ISSN 2560-3221

Oznaka: elektronske dopune

  • Poslovanje menjačnica

    Poslovanje menjačnica

    Menjački poslovi su poslovi koji mogu da se obavljaju u skladu sa deviznim propisima, a odnose se na otkup i prodaju strane efektive i čekova koji glase na stranu valutu. Menjačkim poslovima, osim banaka, mogu da se bave i ovlašćeni menjači. Njihov rad je detaljno propisan, odnosno tehnologija njihovog poslovanja strogo je uređena. Ovlašćeni menjači u radu koriste softver koji generiše obrasce i izveštaje koji su osnova za iskazivanje menjačkog posla u poslovnim knjigama. Osim toga, menjačnice obavljaju i druge delatnosti, kao što je pružanje platnih usluga, prodaja elektronskih dopuna za javni prevoz i mobilne telefone, prodaja instant lutrije – srećki. U članku su prikazani postupci računovodstvenog evidentiranja u skladu sa Zakonom o računovodstvu.

    [pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2019%2F06%2FPS3132-12.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]

    RAČUNOVODSTVO
    Dr Marijana Žiravac Mladenović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Poslovni savetnik”
    Poslovanje menjačnica
    Menjački poslovi su poslovi koji mogu da se obavljaju u skladu sa deviznim
    propisima, a odnose se na otkup i prodaju strane efektive i čekova koji glase
    na stranu valutu. Menjačkim poslovima, osim banaka, mogu da se bave i ovla-
    šćeni menjači. Njihov rad je detaljno propisan, odnosno tehnologija njihovog
    poslovanja strogo je uređena. Ovlašćeni menjači u radu koriste softver koji
    generiše obrasce i izveštaje koji su osnova za iskazivanje menjačkog posla u
    poslovnim knjigama. Osim toga, menjačnice obavljaju i druge delatnosti, kao
    što je pružanje platnih usluga, prodaja elektronskih dopuna za javni prevoz i
    mobilne telefone, prodaja instant lutrije – srećki. U članku su prikazani po-
    stupci računovodstvenog evidentiranja u skladu sa Zakonom o računovodstvu.
    Uvod
    Osobe koje rade u računovodstvu ovlašćenog
    menjača ili u agencijama kojima je ovlašćeni
    menjač poverio vođenje poslovnih knjiga u skladu
    sa Zakonom o računovodstvu treba detaljno
    da poznaju uslove i način obavljanja delatnosti
    menjača. To je neophodan preduslov da se dobro
    organizuje računovodstveni proces. Računovođa
    koji poznaje proces i način poslovanja ovlašćenog
    menjača neće biti u mogućnosti da na odgovarajući
    način postavi sistem praćenja poslovnih
    događaja, što posledično dovodi do pogrešnog
    iskazivanja podataka.
    Zakonski okvir za obavljanje delatnosti
    ovlašćenog menjača
    Menjački poslovi su poslovi kupovine od fizičkih
    lica i prodaje tim licima efektivnog
    stranog novca (dalje: efektiva) i čekova koji
    glase na stranu valutu (dalje: čekovi), u skladu
    s propisima.
    Menjačke poslove mogu da obavljaju: banke, rezident
    privredni subjekt koji menjačke poslove
    obavlja na osnovu posebnog zakona kojim se uređuje
    njegova delatnost (javni poštanski operator)
    i rezidenti – pravna lica i preduzetnici
    koji imaju ovlašćenje za obavljanje menjačkih
    poslova.
    S obzirom na to da je predmet istraživanja
    u ovom članku delatnost ovlašćenih menjača,
    korišćenje izraza „menjačnica” ili „menjač” u
    nastavku odnosi se na njega.
    Ovlašćenje za obavljanje menjačkih poslova
    izdaje Narodna banka Srbije.
    U skladu sa Uredbom o klasifikaciji delatnosti
    („Sl. glasnik RS”, br. 54/2010) usluge
    menjačnica
    spadaju u sektor K – Finansijske delatnosti
    i delatnosti osiguranja, pod šifru
    66.12 – Brokerski poslovi s hartijama od vrednosti
    i berzanskom robom.
    Menjačke poslove mogu da obavljaju pravna
    lica i preduzetnici koji su registrovani za te
    poslove, a poslovne knjige za menjačke poslove
    vode na način propisan za vođenje poslovnih
    knjiga za pravna lica i preduzetnike, i to:
    ● ako menjačke poslove obavlja pravno lice koje
    je osnovano kao privredno društvo, odnosno
    preduzetnik, poslovne knjige vodi po Kontnom
    okviru za privredna društva, zadruge i druga
    pravna lica;
    ● ako menjačke poslove obavlja banka ili druga
    finansijska organizacija, knjigovodstvo za ove
    poslove vodi se po Kontnom okviru za banke i
    druge finansijske organizacije.
    Menjačnice koje su registrovane kao preduzetnici
    ne mogu da budu paušalci, što je
    propisano članom 40. stav 2. tačka 2) Zakona o
    porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”,
    broj 24/2001… 113/2017).
    JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 13
    RAČUNOVODSTVO
    Propisi ne omogućavaju menjačnicama otkup
    i prodaju efektive i čekova pravnim licima.
    Obavljanje menjačkih poslova regulisano
    je, pored ostalog, i odredbama člana 39. Zakona
    o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br.
    62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018).
    Poslovanje menjačnica reguliše Narodna
    banka Srbije preko Odluke o
    uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova
    („Sl. glasnik RS”, broj 84/2018 i 86/2018 –
    dalje: Odluka), koja je stupila na snagu 1. 1. 2019.
    godine (osim člana koji se odnosi na korišćenje
    softvera za obavljanje menjačkih poslova
    i članova koji se odnose na izveštavanje, a
    primenjuju se od 1. 7. 2019. godine).
    Menjačnica može da obavlja i druge poslove
    radi sticanja prihoda, a dnevnik blagajne
    za menjačke poslove mora da vodi odvojeno od
    dnevnika blagajne, odnosno od knjigovodstvene
    evidencije za drugu delatnost koju obavlja (član
    21. tačka 8) Odluke).
    Porez na dodatu vrednost ne plaća se (bez
    prava na odbitak prethodnog poreza) u prometu
    novca i kapitala, u skladu sa članom
    25. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl.
    glasnik RS”, br. 84/2004… 30/2018). U slučaju
    da se, pored menjačkih poslova, u menjačnici
    obavljaju i druge delatnosti koje podležu
    porezu na dodatu vrednost, pravo na odbitak
    prethodnog poreza ostvaruje se njegovom podelom
    prema ekonomskoj pripadnosti (putem
    srazmernog poreskog odbitka) na deo koji
    može i na deo koji ne može da se odbije od
    dugovanog poreza.
    Ugovor s bankom u vezi sa obavljanjem
    menjačkih poslova
    U skladu sa članom 8. Odluke ovlašćeni menjač
    je dužan da s bankom zaključi ugovor kojim
    se uređuju njihovi međusobni odnosi u vezi sa
    obavljanjem menjačkih poslova (dalje: ugovor),
    pri čemu isti može da zaključi i s više banaka.
    Pomenuti ugovor naročito sadrži:
    1) poslovno ime i sedište ugovornih strana;
    2) vreme i mesto zaključenja ugovora;
    3) spisak i važeće adrese menjačkih mesta ovlašćenog
    menjača;
    4) način predaje efektivnog stranog novca
    (dalje: efektiva), gotovine u dinarima (dalje:
    gotovina) i čekova koji glase na stranu valutu
    (dalje: čekovi);
    5) obaveze u slučaju utvrđenih razlika – manjka,
    viška, falsifikata i sl.;
    6) obaveze u slučaju raskida ugovora.
    Ugovor obavezno sadrži i odredbu da ne proizvodi
    pravno dejstvo ako privredni subjekt
    nema ovlašćenje.
    U slučaju da ovlašćeni menjač namerava da
    menjačke poslove obavlja i na bankomatu koji je
    odvojen od isplatno–uplatnog blagajničkog mesta
    za bankomat, ugovor sadrži i adresu na kojoj
    se nalazi bankomat, sa naznakom menjačkog mesta
    i isplatno–uplatnog blagajničkog mesta kome
    bankomat i to isplatno–uplatno blagajničko mesto
    pripadaju.
    Ovlašćeni menjač je dužan da ugovor dostavi
    Narodnoj banci Srbije odmah po njegovom zaključenju,
    a najkasnije u roku od pet radnih dana
    od dana tog zaključenja. U slučaju izmene, raskida
    ili prestanka važnosti ugovora, ovlašćeni
    menjač je obavezan da odmah, a najkasnije u roku
    od pet radnih dana od dana nastanka te promene
    obavesti Narodnu banku Srbije i dostavi joj kopiju
    ugovora o izmeni odnosno raskidu ugovora.
    Banka je dužna da vodi evidenciju o zaključenim
    i izmenjenim odnosno raskinutim ugovorima,
    kao i da jednom mesečno Narodnoj banci Srbije
    dostavlja izvod iz te evidencije.
    Uslovi i način obavljanja menjačkih
    poslova
    Otkup, odnosno prodaju efektive i čekova menjač
    obavlja u skladu sa Odlukom o vrstama deviza
    i efektivnog stranog novca koje se kupuju i
    prodaju na deviznom tržištu („Sl. glasnik RS”,
    br. 3/2018). Prema članu 4. te odluke, ovlašćeni
    menjač koji ima zaključen ugovor o obavljanju menjačkih
    poslova s bankom, u skladu s tim ugovorom
    i propisom kojim se uređuju uslovi i način
    obavljanja menjačkih poslova, pri obavljanju menjačkih
    poslova može da kupuje i prodaje sledeće
    vrste efektivnog stranog novca:
    1) australijski dolar (AUD),
    2) kanadski dolar (CAD),
    3) kineski juan ženminbi (CNY),
    14 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    RAČUNOVODSTVO
    4) hrvatsku kunu (HRK),
    5) češku krunu (CZK),
    6) dansku krunu (DKK),
    7) mađarsku forintu (HUF),
    8) japanski jen (JPY),
    9) kuvajtski dinar (KWD),
    10) norvešku krunu (NOK),
    11) rusku rublju (RUB),
    12) švedsku krunu (SEK),
    13) švajcarski franak (CHF),
    14) funtu sterlinga (GBP),
    15) američki dolar (USD),
    16) rumunski lej (RON),
    17) tursku liru (TRY),
    18) bugarski lev (BGN),
    19) konvertibilnu marku (BAM),
    20) evro (EUR),
    21) poljski zlot (PLN).
    Menjač jednom dnevno, na početku svog radnog
    dana, utvrđuje svoju kursnu listu, koja važi
    do objavljivanja njegove naredne kursne liste
    u skladu s kursnom listom za efektivu banke
    s kojom ima zaključen ugovor. U kursnoj listi
    ovlašćenog menjača kupovni kurs po jedinici
    strane valute – evra ne može da bude niži od
    zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru
    koji važi na taj dan za više od 1,25%, odnosno
    prodajni kurs po jedinici strane valute – evra
    ne može da bude viši od zvaničnog srednjeg
    kursa dinara prema evru koji važi na taj dan
    za više od 1,25%. Ovlašćenom menjaču s kojim
    je zaključila ugovor banka svoju važeću kursnu
    listu za efektivu dostavlja u skladu sa ugovorom.
    Prihod od menjačkih poslova
    Poslovanje menjačnice svodi se u najvećem
    delu na otkup i prodaju efektive za gotovinu
    – dinare, što se prati kroz blagajnu koja za poslovanje
    menjačnica ima suštinsku važnost. Kupovina
    efektive od domaćih i stranih fizičkih
    lica vrši se po kupovnom kursu za efektivu koji
    važi na dan otkupa. Prodaja efektive vrši se
    domaćim fizičkim licima po prodajnom kursu
    za efektivu koji važi na dan prodaje.
    Pri obavljanju menjačkih poslova menjač
    primenjuje kupovni odnosno prodajni kurs za
    efektivu i čekove u rasponu između kupovnog i
    prodajnog kursa iz svoje važeće kursne liste za
    efektivu.
    Pri otkupu i prodaji efektive u jednom radnom
    danu menjača najniži prodajni kurs menjača
    po jedinici strane valute za određenu vrstu
    efektive ne može biti jednak njegovom najvišem
    kupovnom kursu za tu vrstu efektive, niti
    niži od tog kursa.
    %Za obavljanje menjačkih poslova menjač
    može da naplati proviziju koja se primenjuje
    na dinarsku protivvrednost efektive,
    odnosno čekova, obračunatu po kupovnom
    odnosno prodajnom kursu koji važi na dan
    otkupa odnosno prodaje. Pri otkupu efektive
    novčanica koje su ispravne u smislu odredaba
    Odluke, odnosno koje su u opticaju, ovlašćeni
    menjač može da naplati od fizičkih lica proviziju
    u iznosu od najviše 1%.
    Ugovorom o obavljanju menjačkih poslova, koji
    zaključuju menjačnice sa bankom, ugovara se provizija
    za obavljanje menjačkih poslova koja se obračunava
    na dinarsku protivvrednost uplaćenih
    deviza, obračunatu po kupovnom kursu banke na
    dan isplate.
    Takođe, menjačnice utvrđuju prihod od provizije
    koju naplaćuju od fizičkih lica po osnovu
    otkupa oštećenih novčanica i vanopticajnih
    novčanica, u visini koju odrede same (u procentu
    koji se primenjuje na dinarsku protivvrednost
    novčanice obračunate po prodajnom kursu
    iz kursne liste za efektivu NBS).
    Prema tome, prihod koji ostvaruje menjačnica
    javlja se u više oblika, i to:
    1) u obliku provizije od banke, koju banka obračunava
    na dinarsku protivvrednost otkupljene
    efektive koju im menjačnica proda u
    propisanom roku;
    2) u obliku provizije koju u utvrđenom procentu
    menjačnica obračunava na svaki posao kupovine
    i prodaje efektive fizičkim licima;
    3) u obliku provizije koju u utvrđenom procentu
    menjačnica obračunava za otkup oštećenih
    novčanica i vanopticajnih novčanica;
    4) u obliku realizovanih pozitivnih kursnih
    razlika između prodajnog i kupovnog kursa
    svih kupovina (isplata) i svih prodaja (uplata)
    efektive.
    Realizovane negativne i pozitivne kursne
    razlike mogu da se utvrde samo ako se u knjigoJUL–
    AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 15
    RAČUNOVODSTVO
    vodstvu vodi analitička evidencija blagajne po
    svim valutama.
    Obaveze menjača
    U skladu sa članom 21. Odluke, menjač je dužan
    da preduzme sledeće radnje:
    1) da na vidnom mestu, ispred prostora gde se
    nalazi menjačko mesto, stavi natpis „MENJAČNICA”
    – na srpskom i na jednom od svetskih jezika;
    2) da sopstvenu kursnu listu istakne tako da ona
    bude vidljiva za stranke;
    3) da na menjačkom mestu ili ispred menjačkog
    mesta istakne lako uočljivo obaveštenje koje
    služi za informisanje građana o najmanjem
    (minimalnom) iznosu koji taj menjač plaća pri
    otkupu, odnosno najvećem (maksimalnom) iznosu
    koji naplaćuje pri prodaji efektive za sve
    valute iz svoje kursne liste (po jedinici strane
    valute), pri čemu najmanji iznos, u smislu
    ove odredbe, predstavlja garantovani iznos
    koji menjač isplaćuje fizičkom licu pri otkupu
    efektive i sastoji se od kupovnog kursa
    za efektivu menjača za tu valutu umanjenog za
    najveći procenat provizije, a najveći iznos, u
    smislu ove odredbe, predstavlja garantovani
    iznos koji menjač naplaćuje od fizičkog lica
    pri prodaji efektive i sastoji se od prodajnog
    kursa menjača za tu efektivu uvećanog za najveći
    procenat provizije;
    4) da na početku radnog vremena istakne obaveštenje
    o visini najvećeg procenta provizije
    tako da ono bude vidljivo za stranke, i to na istom
    mestu i na isti način kao što je istaknuta
    kursna lista, kao i da proviziju naplaćuje do visine
    procenta naznačenog u tom obaveštenju, s
    tim da ovo obaveštenje ne može menjati u toku
    radnog vremena;
    5) da prilikom svake transakcije, radi zaštite
    od falsifikata, postupa na način utvrđen propisom
    kojim se uređuje postupanje s novcem za koji
    postoji sumnja da je falsifikovan;
    6) da sledeće obaveštenje na srpskom i engleskom
    jeziku istakne tako da ono bude vidljivo za
    stranke, kao i da postupi u skladu s njim:
    „VAŽNO OBAVEŠTENJE:
    1. Menjač je obavezan da, pre obavljanja trans-
    akcije, fizičko lice obavesti o ukupnom iznosu
    dinara koje to lice dobija po jedinici strane
    valute koju želi da proda, odnosno o ukupnom
    iznosu dinara koje to lice plaća po jedinici
    strane valute koju želi da kupi, pri čemu ovi
    iznosi moraju biti istovetni ili za fizičko
    lice povoljniji od iznosa istaknutih na reklam-
    noj tabli.
    2. Menjač je obavezan da, kod svake prodaje fi-
    zičkom licu novčanica apoena od 50 i 100 SAD do-
    lara, u potvrdu o prodaji upiše: ime i prezime
    rezidenta – fizičkog lica i njegov jedinstveni
    matični broj građana (JMBG) iz važeće lične kar-
    te ili pasoša, odnosno ime i prezime nereziden-
    ta – fizičkog lica i broj njegove važeće putne
    isprave, kao i serijske brojeve novčanica.
    3. Menjač je obavezan da, kod svake prodaje efek-
    tive fizičkom licu, ako ovo lice to zahteva, u
    potvrdu o prodaji upiše: ime i prezime reziden-
    ta – fizičkog lica i njegov JMBG iz važeće lične
    karte ili pasoša, odnosno ime i prezime nere-
    zidenta – fizičkog lica i broj njegove važeće
    putne isprave, kao i serijske brojeve novčanica.
    Napomena: Podatke iz t. 2. i 3. ovog obave-
    štenja menjač unosi u potvrdu iz tih tačaka
    – radi zaštite fizičkog lica od falsifikata,
    vanopticajnih novčanica i sl.”;
    7) da dnevnik blagajne vodi korišćenjem sof-
    tvera, a u slučaju prekida rada elektronskog sistema
    – da u taj dnevnik unese podatke iz ručno
    izrađenih potvrda o izvršenim otkupu i prodaji
    efektive i čekova odmah posle uspostavljanja
    rada elektronskog sistema; ako banka menjačke
    poslove obavlja na osnovu naloga koji joj fizičko
    lice dostavlja elektronski, dnevnik blagajne sadrži
    i podatke o menjačkim poslovima obavljenim
    na taj način, koji se čuvaju u elektronskoj
    formi;
    8) da dnevnik blagajne za menjačke poslove vodi
    odvojeno od dnevnika blagajne, odnosno od knji-
    govodstvene evidencije za drugu delatnost koju
    obavlja;
    9) da menjačko poslovanje obavlja prema obaveštenju
    o radnom vremenu koje je dostavljeno
    Narodnoj banci Srbije i koje je istaknuto na menjačkom
    mestu;
    10) da prilikom svake transakcije ili prilikom
    više međusobno povezanih transakcija čiji je
    iznos jednak iznosu utvrđenom propisom kojim
    se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja
    terorizma ili je veći od tog iznosa, kao i
    u drugim slučajevima utvrđenim tim propisom
    – postupi u skladu s tim propisom.
    Dalje, u skladu sa tačkom 22) Odluke, ovlašćeni
    menjač dužan je da, pored obaveza propisanih
    tačkom 21) Odluke, ispuni i sledeće obaveze:
    16 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    RAČUNOVODSTVO
    1) da na vidnom mestu pored natpisa „MENJAČNICA”
    istakne naziv menjačnice i naziv osnivača,
    odnosno ime i prezime vlasnika;
    2) da na menjačkom mestu istakne ovlašćenje Narodne
    banke Srbije za to menjačko mesto;
    3) da na menjačkom mestu poseduje kopije važećih
    ugovora s bankom, odnosno bankama;
    4) da otkupljene čekove dostavi banci u roku i na
    način koji su utvrđeni ugovorom;
    5) da na menjačkom mestu drži samo onu gotovinu,
    efektivu i čekove koji su ostvareni menjačkim
    poslovanjem, odnosno namenjeni menjačkom
    poslovanju i koji su propisno evidentirani, uz
    odgovarajuću dokumentaciju;
    6) da ako, pored menjačkog poslovanja, obavlja i
    drugu delatnost, osim kad je ta delatnost pru-
    žanje platnih usluga, obezbedi da se gotovina,
    efektiva i čekovi koji su namenjeni menjačkom
    poslovanju čuvaju na menjačkom mestu odvojeno
    od gotovine, efektive i čekova iz druge delat-
    nosti koja se obavlja na tom mestu, a ako se drže
    u zajedničkoj kasi – da budu odvojeno pakovani
    i obeleženi natpisom „Menjačko poslovanje”;
    7) da obezbedi da stanje gotovine i efektive na
    menjačkom mestu odgovara podacima iz dnevnika
    blagajne tog menjačkog mesta;
    8) da na menjačkom mestu poseduje obaveštenja
    banke, odnosno Narodne banke Srbije koja se
    odnose na strane novčanice, kao i obaveštenja
    banke, odnosno Narodne banke Srbije u vezi sa
    obavljanjem menjačkih poslova;
    9) da na menjačkom mestu poseduje sledeću opremu:
    metalnu kasu, brojačku mašinu, UV lampu i
    savremene uređaje za otkrivanje falsifikata
    (uređaje sa senzorima za markere i magnetnu
    detekciju koji otkrivaju većinu falsifikata
    američkih dolara i uređaje koji otkrivaju falsifikate
    evra);
    10) da na menjačkom mestu poseduje opremu prema
    specifikaciji Narodne banke Srbije, odnosno
    banke za korišćenje softvera;
    11) da na vidnom mestu istakne obaveštenje da je
    objekat pod video-nadzorom;
    12) da obezbedi neprekidno video-snimanje blagajničkog
    mesta, kao i bankomata, video-opremom
    u toku svog radnog vremena, odnosno radnog
    vremena bankomata;
    13) da na menjačkom mestu poseduje video-snimke
    za najmanje deset poslednjih radnih dana, s naznačenim
    tačnim vremenom, koji su sačinjeni u
    toku radnog vremena tog menjačkog mesta i u čijem
    su središtu (fokusu) fizička lica koja vrše
    transakcije;
    14) da video-snimke dostavi samo organu nadležnom
    za vršenje kontrole, odnosno ministarstvu
    nadležnom za unutrašnje poslove, na njegov
    zahtev, kao i fizičkom licu na koje se video-snimak
    odnosi, na njegov zahtev.
    Ovlašćeni menjač na menjačkom mestu može
    da istakne naziv banke, odnosno banaka s kojima
    ima zaključen ugovor.
    Otkupljenu efektivu ovlašćeni menjač može
    da položi na poseban devizni račun u banci,
    otvoren u skladu s Odlukom o uslovima otvaranja
    i načinu vođenja deviznih računa rezidenata,
    kao i dinarskih i deviznih računa nerezidenata
    („Sl. glasnik RS”, br. 51/2015, 82/2017, 69/2018
    i 96/2018) i Odlukom o slučajevima i uslovima
    plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata u efektivnom
    stranom novcu („Sl. glasnik RS”, br.
    51/2015, 3/2016, 29/2016, 91/2016, 24/2017 i 29/2018).
    U skladu sa članom 16. poslednje odluke:
    Menjači, u smislu odluke kojom se uređuju uslo-
    vi i način obavljanja menjačkih poslova, mogu po
    osnovu menjačkih poslova da primaju uplate u
    efektivnom stranom novcu od fizičkog lica,
    da tom licu isplaćuju efektivni strani novac
    i da novac ostvaren po osnovu tih poslova drže
    u svojoj deviznoj blagajni.
    Ovlašćeni menjači mogu u svojoj deviznoj bla-
    gajni držati efektivni strani novac ostvaren
    po osnovu menjačkih poslova samo za obavljanje
    tih poslova.
    Izuzetno od stava 2. ove tačke, ovlašćeni
    menjač koji pruža i platne usluge može u svojoj
    deviznoj blagajni držati efektivni strani no-
    vac ostvaren po osnovu menjačkih poslova i po-
    slova pružanja platnih usluga, a taj novac može
    koristiti samo za obavljanje ovih poslova…
    Banka otkup efektive od ovlašćenog menjača,
    odnosno prodaju efektive ovlašćenom
    menjaču vrši preko pomenutog posebnog deviznog
    računa, u skladu sa ugovorom.
    Banka može, radi obezbeđenja valutne strukture,
    ovlašćenom menjaču s kojim ima zaključen
    ugovor prodati efektivu isključivo za prodaju
    fizičkim licima. Ovlašćeni menjač, radi kupovine
    te efektive, sa svog dinarskog tekućeg
    računa prenosi banci iznos dinarske protivvrednosti
    te efektive. U skladu sa ugovorom
    JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 17
    RAČUNOVODSTVO
    zaključenim s bankom koja mu je prodala efektivu,
    ovlašćeni menjač najkasnije u roku od sedam
    dana od dana ove prodaje mora pomenutoj banci
    da proda efektivu u istom iznosu i istoj valuti
    ili u protivvrednosti te efektive u drugoj valuti.
    Za tako prodatu efektivu banka ovlašćenom
    menjaču isplaćuje dinarsku protivvrednost te
    efektive obračunatu po kursu u rasponu kurseva
    iz kursne liste za efektivu banke koja važi na
    dan otkupa i u skladu sa ugovorom, i to uplatom
    sredstava na njegov tekući račun ili isplatom
    gotovine.
    Ovlašćeni menjač je dužan da najmanje
    jednom nedeljno, a najkasnije
    drugog radnog dana posle isteka nedelje, do
    12.00 časova, banci proda iznos u visini od
    najmanje 80% ukupnog neto otkupa efektive
    ostvarenog u toj nedelji – bez obzira na strukturu
    te efektive po vrstama valuta, u skladu
    sa ugovorom. Banke su dužne da otkupe tu efektivu.
    Efektiva se banci prodaje sa posebnog
    deviznog računa ovlašćenog menjača, a banka
    mu za otkupljenu efektivu isplaćuje dinarsku
    protivvrednost navedene efektive, obračunatu
    po kursu u rasponu kurseva iz kursne liste
    za efektivu banke koja važi na dan otkupa
    i u skladu sa ugovorom.
    Ako je u prethodnoj nedelji imao višak dinara
    iznad trostrukog prosečnog iznosa dinara
    kojim je vršen otkup efektive u mesecu s naj-
    višim otkupom u prethodnih dvanaest meseci,
    odnosno od početka obavljanja delatnosti ako
    radi kraće od dvanaest meseci – ovlašćeni menjač
    dužan je da taj višak uplati na račun u banci
    najkasnije drugog radnog dana posle isteka nedelje,
    do 12.00 časova.
    Višak dinara izračunava se tako što se od
    stanja dinara u blagajni na kraju svakog radnog
    dana ovlašćenog menjača u prethodnoj nedelji
    oduzima trostruki prosečni dnevni iznos dinara
    kojim je vršen otkup efektive u mesecu s
    najvećim otkupom u prethodnih dvanaest meseci,
    a zatim se tako dobijeni iznosi sabiraju ako
    su pozitivni, odnosno oduzimaju ako su negativni
    – pri čemu višak dinara neće postojati ako
    ukupan iznos dobijen na način iz ovog stava nije
    pozitivan.
    Primer: Obračun viška dinara
    Ovlašćeni menjač je najveći otkup efektive u
    proteklih 12 meseci ostvario u decembru 2018.
    godine:
    Red.
    br. Opis Iznos
    1. Ukupan iznos dinara kojima je vršen
    otkup efektivnog stranog novca u
    decembru 2018. godine 21.000.000
    2. Broj radnih dana u decembru 2018.
    godine 21
    3. Prosečan dnevni iznos dinara kojima
    je vršen otkup efektive u decembru
    2018. godine (red. br. 1 / red. br. 2) 1.000.000
    4. Trostruki prosečni iznos dinara
    kojima je vršen otkup efektive u
    decembru 2018. godine (red. br. 3 × 3) 3.000.000
    Na osnovu toga računa potencijalni višak
    dinara:
    Datum
    Stanje dinara
    u blagajni na
    kraju dana
    Trostruki prosečni
    dnevni iznos dinara
    kojim je vršen otkup
    efektive u mesecu sa
    najvećim otkupom
    Razlika Kumulativno
    6. 5. 2019. 1.000.000 3.000.000 –2.000.000 –2.000.000
    7. 5. 2019. 2.000.000 3.000.000 –1.000.000 –3.000.000
    8. 5. 2019. 3.500.000 3.000.000 500.000 –2.500.000
    9. 5. 2019. 4.000.000 3.000.000 1.000.000 –1.500.000
    10. 5. 2019. 5.000.000 3.000.000 2.000.000 500.000
    Ukupan iznos je
    pozitivan, što
    znači da je menjač
    obavezan da uplati
    višak dinara
    najkasnije do utorka
    14. 5. 2019, do 12.00
    Ovo je iznos viška dinara časova
    Ovlašćeni menjač koji je gotovinu i efektivu
    evidentirao kao izlaz iz blagajne radi uplate
    na račun u banci – dužan je da tu uplatu izvrši u
    toku tog radnog dana, a najkasnije narednog radnog
    18 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    RAČUNOVODSTVO
    dana, pri čemu evidentiranje izlaza iz blagajne
    prati potvrda o izlazu dinara i/ili efektive.
    I obrnuto, ovlašćeni menjač koji je gotovinu i
    efektivu podigao s računa u banci, dužan je da tu
    gotovinu i efektivu unese u blagajnu i evidentira
    u toku tog radnog dana, a najkasnije narednog radnog
    dana, pri čemu evidentiranje ulaza u blagajnu
    prati potvrda o ulazu dinara i/ili efektive.
    Putujući menjač je radnik ovlašćenog menjača
    koji je povezan sa isplatno–uplatnim blagajničkim
    mestom u pogledu snabdevanja gotovinom i
    efektivom i vraćanja otkupljene efektive ili
    viška gotovine, pri čemu i putujući menjač i isplatno–
    uplatno blagajničko mesto pripadaju istom
    menjačkom mestu u smislu vođenja dnevnika
    blagajne i izveštavanja o obavljenim menjačkim
    poslovima. Putujući menjač menjačke poslove obavlja
    na teritoriji Republike Srbije u prevoznom
    sredstvu u putničkom saobraćaju ili na privrednim,
    turističkim ili sličnim manifestacijama,
    odnosno na određenom prostoru, kad se zbog prirode
    tih manifestacija ili prostora menjački
    poslovi ne mogu obavljati putem privremenog
    blagajničkog mesta.
    Privremeno blagajničko mesto prostorno je
    i organizaciono odvojeno od isplatno–uplatnog
    blagajničkog mesta s kojim je povezano u pogledu
    snabdevanja gotovinom i efektivom i povlačenja
    otkupljene efektive i/ili viška gotovine.
    Privremeno blagajničko mesto odvojeno je i od
    menjačkog mesta, s tim da i privremeno blagajničko
    mesto i isplatno–uplatno blagajničko mesto
    pripadaju istom menjačkom mestu u smislu
    vođenja dnevnika blagajne i izveštavanja o obavljenim
    menjačkim poslovima. Na privremenom
    blagajničkom mestu menjački poslovi obavljaju se
    na prostoru na kome ne postoji stalna potražnja
    za menjačkim uslugama ili na prostoru na kome
    se održavaju privredne, turističke i slične manifestacije,
    i to u unapred određenom periodu,
    koji zavisi od vremena održavanja određene manifestacije,
    a ne može biti duži od mesec dana.
    Blagajničko poslovanje u menjačnici
    Transakcije menjačkog poslovanja odvijaju se
    preko blagajne. U blagajničkom poslovanju razlikuju
    se termini „kasa” i „blagajna”. Kasa je mesto
    gde se fizički drži novac, a blagajna je mesto
    gde je na osnovu obavljenih transakcija moguće
    uporediti softversko stanje i stvarno stanje u
    kasi.
    Operacije preko blagajne mogu biti: ot-
    kup, prodaja, predaja banci, uplata na račun,
    isplata sa računa, interna isplata i interna
    uplata.
    Prilikom blagajničkog poslovanja menjač
    mora posebno da vodi dinarsku i deviznu
    blagajnu i o tome za potrebe računovodstvenog
    evidentiranja štampa sledeće izveštaje:
    ● Zbirni dnevnik dinarske blagajne,
    ● Zbirni dnevnik blagajne – efektiva,
    ● Knjigovodstveni kursni izveštaj – Otkup
    efektive,
    ● Knjigovodstveni kursni izveštaj – Prodaja
    efektive,
    ● Knjigovodstveni kursni izveštaj – Predaja
    efektive,
    ● Izveštaj – Uplata na račun,
    ● Izveštaj – Isplata sa računa,
    ● Izveštaj – Interni ulaz dinara,
    ● Izveštaj – Interni izlaz dinara i
    ● Izveštaj o otkupu oštećenih novčanica.
    O izvršenim otkupu i prodaji efektive i čekova
    menjač korišćenjem softvera izdaje potvrdu,
    koja ima najmanje jednu kopiju. Original ove
    potvrde menjač predaje rezidentu – fizičkom
    licu, odnosno nerezidentu – fizičkom licu, a
    kopiju, bez obzira na medij na kome se nalazi,
    čuva do isteka zakonom utvrđenog roka za čuvanje
    dokumentacije koja je osnov za evidentiranje
    poslovnih promena u dnevniku blagajne. Tačka
    23) Odluke propisuje obavezni sadržaj potvrde.
    Dnevnik blagajne je poslovna knjiga koja se
    vodi korišćenjem softvera po svakom menjačkom
    mestu menjača posebno za menjačke poslove,
    nezavisno od računovodstvenog sistema koji
    koristi.
    Dnevnik blagajne o obavljenim menjačkim poslovima
    obavezno sadrži:
    1) naziv menjača;
    2) vrstu valute, iznos u valuti, kurs, obračunatu
    dinarsku protivvrednost, iznos obračunate
    provizije i ukupan iznos dinara;
    3) početno stanje efektive i gotovine i njihovo
    stanje na kraju dana;
    4) serijske brojeve potvrda o kupovini odnosno
    prodaji i podatke o drugim transakcijama na
    blagajničkom mestu;
    5) vreme izvršene transakcije;
    JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 19
    RAČUNOVODSTVO
    6) šifru osnova kupovine odnosno prodaje
    (efektiva, čekovi);
    7) mesto i datum izvršene transakcije.
    Podaci u dnevniku blagajne unose se hronološki,
    prema redosledu transakcija, i moraju
    odgovarati podacima o iznosima otkupljene odnosno
    prodate efektive i čekova, kao i podacima
    o drugim transakcijama na blagajničkom
    mestu/blagajničkim mestima – po vrsti transakcije
    i iznosima, prema pojedinačnim potvrdama.
    Ovlašćeni menjač na kraju svakog radnog dana
    zaključuje dnevnik blagajne, koji sadrži potpis
    ovlašćenog menjača ili lica koje on ovlasti, i
    čuva ga u štampanom obliku do isteka zakonom
    utvrđenog roka za čuvanje poslovnih knjiga.
    Ovlašćeni menjač dužan je da stanje gotovine i
    efektive u dnevniku blagajne svakog dana sravnjuje
    sa stvarnim stanjem gotovine i efektive u
    kasi, o čemu mora da poseduje pismeni dokaz.
    Za potrebe računovodstvenog evidentiranja
    na kraju svakog dana ovlašćeni
    menjač izrađuje Zbirni dnevnik dinarske blagajne
    i Zbirni dnevnik blagajne – efektiva.
    Ovlašćeni menjač može da prenosi gotovinu
    i efektivu između više blagajničkih mesta jednog
    menjačkog mesta, odnosno između više menjačkih
    mesta, kao i između isplatno–uplatnog
    blagajničkog mesta i bankomata jednog menjačkog
    mesta, odnosno privremenog blagajničkog mesta
    u toku jednog svog radnog dana. Prenos mora da
    prati potvrda o internom izlazu odnosno ulazu
    gotovine i efektive, kao i dokument s popisom
    specifikovanih iznosa po valutama u efektivi
    i iznosa u gotovini koji su predmet prenosa,
    koji je na oba blagajnička, odnosno menjačka
    mesta potpisao ovlašćeni menjač ili lice koje
    on ovlasti. Potvrda o internom izlazu odnosno
    ulazu gotovine i efektive sadrži vreme i datum
    tog izlaza odnosno ulaza. Potvrde i dokument
    ovlašćeni menjač dužan je da čuva na oba
    menjačka mesta, odnosno na isplatno–uplatnom
    blagajničkom mestu.
    Knjiženje poslovnih promena u
    menjačnicama
    Menjačnica može da obavlja i druge poslove
    radi sticanja prihoda, a dnevnik blagajne
    za menjačke poslove mora da vodi odvojeno od
    dnevnika blagajne, odnosno od knjigovodstvene
    evidencije za drugu delatnost koju obavlja (član
    21. tačka 8) Odluke).
    Odvojeno praćenje menjačkih poslova od drugog
    poslovanja koje ovlašćeni menjač obavlja
    podrazumeva da se u glavnoj knjizi obezbedi analitičko
    praćenje blagajne menjačnice i drugih
    računa na kojima se iskazuju poslovne promene
    po osnovu poslovanja menjačnice.
    U vezi sa vođenjem poslovnih knjiga ovlašćenih
    menjača, NBS – Sektor za devizne poslove
    i odnose sa inostranstvom dao je mišljenje
    br. II–4/761/03/SMS od 17. marta 2003. godine,
    prema kojem se odvojeno praćenje menjačkih poslova
    od drugih poslova obezbeđuje uvođenjem
    analitičkih
    računa u okviru računa na kojima
    se evidentiraju sredstva u blagajni, tako da se
    obezbedi transparentno sagledavanje sredstava
    po menjačkim poslovima, a posebno imajući u
    vidu kontrolu obavljanja menjačkih poslova koju
    će sprovoditi inspektori NBS.
    Računovodstvo treba dnevno da prati ukupne
    promene po svakoj pojedinoj valuti u deviznoj
    blagajni i da te promene vezuje za promene u
    dinarskoj blagajni menjačnice. Za potrebe računovodstvenog
    praćenja potrebno je da se račun
    246 – Devizna blagajna, propisan članom 20. Pravilnika
    o Kontnom okviru i sadržini računa u
    Kontnom planu za privredna društva, zadruge
    i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 95/2014),
    raščlani na analitičke račune blagajne po stranim
    valutama, kao na primer:
    24600 – Devizna blagajna menjačnice (978 – EUR),
    24601 – Devizna blagajna menjačnice (036 – AUD),
    24602 – Devizna blagajna menjačnice (124 – CAD),
    24603 – Devizna blagajna menjačnice (191 – HRK),
    24604 – Devizna blagajna menjačnice (203 – CZK),
    24605 – Devizna blagajna menjačnice (208 – DKK),
    24606 – Devizna blagajna menjačnice (348 – HUF),
    24607 – Devizna blagajna menjačnice (392 – JPY),
    24608 – Devizna blagajna menjačnice (414 – KWD),
    24609 – Devizna blagajna menjačnice (578 – NOK),
    24610 – Devizna blagajna menjačnice (752 – SEK),
    24611 – Devizna blagajna menjačnice (756 – CHF),
    24612 – Devizna blagajna menjačnice (826 – GBP),
    24613 – Devizna blagajna menjačnice (840 – USD),
    24614 – Devizna blagajna menjačnice (977 – BAM),
    24615 – Devizna blagajna menjačnice (985 – PLN),
    24616 – Devizna blagajna menjačnice (156 – CNY),
    24617 – Devizna blagajna menjačnice (643 – RUB),
    20 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    RAČUNOVODSTVO
    24618 – Devizna blagajna menjačnice (946 – RON),
    24619 – Devizna blagajna menjačnice (949 – TRY),
    24620 – Devizna blagajna menjačnice (975 – BGN).
    Za dinarsku blagajnu u menjačnici mogu da se
    koriste sledeći analitički računi:
    2430 – Dinarska blagajna za menjačke poslove,
    24301 – Dinarska blagajna za menjačko mesto 01,
    24302 – Dinarska blagajna za menjačko mesto 02,
    …….
    2431 – Dinarska blagajna za ostalo poslovanje.
    Knjiženja u menjačnici mogu biti:
    Opis Duguje Potražuje
    Podizanje gotovine sa tekućeg računa
    u dinarsku blagajnu 243 – Dinarska blagajna 241 – Tekući račun
    Uplata gotovine na tekući račun 241 – Tekući račun 243 – Dinarska blagajna
    Interni prenos iz blagajne menjačkog
    mesta 01 u blagajnu menjačkog mesta 02
    24302 – Dinarska blagajna menjačkog
    mesta 2
    24301 – Dinarska blagajna menjačkog
    mesta 1
    Otkup efektive – nastala je pozitivna
    kursna razlika
    Analitički račun efektive u deviznoj
    blagajni 246 – Devizna blagajna
    243 – Dinarska blagajna
    663 – Pozitivne kursne razlike
    Otkup efektive – nastala je negativna
    kursna razlika
    Analitički račun efektive u deviznoj
    blagajni 246 – Devizna blagajna 243 – Dinarska blagajna
    563 – Negativne kursne razlike
    Prodaja efektive – nastala je
    pozitivna kursna razlika 243 – Dinarska blagajna
    Analitički račun efektive u deviznoj
    blagajni 246 – Devizna blagajna
    663 – Pozitivne kursne razlike
    Prodaja efektive – nastala je
    negativna kursna razlika
    243 – Dinarska blagajna Analitički račun efektive u deviznoj
    563 – Negativne kursne razlike blagajni 246 – Devizna blagajna
    Predaja efektive banci
    – prenos efektive iz blagajne na
    poseban devizni račun
    – prenos sa posebnog deviznog računa
    banci
    – nastale kursne razlike (negativne
    ili pozitivne)
    244 – Devizni račun
    241 – Tekući račun
    563 – Negativne kursne razlike
    Analitički račun efektive u deviznoj
    blagajni na računu 246 – Devizna
    blagajna
    244 – Devizni račun
    663 – Pozitivne kursne razlike
    Efektiva se u knjigovodstvenim eviden-
    cijama iskazuje po zvaničnom srednjem kursu
    dinara koji Narodna banka Srbije objavljuje
    svakog radnog dana. Protivvrednost otkuplje-
    ne odnosno prodate efektive iskazuje se po
    kursu po kome je transakcija sprovedena.
    Transakcija Devizna
    blagajna
    Devizni
    račun
    Dinarska
    blagajna
    Tekući
    račun
    Otkup efektive D – P –
    Prodaja efektive P – D –
    Predaja efektive P D zatim P – D
    Na početku svakog radnog dana potrebno je da
    se izvrši preračun stanja efektive u deviznoj
    blagajni na zvanični srednji kurs koji se primenjuje
    tog dana. Na osnovu ovog preračuna nastaju
    kursne razlike koje mogu biti:
    ● pozitivne – kada je zvanični srednji kurs tekućeg
    dana viši u odnosu na zvanični srednji
    kurs po kojem je obračunata preneta efektiva
    (od prethodnog radnog dana); knjiženje:
    duguje analitički račun strane efektive
    u okviru računa 246 – Devizna blagajna, potražuje
    663 – Pozitivne kursne razlike;
    ● negativne – kada je zvanični srednji kurs
    tekućeg dana niži u odnosu na zvanični
    srednji kurs po kojem je iskazana vrednost
    prenete efektive; knjiženje: duguje 563 –
    Negativne kursne razlike, duguje (storno)
    analitički račun strane efektive u okviru
    računa 246 – Devizna blagajna.
    Po zvaničnom
    srednjem kursu
    Po kursu
    transakcije
    JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 21
    RAČUNOVODSTVO
    Primer: Računovodstveno evidentiranje menjačkih poslova
    Valutko Kursić, zaposlen u menjačnici „Devize, devize”, otvorio je menjačnicu i tog jutra, 15. maja
    2019. godine, pa je arhivirao u sistem Kursnu listu Narodne banke Srbije br. 89.
    KURSNA LISTA BR. 89
    ZA DEVIZE
    FORMIRANA NA DAN 15. 5. 2019. GODINE
    ŠIFRA
    VALUTE NAZIV ZEMLJE OZNAKA
    VALUTE VAŽI ZA KUPOVNI
    KURS
    PRODAJNI
    KURS SREDNJI KURS
    978 EMU EUR 1 117,6057 118,3135 117,9596
    36 Australija AUD 1 72,6454 73,0826 72,864
    124 Kanada CAD 1 77,9052 78,374 78,1396
    156 Kina CNY 1 15,2554 15,3472 15,3013
    191 Hrvatska HRK 1 15,8582 15,9536 15,9059
    203 Češka Republika CZK 1 4,5649 4,5923 4,5786
    208 Danska DKK 1 15,7475 15,8423 15,7949
    348 Mađarska HUF 100 36,2142 36,4322 36,3232
    392 Japan JPY 100 95,6611 96,2367 95,9489
    414 Kuvajt KWD 1 344,6826 346,757 345,7198
    578 Norveška NOK 1 11,9983 12,0705 12,0344
    643 Ruska Federacija RUB 1 1,6143 1,6241 1,6192
    752 Švedska SEK 1 10,9182 10,984 10,9511
    756 Švajcarska CHF 1 103,9655 104,5911 104,2783
    826 Velika Britanija GBP 1 135,4436 136,2588 135,8512
    840 SAD USD 1 104,9114 105,5428 105,2271
    946 Rumunija RON 1 24,6874 24,836 24,7617
    949 Turska TRY 1 17,3069 17,4111 17,359
    975 Bugarska BGN 1 60,1309 60,4927 60,3118
    977 Bosna i Hercegovina BAM 1 60,1309 60,4927 60,3118
    985 Poljska PLN 1 27,2797 27,4439 27,3618
    Nakon toga objavio je svoju kursnu listu za taj dan:
    Menjačnica „Devize, devize”
    FORMIRANA NA DAN 15. 5. 2019. GODINE
    Valuta Oznaka Kupovni Prodajni
    Evro EUR 117,1500 118,5000 0,69% 0,46%
    Američki dolar USD 103,0000 106,9500 2,12% 1,64%
    Švajcarski franak CHF 101,5500 105,7000 2,62% 1,36%
    Australijski dolar AUD 69,2500 73,9500 4,96% 1,49%
    Kanadski dolar CAD 74,2500 79,3500 4,98% 1,55%
    Hrvatska kuna HRK 14,6400 15,9500 7,96% 0,28%
    Danska kruna DKK 15,0100 15,8500 4,97% 0,35%
    Mađarska forinta HUF 0,3345 0,3650 7,90% 0,50%
    Norveška kruna NOK 11,4400 12,0500 4,94% 0,13%
    Švedska kruna SEK 10,4100 11,0000 4,94% 0,45%
    Funta sterlinga GBP 132,0000 138,9500 2,83% 2,28%
    Konvertibilna marka BAM 56,7000 61,7000 5,99% 2,30%
    Ruska rublja RUB 1,4454 1,7400 10,73% 7,46%
    Kineski juan CNY 14,3154 16,1400 6,44% 5,48%
    Japanski jen JPY 0,9025 1,0074 5,94% 4,99%
    Poljski zlot PLN 26,0073 28,0400 4,95% 2,48%
    Češka kruna CZK 4,3560 4,6900 4,86% 2,43%
    Turska lira TRY 15,4737 19,0900 10,86% 9,97%
    22 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    RAČUNOVODSTVO
    1. Na osnovu naloga za podizanje gotovine podigao je gotovinu sa tekućeg računa i zadužio dinarsku
    blagajnu u iznosu od 18.000.000 dinara.
    2. Početno stanje efektive preračunao je na novi srednji kurs, na osnovu zvaničnog srednjeg kursa
    Narodne banke Srbije za 15. maj 2019. godine.
    Šifra
    valute
    Oznaka
    valute
    Početno
    stanje
    Srednji kurs
    NBS 14. 5.
    2019.
    Protivvrednost po
    srednjem kursu na
    dan 14. 5. 2019.
    Srednji kurs
    NBS 15. 5.
    2019.
    Protivvrednost po
    srednjem kursu na
    dan 15. 5. 2019
    Kursna
    razlika
    978 EUR 41.590,00 117,9445 4.905.311,76 117,9596 4.905.939,76 628,01
    36 AUD 5.800,00 72,9430 423.069,40 72,8640 422.611,20 –458,20
    124 CAD 400,00 77,9129 31.165,16 78,1396 31.255,84 90,68
    191 HRK 980,00 15,9150 15.596,70 15,9059 15.587,78 –8,92
    208 DKK 9.100,00 15,7929 143.715,39 15,7949 143.733,59 18,20
    752 SEK 421.000,00 10,9499 4.609.907,90 10,9511 4.610.413,10 505,20
    756 CHF 13.450,00 104,2253 1.401.830,29 104,2783 1.402.543,14 712,85
    826 GBP 390,00 135,9606 53.024,63 135,8512 52.981,97 –42,67
    840 USD 14.250,00 104,9235 1.495.159,88 105,2271 1.499.486,18 4.326,30
    977 BAM 1.210,00 60,3041 72.967,96 60,3118 72.977,28 9,32
    Ukupno 13.151.749,06 13.157.529,83 5.780,77
    3. U toku dana Vlatko je vršio otkup efektive, o čemu je sastavio Knjigovodstveni kursni izveštaj
    – Otkup efektive:
    Knjigovodstveni kursni izveštaj – Otkup efektive
    na dan 15. 5. 2019. godine
    Šifra
    valute
    Oznaka
    valute
    Iznos
    valute Kurs
    Iznos dinara
    po kursu
    transakcije
    Kurs
    Iznos dinara po
    srednjem zvaničnom
    kursu
    Kursna
    razlika
    978 EUR 112.580,00 117,1500 13.188.747,00 117,9596 13.279.891,77 –91.144,77
    36 AUD 3.300,00 69,2500 228.525,00 72,8640 240.451,20 –11.926,20
    124 CAD 2.500,00 74,2500 185.625,00 78,1396 195.349,00 –9.724,00
    191 HRK 2.800,00 14,6400 40.992,00 15,9059 44.536,52 –3.544,52
    756 CHF 5.700,00 101,5500 578.835,00 104,2783 594.386,31 –15.551,31
    826 GBP 780,00 132,0000 102.960,00 135,8512 105.963,94 –3.003,94
    840 USD 81.900,00 103,0000 8.435.700,00 105,2271 8.618.099,49 –182.399,49
    977 BAM 9.800,00 56,7000 555.660,00 60,3118 591.055,64 –35.395,64
    UKUPNO 23.317.044,00 23.669.733,86 –352.689,86
    Zbirni iznos za
    knjiženje (P) 243
    Pojedinačni iznosi za knjiženje (D) 246
    X (devizna blagajna za svaku valutu)
    JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 23
    RAČUNOVODSTVO
    4. U toku dana vršio je i prodaju efektive, o čemu je sastavio Knjigovodstveni kursni izveštaj
    – Prodaja efektive:
    Knjigovodstveni kursni izveštaj – Prodaja efektive
    na dan 15. 5. 2019. godine
    Šifra
    valute
    Oznaka
    valute
    Iznos
    valute Kurs
    Iznos dinara
    po kursu
    transakcije
    Kurs
    Iznos dinara po
    srednjem zvaničnom
    kursu
    Kursna
    razlika
    978 EUR 17.000,00 118,5000 2.014.500,00 117,9596 2.005.313,20 9.186,80
    191 HRK 500,00 15,9500 7.975,00 15,9059 7.952,95 22,05
    756 CHF 5.500,00 105,7000 581.350,00 104,2783 573.530,65 7.819,35
    826 GBP 200,00 138,9500 27.790,00 135,8512 27.170,24 619,76
    840 USD 29.000,00 106,9500 3.101.550,00 105,2271 3.051.585,90 49.964,10
    977 BAM 900,00 61,7000 55.530,00 60,3118 54.280,62 1.249,38
    UKUPNO 5.788.695,00 5.719.833,56 68.861,44
    5. Na kraju dana predao je otkupljenu efektivu banci, u skladu sa sklopljenim ugovorom.
    Knjigovodstveni kursni izveštaj – Predaja efektive
    na dan 15. 5. 2019. godine
    Šifra
    valute
    Oznaka
    valute
    Iznos
    valute Kurs banke Iznos dinara po
    kursu transakcije
    Kurs
    zvanični
    srednji
    Iznos dinara
    po srednjem
    zvaničnom kursu
    Kursna
    razlika
    978 EUR 50.000,00 118,6000 5.930.000,00 117,9596 5.897.980,00 32.020,00
    191 HRK 3.000,00 15,2000 45.600,00 15,9059 47.717,70 –2.117,70
    840 USD 52.000,00 104,0000 5.408.000,00 105,2271 5.471.809,20 –63.809,20
    977 BAM 9.000,00 58,0000 522.000,00 60,3118 542.806,20 –20.806,20
    752 SEK 421.000,00 10,9100 4.593.110,00 10,9511 4.610.413,10 –17.303,10
    208 DKK 9.100,00 15,0000 136.500,00 15,7949 143.733,59 –7.233,59
    36 AUD 4.000,00 69,3500 277.400,00 72,8640 291.456,00 –14.056,00
    124 CAD 2.500,00 74,3000 185.750,00 78,1396 195.349,00 –9.599,00
    UKUPNO 17.098.360,00 17.201.264,79 –102.904,79
    Zbirni iznos za
    knjiženje (D) 243
    Pojedinačni iznosi za knjiženje (P) 246
    X (devizna blagajna za svaku valutu)
    24 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    RAČUNOVODSTVO
    Knjiženje u Dnevniku na dan 15. 5. 2019. godine
    Red.
    br. Konto Opis Dug. Potr.
    1.
    24301 Dinarska blagajna za menjačko mesto 01 18.000.000
    2410 Tekući (poslovni) račun 18.000.000
    – za podignutu gotovinu sa računa i unos u blagajnu
    2.
    24600 Devizna blagajna menjačnice (978 – EUR) 628,01
    24601 Devizna blagajna menjačnice (036 – AUD) –458,20
    24602 Devizna blagajna menjačnice (124 – CAD) 90,68
    24603 Devizna blagajna menjačnice (191 – HRK) –8,92
    24605 Devizna blagajna menjačnice (208 – DKK) 18,20
    24610 Devizna blagajna menjačnice (752 – SEK) 505,20
    24611 Devizna blagajna menjačnice (756 – CHF) 712,85
    24612 Devizna blagajna menjačnice (826 – GBP) –42,67
    24613 Devizna blagajna menjačnice (840 – USD) 4.326,30
    24614 Devizna blagajna menjačnice (977 – BAM) 9,32
    663 Pozitivne kursne razlike 5.780,77
    – za preračun početnog stanja na zvanični srednji kurs 15. 5. 2019.
    3.
    24600 Devizna blagajna menjačnice (978 – EUR) 13.279.891,77
    24601 Devizna blagajna menjačnice (036 – AUD) 240.451,20
    24602 Devizna blagajna menjačnice (124 – CAD) 195.349,00
    24603 Devizna blagajna menjačnice (191 – HRK) 44.536,52
    24611 Devizna blagajna menjačnice (756 – CHF) 594.386,31
    24612 Devizna blagajna menjačnice (826 – GBP) 105.963,94
    24613 Devizna blagajna menjačnice (840 – USD) 8.618.099,49
    24614 Devizna blagajna menjačnice (977 – BAM) 591.055,64
    24301 Dinarska blagajna za menjačko mesto 01 23.317.044,00
    663 Pozitivne kursne razlike 352.689,86
    – za izvršeni otkup efektive
    4.
    24301 Dinarska blagajna za menjačko mesto 01 5.788.695,00
    24600 Devizna blagajna menjačnice (978 – EUR) 2.005.313,20
    24603 Devizna blagajna menjačnice (191 – HRK) 7.952,95
    24611 Devizna blagajna menjačnice (756 – CHF) 573.530,65
    24612 Devizna blagajna menjačnice (826 – GBP) 27.170,24
    24613 Devizna blagajna menjačnice (840 – USD) 3.051.585,90
    24614 Devizna blagajna menjačnice (977 – BAM) 54.280,62
    663 Pozitivne kursne razlike 68.861,44
    – za izvršenu prodaju efektive
    5.
    244 Devizni račun 17.201.264,79
    24600 Devizna blagajna menjačnice (978 – EUR) 5.897.980,00
    24603 Devizna blagajna menjačnice (191 – HRK) 47.717,70
    24613 Devizna blagajna menjačnice (840 – USD) 5.471.809,20
    24614 Devizna blagajna menjačnice (977 – BAM) 542.806,20
    24610 Devizna blagajna menjačnice (752 – SEK) 4.610.413,10
    24605 Devizna blagajna menjačnice (208 – DKK) 143.733,59
    24601 Devizna blagajna menjačnice (036 – AUD) 291.456,00
    24602 Devizna blagajna menjačnice (124 – CAD) 195.349,00
    – za polog efektive iz blagajne na devizni račun
    5a
    2410 Tekući (poslovni) račun 17.098.360,00
    563 Negativne kursne razlike 102.904,79
    244 Devizni račun 17.201.264,79
    – za predaju efektive banci
    JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 25
    RAČUNOVODSTVO
    Zbirni dnevnik dinarske blagajne
    Dinari na dan 15. 5. 2019. godine
    Red.
    br. Opis Ulaz Izlaz
    1. Početno stanje 25.657.529,83
    2. Ulaz dinara sa računa 18.000.000,00
    3. Ulaz dinara isplaćenih na blagajni NBS
    4. Ulaz dinara iz otvorene ostave za menjače kod NBS
    5. Interni ulaz dinara
    6. Ukupno uplate po osnovu prodaje efektive 5.788.695,00
    7. Ukupno naplaćena provizija po osnovu prodaje efektive
    8. Ukupno isplate po osnovu otkupa efektive i čekova 23.317.044,00
    9. Ukupno naplaćena provizija po osnovu otkupa efektive
    10. Ukupno naplaćena provizija po osnovu otkupa IN VALUTA
    11. Ukupno naplaćena provizija po osnovu otkupa oštećene efektive
    12 Ukupno naplaćena provizija po osnovu otkupa vanopticajne efektive
    13 Ukupno naplaćena provizija po osnovu zamene oštećene efektive
    14 Ukupno naplaćena provizija po osnovu zamene vanopticajne efektive
    15 Interni izlaz dinara
    16 Izlaz dinara radi kupovine efektive od banke
    17 Izlaz dinara po osnovu uplate na tekući račun
    18 Izlaz dinara po osnovu polaganja u otvorenu ostavu
    19 Izlaz dinara po osnovu isknjižavanja provizije
    20 Izlaz dinara po osnovu kursne razlike
    Ukupno ulaz = 1 + 2 + 3 + 4 + 5 + 6 + 7 + 9 + 1 0 + 1 1 + 1 2 + 1 3 + 1 4)
    Ukupno izlaz = 8 + 15 + 16 + 17 + 18 + 19) 49.446.224,83 23.317.044,00
    21 Stanje blagajne na dan (ukupno ulaz – ukupno izlaz) 26.129.180,83
    Zbirni dnevnik blagajne – efektiva
    Ispravne novčanice na dan 15. 5. 2019. godine
    Šifra valute
    Oznaka valute
    Početno stanje
    Kupovina od
    banke
    Ulaz sa deviznog
    računa
    Interni ulaz
    Otkup
    Prodaja
    Zamena
    Interni izlaz
    Izlaz na
    devizni račun
    Prodaja banci
    Prodaja banci
    po obavezi
    Krajnje stanje (3
    + 4 + 5 + 6 + 7 – 8
    – 9 -10 – 11 – 12 – 13)
    Krajnje stanje
    kursirano
    1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
    978 EUR 41.590 112.580 17.000 50.000 87.170 10.282.538,33
    36 AUD 5.800 3.300 4.000 5.100 371.606,40
    124 CAD 400 2.500 0 2.900 226.604,84
    191 HRK 980 2.800 500 3.000 280 4.453,65
    208 DKK 9.100 0 9.100 0 0,00
    752 SEK 421.000 0 421.000 0 0,00
    756 CHF 13.450 5.700 5.500 0 13.650 1.423.398,80
    826 GBP 390 780 200 0 970 131.775,66
    840 USD 14.250 81.900 29.000 52.000 15.150 1.594.190,57
    977 BAM 1.210 9.800 900 9.000 1.110 66.946,10
    Ukupno 14.101.514,35
    U slučaju da menjačnica ima više menjačkih mesta, dinarska blagajna za menjačko poslovanje
    analitički se vodi posebno za svako menjačko mesto. Takođe, svako menjačko mesto sačinjava po-
    seban Zbirni dnevnik dinarske blagajne, Zbirni dnevnik blagajne – efektiva, Knjigovodstveni
    kursni izveštaj – Prodaja efektive i Knjigovodstveni kursni izveštaj – Otkup aktive.
    Interni prenos između blagajni menjačkih mesta vrši se zaduživanjem blagajne u koju se vrši
    prenos gotovine, a odobravanjem blagajne iz koje je izvršen prenos gotovine.
    U Dnevniku
    knjiženo na
    red. br. 1
    U Dnevniku
    knjiženo na
    red. br. 4
    U Dnevniku
    knjiženo na
    red. br. 3
    26 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    RAČUNOVODSTVO
    Vršenje platnih usluga
    U skladu sa članom 4. Zakona o platnim uslugama
    („Sl. glasnik RS”, br. 139/2014 i 44/2018),
    platne usluge obuhvataju:
    1) usluge koje omogućavaju uplatu gotovog novca
    na platni račun, kao i sve usluge koje su potrebne
    za otvaranje, vođenje i gašenje tog računa;
    2) usluge koje omogućavaju isplatu gotovog
    novca s platnog računa, kao i sve usluge koje su
    potrebne za otvaranje, vođenje i gašenje tog računa;
    3) usluge prenosa novčanih sredstava s platnog
    računa, odnosno na platni račun, i to:
    (1) transferom odobrenja,
    (2) direktnim zaduženjem, uključujući jednokratno
    direktno zaduženje,
    (3) korišćenjem platne kartice ili sličnog
    sredstva;
    4) usluge izvršavanja platnih transakcija
    kod kojih su novčana sredstva obezbeđena kreditom
    odobrenim korisniku platnih usluga, i to:
    (1) transferom odobrenja,
    (2) direktnim zaduženjem, uključujući jednokratno
    direktno zaduženje,
    (3) korišćenjem platne kartice ili sličnog
    sredstva;
    5) usluge izdavanja platnih instrumenata i/
    ili prihvatanja ovih instrumenata na osnovu
    kojeg pružalac platnih usluga primaocu plaćanja
    omogućava izvršavanje platnih transakcija koje
    inicira platilac upotrebom određenog platnog
    instrumenta;
    6) usluge izvršavanja novčane doznake kod
    koje pružalac platnih usluga prima platiočeva
    novčana sredstva bez otvaranja platnog računa
    za platioca ili primaoca plaćanja, isključivo
    radi stavljanja tih sredstava na raspolaganje
    primaocu plaćanja ili radi prenosa tih sredstava
    primaočevom pružaocu platnih usluga, koji
    ih stavlja na raspolaganje primaocu plaćanja;
    7) usluge izvršavanja platne transakcije za
    koju platilac daje saglasnost upotrebom telekomunikacionog,
    digitalnog ili informaciono-
    tehnološkog uređaja i plaćanje se vrši
    operatoru telekomunikacione, digitalne ili informaciono-
    tehnološke mreže, koji deluje samo
    kao posrednik između korisnika platnih usluga i
    prodavca proizvoda ili pružaoca usluga.
    Transfer odobrenja je platna usluga kod koje
    platilac kod svog pružaoca platnih usluga inicira
    izvršenje jedne ili više platnih transakcija,
    uključujući i izdavanje trajnog naloga.
    Direktno zaduženje je platna usluga kod koje
    primalac plaćanja na osnovu platiočeve saglasnosti
    inicira platnu transakciju za zaduženje
    platiočevog platnog računa. Platilac može ovu
    saglasnost dati primaocu plaćanja, svom pružaocu
    platnih usluga ili pružaocu platnih usluga
    primaoca plaćanja.
    Na početku radnog dana menjačnica koja pruža
    platne usluge prebacuje sa tekućeg računa
    na namenski račun određeni iznos sredstava,
    pa se sve transakcije u toku dana evidentiraju
    preko namenskog računa, a sve u cilju očuvanja
    sigurnosti korisnika platnih usluga. Svaka
    platna institucija sama određuje koji će iznos
    sredstava prenositi na namenski račun.
    Na kraju radnog dana prebačeni iznos, koji je
    uvećan za ostvarenu proviziju, vraća se na tekući
    račun.
    Potrebno je da se primljena novčana sredstva
    za realizaciju platnih naloga evidentiraju
    kao obaveze prema fizičkim licima
    korisnicima platnih usluga sve do trenutka
    realizacije naloga kojom platna institucija
    ispunjava svoje preuzete obaveze. Za evidentiranje
    ovih obaveza primereno je korišćenje
    računa 439 – Ostale obaveze iz poslovanja, s
    obzirom na to da iste nastaju u okviru obavljanja
    delatnosti privrednog društva, pa ne
    mogu da se smatraju obavezama iz specifičnih
    poslova.
    U skladu sa članom 35. Zakona o platnim uslugama,
    pružalac platnih usluga može da utvrdi
    momenat pred kraj poslovnog dana tako da se za
    sve platne naloge koje primi nakon tog momenta
    smatra da su primljeni narednog poslovnog dana
    tog pružaoca:
    Smatra se da je pružalac platnih usluga pri-
    mio platni nalog kada mu je taj nalog dostavljen
    na način utvrđen ugovorom o platnim uslugama,
    bez obzira na moguće prethodno učešće pruža-
    oca platnih usluga u procesu izrade i izdavanja
    tog platnog naloga.
    Vreme prijema platnog naloga označava mome-
    nat kada je platiočev pružalac platnih uslu-
    ga primio platni nalog koji je izdao platilac,
    primalac plaćanja ili platilac preko primaoca
    plaćanja.
    JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 27
    RAČUNOVODSTVO
    Ako platni nalog nije primljen u toku poslov-
    nog dana pružaoca platnih usluga – smatra se da
    je primljen narednog poslovnog dana.
    Pružalac platnih usluga može da utvrdi
    momenat pred kraj poslovnog dana tako da se za
    sve platne naloge koje primi nakon tog momenta
    smatra da su primljeni narednog poslovnog dana
    tog pružaoca.
    Ako korisnik platnih usluga i njegov pruža-
    lac platnih usluga utvrde da izvršenje platnog
    naloga počne na određeni dan ili na dan na kraju
    određenog perioda ili na dan kada platilac sta-
    vi na raspolaganje novčana sredstva svom pruža-
    ocu platnih usluga – smatra se da je platni nalog
    primljen na taj utvrđeni dan. Ako taj dan nije
    poslovni dan pružaoca platnih usluga, smatra
    se da je platni nalog primljen narednog poslovnog
    dana tog pružaoca.
    To znači da internim aktom može biti definisano
    da, na primer, svi platni nalozi koji
    su primljeni do 15.00 č., budu realizovani istog
    poslovnog dana, kao i da će svi nalozi koji budu
    primljeni nakon tog vremena biti realizovani
    narednog poslovnog dana.
    U skladu sa MRS 18 – Prihodi, priznavanje
    prihoda vrši se u trenutku kada pružalac platne
    usluge ispuni svoju obavezu, odnosno pruži uslugu
    korisniku platnih usluga, što je u ovom slučaju
    trenutak realizacije, a ne prijema naloga.
    Znači, prilikom računovodstvenog evi-
    dentiranja poslovnih promena vezanih za
    pružene platne usluge važno je voditi raču-
    na o trenutku priznavanja prihoda od pruže-
    nih usluga, što je posebno značajno kod naloga
    koji se, u skladu sa terminskim planom, rea-
    lizuju narednog poslovnog dana u odnosu na
    dan prijema, kao i prilikom razgraničenja
    prihoda između dva obračunska perioda.
    Primer: Evidentiranje izvršenih
    platnih usluga
    1. Na početku radnog dana 15. maja 2019. godine
    iznos od 700.000 dinara prebačen je sa tekućeg
    računa menjačnice na namenski račun.
    2. Do roka koji je terminskim planom određen
    za izvršenje platnih naloga (14.00 časova)
    primljene su uplate u iznosu od 153.000 dinara
    (od čega 3.000 dinara naknada za pruženu platnu
    uslugu), a nakon toga primljene su uplate u iznosu
    od 61.200 dinara (od čega 1.200 dinara naknada za
    pruženu platnu uslugu).
    3. Platni nalozi primljeni do 14.00 časova
    dostavljeni su banci na realizaciju i izvršena
    je njihova realizacija.
    4. Gotovina primljena na osnovu realizovanih
    platnih naloga uplaćen je na namenski račun,
    a zatim su sredstva sa namenskog prebačena na
    tekući račun na kraju poslovnog dana.
    5. Na početku narednog dana ponovo je prebačen
    iznos od 700.000 dinara sa tekućeg na namenski
    račun.
    6. Realizovani su preostali platni nalozi.
    Knjiženje 15. maja 2019. godine
    Red.
    br. Konto Opis Dug. Potr.
    1.
    2411 Namenski račun 700.000
    2410 Tekući (poslovni)
    računi 700.000
    – za prenos sredstava sa tekućeg na namenski račun
    2.
    2432 Dinarska blagajna za
    ostalo poslovanje 2 153.000
    439 Ostale obaveze iz
    poslovanja 150.000
    491 Unapred naplaćeni
    prihodi 3.000
    – za prijem platnih naloga do 14.00 časova
    2a
    2433 Dinarska blagajna za
    ostalo poslovanje 3 61.200
    439 Ostale obaveze iz
    poslovanja 60.000
    491 Unapred naplaćeni
    prihodi 1.200
    – za prijem platnih naloga posle 14.00 časova
    3.
    439 Ostale obaveze iz
    poslovanja 150.000
    491 Unapred naplaćeni
    prihodi 3.000
    614 Prihodi od prodaje
    proizvoda i usluga na
    domaćem tržištu 3.000
    2411 Namenski račun 150.000
    – za realizaciju platnih naloga
    4
    2411 Namenski račun 153.000
    2432 Dinarska blagajna za
    ostalo poslovanje 2 153.000
    – za uplatu novca iz blagajne koji se odnosi na
    realizovane naloge na namenski račun
    4a
    2410 Tekući (poslovni)
    računi 703.000
    2411 Namenski račun 703.000
    – za prenos sredstava sa namenskog na tekući računa
    Ovaj deo novca za realizaciju platnih naloga primljenih
    nakon 14.00 časova ostaje u blagajni. Na račun u banci
    biće uplaćen narednog dana, kada nalozi budu prispeli
    za realizaciju.
    28 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    RAČUNOVODSTVO
    Knjiženje 16. maja 2019. godine
    Red.
    br. Konto Opis Dug. Potr.
    5.
    2411 Namenski račun 700.000
    2410 Tekući (poslovni)
    računi 700.000
    – za prenos sredstava sa tekućeg na namenski račun
    6.
    439 Ostale obaveze iz
    poslovanja 60.000
    491 Unapred naplaćeni
    prihodi 1.200
    614 Prihodi od prodaje
    proizvoda i usluga na
    domaćem tržištu 1.200
    2411 Namenski račun 60.000
    – za realizaciju preostalih platnih naloga
    Menjačnice koje su registrovane i kao platne
    institucije pružaju i usluge transfera novca
    putem uputnice međunarodne kompanije Western
    Union.
    U skladu sa tačkom 13) Odluke o slučajevima
    i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata
    u efektivnom stranom novcu („Sl. glasnik
    RS”, br. 51/2015, 3/2016, 29/2016, 91/2016, 24/2017
    i 29/2018), rezidenti koji pružaju platne usluge
    fizičkim licima mogu da, radi pružanja tih
    usluga, primaju uplate efektivnog stranog novca
    od tih lica, vrše isplate efektivnog stranog
    novca tim licima i drže efektivni strani
    novac u svojoj deviznoj blagajni.
    U skladu sa tačkom 34a. Uputstva za sprovođenje
    odluke o uslovima i načinu obavljanja
    platnog prometa sa inostranstvom („Sl. glasnik
    RS”, br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008,
    120/2008, 38/2010, 92/2011, 62/2013, 51/2015, 111/2015
    i 82/2017), fizičko lice kome su u inostranstvu
    sredstva uplaćena međunarodnom uputnicom
    odlučuje da li će mu se ta sredstva isplatiti u
    dinarima ili u efektivnom stranom novcu u valuti
    na koju ta uputnica glasi. Sredstva koja se u
    inostranstvo prenose međunarodnom uputnicom
    mogu da se uplate u dinarima ili u efektivnom
    stranom novcu – do iznosa koji fizička lica
    mogu da iznose u inostranstvo u skladu s propisom
    kojim se uređuju uslovi za lične i fizičke
    prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz
    inostranstva.
    Prilikom računovodstvenog evidentiranja
    transfera novca putem uputnice kompanije
    Western Union javljaju se sledeće poslovne promene
    prilikom prijema novčanih sredstava od
    strane naručioca transfera (koji uključuje iznos
    novca koji će se preneti i odgovarajuću naknadu
    za pruženu uslugu transfera):
    ● povećanje novčanih sredstava na tekućem i/
    ili deviznom računu u ukupnom iznosu primljenog
    novca,
    ● priznavanje obaveze prema naručiocu transfera
    novčanih sredstava u iznosu novca koji će
    biti predmet transfera,
    ● priznavanje unapred naplaćenih prihoda budućeg
    perioda za iznos naknade za pruženu uslugu.
    Nakon izvršene usluge (transfera) zatvaraju
    se obaveze prema naručiocu transfera i unapred
    naplaćeni prihodi.
    Primer: Evidentiranje transfera novca
    putem kompanije Western Union
    1. Menjačnica je, kao agent kompanije Western
    Union, primila od naručioca transfera novčanih
    sredstava u inostranstvo iznos od 500 evra,
    od čega se na proviziju za pružanje usluge odnosi
    50 evra. Kurs kompanije Western Union iznosi 120
    dinara za jedan evro.
    2. Izvršen je prenos novčanih sredstava primaocu
    u inostranstvu. Kurs kompanije Western
    Union na dan prenosa iznosi 119 dinara za jedan
    evro.
    Red.
    br. Konto Opis Dug. Potr.
    1.
    244 Devizni račun 60.000
    439 Ostale obaveze iz
    poslovanja 54.000
    491 Unapred naplaćeni
    prihodi 6.000
    – za prijem novčanih sredstava
    2.
    439 Ostale obaveze iz
    poslovanja 54.000
    491 Unapred naplaćeni
    prihodi 6.000
    663 Pozitivne kursne razlike
    (prema trećim licima) 450
    244 Devizni račun 53.550
    614 Prihodi od prodaje
    proizvoda i usluga na
    domaćem tržištu 6.000
    – za izvršen prenos sredstava
    Ostale delatnosti menjačnica
    Uz osnovnu delatnost iz koje ostvaruju finansijske
    prihode, menjačnice dodatno pružaju i
    usluge po osnovu kojih nastaju poslovni prihodi,
    pri čemu su to prvenstveno usluge posredovanja
    u prodaji elektronskih dopuna za javni prevoz i
    elektronskih dopuna za mobilne telefone (raJUL–
    AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 29
    RAČUNOVODSTVO
    zličitih mobilnih operatera), kao i u prodaji
    instant lutrije – srećki.
    Elektronska dopuna za javni prevoz
    Menjačnica na osnovu sklopljenog ugovora
    vrši elektronsku dopunu kartica za javni prevoz,
    čime vrši uslugu u ime i za račun drugog
    pravnog lica, a za naknadu dobija proviziju. Menjačnica
    svaki dan licu u čije ime i za čiji račun
    vrši uslugu uplaćuje iznos dopuna koji je prodala.
    Na kraju meseca pomenuto lice šalje mesečni
    obračun i na osnovu tog obračuna menjačnica
    šalje račun u iznosu provizije koju dobija za izvršene
    usluge.
    Sa aspekta Zakona o fiskalnim kasama („Sl.
    glasnik RS”, br. 135/2004 i 93/2012), menjačnica
    nije u obavezi da navedeni promet evidentira
    kroz fiskalnu kasu jer se radi o delatnosti
    52.21 (uslužne delatnosti u oblasti kopnenog
    saobraćaja), za koju ne postoji obaveza evidentiranja
    preko fiskalne kase shodno članu 2.
    stav 1. Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg
    obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja
    prometa preko fiskalne kase („Sl. glasnik RS”,
    br. 61/2010, 101/2010, 94/2011, 83/2012, 59/2013 i
    100/2014).
    U vezi sa ovom temom postoji i mišljenje Ministarstva
    finansija, br. 430–00–00549/2011–04:
    Prema tome, privredni subjekt koji vrši
    promet usluga prodaje elektronskih dopuna za
    prevoz, u okviru pretežne delatnosti 52.21
    (Uslužne delatnosti u oblasti kopnenog sao-
    braćaja), preko svojih platnih terminala koji su
    instalirani u maloprodajnim objektima, i koji
    su povezani sa centralnim serverom Direkcije
    za javni prevoz Grada Beograda, u čije ime i za čiji
    račun privredni subjekt vrši navedenu uslugu,
    nije dužan da tako ostvaren promet evidenti-
    ra preko fiskalne kase.
    U skladu sa t. 9) MRS 18 – Prihodi, prihod koji
    se naplaćuje u tuđe ime i za tuđ račun ne evidentira
    se u okviru računa klase 6 – Prihodi:
    Prihod uključuje samo bruto priliv ekonom-
    skih koristi koje je entitet primio ili potra-
    žuje za svoj račun. Iznosi koji su prikupljeni za
    račun trećih strana, kao što su porez na pro-
    met, porez na robu i usluge i porez na dodatu
    vrednost, nisu ekonomske koristi koje pritiču
    u entitet i ne rezultuju uvećanjem kapitala.
    Prema tome, oni se isključuju iz prihoda. Slično
    tome, u zastupničkom odnosu bruto priliv
    ekonomskih koristi uključuje iznose koji su pri-
    kupljeni za račun principala, a koji ne rezultuju
    povećanjem akcijskog kapitala tog entiteta.
    Iznosi koji su prikupljeni za račun principala
    nisu prihod. Umesto toga, prihod predstavlja
    iznos provizije.
    Primer: Evidentiranje posredovanja u
    prodaji elektronske dopune za javni prevoz
    1. Menjačnica je prodala elektronske dopune
    za prevoz u vrednosti od 10.000 dinara.
    2. Izvršena je uplata iznosa ukupne prodaje,
    tj. 10.000 dinara prevozniku u čije ime i za čiji
    račun se vrši usluga.
    3. Prevoznik je dostavio obračun, na osnovu
    kog je menjačnica fakturisala posredničku proviziju
    u ugovorenom iznosu od 1%.
    Prodaja elektron-
    skih dopuna
    Provizija menjača
    (posrednika)
    Bruto iznos 10.000,00 1.000,00
    Uračunati PDV 1.666,67 166,67
    Neto iznos 8.333,33 833,33
    Red.
    br. Konto Opis Dug. Potr.
    1.
    2431 Dinarska blagajna
    za ostalo poslovanje 10.000,00
    449 Ostale obaveze
    iz specifičnih
    poslova 10.000,00
    – za prodaju elektronskih dopuna za javni prevoz
    1a
    241 Tekući račun 10.000,00
    2431 Dinarska blagajna
    za ostalo poslovanje 10.000,00
    – za polog novca iz blagajne na tekući račun
    2.
    449 Ostale obaveze
    iz specifičnih
    poslova 10.000,00
    241 Tekući račun 10.000,00
    – za prenos sredstava prevozniku za prodate
    elektronske dopune
    3.
    204 Kupci u zemlji 1.000,00
    470 Obaveze za PDV po
    izdatim fakturama
    po opštoj stopi 166,67
    614 Prihodi od prodaje
    proizvoda i
    usluga na domaćem
    tržištu 833,33
    – za račun za proviziju za izvršene usluge prevozniku
    Prodaja dopuna za mobilne telefone
    U slučaju da menjačnica za izvršene usluge
    prodaje dopuna za mobilne telefone mobilnom
    operateru naplaćuje proviziju na osnovu faktu-
    30 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    RAČUNOVODSTVO
    re, evidentiranje je jednako kao u prethodnom
    slučaju elektronske dopune za javni prevoz.
    Međutim, u praksi se javlja i situacija kada
    menjačnica naplaćena novčana sredstva ne prebacuje
    u ukupnom iznosu mobilnom operateru,
    već deo zadržava za sebe po osnovu provizije, a
    ostatak uplaćuje mobilnom operateru.
    U slučaju da menjačnica naplaćena novčana
    sredstva ne prebacuje u ukupnom iznosu mobilnom
    operateru, već deo zadržava za sebe po
    osnovu provizije, potrebno je proknjižiti:
    ● povećanje novčanih sredstava u blagajni u
    ukupnom iznosu primljenog novca,
    ● obavezu prema mobilnom operateru u iznosu
    koji se prebacuje i
    ● unapred naplaćene prihode za iznos provizije
    koji se zadržava.
    Primer: Prodaja elektronskih dopuna za
    mobilne telefone
    1. Menjačnica je od prodaje elektronskih dopuna
    od fizičkih lica primila iznos od 33.000
    dinara. Provizija iznosi 10% od vrednosti bruto.
    Novac je na kraju radnog dana položila na
    tekući račun.
    2. Sredstva su preneta na tekući račun mobilnog
    operatera.
    3. Mobilnom operateru je ispostavljena faktura
    za proviziju na iznos od 2.750,00 dinara,
    plus PDV u iznosu od 550,00 dinara (ukupan iznos
    3.300 dinara).
    Red.
    br. Konto Opis Dug. Potr.
    1.
    2431 Dinarska blagajna
    za ostalo poslovanje 33.000
    449 Ostale obaveze
    iz specifičnih
    poslova 29.700
    491 Unapred naplaćeni
    prihodi 3.300
    – za prodaju elektronskih dopuna
    1a
    241 Tekući račun 33.000,00
    2431 Dinarska blagajna
    za ostalo poslovanje 33.000,00
    – za polog novca iz blagajne na tekući račun
    2.
    449 Ostale obaveze
    iz specifičnih
    poslova 29.700
    241 Tekući (poslovni)
    računi 29.700
    – za prenos sredstava mobilnom operateru
    Red.
    br. Konto Opis Dug. Potr.
    3.
    491 Unapred naplaćeni
    prihodi 3.300
    614 Prihodi od prodaje
    proizvoda i
    usluga na domaćem
    tržištu 2.750
    470 Obaveze za porez na
    dodatu vrednost po
    izdatim fakturama
    po opštoj stopi
    (osim primljenih
    avansa) 550
    – po izdatoj fakturi za proviziju
    Prodaja instant lutrije
    Menjačnice veoma često vrše i usluge posredovanja
    pri prodaji loto i bingo listića i druge
    instant lutrije Državne lutrije Srbije i po tom
    osnovu ostvaruju proviziju od prodaje.
    Prema odredbi člana 25. stav 2. tačka 18) Zakona
    o porezu na dodatu vrednost, PDV se ne plaća
    i na promet usluga priređivanja igara na sreću. U
    skladu sa odredbom člana 10. Pravilnika o utvrđivanju
    pojedinih dobara i usluga iz člana 25. Zakona
    o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik
    RS”, br. 120/2012 i 86/2015), uslugama se, u smislu
    člana 25. stav 2. tačka 18) Zakona, smatraju usluge
    priređivanja igara na sreću u skladu sa propisima
    koji uređuju igre na sreću.
    Prema odredbama člana 2. Zakona o igrama
    na sreću („Sl. glasnik RS”, br. 88/2011, 93/2012
    – dr. zakon, 30/2018 i 95/2018), igrama na sreću,
    u smislu ovog zakona, smatraju se igre u kojima
    se učesnicima, uz naplatu, pruža mogućnost da
    ostvare dobitak u novcu, stvarima, uslugama ili
    pravima, pri čemu dobitak ili gubitak ne zavisi
    od znanja ili veštine učesnika u igri, nego od
    slučaja ili nekog neizvesnog događaja.
    Članom 14. stav 1. istog zakona definisane su
    osnovne klasične igre na sreću:
    ● lutrija, instant lutrija i druge slične igre
    koje za osnovu imaju lutriju,
    ● sportska prognoza (pogađanje ishoda fudbalskih
    i drugih sportskih takmičenja),
    ● loto, keno i slične igre,
    ● tombola, bingo i druge slične igre koje za
    osnovu imaju tombolu.
    Iz navedenog proizlazi da je generalno pravilo
    da se na usluge priređivanja igara na sreću
    PDV ne obračunava, u skladu sa članom 25. stav
    2. tačka 18) Zakona o porezu na dodatu vrednost.
    JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 31
    RAČUNOVODSTVO
    Međutim, na usluge posredovanja pri pro-
    daji loto i bingo listića i instant lutrije
    postoji obaveza obračunavanja PDV-a, s obzi-
    rom na to da za promet ovih usluga nije pro-
    pisano poresko oslobođenje.
    Drugim rečima, za usluge posredovanja koje
    se odnose na promet dobara i usluga iz člana 25.
    Zakona o porezu na dodatu vrednost, za koje nije
    izričito propisano da se na njih ne obračunava
    PDV, ne može da se primeni poresko oslobođenje,
    što znači da su takve usluge oporezive
    PDV-om, a tako, između ostalih, i usluge koje se
    odnose na posredovanje prilikom prometa usluga
    priređivanja igara na sreću.
    Sa aspekta računovodstvenog evidentiranja,
    primenjuju se pravila i stavovi knjiženja koji su
    prethodno prikazani na primerima posredovanja
    u prodaji elektronskih dopuna za javni prevoz,
    odnosno elektronskih dopuna za mobilne
    telefone.
    Menjačnice kao obveznici PDV-a
    U skladu sa članom 25. stav 1. tačka 1) Zakona
    o porezu na dodatu vrednost, menjačnice su
    oslobođenje PDV-a za prihod ostvaren po osnovu
    menjačkih poslova. Ipak, to oslobođenje ne podrazumeva
    i oslobađanje od obaveze evidentiranja
    menjačnice u sistemu PDV-a, s obzirom na to
    da one obavljaju i druge delatnosti.
    Pri tome, u ukupan promet na osnovu kojeg se
    određuje kriterijum za evidentiranje u sistemu
    PDV-a (prema članu 38. Zakona o porezu na dodatu
    vrednost) ne uključuje se prihod po osnovu
    pozitivnih kursnih razlika i provizije koju menjač
    ostvaruje pri otkupu ili prodaji efektive
    i provizije koju dobija od banke po osnovu predate
    otkupljene efektive. Nastale pozitivne
    kursne razlike ne smatraju se prometom dobara
    i usluga, već su posledica promene kurseva, koja
    nastaje nezavisno od izvršenog prometa dobara
    i usluga. Što se tiče provizije, radi se o naknadi
    po osnovu posredovanja u poslovanju sa zakonskim
    sredstvima plaćanja iz člana 25. stav 1.
    tačka 1) Zakona o porezu na dodatu vrednost.
    Dakle, u ukupan promet na osnovu kojeg se
    određuje obaveza evidentiranja u sistemu
    PDV-a uključuje se prihod koji menjačnica
    ostvari pružanjem drugih usluga, odnosno u
    okviru ostalih delatnosti koje obavlja pored
    menjačkih poslova i poslova platnih usluga.
    Menjačnice koje, osim menjačkih poslova i
    platnih usluga, obavljaju i druge delatnosti čiji
    promet podleže oporezivanju PDV-om, pravo na
    odbitak prethodnog poreza ostvaruju po osnovu
    člana 30. Zakona o porezu na dodatu vrednost –
    podela prethodnog poreza i srazmerni poreski
    odbitak.
    One najpre vrše podelu prethodnog poreza
    prema ekonomskoj pripadnosti na deo koji imaju
    i deo koji nemaju pravo da odbiju od PDV-a
    koji duguju. Suština podele prethodnog poreza
    jeste da obveznik utvrdi koje su ulazne fakture
    po ekonomskoj pripadnosti povezane sa prometom
    za koji postoji pravo na odbitak prethodnog
    poreza, a koje sa prometom za koji to pravo ne
    postoji. Pritom posebno treba imati u vidu da,
    pre eventualnog izračunavanja srazmernog poreskog
    odbitka, podelu prethodnog poreza treba
    vršiti i na nivou pojedinačnih ulaznih računa
    ukoliko je moguće pronaći i primeniti odgovarajući
    kriterijum.
    Način utvrđivanja srazmernog poreskog odbitka
    bliže je uređen Pravilnikom o načinu
    utvrđivanja i ispravke srazmernog poreskog
    odbitka („Sl. glasnik RS”, br. 122/2012). Da bi
    se utvrdio iznos srazmernog poreskog odbitka,
    prvo je potrebno izračunati procenat srazmernog
    poreskog odbitka, i to po sledećoj formuli:
    Procenat
    srazmernog
    poreskog
    odbitka
    =
    Iznos naknade za promet sa pravom na
    odbitak prethodnog poreza izvršen
    od 1. januara tekuće godine do isteka
    poreskog perioda za koji se podnosi
    poreska prijava
    x 100
    Iznos naknade za ukupan promet
    izvršen od 1. januara tekuće godine
    do isteka poreskog perioda za koji se
    podnosi poreska prijava
    Iznos koji se unosi u brojilac jeste iznos naknade
    (bez PDV-a) za promet dobara i usluga sa
    pravom na odbitak prethodnog poreza, izvršen
    na teritoriji Republike Srbije i u inostranstvu,
    odnosno za promet sa pravom na odbitak
    prethodnog poreza, od 1. januara tekuće godine
    do isteka poreskog perioda za koji se podnosi
    poreska prijava.
    Iznos koji se unosi u imenilac jeste iznos
    naknade (bez PDV-a) za ukupan promet dobara i
    usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza i
    32 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    RAČUNOVODSTVO
    bez tog prava, izvršen na teritoriji Republike
    Srbije i u inostranstvu, odnosno za ukupan promet,
    od 1. januara tekuće godine do isteka poreskog
    perioda za koji se podnosi poreska prijava.
    U promet koji se iskazuje u formuli ne uračunava
    se promet opreme i objekata za vršenje
    delatnosti niti promet dobara i usluga iz člana
    6. Zakona o porezu na dodatu vrednost:
    ● prenos celokupne ili dela imovine,
    ● zamena dobara u garantnom roku,
    ● besplatno davanje poslovnih uzoraka,
    ● davanje reklamnog materijala i drugih poklona
    manje vrednosti, ako se daju povremeno različitim
    licima.
    Nakon toga, potrebno je utvrditi iznos PDV-a
    koji predstavlja razliku između:
    ● ukupnog iznosa prethodnog poreza (koji čini
    zbir iznosa PDV-a obračunatog za promet dobara i
    usluga koji je izvršio prethodni učesnik u prometu,
    uključujući i PDV obračunat po osnovu avansa,
    PDV nadoknade plaćene poljoprivredniku i PDV
    plaćen pri uvozu dobara u poreskom periodu) i
    ● zbira iznosa koji obveznik nema pravo da
    odbije kao prethodni porez u smislu člana 29.
    stav 1. Zakona o PDV–u (nabavka putničkih automobila
    i sa tim povezane nabavke, izdaci za
    reprezentaciju i izdaci za ishranu i prevoz zaposlenih)
    i iznosa za koji je, podelom prema ekonomskoj
    pripadnosti, opredeljeno da ne može da
    se odbije kao prethodni porez.
    Iznos
    srazmernog
    odbitka
    = {
    Iznos
    ukupnog
    prethodnog
    poreza
    – [
    Iznos
    prethodnog
    poreza iz
    člana 30.
    stav 1.
    +
    Iznos
    prethodnog
    poreza iz
    člana 29.
    stav 1.
    ]} x
    Procenat
    srazmernog
    odbitka
    Primer: Obračun iznosa srazmernog
    poreskog odbitka
    Menjačnica „Del i Rodni d. o. o.”, osim obavljanja
    menjačkih poslova i pružanja platnih
    usluga, vrši i usluge posredovanja u prodaji
    elektronskih dopuna za javni prevoz, elektronskih
    dopuna mobilnih operatera i prodaju
    „Greb-greb” srećki.
    U mesecu junu 2019. godine nastali su sledeći
    poslovni događaji:
    1. Primljen je račun dobavljača za materijal za
    održavanje i čišćenje prostorija:
    Materijal za održavanje i čišćenje 20.000
    PDV (20%) 4.000
    Ukupno 24.000
    2. Evidentiran je račun sa pumpe za gorivo za
    putnički automobil:
    Gorivo za putnički automobil 30.000
    PDV 6.000
    Ukupno 36.000
    PDV na kupljeno gorivo za putnički automobil
    ne priznaje se kao prethodni PDV u skladu
    sa članom 29. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na
    dodatu vrednost.
    3. Primljen je račun za zakup poslovnog prostora:
    Zakupnina 150.000
    PDV 30.000
    Ukupno 120.000
    4. Del i Rodni su od mobilnog operatera primili
    obračun provizije za prodate elektronske
    dopune u junu 2019. godine:
    Vrednost dopuna sa PDV-om 900.000
    PDV sadržan u vrednosti dopuna 150.000
    Vrednost dopuna bez PDV-a 750.000
    Provizija menjačnice „Del i Rodni” 37.500
    PDV na proviziju 7.500
    Ukupno provizija sa PDV-om 45.000
    Iznos za uplatu mobilnom operateru 855.000
    Specifikacija prethodnog poreza:
    Opis Iznos
    Ukupan iznos prethodnog poreza u junu 2019. 40.000
    Prethodni PDV koji prema ekonomskoj
    pripadnosti može da se odbije od dugovanog
    PDV-a 0
    Prethodni PDV koji prema ekonomskoj
    pripadnosti ne može da se odbije od
    dugovanog PDV-a (po članu 29. Zakona o porezu
    na dodatu vrednost) 6.000
    Prethodni porez koji u periodu ne može da se
    podeli prema ekonomskoj pripadnosti 34.000
    Procenat srazmernog odbitka iznosi 59,55%.
    Iznos srazmernog poreskog odbitka (40.000 –
    (0 + 6.000)) x 59,55% = 20.247 dinara. PS