će isplatiti
važeću minimalnu
neto
cenu rada za 2020. godinu od 172,54
dinara
po času rada i obračunati
broj časova
za
mesec
za koji
vrši
isplatu.
Naravno, navedeno
ukazuje na to da je za poslodavce koji u 2019. godi-
ni isplaćuju minimalne zarade dobro da, koliko
mogu, zaostale isplate regulišu u toku 2019. go-
dine, do 31. decembra, po minimalnoj ceni rada
od 155,30 dinara, inače će sve te zaostale ispla-
te iz 2019. godine morati da obračunavaju po 11,1%
višoj minimalnoj ceni rada u 2020. godini. PS
AKTUELNA TEMA
Mr Željko Albaneze
Minimalna zarada za 2020. godinu
utvrđuje se prema novoj minimalnoj
ceni rada od 172,54 dinara neto
S obzirom na to da članovi Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije
nisu uspeli da usaglase stavove u vezi sa visinom nove minimalne cene rada
za 2020. godinu, odluku o njenoj visini donela je Vlada, sa pozivom na stav 2.
člana 112. Zakona o radu, u kome se kaže da, ako Socijalno-ekonomski savet ne
donese odluku u roku od 15 dana od dana početka pregovora, odluku o visini
minimalne cene rada donosi Vlada Republike Srbije.
Uvod
Prema odredbama člana 112. Zakona o radu
(„Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2015, 54/2009,
32/2013, 75/2014, 13/2017 – US, 113/2017 i 95/2018
– dr. propis), minimalna cena rada utvrđuje
se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta osno-
vanog za teritoriju Republike Srbije (dalje:
Socijalno-ekonomski savet). Pri utvrđivanju
minimalne cene rada polazi se naročito od eg-
zistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog
i njegove porodice, izraženih kroz vrednost
minimalne potrošačke korpe, zatim od kretanja
stope zaposlenosti na tržištu rada i stope ras-
ta bruto domaćeg proizvoda, kao i od kretanja
potrošačkih cena, produktivnosti i prosečne
zarade u Republici. Minimalna cena rada utvr-
đuje se po radnom času, bez poreza i doprinosa,
za kalendarsku godinu najkasnije do 15. septem-
bra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara
naredne godine. Minimalna cena rada ne može
da se utvrdi u nižem iznosu od minimalne cene
rada utvrđene za prethodnu godinu.
Konkretno, prema Odluci o visini minimal-
ne cene rada za period januar–decembar 2020.
godine („Sl. glasnik RS”, br. 65/2019 od 13. 9.
2019. godine), minimalna cena rada, bez poreza
i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje,
za period januar–decembar 2020. godine iznosi
172,54 dinara neto po radnom času. To je poveća-
nje od 11,1% u odnosu na minimalnu cenu rada od
155,30 dinara po radnom času, koja važi za 2019.
godinu.
Utvrđivanje minimalne zarade u 2020.
godini
Vlada je donela odluku o minimalnoj ceni
rada za 2020. godinu, međutim, Zakon o radu ga-
rantuje zaposlenom pravo na minimalnu
zaradu
za standardni
učinak
i vreme
provedeno
na radu.
Naime, prema stavu
2. člana
111. Zakona o radu,
minimalna
zarada
određuje
se na osnovu
minimalne
cene
rada
utvrđene
u skladu
sa zakonom,
vremena
provedenog
na radu
i poreza
i doprinosa
koji
se plaćaju
iz zarade,
a zaposleni ima pravo
na minimalnu zaradu za standardni učinak i vre-
me provedeno na radu.
Kao što se vidi,
Zakon
o radu razlikuje
minimalnu
cenu
rada
i minimalnu
zaradu,
pri
čemu:
1) minimalnu
cenu
rada
usvaja
Socijalno-
ekonomski
savet,
odnosno
Vlada,
a iskazuje
se po
času
rada
u neto
iznosu
i, shodno zakonskoj
regulativi,
predstavlja jedinicu
za obračun
minimalne
zarade;
2) minimalna
zarada
je zarada
koja
se dobija
množenjem
časova
rada
u konkretnom
mesecu
sa minimalnom
cenom
rada
i dodavanjem
pripadajućih
poreza
i doprinosa.
Činjenica da je minimalna cena rada utvrđe-
na po času rada znači da će ukupan mesečni iznos
minimalne zarade varirati u zavisnosti od bro-
ja časova rada u svakom mesecu, pri čemu se broj
časova rada izračunava mesečno, na osnovu broja
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 19
AKTUELNA TEMA
kalendarskih dana bez subota i nedelja i množe-
njem radnih dana sa osam. Može se primetiti da
je minimalna plata po času utvrđena u jedinstve-
nom neto iznosu od 172,54 dinara, što treba tu-
mačiti tako da je minimalna zarada po času rada
u neto iznosu za isplatu jednaka za sve zaposlene,
bez obzira na stepen njihove stručne spreme, vr-
stu radnog mesta i poslove koje obavljaju.
Pun mesečni iznos neto minimalne zarade (na
primer, za 176 časova u mesecu: 172,54 din. x 176 č.
= 30.367,04 dinara neto) pripada zaposlenom za
puno radno vreme provedeno na radu i ostvareni
standardni učinak (član 111. stav 1. Zakona o radu).
Ako zaposleni u određenom mesecu nije ostva-
rio pun fond časova rada (zasnovao radni odnos
ili mu je prestao radni odnos u tom mesecu), pri-
pada mu minimalna zarada samo za ostvarene ča-
sove rada. Na primer, zaposleni je zasnovao radni
odnos u toku meseca i ostvario 80 časova rada.
Njegova neto minimalna zarada u tom slučaju je:
80 č. x 172,54 din./č. = 13.803,20 dinara. Za ostatak
časova u tom mesecu ne sleduje mu ništa jer nije
bio u radnom odnosu. U ovakvom slučaju ne treba
zaboraviti da prilikom utvrđivanja osnovice za
plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje kao
parametar služi srazmerni iznos važeće najni-
že osnovice, do koga se dolazi tako što se Zako-
nom propisani iznos najniže osnovice podeli sa
mogućim fondom časova rada za mesec za koji se
vrši obračun i pomnoži sa ostvarenim časovima
rada zaposlenog u mesecu za koji se vrši obračun.
Sve poslodavce koji sada planiraju isplate
minimalne zarade za 2020. godinu na osnovu nove
minimalne cene rada od 172,54 dinara treba pod-
setiti na obavezu da zaposlenima koji primaju
ovu zaradu isplate i uvećanje za minuli rad, to-
pli obrok i regres, kao i druga uvećanja koja za-
posleni ostvari u toku meseca (noćni rad, rad na
praznik, prekovremeni rad i sl.). Naime, prema
st. 6. i 7. člana 111. Zakona o radu, zaposleni koji
prima minimalnu zaradu ima pravo na uvećanu za-
radu (za prekovremeni rad, za rad na praznik, za
minuli rad, za rad noću i ostala uvećanja prema
opštem aktu poslodavca) i druga primanja koja se
smatraju zaradom u skladu sa zakonom. Osnovica
za obračun svih uvećanja zarade jeste minimalna
zarada zaposlenog, koja u ovom slučaju ima karak-
ter osnovne zarade zaposlenog.
Pri tome, kada Zakon o radu u članu 111. stav
1. propisuje da zaposleni ima pravo na mini-
malnu zaradu za standardni učinak i vreme
provedeno na radu, to znači da:
1) zaposlenom se garantuje osnovna zarada naj-
manje u nivou minimalne zarade,
2) poslodavac ne može da ispunjava navedenu
zakonsku obavezu tako što će na osnovnu zara-
du, nižu od minimalne zarade za konkretni
mesec, dodati minuli rad i topli obrok ili
neke druge dodatke kako bi taj iznos zarade
bio veći od minimalne zarade, već prvo mora
da se obezbedi osnovna zarada u visini mini-
malne, pa da se na taj iznos obračunaju pomenu-
ti dodaci – uvećanja zarade.
Kontrola visine osnovnih zarada kod
poslodavaca u 2020. godini
Prilikom sagledavanja svojih planova poslo-
vanja za 2020. godinu poslodavci moraju da imaju
u vidu, kao bitan faktor, i aktuelno povećanje
minimalne cene rada za 11,1% u 2020. godini (sa
155,30 na 172,54 din.). Ovo se pre svega odnosi na
poslodavce koji u 2019. godini isplaćuju zapo-
slenima osnovne zarade u visini mesečne mini-
malne zarade ili su imali zaposlene kojima su
osnovne zarade bile relativno blizu mesečnih
minimalnih zarada. U ovakvim slučajevima po-
slodavci moraju da planiraju zarade po novim
višim iznosima, dakle po sili zakona moraju
da povećaju svoje troškove poslovanja, kada se
praktično pokazuje da povećanje minimalne cene
rada od 11,1% i nije tako malo.
Naime, moglo se videti da osnovna zarada
zaposlenog za puno radno vreme i standardni
radni učinak ne može biti niža od minimalne
zarade, odnosno zaposlenom se u mesecu kada
je osnovna zarada manja od minimalne zarade
obračunava i isplaćuje osnovna zarada u visi-
ni minimalne zarade. U konkretnom slučaju ovo
znači da zaposleni čija je osnovna zarada manja
od minimalne zarade ima pravo na osnovnu za-
radu u visini minimalne zarade, kao i pravo
na dodatke na zaradu, u skladu sa kolektivnim
ugovorom i ugovorom o radu, za puno radno vre-
me i ostvaren standardni učinak.
Primer: Isplata minimalne zarade
1) Poslodavac je zaposlenima u 2019. godini
isplaćivao osnovne zarade u visini minimal-
nih zbog teškoća u poslovanju. Na ove osnovne
20 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
zarade poslodavac je još obračunavao minuli
rad i topli obrok. Na primer, za mesec oktobar
2019. godine poslodavac je za puno radno vreme
zaposlenom obračunao osnovnu neto zaradu po
minimalnoj ceni rada od 155,30 dinara (155,30
din. x 184 č. = 28.575,20 dinara), zatim je obra-
čunao minuli rad od 10% (na osnovicu koju čini
osnovna zarada u visini minimalne) u iznosu od
2.857,52 dinara i topli obrok u fiksnom iznosu
od 1.000 dinara. Ovaj poslodavac od 1. januara
2020. godine, ako i dalje bude isplaćivao mini-
malne zarade, zaposlenom i svim drugim koji pri-
maju minimalnu zaradu mora da isplaćuje za 11,1%
veću osnovnu zaradu po minimalnoj ceni rada od
172,54 dinara (172,54 din. x 184 č. u januaru 2020. =
31.747,36 dinara), zatim da obračuna veći minuli
rad od 10% u iznosu od 3.174,74 dinara, a može i da
ostavi isplatu toplog obroka u fiksnom iznosu
od 1.000 dinara (sve je prikazano u neto iznosu
radi lakšeg praćenja). Na ovim osnovama poslo-
davci koji isplaćuju minimalnu zaradu u 2019. go-
dini, a to planiraju i u 2020. godini, moraju da
postave plan visine zarada, odnosno povećanje
zarada i povećanje svojih troškova poslovanja.
Uz to, povećanjem osnovne zarade povećava se i
osnovica za obračun uvećanja zarade (za minuli
rad, za noćni i prekovremeni rad itd.).
2) Poslodavac ne isplaćuje minimalne zarade
zaposlenima u 2019. godini, ali neki od njegovih
zaposlenih imaju niske koeficijente svojih po-
slova tako da su njihove osnovne zarade blizu
minimalnih. Na primer, za mesec oktobar 2019.
godine poslodavac je za puno radno vreme obra-
čunao osnovnu neto zaradu zaposlenom u visini
od 29.000 dinara na bazi koeficijenta radnog
mesta od 5,00 i cene rada kod poslodavca od
5.800 dinara (5,00 x 5.800 = 29.000 dinara neto
osnovna zarada). Ova osnovna zarada je iznad
važeće minimalne zarade za oktobar u Srbiji
(iznosi 155,30 din. x 184 č. za oktobar = 28.575,20
dinara). Međutim, iako je ova osnovna zarada u
oktobru 2019. godine veća od važeće minimalne
zarade u januaru 2020. godine, ona će biti niža od
minimalne zarade koja će važiti za januar 2020.
godine (172,54 din. x 184 č. u januaru = 31.747,36 di-
nara). Pošto po Zakonu o radu isplaćena osnovna
zarada za puno radno vreme ne može biti niža od
minimalne zarade, ovaj poslodavac mora da ponu-
di zaposlenom aneks ugovora o radu u kome će mu
utvrditi povećanu osnovnu zaradu ili u visini
minimalne, ili će povećati cenu rada za obra-
čun zarada sa 5.800 dinara na, na primer, 6.450
dinara, čime bi ovaj zaposleni ostvario osnovnu
zaradu veću od važeće minimalne u januaru 2020.
godine (5,00 x 6.450 dinara = 32.250 dinara), što
je više od minimalne zarade za januar 2020. go-
dine od 31.747,36 dinara. Naravno, i u ovom slu-
čaju radi se o zakonskoj obavezi povećanja zarada
bar onih zaposlenih kojima zarada u 2020. godini
pada ispod minimalne zbog nominalnog povećanja
minimalne cene rada, a to naravno povlači pita-
nje raspona u zaradama sa ostalim zaposlenima,
kao i povećanje troškova poslovanja. Na ovim
osnovama poslodavci koji u 2019. godini ispla-
ćuju zarade blizu minimalnih moraju da postave
plan povećanja visine ovih zarada.
Nova minimalna cena rada primenjuje
se na isplate od 1. januara 2020. godine
Članom 111. stav 5. Zakona o radu propisano
je da je poslodavac dužan da minimalnu zaradu
isplati zaposlenom u visini koja se određuje na
osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi
za mesec u kojem se vrši isplata.
To znači da se nova minimalna cena rada
od 172,54 dinara primenjuje kalendarski od 1.
januara 2020. godine, bez obzira na to za koji
se prethodni mesec vrši isplata minimal-
nih zarada.
Dakle, ako u mesecu januaru 2020. godine
po-
slodavac isplaćuje
minimalnu
zaradu
za decem-
bar 2019. godine,
isplatiće
važeću
minimalnu
neto
cenu rada po času
rada
u visini
od 172,54
dinara
i obračunati
broj časova
za mesec
za koji
vrši
isplatu,
dakle
– za decembar. Isto tako,
ako u januaru 2020. godine isplaćuje
minimalnu
zaradu za novembar 2019. godine
ili za bilo
koji
prethodni
mesec
2019. ili čak neke prethodne
godine, poslodavac
će isplatiti
važeću minimalnu
neto
cenu rada za 2020. godinu od 172,54
dinara
po času rada i obračunati
broj časova
za
mesec
za koji
vrši
isplatu.
Naravno, navedeno
ukazuje na to da je za poslodavce koji u 2019. godi-
ni isplaćuju minimalne zarade dobro da, koliko
mogu, zaostale isplate regulišu u toku 2019. go-
dine, do 31. decembra, po minimalnoj ceni rada
od 155,30 dinara, inače će sve te zaostale ispla-
te iz 2019. godine morati da obračunavaju po 11,1%
višoj minimalnoj ceni rada u 2020. godini. PS