Oznaka: fiskalni račun

18 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Dr Marijana Žiravac Mladenović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Poslovni savetnik”
Poslovanje ugostitelja – barovi
Ugostiteljska delatnost sve je više zastupljena kao delatnost koju obavljaju
preduzetnici. S obzirom na to da se radi o specifičnoj delatnosti, u ovom
članku razmatrana su računovodstvena praćenja ugostiteljske delatnosti koja
se obavlja u kafe-baru: koje evidencije treba da vodi ugostitelj, koje su njego-
ve obaveze, na koji način treba da organizuje računovodstvo i koje su speci-
fičnosti knjiženja u ovoj delatnosti. Od 1. 1. 2019. godine preduzetnici koji
obavljaju ugostiteljsku delatnost moraju da vode poslovne knjige po sistemu
dvojnog knjigovodstva. Osim toga, od 22. 3. 2019. godine na snazi su odredbe Za-
kona o ugostiteljstvu kojima su definisane i obaveze bara.
Uvod
Kod ugostitelja je sve specifično. On ne
prodaje hranu i piće, već ugostiteljsku uslugu
serviranja hrane i pića u svom objektu, za svo-
jim stolom, prema cenama iz cenovnika za te
usluge. Hrana i piće su materijal za izvršenje
pomenute ugostiteljske usluge. U ugostiteljske
proizvode napravljene od ovog repromaterija-
la, odnosno od pića i namirnica, spadaju: poslu-
žena gotova jela i pića, druga hrana, slatkiši i
razne vrste napitaka, kao i alkoholni kokteli.
Kod ugostitelja koji su do 1. januara knjige vodi-
li po sistemu prostog knjigovodstva, za vođenje
robnog knjigovodstva ugostiteljskih proizvo-
da, odnosno materijala za ugostiteljsku uslu-
gu, bila je propisana sledeća evidencija: List
dnevnog prometa ugostitelja. Prelaskom na
dvojno knjigovodstvo ova evidencija nije oba-
vezna, a robno knjigovodstvo vodi se, u skladu
sa Zakonom o računovodstvu, preko analitičkih
evidencija.
Zakonski okvir za obavljanje
ugostiteljske delatnosti
Obavljanje ugostiteljske delatnosti reguli-
sano je Zakonom o ugostiteljstvu („Sl. glasnik
RS”, br. 17/2019 – u daljem tekstu: Zakon, od 14.
3. 2019. godine, koji je stupio na snagu 22. 3. 2019,
osim odredaba čl. 30–36. i člana 72. stav 1. za-
kona, koje se primenjuju od 1. jula 2019. godine).
Osim Zakona, obavljanje ugostiteljske delatno-
sti u baru reguliše i Pravilnik o uslovima i na-
činu obavljanja ugostiteljske delatnosti, načinu
pružanja ugostiteljskih usluga, razvrstavanju
ugostiteljskih objekata i minimalno tehničkim
uslovima za uređenje i opremanje ugostiteljskih
objekata („Sl. glasnik RS”, br. 48/2012 i 58/2016 –
u daljem tekstu: Pravilnik).
U skladu sa članom 17. Zakona, prema vrsti
ugostiteljskih usluga koje se u objektu pružaju,
ugostiteljski objekti mogu biti ugostiteljski
objekat za smeštaj ili ugostiteljski objekat za
ishranu, piće i napitke. U ugostiteljskom objektu
za ishranu, piće i napitke pripremaju se i uslu-
žuju topla i hladna jela i napici, toče i služe
alkoholna i bezalkoholna pića. Vrste ugosti-
teljskog objekta za ishranu, piće i napitke su
restoran, taverna, kafana, bar, picerija, gril,
pečenjara, pivnica, konoba, čarda, krčma, go-
stionica, kafe-poslastičarnica, bife, bistro,
palačinkarnica, objekat brze hrane, ketering
objekat, pab, kafe i drugi objekti.
Ugostiteljska delatnost može da se obavlja
i u pokretnom ugostiteljskom objektu, pod uslo-
vima i na način propisan Zakonom i propisi-
ma donetim na osnovu Zakona. Ona može da se
obavlja i povremeno na sajmovima, vašarima,
prigodnim proslavama i na drugim javnim ma-
nifestacijama, a najduže 30 dana, pod uslovima
i na način propisan Zakonom i propisima done-
tim na osnovu Zakona.
U članovima 15–19. Pravilnik definiše po-
jedine vrste ugostiteljskih objekata za ishranu,
piće i napitke:
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 19
RAČUNOVODSTVO
● Kafana (gostionica, krčma, konoba, mehana,
čarda, taverna i sl.) predstavlja ugostiteljski
objekat u kojem se pripremaju i uslužuju pića,
napici, pretežno jednostavna jela (sve vrste do-
ručaka, suhomesnati proizvodi, kuvana jela, spe-
cijaliteti od mesa) i jednostavne poslastice.
Bar (kafeterija, aperitiv-bar, kafe-bar,
koktel-bar, sendvič-bar, salat-bar, snek-bar,
bar na otvorenom, pab i dr.) predstavlja ugo-
stiteljski objekat u kome se uslužuju pića i
napici ili se pripremaju i uslužuju ili samo
uslužuju pića i napici i jednostavna topla i
hladna jela. Jela mogu da se pripremaju naoči-
gled gostiju i uslužuju za pultom ili točioni-
com pića.
● Disko-bar, dansing-bar, disko-klub, kabare-
-bar i sl. jesu ugostiteljski objekti u kojima se,
pored usluga iz stava 2. ovog člana, pružaju i
usluge zabave: ples, muzički i kabare programi
i sl.
● Kafe, kafić, čajdžinica i sl. ugostiteljski
objekti jesu oni objekti u kojima se uslužuju ra-
zličite vrste pića i napitaka i to pretežno to-
pli napici (kafa, čaj, topla čokolada).
● Pokretni ugostiteljski objekat je objekat koji
se premešta iz jednog mesta u drugo sopstve-
nim pogonom ili vučom, u kome se priprema i
uslužuje hrana pripremljena na drugom mestu u
originalnom pakovanju, kao i piće u originalnoj
ambalaži ili na točenje, uz upotrebu ambalaže
za jednokratnu upotrebu.
● Ugostiteljske usluge mogu da se pružaju i van
ugostiteljskog objekta, povremeno, na sajmovi-
ma, vašarima, prigodnim proslavama i drugim
javnim manifestacijama, a najduže 30 dana.
● Picerija, špagetara, piterija, tratorija,
mlečni restoran, buregdžinica i slični objekti
jesu ugostiteljski objekti u kojima se na ugosti-
teljski način pripremaju i uslužuju jela od testa
i testenina (sve vrste finog peciva, burek, pite,
mlečna jela, poslastice), pića i napici.
● Kafe-poslastičarnica, palačinkarnica je
ugostiteljski objekat u kojem se na ugostiteljski
način pripremaju i uslužuju ili samo uslužuju
poslastice, sladoled, palačinke, pića i napici.
● Objekat brze hrane (fast food) jeste ugosti-
teljski objekat u kojem se pripremaju i uslužuju
jednostavna topla i hladna jela, pića i napici
u originalnoj ambalaži ili u ambalaži za jed-
nokratnu upotrebu, a usluživanje se vrši preko
natkrivenog šaltera ili pulta.
● Pečenjara je ugostiteljski objekat u kojem se
pripremaju i uslužuju sve vrste pečenja, pića i
napici.
● Gril (ćevabdžinica, riblji gril, pileći gril,
roštiljnica) predstavlja ugostiteljski objekat
u kojem se pripremaju i uslužuju pretežno jela
s roštilja, pića i napici, po pravilu za pultom
ili točionicom pića.
● Pivnica (vinarija – vinski podrum) predsta-
vlja ugostiteljski objekat u kojem se uslužuju
pića, pretežno različite vrste piva (vina), na-
pici i pripremaju i uslužuju jela specifičnog
asortimana (hladni naresci, slana peciva, ko-
basice i sl.).
● Bife (bistro, birtija) predstavlja ugostitelj-
ski objekat u kojem se pripremaju i uslužuju pre-
težno hladna jela, pića i napici.
● Ketering objekat je ugostiteljski objekat u
kojem se pripremaju hrana, piće i napici, koji
se dostavljaju radi usluživanja i potrošnje na
drugom mestu.
S obzirom na to da je predmet istraživa-
nja u ovom članku ugostitelj koji delatnost
obavlja u ugostiteljskom objektu za ishranu,
piće i napitke – baru, korišćenje izraza
„ugostitelj” u nastavku se odnosi na njega.
Radi obavljanja delatnosti ugostitelj je du-
žan da ispuni obaveze koje je zakonodavac pro-
pisao članom 7. Zakona, a nepoštovanje obaveza
nosi sa sobom i kaznene odredbe. Obaveze ugo-
stitelja i kaznene odredbe za nepoštovanje pri-
kazane su u tabeli 1.
U odnosu na Zakon o turizmu („Sl. glasnik
RS”, br. 36/2009, 88/2010, 99/2011 – drugi zakon,
93/2012 i 84/2015), čije su odredbe prestale da
važe 22. 3. 2019. godine (osim odredaba čl. 72–79,
koje prestaju da važe 1. 7. 2019. godine), dodate su
neke obaveze ugostitelja, dok su kazne za prekr-
šaje povećane, naročito za netačno korišćenje
vrste ugostiteljskog objekta u bilo kom obliku
obaveštavanja, zatim za neisticanje cena u ce-
novnicima, nepridržavanje istaknutih cena i
neizdavanje propisanog računa za svaku pruženu
uslugu, kao što je prikazano u tabeli 2.
20 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Tabela 1: Obaveze ugostitelja i kaznene odredbe za prekršaj
Obaveza ugostitelja (naveden stav člana 7. Zakona)
Kazna za nepostupanje
Pravno
lice
Odgovorno
lice u
pravnom
licu
Preduzet-
nik
1) na ulazu u ugostiteljski objekat vidno istakne poslovno ime, sedište, matični
broj, a na ulazu u ogranak, odnosno izdvojeno mesto, poslovno ime, sedište,
matični broj i naziv ili oznaku ogranka, odnosno izdvojenog mesta (kada posluje u
objektu koji je zaštićeno kulturno dobro, podatke može da postavi unutar objekta
ili na nekom drugom prikladnom mestu, u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima)
30. 000 6.000 20.000
2) na ulazu u ugostiteljski objekat vidno istakne naziv ugostiteljskog objekta i
vrstu ugostiteljskog objekta prema pretežnoj vrsti usluga koje se u njemu pružaju
(kada posluje u objektu koji je zaštićeno kulturno dobro, podatke može da postavi
unutar objekta ili na nekom drugom prikladnom mestu, u skladu sa Zakonom o
kulturnim dobrima)
3) na ulazu u ugostiteljski objekat vidno istakne propisano radno vreme i da ga
se u svom poslovanju pridržava (kada posluje u objektu koji je zaštićeno kulturno
dobro, podatke može da postavi unutar objekta ili na nekom drugom prikladnom
mestu, u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima)
4) evidentira se u Registru turizma u skladu sa Zakonom o turizmu („Sl. glasnik
RS”, br. 17/2019, koji je stupio na snagu 22. 3. 2019. godine)
80.000–
250.000
15.000–
40.000
60.000–
200.00
5) svaku promenu registrovanog podatka o sedištu i ogranku, odnosno izdvojenom
mestu, prijavi odgovarajućem registru u roku od sedam dana (ugostitelj koji nije
registrovan u Agenciji za privredne registre dužan je da promenu registrovanog
podatka prijavi i Registru turizma)
7) u ugostiteljskom objektu održava prostor, prostorije i opremu i pruža usluge
prema propisanim minimalno-tehničkim i sanitarno-higijenskim uslovima
150.000–
450.000
25.000–
50.000
100.000–
350.000
8) u ugostiteljskom objektu obavlja ugostiteljsku delatnost na propisan način i
prema propisanim uslovima
80.000–
250.000
15.000–
40.000
60.000–
200.00
9) u pisanom, govornom, vizuelnom ili elektronskom obaveštavanju tačno koristi
vrstu ugostiteljskog objekta
150.000–
450.000
25.000–
50.000
100.000–
350.000
10) na istinit, jasan, razumljiv i neobmanjujući način obaveštava korisnike usluga
o usluzi koju pruža, u pogledu vrste, načina pružanja usluge, naznačene cene i dr.
200.000–
800.000 / 100.000–
500.000
12) istakne cene hrane, pića i napitaka u cenovnicima koji moraju da budu dostupni
korisnicima usluga u dovoljnom broju primeraka na svakom mestu gde se korisnici
uslužuju, odnosno da cene istakne na jasan i lako uočljiv način
80.000–
250.000
15.000–
40.000
60.000–
200.00
13) pridržava se istaknutih, odnosno na drugom mestu objavljenih cena 150.000–
450.000
25.000–
50.000
100.000–
350.000
14) za svaku pruženu uslugu izda propisan račun 200.000–
800.000 / 100.000–
500.000
15) utvrdi i obezbedi normativ hrane, pića i napitaka koje priprema i uslužuje
i na zahtev korisnika usluga omogući uvid u te normative, kao i da usluge pruža u
odgovarajućoj količini prema pomenutim normativima
50.000 10.000 40.000
16) obezbedi normativ hrane koju uslužuje, koja je na drugom mestu pripremljena,
i na zahtev korisnika usluga omogući uvid u taj normativ, kao i da usluge pruža u
odgovarajućoj količini prema pomenutom normativu
19) u ugostiteljskom objektu korisniku usluge omogući podnošenje reklamacije
(način podnošenja reklamacije, postupanje po podnetoj reklamaciji i dr. ugostitelj
vodi u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS”, br. 62/2014, 6/2016
– drugi zakon i 44/2018 – drugi zakon))
80.000–
250.000
15.000–
40.000
60.000–
200.00
20) pružanje ugostiteljske usluge ne uslovljava pružanjem druge usluge, odnosno
nekim drugim uslovom koji je korisnik usluga dužan da ispuni
21) za ugostiteljski objekat ispuni uslove propisane aktom jedinice lokalne
samouprave iz člana 26. stav 4. ovog zakona, u pogledu uređaja i opreme za odvođenje
dima, pare i mirisa i drugih neprijatnih emisija, radi sprečavanja njihovog
širenja u okolinu
22) za ugostiteljski objekat u kojem se emituje muzika ili izvodi zabavni program
ispuni uslove propisane aktom jedinice lokalne samouprave iz člana 26. stav 4.
ovog zakona, u pogledu uređenja i opremanja, radi obezbeđenja zaštite od buke
23) za ugostiteljski objekat koji se nalazi u stambenoj zgradi ispuni tehničke i
druge uslove, kao i da obavlja ugostiteljsku delatnost na način propisan aktom
jedinice lokalne samouprave iz člana 26. stav 4. ovog zakona
24) obavlja delatnost sa pažnjom dobrog privrednika
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 21
RAČUNOVODSTVO
Organizacija računovodstva
Pod pružanjem usluga u ugostiteljstvu podrazumeva
se pripremanje i usluživanje hrane,
pića i napitaka. Nezavisno od veličine i vrste
ugostiteljskog
objekta treba organizovati način
toka ulazne i izlazne dokumentacije kako bi s
jedne strane mogla da se evidentira nabavka
hrane, pića i dr., a s druge strane prihodi od
pružene ugostiteljske usluge i utrošak potreb-
nih sirovina i materijala za tu uslugu.
Kako bi moglo da se kontroliše poslovanje
ugostiteljskog
objekta, u slici 1 dat je primer
toka ulazne i izlazne dokumentacije povezane s
nabavkom dobara i pružanjem usluga.
Tabela 2: Neke od povećanih kaznenih odredbi po Zakonu o ugostiteljstvu
Obaveza ugostitelja (naveden stav člana 7. Zakona)
Kazna za nepostupanje:
Stari zakon
Novi zakon
Pravno
lice
Odgovorno
lice u
pravnom
licu
Preduzet-
nik
9) u pisanom, govornom, vizuelnom ili elektronskom obaveštavanju tačno
koristi vrstu ugostiteljskog objekta
100.000–
250.000
5.000–
10.000
80.000–
200.000
150.000–
450.000
25.000–
50.000
100.000–
350.000
12) istakne cene hrane, pića i napitaka u cenovnicima koji moraju da budu
dostupni korisnicima usluga u dovoljnom broju primeraka na svakom mestu gde se
korisnici uslužuju, odnosno da cene istakne na jasan i lako uočljiv način
50.000 10.000 40.000
80.000–
250.000
15.000–
40.000
60.000–
200.00
13) pridržava se istaknutih, odnosno na drugom mestu objavljenih cena 50.000 10.000 40.000
150.000–
450.000
25.000–
50.000
100.000–
350.000
14) za svaku pruženu uslugu izda propisan račun 50.000 10.000 40.000
200.000–
800.000 / 100.000–
500.000
DOBAVLJAČI
Magacin
Šank
Kupac
Računi
dobavljača
Izdatnice
Servirane
količine po
normativima
Računi kupcu Naplatiti u:
– gotovini
– karticama
– na tekući račun
Priprema
napitaka i jela
Slika 1: Tok dokumentacije
22 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Ovo je primer kako može da se organizuje
praćenje dokumentacije u većem baru, a od ve-
ličine ugostiteljskog objekta zavisi i kruženje
dokumentacije
koju ugostitelji prilagođavaju
svojim potrebama i uslovima poslovanja.
Prilikom organizacije računovodstva neop-
hodno je poštovati odredbe propisa iz oblasti
računovodstva, poreza i ugostiteljstva, čime se
postavlja okvir za evidentiranje poslovnih do-
gađaja, i to:
Zakon o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br.
62/2013 i 30/2018):
● vođenje poslovnih knjiga: Dnevnik, Glavna
knjiga i pomoćne knjige (pomoćne knjige koje se
odnose na imovinu u materijalnom obliku iska-
zuju se u količinama i novčanim iznosima),
● nabavka dobara – evidentiranje
i praćenje
utrošaka,
● konzumacija za vlastite potrebe,
● evidentiranje manjka (loma),
● evidentiranje prihoda, razduživanje zaliha
sirovina
i materijala,
● evidentiranje trgovačke robe u ugostiteljstvu
(ako se prodaje u okviru kafe-bara),
● sprovođenje godišnjeg popisa – inventure.
Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl. gla-
snik RS”, br. 84/2004 … 30/2018 – u daljem tekstu:
Zakon o PDV-u):
● utvrđivanje prometa usluga ili prometa do-
bara,
● utvrđivanje poreske osnovice i poreske sto-
pe,
● evidentiranje prometa i kontrola obaveznih
elemenata računa,
● tretman konzumacije za vlastite potrebe,
● tretman manjka (loma).
Zakon o ugostiteljstvu:
● kontrolu utvrđenih normativa i cenovnika,
● omogućeno podnošenje pisanih prigovora.
Zakon o fiskalnim kasama („Sl. glasnik RS”,
br. 135/2004 i 93/2012):
● evidencija prometa.
Evidencije u barovima
Evidenciju prometa ugostitelji vode u skladu
sa propisima iz oblasti računovodstva, ugosti-
teljstva i PDV-a, što je važno zbog praćenja utro-
šaka, stanja zaliha i ažurnog praćenja prihoda i
rashoda, a uz to dužni su i da svaki promet evi-
dentiraju preko fiskalne kase.
Ugostitelji u praksi uobičajeno vode obrazac
DPU – List dnevnog prometa ugostitelja („Knji-
ga šanka”), koji je ostao kao nasleđe iz ranijeg
vođenja knjiga po sistemu prostog knjigovodstva.
Iako navedena evidencija nije propisana Zako-
nom o računovodstvu, korisna je jer ugostitelju
omogućava vrlo jednostavno i brzo praćenje
sta-
nja dobara u ugostiteljskom objektu.
ë Obaveza vođenja DPU evidencije propi-
sana je Pravilnikom o poslovnim knji-
gama i iskazivanju finansijskog rezultata po
sistemu prostog knjigovodstva, tako da pri-
vredna društva i preduzetnici koji poslovne
knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva
nemaju obavezu vođenja ove evidencije, bez
obzira na to što obavljaju ugostiteljsku de-
latnost.
Ako se prodaje trgovačka roba u vidu slatki-
ša, cigareta, časopisa i slično, potrebno je da
se vodi i Knjiga evidencije prometa (obrazac
KEP) i da se obavezno prave maloprodajne kal-
kulacije.
Fiskalizacija
Fiskalne kase – elektronski registri sa fi-
skalnom memorijom – uvedene su pre petnaest
godina donošenjem Zakona o fiskalnim kasama.
Preko fiskalne kase beleži se podatak o sva-
kom pojedinačnom prometu – prodaji dobara,
odnosno pružanju usluga fizičkim licima.
Iz ove definicije može da se zaključi da su
fiskalnu kasu obavezni da poseduju i koriste
oni subjekti koji vrše promet građanima, potro-
šačima, dok subjekti koji vrše prodaju drugim
privrednim subjektima (preduzetnicima, pri-
vrednim društvima) i drugim pravnim licima
nisu u obavezi da registruju podatke na kasi.
Ovo je precizirano članom 3. Zakona o fi-
skalnim kasama, koji glasi:
Lice koje je upisano u odgovarajući registar
i koje obavlja promet dobara na malo, odnosno
pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši
evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog
prometa preko fiskalne kase.
Obaveza iz stava 1. ovog člana postoji i u slu-
čaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a nakna-
du za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno
preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 23
RAČUNOVODSTVO
(gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaća-
nje).
Evidentira se i promet usluga koje se nepo-
sredno vrše fizičkom licu, koji plaća pravno
lice ili preduzetnik.
U Uredbi o određivanju delatnosti kod či-
jeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja
prometa preko fiskalne kase („Sl. glasnik RS”,
br. 61/2010, 101/2010, 94/2011, 83/2012, 59/2013 i
100/2014) definiše se spisak subjekata, prema
delatnostima koje obavljaju, koji nisu u obave-
zi da evidentiraju promet preko fiskalne kase
iako robu i usluge prodaju fizičkim licima,
pri čemu se delatnost ugostiteljstva ne nalazi
na tom spisku.
Bar je obveznik fiskalizacije
bez obzira
na to da li je ili nije obveznik poreza na do-
datu vrednost. Na obavezu fiskalizacije
ne
utiče poreski status preduzetnika sa aspekta
poreza na dodatu vrednost.
Ipak, u slučaju prometa bez naknade, npr. kon-
zumiranja jela i pića prilikom sopstvene repre-
zentacije, navedeni promet ne evidentira se
preko fiskalne kase. U Mišljenju Ministarstva
finansija RS, br. 430-00-00740/2006-04 od 20. 6.
2006. godine, u vezi sa tim rečeno je sledeće:
Kada privredni subjekt pruža usluge za sopstve-
ne poslovne potrebe (reprezentacija), prema
našem mišljenju takvo uzimanje dobara, odnosno
pružanje usluga nije dužan da evidentira preko
fiskalne kase, s obzirom na to da nije izvršen
promet, odnosno ne postoji naknada za uzeta do-
bra, odnosno za pružene usluge. Iz gorenavedenog
proizlazi da je privredni subjekt u obavezi da za
tako uzeta dobra izvrši razduženje, u konkret-
nom slučaju ugostiteljskog objekta, i internim
računom zaduži mesto troška (trošak repre-
zentacije) u privrednom subjektu po nabavnoj
ceni, u skladu sa propisima koji regulišu oblast
računovodstva i revizije.
Ugostitelj ima mogućnost izbora vrste fi-
skalne kase, pa ima i izbor da evidentira pro-
met na kasi koja ima restoranski režim rada.
Ako evidentira promet na fiskalnoj kasi koja
nema restoranski režim rada, odnosno podr-
šku za tzv. otvorene stolove, dužan je da izdaje
fiskalne isečke pri svakom evidentiranju pro-
meta, odnosno po svakoj porudžbini. Međutim,
ukoliko evidentira promet na fiskalnoj kasi
koja ima restoranski režim rada, navedena
kasa može da pamti sve porudžbine za svaki sto
ponaosob i da štampa fiskalni isečak kada to
korisnik usluge zahteva, odnosno po okončanju
pružanja usluga.
ë Pri unosu podataka u bazu fiskalne kase
o dobrima i uslugama koje se stavljaju u
promet, moraju da se unesu nedvosmisleni na-
zivi i ne postoji mogućnost uopštavanja (npr.
„sokovi”), već mora da se označi tačan naziv
soka, pića i sl., u skladu sa članom 2. stav 5.
Zakona o fiskalnim kasama: Baza podataka
operativne memorije iz stava 4. ovog člana
obavezno sadrži jednoznačno i nedvosmisleno
identifikovan naziv dobra ili usluge, cenu
jedinice mere, naziv jedinice mere i oznaku
propisane poreske stope.
Ugostiteljski objekti koji pružaju posebne
usluge muzičkog programa, za koje naplaćuju
naknadu (tzv. muzički dinar), iste takođe evi-
dentiraju preko fiskalne kase, izuzev u slučaju
kada se privredni subjekt – restoran pojavljuje
kao organizator (Mišljenje Ministarstva fi-
nansija br. 430-00-00069/2008-04 od 23. 4. 2008.
godine).
Ovde je potrebno skrenuti pažnju na obavezu
ugostitelja koji počinju da obavljaju delatnost
da podnesu prijavu nadležnoj Poreskoj upra-
vi koja vodi Registar isplatilaca prihoda po
osnovu estradnih programa zabavne i narodne
muzike i drugih zabavnih programa, na koje se
porez plaća po odbitku interpretatorima, kao
i autorima ili nosiocima srodnih prava, an-
samblima i orkestrima, imitatorima, iluzio-
nistima i drugim izvođačima (u daljem tekstu:
interpretator), menadžerima i drugim angažo-
vanim licima, ako su isplatioci prihoda po
osnovu izvođenja estradnih programa zabavne
i narodne muzike i drugih zabavnih programa,
kako je to propisano članom 108a Zakona o po-
rezu na dohodak građana i Pravilnikom o sa-
držini prijave za upis u Registar isplatilaca
prihoda po osnovu estradnih programa zabavne
i narodne muzike i drugih zabavnih programa i
sadržini obaveštenja o zaključenim ugovorima
o izvođenju tih programa („Sl. glasnik RS”, br.
139/04 i 44/2018).
Ugostitelj, kao obveznik fiskalizacije, tre-
ba da poseduje:
24 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
● Ugovor o servisiranju, tehničkoj podršci i
održavanju fiskalnog uređaja sa ovlašćenim
servisom,
● Rešenje o fiskalizaciji fiskalnog uređaja,
● istaknut obrazac o obavezi izdavanja fiskal-
nog isečka (OB),
● istaknuto obaveštenje „UZMITE RAČUN”
(OBFM),
● Knjigu evidencije dnevnih izveštaja (EDI),
● blok naloga za ispravku (NI),
● blok fiskalnih računa (FR),
● blok evidencije o blokovima fiskalnih raču-
na izdatim u upotrebu (EFRU).
Blagajničko poslovanje
U skladu sa članom 3. Zakona o obavljanju
plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fi-
zičkih lica koja ne obavljaju delatnost („Sl.
glasnik RS”, br. 68/2015), pravna lica i predu-
zetnici dužni su da dinare primljene u goto-
vom po bilo kom osnovu uplate na svoj tekući
račun u roku od sedam radnih dana.
U vezi s tim neophodno je da svaki ugostitelj
ima odluku o visini depozita za svaki ugosti-
teljski objekat i svaku fiskalnu kasu (ako ih u
okviru jednog maloprodajnog objekta ima više).
U nastavku je naveden deo iz Mišljenja Mini-
starstva finansija br. 430-00-00210/2017-04 od
30. 8. 2018:
Prema tome, u vezi sa vašim pitanjem koje se
odnosi na depozit za potrebe vraćanja kusura
na početku radnog dana koji bi se obezbeđivao
podizanjem gotovine kod poslovne banke na osno-
vu odluke o visini depozita koja bi predviđala
ukupan iznos depozita za konkretnu prodavnicu,
mišljenja smo da u cilju pravilnog postupanja sa
gotovim novcem radi obezbeđivanja depozita za
potrebe vraćanja kusura, obveznici mogu done-
ti odluku o ukupnom iznosu depozita na nivou
konkretne prodavnice kojom bi se precizira-
la visina depozita koji bi bio u glavnoj blagaj-
ni (trezoru) i pojedinačni depoziti po svakoj
fiskalnoj kasi (ukoliko ih ima više), pri čemu
napominjemo da svako naplatno mesto, odnosno
fiskalna kasa u maloprodajnom objektu mora
imati kopiju odluke o depozitu kojom je preci-
ziran i pojedinačni depozit po svakoj fiskalnoj
kasi (ukoliko ih ima više). Odluka o depozitu je
akt privrednog društva, pa, shodno tome, for-
ma nije propisana odredbama koje regulišu evi-
dentiranje prometa preko fiskalne kase.
Dakle, deo gotovog novca, evidentiranog
u prethodnom dnevnom izveštaju, ugostitelj
može da koristi za vraćanje kusura na početku
sledećeg radnog dana, s tim što zatečena ko-
ličina gotovog novca u kasi ne sme biti veća
od zbira evidentiranog prometa u gotovom
novcu u prethodnom dnevnom izveštaju i evi-
dentiranog prometa u gotovom novcu u formi-
ranom preseku stanja.
Otvoreno pitanje koje nije rešeno u zakono-
davnom okviru jeste pitanje bakšiša. Ustaljena
je praksa, kao uostalom i svuda u svetu, da se ko-
nobaru da napojnica. Inspekcija koja je došla u
nenajavljeni nadzor nju može da tumači kao vi-
šak nastao u blagajni zbog prodaje bez računa,
pri čemu je kazna za pravno lice od 100.000 do
2.000.000 dinara, odnosno za preduzetnika od
50.000 do 500.000 dinara.
Tačnije, u članu 43. stav 1. tačka 6) Zakona o
fiskalnim kasama navedeno je da 6) svaki poje-
dinačni promet dobara na malo, odnosno promet
usluga fizičkim licima ne evidentira preko
fiskalne kase ili ne odštampa i izda kupcu do-
bara, odnosno korisniku usluga fiskalni isečak
fiskalne kase preko koje je evidentiran promet,
bez obzira na to da li je kupac dobara, odnosno
korisnik usluga to zahtevao ili ne, ili ne izdaje
fiskalne isečke sa svim obaveznim podacima, ili
na vidnom mestu u objektu u kome vrši promet
dobara na malo, odnosno promet usluga fizič-
kim licima, ne istakne obaveštenje o obavezi
izdavanja fiskalnog isečka od strane obveznika,
o obavezi uzimanja fiskalnog isečka, kao i o pravu
kupca dobara, odnosno korisnika usluga da za ku-
pljena dobra, odnosno primljene usluge ne plati
obvezniku, ako mu obveznik ne odštampa i izda
fiskalni isečak, ili u objektu ili drugom mestu
na kome se vrši promet dobara na malo, odnosno
pružaju usluge fizičkim licima drži drugu regi-
star kasu osim fiskalne.
Porez na dodatu vrednost
Usluge pripremanja i usluživanja hrane i
pića u barovima predmet su oporezivanja pore-
zom na dodatu vrednost. Od načina odnosno me-
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 25
RAČUNOVODSTVO
sta konzumiranja zavisi i da li će promet imati
tretman prometa usluga ili prometa dobara.
Prometom usluga, u smislu Zakona o PDV-u,
smatra se predaja jela i pića za konzumaciju
na licu mesta (član 5. stav 3. tačka 5) Zakona o
PDV-u). Kako bi se prodaja jela i pića smatrala
prometom usluga, neophodno je da se ista konzu-
miraju na licu mesta, tj. u ugostiteljskom objektu,
odnosno objektu koji je prostorno vezan za ugo-
stiteljski objekat ili je u neposrednoj blizini
istog (npr. bašta, terasa i sl.).
Promet dobara u ugostiteljstvu je:
● pripremanje i posluživanje hrane na osnovu
ugovornih aranžmana sa potrošačima i na lo-
kaciji naznačenoj od strane potrošača, i to za
određene prilike – ketering (šifra delatnosti
56.21);
● pripremanje i dostavljanje hrane na osnovu
ugovornih aranžmana s potrošačima za odre-
đeni period, npr. za preduzeća koja se bave sa-
obraćajem; na osnovu koncesije – u sportskim i
sličnim objektima; poslovanje kantina i kafete-
rija (npr. u fabrikama, ustanovama, bolnicama
ili školama) na osnovu ugovora (šifra delat-
nosti 56.29).
Pored navedenog, u ugostiteljskim objektima
mogu da se prodaju i druga dobra (cigarete, suve-
niri i sl.).
Mesto prometa usluga predaje jela i pića
za konzumaciju na licu mesta jeste mesto gde je
usluga stvarno i pružena (član 12. stav 6. tačka
4) podtačka (5) Zakona o PDV-u). Šta se podrazu-
meva pod tim uslugama, bliže je uređeno Pravil-
nikom o utvrđivanju usluga predaje jela i pića za
konzumaciju na licu mesta za svrhu određivanja
mesta prometa usluga, u smislu Zakona o porezu
na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 21/2017
i 41/2017). Uslugama predaje jela i pića za konzu-
maciju na licu mesta smatraju se usluge predaje
pripremljene ili nepripremljene hrane, pića
ili hrane i pića za ljudsku potrošnju, uz dodatne
usluge koje omogućavaju njihovu trenutnu potro-
šnju (serviranje, posluživanje i dr.), nezavisno
od toga da li se konzumacija vrši u ugostitelj-
skom objektu u kojem je hrana pripremljena, u
ugostiteljskom objektu u kojem hrana nije pri-
premljena, u poslovnom ili stambenom prosto-
ru primaoca usluga ili na drugom mestu. Predaja
hrane, pića ili hrane i pića, sa ili bez prevoza,
ali bez dodatnih usluga koje omogućavaju njiho-
vu trenutnu potrošnju, ne smatra se uslugom pre-
daje jela i pića za konzumaciju na licu mesta iz
stava 1. ovog člana, već isporukom dobara (član
2. ovog pravilnika).
Poreska osnovica prilikom prometa dobara
i usluga jeste iznos naknade koju obveznik prima
ili treba da primi za isporučena dobra ili pru-
žene usluge od primaoca dobara ili usluga ili
trećeg lica, uključujući subvencije i druga pri-
manja, u koju nije uključen PDV, ako Zakonom nije
drukčije propisano (član 17. Zakona o PDV-u).
Ugostitelji prilikom pružanja usluge konzu-
miranja jela i pića naplaćuju i posebnu naknadu
za slušanje muzike, tzv. muzički dinar, koji se
iskazuje na fiskalnom isečku i oporezuje op-
štom stopom PDV-a.
Opšta stopa PDV-a za oporezivi promet do-
bara i usluga ili uvoz dobara iznosi 20% (član
17. Zakona o PDV-u).
Obveznici PDV-a koji se bave ugostiteljstvom
ostvaruju pravo na odbitak PDV-a ukoliko ispu-
njavaju sve uslove iz člana 28. Zakona o PDV-u.
Međutim, ova delatnost često iziskuje nabavke
dobara i usluga od lica koja nisu u sistemu PDV-a
ili od lica koja ne mogu da izdaju račun (nabavka
poljoprivrednih proizvoda od poljoprivrednih
proizvođača ili na pijačnim tezgama).
Kada je u pitanju nabavka poljoprivrednih
proizvoda od poljoprivrednika, primenjuju se
odredbe člana 34. Zakona o PDV-u:
● Ugostitelj, kao obveznik PDV-a, za svaku na-
bavku poljoprivredniku izdaje priznanicu na
kojoj iskazuje podatke koji su propisani članom
16. Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima
nema obaveze izdavanja računa i o računima kod
kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl.
glasnik RS”, br. 123/12, 86/15 i 52/2018). Ovim čla-
nom propisano je da se računom, u smislu člana
42. stav 1. Zakona o PDV-u, smatra i dokument za
obračun PDV nadoknade (priznanica) koji obve-
znik izdaje poljoprivredniku u smislu člana 34.
stav 3. Zakona o PDV-u.
● Na osnovu ovog dokumenta ugostitelj ima
sve podatke za pravilno evidentiranje ulaza
poljoprivrednih proizvoda, kao i za pravo na
odbitak isplaćene PDV nadoknade, koja se obra-
čunava po stopi od 8% na vrednost otkupljenih
poljoprivrednih dobara.
● Pravo da odbiju iznos PDV nadoknade, kao
prethodni porez, ugostitelji imaju pod uslovom
da su PDV nadoknadu i vrednost primljenih do-
bara i usluga platili poljoprivredniku. PDV
26 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
nadoknada ne može biti plaćena u dobrima ili
uslugama, već na tekući račun ili račun štednje
poljoprivrednika.
U slučaju da se nabavka poljoprivrednih pro-
izvoda vrši od fizičkih lica (a nisu nosioci
poljoprivrednog gazdinstva ili doprinose za
obavezno socijalno osiguranje plaćaju po reše-
nju kao osiguranici po osnovu poljoprivredne
delatnosti ili nisu korisnici poljoprivredne
penzije) koja nisu obveznici PDV-a, ne obraču-
nava se PDV niti PDV nadoknada, ali se svaka
isplata tretira kao isplata drugih prihoda iz
člana 85. stav 1. tačka 15) Zakona o porezu na do-
hodak građana.
Promet koji se obavlja u barovima, s obzirom
na to da se vrši fizičkim licima, evidentira
se preko fiskalne kase ili fiskalnog štampa-
ča, u skladu sa Zakonom o fiskalnim kasama, što
ugostitelju daje dnevno ažurne podatke realizo-
vanog prometa. Osim toga, i tačan iznos obraču-
natog PDV-a po odgovarajućim poreskim stopama
za realizovan promet obezbeđuje se štampanjem
dnevnog ili periodičnih izveštaja, pa se dnev-
ni izveštaj evidentira i kroz PDV evidenciju
kao promet za jedan dan.
ëZakonom o PDV-u (član 5. stav 4) sa pro-
metom usluga uz naknadu izjednačava se
pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši
bez naknade za lične potrebe osnivača, vla-
snika, zaposlenih ili drugih lica, odnosno
drugo pružanje usluga bez naknade u neposlov-
ne svrhe poreskog obveznika.
U slučaju reprezentacije za vlastite potrebe,
ugostitelj u postupku kontrole mora da dokaže
da je konzumirana usluga, bez naknade, pružena
u vlastitom objektu u poslovne svrhe, u cilju po-
većanja budućih prihoda ili smanjenja rashoda.
U suprotnom, takva konzumacija smatra se uslu-
gom pruženom za lične potrebe vlasnika, kada
postoji obaveza obračuna i plaćanja PDV-a.
Računovodstveno evidentiranje
S obzirom na to da se radi o pružanju usluga
za koje je potreban materijal, potrebno
je da se
vode:
● Dnevnik i Glavna knjiga;
● analitičko knjigovodstvo materijala i robe
(hrane i pića).
Osim prodaje ugostiteljskih usluga, ugosti-
teljska preduzeća često prodaju i trgovačku
robu. U ovom slučaju nije reč o prodaji
npr. soka
koji ugostitelj posluži gostu (otvori sok i natoči
u čašu), nego o prodaji trgovačke robe u
nepromenjenom
(neotvorenom, neraspakovanom)
stanju. To mogu biti slatkiši (slani štapići,
bombone, čokolade),
cigarete i sl. U knjigovod-
stvenim evidencijama taj promet treba da se
evidentira kao trgovačka roba.
Ako se u okviru ugostiteljske delatnosti
vrši i promet robe koja je kupljena od dru-
gog pravnog lica i prodaje se kao roba ili
se vrši otkup poljoprivrednih proizvoda i
domaćih životinja na otkupnom mestu, onda
postoji obaveza da se za te promete vodi evi-
dencija u KEP obrascu.
Normativi utroška materijala
Normativ hrane i napitaka je unapred utvr-
đena vrsta i količina namirnica ili napitaka
u svežem stanju, potrebna za pripremanje odre-
đenog jela, odnosno napitka prema propisanom
receptu, koji se prodaje po jedinstvenoj ceni, a
normativ pića je unapred utvrđena vrsta i koli-
čina pića, koje se prodaje po jedinstvenoj ceni.
Ugostitelj je obavezan da utvrdi i obezbedi
normativ hrane, pića i napitaka koje priprema i
uslužuje i da na zahtev korisnika usluga omogući
uvid u te normative, kao i da usluge pruža u od-
govarajućoj količini prema pomenutim normati-
vima, odnosno da obezbedi normativ hrane koju
uslužuje, a koja je na drugom mestu pripremljena
i da na zahtev korisnika usluga omogući uvid u
taj normativ, kao i da usluge pruža u odgovaraju-
ćoj količini prema pomenutom normativu (član
7. st. 1. t. 15) i 16) Zakona).
Normative po pravilu određuje sam ugosti-
telj prema
spektru usluga koje pruža, u formi
internog akta u kome navodi i gubitke (manjko-
ve). Utvrđeni normativi služe za razduživanje
zaliha materijala (hrane i pića), za pripremanje
napitaka i npr. sendviča i za kalkulaciju cena.
Nakon što je ugostitelj odredio šta će se
nuditi u njegovom baru, pristupa se izradi nor-
mativa. U baru se najčešće nude različite vrste
kafe, čaja, alkoholnih i bezalkoholnih pića,
vina, piva, toplih i hladnih sendviča i posla-
stica. Normativ nije potrebno određivati za
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 27
RAČUNOVODSTVO
ona pića i napitke koji ne zahtevaju pripremu
jer je iskazan na ambalaži
(pod pripremom se ne
podrazumeva da konobar otvori flašicu soka i
uspe gostu u čašu).
Međutim, kada je reč o mešanim pićima, sva-
kako treba odrediti normative, pri čemu tre-
ba navesti sve što je potrebno kako bi se piće
serviralo gostu (uključiti
npr. ukrase, slamku
i sl.). Ako pojedini sastojak može da varira u
zavisnosti od kvaliteta namirnica ili vešti-
ne osobe koja sprema jelo ili piće (npr. težina
kriške limuna), potrebno je navesti dopušteno
odstupanje
od normativa (+/–).
Primer: Interni akt o normativima
U baru „Poslednja tura” pripremaju se i po-
služuju topli sendviči
(crni tost sa šunkom,
sirom, kiselim krastavcem,
majonezom i jaji-
ma), hladni sendviči (pecivo sa suvim vratom,
sirom, kiselim krastavcem, majonezom
i jajima),
kafa sa mlekom i čaj od nane.
Samostalni preduzetnik Borka Kokuz, Ra-
dograd, Ulica bez naziva bb., JIB: 1122334455,
u skladu s članom 7. stav. 1. tačka 15. Zakona o
ugostiteljstvu („Sl. glasnik RS”, br. 17/2019),
donosi 23. marta 2019. godine
ODLUKU O NORMATIVIMA UTROŠKA
NAMIRNICA I PIĆA
Član 1.
Normativi utroška namirnica i pića utvr-
đuju se za ugostiteljski objekt kafe-bar „Po-
slednja tura”, Radograd, Ulica bez naziva bb., u
kom se pripremaju i poslužuju sendviči, topli
napici i pića.
Član 2.
Pri utvrđivanju normativa polazi se od
recepture koja je pažljivo osmišljena i pro-
verena, pri čemu se koriste sveže namirnice
dostupne na tržištu. S obzirom na to da je
težina pojedinih namirnica prilikom izra-
de normativa iskazana u bruto (neočišćene)
masi, određuje se i količina otpadaka pojedi-
načno za svaku vrstu namirnica.
Član 3.
Normativi jela i pića:
1. Topli sendvič
* tost crni 0,10 kg
* pica šunka 0,05 kg
* sir kačkavalj 0,05 kg
* kiseli krastavac 0,01 kg
* majonez 0,01 kg
* jaje 1 kom.
2. Hladni sendvič
* belo pecivo 0,20 kg
* suvi vrat 0,10 kg
* sir kačkavalj 0,05 kg
* kiseli krastavac 0,01 kg
* majonez 0,01 kg
* jaje 1 kom.
3. Kafa s mlekom
* mlevena Robusta 0,006 kg
* šećer kristal 0,005 kg
* mleko 0,05 l
* kolačić 1 kom.
4. Čaj od nane
* čaj od nane u kesici 1 kom.
* šećer kristal 0,005 kg
* kriška limuna 0,05 kg
* med 1 kom.
* kolačić 1 kom.
Član 4.
Prilikom skladištenja pica šunke dolazi
do gubitka od 2% po kilogramu. Prilikom uslu-
živanja limuna uz čaj dolazi do gubitka od 2%
po kilogramu.
Član 5.
Odluka stupa na snagu danom donošenja.
U Radogradu, 23. 3. 2019. godine
Ovlašćeno lice
Borka Kokuz
Odluka o normativima može naknadno da se
menja
i dopunjuje, u zavisnosti od raspoloživo-
sti sezonskih namirnica(
npr. u sezoni umesto
kiselih krastavaca mogu da se ponude sveži) ili
uvođenja noviteta u ponudu.
28 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Izrada kalkulacije cene hrane i pića
Nakon što su doneseni normativi za jela i
pića koja će se nuditi, potrebno je sastaviti
kalkulaciju prodajne
cene kako bi mogli da se
naprave cenovnici.
Kada se radi o pripremljenoj hrani i piću,
Zakonom nije propisana obaveza izrade kalku-
lacija, ali je ona pomoćno sredstvo koje omogu-
ćava ugostitelju određivanje cena uz određenu
planiranu zaradu, pa je zbog toga preporučljiva.
Pre nego što se krene s određivanjem prodaj-
nih cena važno je predvideti sve troškove koje
ugostitelj
treba da namiri iz ostvarene zarade
jer jedino na taj način može da odredi cene koje
će mu osigurati određenu zaradu. Ugostitelj
treba da zna i koji su mu fiksni, a koji varija-
bilni troškovi, kako bi mogao da odredi
tačku
pokrića, odnosno koliko svojih usluga treba da
„isporuči”
kako bi pokrio troškove i od kog
trenutka počinje da zarađuje.
Kada je u reč o ugostitelju,
obvezniku PDV-a,
najčešće se bira tzv. retrogradna
kalkulacija,
gde se polazi od prodajne cene sa PDV-om (zao-
kružena cena), iz koje se preračunatom
stopom
„vadi” PDV i dolazi se do prodajne cene od koje
se oduzima normativ
utroška materijala, odno-
sno „nabavna” cena. Ugostitelj može da primeni
i tzv. zidanu kalkulaciju.
Primer: Kalkulacija cene sendviča
Samostalni preduzetnik Borka Kokuz donela
je odluku o normativima utroška za topli sen-
dvič koji će pripremati i posluživati u svom
baru „Poslednja tura”. Prema donesenim norma-
tivima kalkuliše prodajnu
cenu od 300,00 dina-
ra po komadu.
Kalkulacija cene utroška prema normativi-
ma:
Namirnica Jed.
mere Količina Jedinična
cena
Cena
utroška
Tost crni kg 0,100 120,00 12,00
Pica šunka kg 0,050 760,00 38,00
Sir
kačkavalj kg 0,050 880,00 44,00
Kiseli
krastavac kg 0,010 300,00 3,00
Majonez kg 0,010 600,00 6,00
Jaje komad 1 10,00 10,00
Ukupno: 113,00
Kalkulacija prodajne cene s PDV-om (retro-
gradna kalkulacija), pri čemu gđa Kokuz određuje
prodajnu cenu uz 120% marže:
Red.
br. Element cene Zbir
1. Utrošak namirnica 113,00
2. Marža 120% 135,60
3. Prodajna cena 248,60
4. 20% PDV-a 49,72
5. Prodajna cena sa PDV-om 298,32
Kako bi se olakšao posao konobarima, cene
se u praksi zaokružuju.
Primer: Kalkulacija cene alkoholnog pića
U ugostiteljskom objektu „Poslednja tura” po-
služuje se alkoholno piće rakija lozovača od 0,03
l i 0,06 l. S obzirom na to da se alkoholna pića na-
bavljaju u bocama od 1 l, 0,75 l ili 0,50 l, potrebno
je prvo izračunati prodajnu cenu za celu bocu, a
nakon toga za količinu koja se poslužuje.
Nabavna cena 1 l rakije lozovače jeste 1.300 di-
nara (cena
bez PDV-a, uračunati svi zavisni tro-
škovi nabavke), marža je 100%.
Kalkulacija:
Red.
br. Element cene Zbir
1. Nabavna cena (1 l) 1.300,00
2. Marža 100% 1.300,00
3. Prodajna cena 2.600,00
4. 20% PDV-a 520,00
5. Prodajna cena sa PDV-om 3.120,00
6. Prodajna cena za 0,03 l 93,60
7. Prodajna cena za 0,06 l 187,20
Prethodno utvrđene cene gđa Kokuz zaokru-
žiće na više, tako da iznose za 0,03 l lozovače
95,00 dinara, a za 0,06 l 190,00 dinara.
Knjiženje u finansijskom knjigovodstvu
Bez obzira na to što se hrana i napici spre-
maju u kafe-baru na licu mesta radi trenutne
konzumacije, a nabavljena alkoholna i bezalko-
holna pića uslužuju u nepromenjenom sirovin-
skom sastavu, računovodstveno evidentiranje
polazi od sledeće definicije ugostiteljske
delatnosti: Ugostiteljska delatnost je pruža-
nje usluga smeštaja, pripremanje i usluživanje
hrane, pića i napitaka, kao i pripremanje i do-
stavljanje hrane korisnicima za potrošnju na
drugom mestu.
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 29
RAČUNOVODSTVO
To znači da se u magacin materijala primaju
i alkoholna i bezalkoholna pića i odatle se
izdaju kao materijal ugostiteljske usluge. Na
taj način ugostiteljski objekat (maloprodaja
proizvoda) nikada neće imati zalihe goto-
vih proizvoda (gotovih jela), a ni tuđe robe
(bezalkoholna i alkoholna pića), jer ova pića
više nisu roba, već materijal za proizvod
ugostitelja, odnosno za ugostiteljsku uslugu. U
ovom slučaju nema obračuna proizvodnje i ne-
bitna je razlika u ceni između nabavne i pro-
dajne cene ugostiteljskih proizvoda prodatih
iz ugostiteljskog objekta, odnosno sopstvenog
maloprodajnog objekta.
Nabavka sirovina i materijala koji se kori-
ste za proizvodnju gotovih proizvoda eviden-
tira se na grupi konta 10 – Zalihe materijala.
Zaduženje se vrši po nabavnoj vrednosti. Pre-
ma MRS 2, trošak zaliha uključuje sve troškove
nabavke, konverzacije i druge troškove nastale
dovođenjem zaliha na sadašnju lokaciju i u sa-
dašnje stanje. Trošak zaliha određuje se prime-
nom FIFO metode ili ponderisanog prosečnog
troška.
U skladu sa članom 10. Pravilnika o Kontnom
okviru i sadržini računa u Kontnom okviru
za privredna društva, zadruge i preduzetnike
(„Sl. glasnik RS”, br. 95/2014 – u daljem tekstu:
Pravilnik o Kontnom okviru), ako se podaci o
početnom stanju, nabavci i trošenju materija-
la, rezervnih delova, alata i inventara vode na
računima grupe 10 – Zalihe materijala, u okvi-
ru finansijskog knjigovodstva, na računima ove
grupe knjiže se podaci o nabavci materijala za-
duženjem računa grupe 10 u korist odgovarajućeg
računa grupe 43 – Obaveze iz poslovanja, a poda-
ci o trošenju odobrenjem računa grupe 10 i zadu-
ženjem odgovarajućeg računa u klasi 5 – Rashodi.
Razduženje se vrši po osnovu normativa.
U skladu sa članom 40. Pravilnika o Kontnom
okviru, ako se evidencija o početnom stanju, na-
bavci i troškovima materijala vodi na računi-
ma grupe 10 – Zalihe materijala, u finansijskom
knjigovodstvu, troškovi materijala knjiže se
zaduženjem računa 511, 512, 513 i 573, u korist ra-
čuna grupe 10 – Zalihe materijala, bez upotrebe
računa 510 – Nabavka materijala.
Primer: Knjiženje nabavke materijala za
izradu sendviča
Borka Kokuz je za potrebe kafe-bara „Posled-
nja tura” nabavila potreban materijal za izradu
sendviča od diskonta „Na belom putu”, a naba-
vljeni artikli sa podacima o ceni prikazani su
u tabeli 3.
Tabela 3: Podaci iz fakture dobavljača materijala
Naziv Jed.
mere
Koli-
čina
Cena bez
PDV-a
Vrednost
(bez PDV-a)
Cena sa PDV-
om
Vrednost sa
PDV-om
Tost crni kg 50 120 6.000,00 132,00 6.600,00
Pica šunka kg 30 760 22.800,00 912,00 27.360,00
Sir kačkavalj kg 20 880 17.600,00 1056,00 21.120,00
Kiseli krastavac tegla 1 kg kom. 20 300 6.000,00 360,00 7.200,00
Majonez – kanta 1 kg kom. 10 600 6.000,00 720,00 7.200,00
Ukupno vrednost 58.400,00 69.480,00
PDV po opštoj stopi 10.480,00
PDV po posebnoj stopi 600,00
Ukupno PDV 11.080,00
UKUPNO ZA UPLATU 69.480,00
Na pijaci je gđa Kokuz od poljoprivrednika kupila jaja i za to izdala priznanicu kao u slici 2.
30 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Po fakturi dobavljača i po priznanici u fi-
nansijskom knjigovodstvu zadužene su zalihe
materijala:
Konto Opis Dug. Potr.
101 Materijal 58.400,00
270 Porez na dodatu vrednost
u primljenim fakturama
po opštoj stopi (osim
plaćenih avansa) 10.480,00
271 Porez na dodatu vrednost
u primljenim fakturama
po posebnoj stopi (osim
plaćenih avansa) 600,00
435 Dobavljači u zemlji 69.480,00
– za nabavku materijala od dobavljača
101 Materijal 3.000,00
278 PDV nadoknada isplaćena
poljoprivrednicima 150,00
435 Dobavljači u zemlji 3.150,00
– za nabavku jaja od poljoprivrednika
Svaki materijal upisan je u analitičku kar-
ticu, koja se vodi posebno za svaki materijal/
artikal, a primer je dat u tabeli 4.
Slika 2: Priznanica za kupljena jaja od poljoprivrednika
Samostalni preduzetnik Borka Kokuz, kafe-bar „Poslednja tura” Kupovina od poljoprivrednika
Ulica: Ulica bez naziva bb. Ime i Prezime: Perka Leposavić
Mesto: Radograd Ulica i broj: Iza ćoška 215
PIB: 1122334455 Mesto: Radograd
Tekući račun: 205- JMBG: 1303963105041
Tekući račun: 205-
PRIZNANICA – BR. 25
ZA PROMET POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA
Red.
br.
Naziv
proizvoda
Jed.
mere Količina Kvalitet Cena
Vrednost
bez PDV
nadoknade
Stopa PDV
nadoknade
Iznos PDV
nadoknade
Vrednost
sa PDV
nadoknadom
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
1 JAJA komad 300 A 10,00 3.000,00 8% 150,00 3.150,00
Slovima: Trihiljadestopedeset
Izjavljujem da sam obveznik poreza na dohodak građana
na prihode od poljoprivrede i šumarstva na osnovu
katastarskog prihoda.
Mesto izdavanja priznanice: Radograd
Datum prometa dobara: 24. 03. 2019
Kupac: Poljoprivrednik:
Borka Kokuz Perka Leposavić
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 31
RAČUNOVODSTVO
Primer: Knjiženje nabavke pića
Tabela 4: Primer analitičke kartice materijala
Samostalni preduzetnik Borka Kokuz, kafe-bar „Poslednja tura”
Ulica bez naziva bb., Radograd
PIB: 1122334455
Analitička kartica materijala
Naziv materijala: pica šunka
KOLIČINA VREDNOST
Red.
br. Datum Opis Jed.
mere Količina Cena Vrednost upotreba stanje upotreba stanje
54. 3 2.370,00
55. 24. 3. 2019 Nabavka kg 30 760 22.800,00 0 33 0 25.170,00
Tabela 5: Podaci iz fakture dobavljača pića
Naziv Jed.
mere Količina Cena bez
PDV-a
Vrednost bez
PDV-a
Cena sa PDV-
om
Vrednost sa
PDV-om
Koka-kola 0,25 l kom. 250 55,00 13.750,00 66,00 16.500,00
Sok od jabuke 0,25 l kom. 200 45,00 9.000,00 54,00 10.800,00
Rakija lozovača 1 l kom. 3 900,00 2.700,00 1080,00 3.240,00
Mleko 1 l kom. 100 85,00 8.500,00 93,50 9.350,00
Ukupno vrednost 33.950,00 39.890,00
PDV po opštoj stopi 5.090,00
PDV po posebnoj stopi 850,00
Ukupno PDV 5.940,00
UKUPNO ZA UPLATU 39.890,00
Po fakturi dobavljača u finansijskom knjigovodstvu zadužene su zalihe materijala:
Konto Opis Duguje Potražuje
101 Materijal 33.950,00
270 Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi
(osim plaćenih avansa) 5.090,00
271 Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po posebnoj stopi
(osim plaćenih avansa) 850,00
435 Dobavljači u zemlji 39.890,00
– za ulaznu fakturu dobavljača pića
Svako piće upisano je u analitičku karticu, koja se vodi posebno za svako piće/artikal, a primer
je dat u tabeli 6.
Borka Kokuz je za potrebe kafe-bara „Poslednja tura” nabavila piće od diskonta „Ne treba da
znam”. Podaci iz fakture prikazani su u tabeli 5.
32 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Ako se u baru prodaje roba u vidu slatki-
ša, cigareta, časopisa i slično, onda je po-
trebno voditi i trgovačku knjigu na malo i
obavezno praviti maloprodajne kalkulacije.
U slučaju da se nabavka poljoprivrednih pro-
izvoda vrši od fizičkih lica (a nisu nosioci
poljoprivrednog gazdinstva ili doprinose za
obavezno socijalno osiguranje plaćaju po reše-
nju kao osiguranici po osnovu poljoprivredne
delatnosti ili nisu korisnici poljoprivredne
penzije) koja nisu obveznici PDV-a, svaka ispla-
ta tretira se kao isplata drugih prihoda iz čla-
na 85. stav 1. tačka 15) Zakona o porezu na dohodak
građana.
Primer: Nabavka poljoprivrednih
proizvoda od fizičkog lica
Borka Kokuz je napravila novi normativ za
hladni sendvič, u koji će umesto kiselih krastav-
ca u sezoni svežeg povrća stavljati zelenu sala-
tu i sveži paradajz. Salatu i paradajz kupila je
od komšinice Cace, koja provereno ima najbolju
baštu u kraju. Caca nije nosilac poljoprivred-
nog gazdinstva, odnosno doprinose za obavezno
socijalno osiguranje ne plaća po rešenju kao osi-
guranik po osnovu poljoprivredne delatnosti,
odnosno nije korisnica poljoprivredne penzije.
Od Cace je kupila 10 glavica salate (po 40 di-
nara glavica) i 6 kilograma paradajza po ceni od
100 dinara za kilogram:
Tabela 6: Primer analitičke kartice pića
Samostalni preduzetnik Borka Kokuz, kafe-bar „Poslednja tura”
Ulica bez naziva bb., Radograd
PIB: 1122334455
Analitička kartica pića
Naziv pića: Rakija lozovača 1 l
KOLIČINA VREDNOST
Red.
br. Datum Opis Jed.
mere Količina Cena Vrednost upotreba stanje upotreba stanje
24. 1,2 1.092,00
25. 24. 3. 2019 Nabavka l 3 900,00 2.700,00 0 4,2 0 3.792,00
Red.
br. Opis Salata Paradajz Ukupno
1. Bruto iznos naknade 408,16 612,24 1.020,41
2. Normirani troškovi (red. br 1 × 90%) 367,35 551,02 918,37
3. Iznos naknade na koju se primenjuje poreska stopa (red. br 1 – red. br 2) 40,82 61,22 102,04
4. Porez na dohodak (red. br 3 × 20%) 8,16 12,24 20,41
5. Neto iznos naknade za isplatu (red. br 1 – red. br 4) 400,00 600,00 1.000,00
POTVRDA
Ovim potvrđujem da sam od samostalnog preduzetnika Borke Kokuz, kao kupca, primila dana 25. 03. 2019.
godine iznos od 1.000,00 dinara na ime isplate iznosa kupoprodajne cene za prodate poljoprivredne pro-
izvode:
– 40 glavica zelene salate,
– 6 kilograma paradajza.
Za proizvode garantujem da sam zakonit i savestan vlasnik, pri čemu su oni u ispravnom stanju na dan
izdavanja ove potvrde predati Kupcu.
Iznos iz stava 1. ove potvrde primila sam u gotovini prilikom predaje proizvoda.
Izjavljujem da sam u potpunosti isplaćena kupoprodajnom cenom i da više ništa ne potražujem od samo-
stalnog preduzetnika Borke Kokuz.
U Radogradu, dana 25. 03. 2019. godine Prodavac
Caca Baštovan
Iz Radograda, Ulica komšijska bb.
JMBG: 0209955170888
Br. LK: 084541528
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 33
RAČUNOVODSTVO
Bruto iznos se dobija iz ugovorenog neto kao:
neto naknada / 0,98. Normirani troškovi pre-
ma članu 85. stav 4. Zakona o porezu na dohodak
građana iznose 90%. Kupovina salate i paradajza
plaćena je na osnovu potvrde koju je izdala Caca
Baštovan.
Po potvrdi Cace Baštovan u finansijskom
knjigovodstvu zadužene su zalihe materijala:
Konto Opis Dug. Potr.
101 Materijal 1.020,41
465 Obaveze prema fizičkim
licima za naknade 1.000,00
489 Ostale obaveze za poreze 20,41
– za prijem poljoprivrednih proizvoda od fizičkog lica
465 Obaveze prema fizičkim
licima za naknade 1.000,00
489 Ostale obaveze za poreze 20,41
241 Tekući račun 20,41
243 Blagajna 1.000,00
– za isplatu naknade
Na kraju dana na osnovu dnevnog izveštaja fi-
skalne blagajne i internih računa (za sopstvenu
potrošnju) evidentiraju se prihodi od prodaje
proizvoda i usluga, a razdužuju se zalihe mate-
rijala za pripremljenu hranu i napitke i poslu-
ženo piće.
Primer: Evidentiranje prodaje hrane,
napitaka i pića
U kafe-baru „Poslednja tura” na kraju dana
ostvaren je dnevni pazar od 110.800,00 dinara:
Artikal Količina Cena Vrednost
Topli sendvič 190 300,00 57.000,00
Kafa 90 100,00 9.000,00
Kafa s mlekom 180 110,00 19.800,00
Artikal Količina Cena Vrednost
Čaj od nane 20 100,00 2.000,00
Rakija lozovača 0,03 l 40 95,00 3.800,00
Koka kola 0,25 l 80 150,00 12.000,00
Sok od jabuke 0,25 l 60 120,00 7.200,00
UKUPNO 110.800,00
od toga:
gotovina 90.000,00
kartice 20.800,00
Da bi se proknjižilo razduženje materijala,
pravi se pregled utroška prema normativima:
REKAPITULAR
UTROŠKA
Koli-
čina
Jedinična
cena Ukupno
Tost crni 19 120,00 2.280,00
Pica šunka 9,5 762,73 7.245,94
Sir kačkavalj 9,5 880,00 8.360,00
Kiseli krastavac 1,9 300,00 570,00
Majonez 1,9 600,00 1.140,00
Jaje 190 10,00 1.900,00
Mlevena Robusta 1,62 1.500,00 2.430,00
Šećer kristal 1,45 150,00 217,50
Mleko 9 85,00 765,00
Kolačić 290 5,00 1.450,00
Čaj kesica 20 10,00 200,00
Limun 1 190,00 190,00
Med 20 9,00 180,00
Rakija lozovača 0,03 l 1,2 902,86 1.083,43
Koka-kola 0,25 l 80 55,00 4.400,00
Sok od jabuke 0,25 l 60 45,27 2.716,20
UKUPNO 35.128,07
Utrošak se unosi u analitičke kartice mate-
rijala, npr. kao u tabeli 7. U primeru se utrošak
materijala vodi po prosečnim cenama.
Tabela 7: Utrošak materijala
Samostalni preduzetnik Borka Kokuz, kafe-bar „Poslednja tura”
Ulica bez naziva bb., Radograd
PIB: 1122334455
Analitička kartica materijala
Naziv materijala: Pica šunka
KOLIČINA VREDNOST
Red.
br. Datum Opis Jed.
mere Količina Cena Vrednost upotreba stanje upotreba stanje
54. 3 2.370,00
55. 24. 3. 2019 Nabavka kg 30 760 22.800,00 0 33 0 25.170,00
56. 24. 3. 2019 Potrošnja kg 9,5 762,73 7.245,94 9,5 23,5 7.245,94 17.924,07
Prosečna cena izračunata je kao količnik vrednosti i
količine na stanju zaliha, a prethodi evidentiranju potro-
šnje: 25.170 / 33
34 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Na osnovu dnevnog izveštaja blagajne i sači-
njenog pregleda utroška materijala u finansij-
skom knjigovodstvu evidentiraju se prihodi od
prodaje i utrošak materijala.
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
243 Blagajna 90.000,00
228 Ostala
potraživanja –
platne kartice 20.800,00
614 Prihodi od prodaje
proizvoda i usluga 110.800,00
– za evidenciju dnevnog pazara
2.
511 Troškovi
materijala za
izradu 35.128,07
101 Materijal 35.128,07
-za utrošak materijala
3.
476 Obaveze za porez
na dodatu vrednost
po osnovu prodaje
za gotovinu 18.466,67
614 Prihodi od prodaje
proizvoda i usluga -18.466,67
– za obračunati PDV u dnevnom prometu ugostitelja –
hrana i napici
Bez obzira na to što se u slučaju sopstvene po-
trošnje promet ne evidentira preko fiskalne
kase, neophodno je u analitičkim evidencijama
i finansijskom knjigovodstvu evidentirati na-
stale promene. Promene se knjiže prema inter-
nom dokumentu – internom računu. PDV tretman
zavisi od toga da li je potrošnja izvršena u po-
slovne ili neposlovne namene.
Primer: Sopstvena potrošnja u poslovne
svrhe
Borka Kokuz je u „Poslednjoj turi” počastila
dobavljača iz kompanije „Koka-Kola” i na sastan-
ku ugovorila postavljanje njihovih suncobrana
na terasi. Popili su dve kafe s mlekom i jedan
sok od jabuke.
Borka pravi interni račun.
Samostalni preduzetnik Borka Kokuz, kafe-bar
„Poslednja tura”
Ulica bez naziva bb., Radograd
PIB: 1122334455
Interni račun za sopstvenu potrošnju – 58-pos/19
Opis Količina Cena koštanja /
nabavna cena Ukupno
Kafa sa mlekom 2 19,00 38,00
Sok od jabuke 0,25 1 45,27 45,27
UKUPNO 83,27
Usluge su pružene bez naknade, u poslovne svrhe, na
sastanku sa dobavljačem „Koka-Kola”.
U Radogradu, 25. 3. 2019. godine
Borka Kokuz
U finansijskom knjigovodstvu knjiženje je
sledeće:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
551 Troškovi reprezentacije 83,27
101 Materijal 83,27
– za knjiženje utroška za sopstvenu potrošnju i
reprezentaciju
Pošto se radi o pružanju usluga bez naknade u
poslovne svrhe, promet se ne smatra prometom uz
naknadu (član 5. stav 4. tačka 2) Zakona o PDV-u) i
PDV se ne obračunava, u skladu sa članom 3. tačka
1) Zakona o PDV-u.
Utrošeni materijal razdužuje se i na materi-
jalnim karticama.
Primer: Sopstvena potrošnja u neposlovne
svrhe
Borkin muž je svratio s posla u toku pauze, po-
jeo jedan topli sendvič, popio kafu i koka-kolu,
pozdravio konobara i otišao.
Konobar je napravio interni račun.
Samostalni preduzetnik Borka Kokuz, kafe-bar „Poslednja tura”
Ulica bez naziva bb., Radograd
PIB: 1122334455
Analitička kartica materijala
Naziv pića: Rakija lozovača 1 l
KOLIČINA VREDNOST
Red.
br. Datum Opis Jed.
mere Količina Cena Vrednost upotreba stanje upotreba stanje
24 1,2 1.092,00
25 24. 3. 2019 Nabavka l 3 900,00 2.700,00 0 4,2 0 3.792,00
26 24. 3. 2019 Potrošnja l 1,2 902,86 1.083,43 1,2 3 1.083,43 2.708,57
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 35
RAČUNOVODSTVO
Samostalni preduzetnik Borka Kokuz, kafe-bar
„Poslednja tura”
Ulica bez naziva bb., Radograd
PIB: 1122334455
Interni račun za sopstvenu potrošnju – 24-lp/19
Opis Količina Cena koštanja /
nabavna cena Ukupno
Kafa 1 14,75 14,75
Koka-kola 1 55,00 55,00
Topli sendvič 1 113,00 113,00
Ukupno bez PDV-a 182,75
PDV 36,55
UKUPNO SA PDV-om 219,30
Usluge su pružene bez naknade, u neposlovne svrhe.
Konzumirao: Veselin Kokuz
U Radogradu, 26. 3. 2019. godine
Svetozar Šankić
U finansijskom knjigovodstvu knjiženje je
sledeće:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
723 Lična primanja
poslodavca 219,30
474 PDV po osnovu
sopstvene potrošnje
po opštoj stopi 36,55
101 Materijal 182,75
– za knjiženje sopstvene potrošnje u neposlovne svrhe
Knjiženje ličnih primanja preduzetnika upo-
trebom računa 723 ne umanjuje prihod, što znači
da se na taj način isključuje uticaj uzimanja pre-
duzetnika za lične potrebe na dobit na osnovu
koje se utvrđuje poreska osnovica u poreskom
bilansu. To znači da, pošto uzimanje iz imovi-
ne za lične potrebe preduzetnika nije knjiženo
na teret poslovnih rashoda, nema osnova da se
vrši korekcija u poreskom bilansu, odnosno
nema osnova da se pod rednim brojem 36 obrasca
PB-2 unosi iznos.
U slučaju da je uzimanje iz poslovne imovine
za lične potrebe preduzetnika knjiženo kao po-
slovni rashod, prilikom sastavljanja poreskog
bilansa postoji obaveza usklađivanja prihoda,
odnosno u obrazac PB-2 pod rednim brojem 36
iskazuje se vrednost poslovne imovine koja je
uzeta za lične potrebe.
Nezavisno od načina knjiženja uzimanja iz po-
slovne imovine za lične potrebe preduzetnika,
u momentu uzimanja ne postoji obaveza obračuna
i plaćanja poreza jer se porez plaća preko ukup-
nog rezultata koji preduzetnik utvrđuje prili-
kom sastavljanja poreskog bilansa.
Evidentiranje sitnog inventara i opreme
U sitan inventar spadaju sredstva za rad čiji
je vek trajanja kraći od godinu dana i čija je poje-
dinačna nabavna vrednost manja od propisanog
iznosa (čaše, boce, pribor za jelo, stolnjaci).
Iako spada u sredstva za rad, sitan inventar se
tretira i evidentira kao obrtno sredstvo. Na
primer, ugostitelj je u Pravilniku o računovod-
stvu definisao da je prag razdvajanja osnovnih
sredstava 45.000 dinara. Sredstva koja su pri-
likom nabavke koštala manje od 45.000 dinara
tretiraju se kao sitan inventar i alat, a ne kao
osnovna sredstva. Oprema čija je nabavna vred-
nost iznad definisane granice smatraće se
osnovnim sredstvom pod uslovom da se koristi
duže od godinu dana.
Sitan inventar i ambalaža vode se na kontu 103
– Alat i inventar. Ako se sitan inventar odmah po-
troši (obično se naznači otpis 100%), pri troše-
nju ide direktno na troškove sitnog inventara.
U trenutku stavljanja sitnog inventara u upotre-
bu ugostitelj priznaje trošak.
Primer: Nabavka sitnog inventara
Borka Kokuz je za potrebe kafe-bara „Posled-
nja tura” nabavila jastuke za terasu (50 komada),
za koje je primljen račun u iznosu od 18.000 di-
nara (vrednost jastuka 15.000 dinara, plus 20%
PDV-a u iznosu od 3.000 dinara). Jastuci se od-
mah stavljaju u upotrebu uz jednokratni otpis.
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
103 Alat i inventar 15.000,00
270 Porez na dodatu
vrednost u primlje-
nim fakturama po
opštoj stopi (osim
plaćenih avansa) 3.000,00
435 Dobavljači u zemlji 18.000,00
– za ulaznu fakturu dobavljača jastuka
2.
103 Alat i inventar 15.000,00
515 Troškovi jedno-
kratnog otpisa ala-
ta i inventara 15.000,00
– za jednokratni otpis sitnog inventara – jastuka
Uobičajeno je da se u ugostiteljskim objekti-
ma nalaze i rashladne vitrine i aparati za kafu
koji su vlasništvo neke druge pravne osobe. Ta
se imovina nalazi u poslovnim knjigama drugog
36 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
preduzetnika, pri čemu za nju to društvo iska-
zuje trošak otpisa, odnosno vodi je kao svoje
stalno sredstvo, ali se ne nalazi u prostoru te
pravne osobe, nego u prostoru ugostitelja. To su
najčešće i dobavljači ugostiteljskih društava
za sokove, pivo, vodu, kafu i slično, koji žele da
„njihova” roba koju prodaju
bude pravilno ras-
hlađena i poslužena gostu u skladu sa adekvat-
nim ugostiteljskim uzancama.
Ako dobavljači sopstvena stalna sredstva
(za koja može da se iskaže trošak amortizaci-
je) postavljaju u poslovne objekte ugostitelja i
ako je to postavljanje u neposrednoj vezi s unapređenjem
prodaje proizvoda, robe ili uslu-
ga vlasnika
aparata, ne radi se o usluzi koja je
predmet oporezivanja PDV-om.
Zaključak
Poslovne događaje u računovodstvu ugosti-
teljskog objekta potrebno je svakodnevno
eviden-
tirati. Pre započinjanja delatnosti ugostitelj
treba
da odredi normative utroška namirnica
i pića, a u skladu s tim i prodajne cene.
Prodajne
cene obavezno moraju da se istaknu u cenovniku.
Ugostitelj je i obveznik fiskalizacije i svoje po-
slovanje treba da prilagodi zahtevima
koje pred
njega stavlja Zakon o fiskalizaciji. PS