ISSN 2560-3221

Oznaka: elektronska prodavnica

  • Računovodstvo elektronske trgovine robom

    Prodaja robe putem interneta sve je značajniji oblik prodaje na daljinu. Prednost elektronske trgovine ogleda se u tome što je ponuda robe, naručivanje i plaćanje u potpunosti automatizovano i za građane predstavlja „kupovanje iz kućne fotelje”. Da bi mogla da se obavlja elektronska trgovina, potrebno je poštovati propise iz oblasti registracije delatnosti, zaštite potrošača i slično. Iako je elektronska trgovina prema odredbama Zakona o trgovini oblik obavljanja trgovine na malo, preko interneta je moguća i prodaja između pravnih lica. S obzirom na specifičnosti elektronske trgovine u odnosu na klasičnu trgovinu, neophodno je obaviti ispravno računovodstveno praćenje elektronske trgovine.

    [pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2019%2F08%2FPS33-47.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]

    SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 47
    RAČUNOVODSTVO
    Uvod
    Novim Zakonom o trgovini („Sl. glasnik RS”,
    br. 52/2019 – dalje: Zakon), koji je stupio na snagu
    30. jula 2019. godine, napravljena je nova podela
    trgovine, koja je usklađena sa pravima i obave-
    zama u Zakonu o zaštiti potrošača. U skladu sa
    tim, članom 17. Zakona detaljnije je uređeno pi-
    tanje daljinske prodaje.
    Daljinska trgovina zahteva posebnu regula-
    ciju, s obzirom na to da je reč o trgovini u kojoj
    kupac nije u prilici da „licem u lice” prego-
    vara sa trgovcem i ne može da sagleda ponudu
    u realnom prostoru i vremenu. Imajući u vidu
    da je Zakonom o zaštiti potrošača u potpuno-
    sti transponovana Direktiva 97/7/EZ o zaštiti
    potrošača kod sklapanja ugovora o prodaji na
    daljinu, odredbama u članu 17. definiše se da-
    ljinska trgovina u smislu uslova koje treba da
    ispune lica koja se bave ovim načinom trgovine.
    Sva lica koja obavljaju daljinsku trgovinu u Re-
    publici Srbiji moraju da poštuju pravila ovog
    i drugih zakona koja se odnose na trgovinu. In-
    ternet, kao savremeno sredstvo komunikacije,
    predstavlja veliki problem za nadzorne ograne,
    a naročito činjenica da se veliki deo sive eko-
    nomije obavlja preko interneta. Iz tih razloga
    od suštinskog značaja je da se odredi šta se sma-
    tra obavljanjem daljinske trgovine u Republici
    Srbiji i koji su to presudni kriterijum koji se
    uvažavaju prilikom ocene da li je daljinska tr-
    govina usmerena na potrošače iz Srbije.
    Stoga su stavom 6. člana 17. Novog zakona po-
    stavljeni uslovi koji određuju kada se smatra da
    je daljinska trgovina usmerena na potrošače u
    Srbiji i to naročito ako se:
    ● koristi jezik u upotrebi u Republici Srbiji
    ili ističu cene u dinarima i
    ● nudi isporuka robe na teritoriji Republike.
    Brz tehnološki napredak i sve veća upotreba
    tehnologija stvaraju uslove za stalno unapređe-
    nje poslovanja i uvođenje novih načina obavljanja
    trgovine. Trgovci imaju mogućnost da dostave
    ponudu potencijalnim potrošačima putem ra-
    zličitih sredstava komunikacija i kada je po-
    trošač fizički udaljen, odnosno bez njegovog
    neposrednog prisustva. Prodaja putem sredstava
    komunikacije na daljinu u Zakonu je definisana
    kao daljinska trgovina i može da se obavlja kao:
    ● elektronska trgovina
    ● i ostala daljinska trgovina putem drugih
    sredstava komunikacije.
    Stavom 3. člana 17. Novog zakona definisani
    su najčešći oblici elektronske trgovine koji
    su prepoznati kao najzastupljeniji modeli elek-
    tronskog poslovanja na digitalnom tržištu.
    Ovim stavom Zakona nisu onemogućeni eventu-
    alno drugačiji načini obavljanja elektronske tr-
    govine. Posebno su definisani sledeći oblici
    elektronske trgovine:
    Dr Marijana Žiravac Mladenović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Poslovni savetnik”
    Računovodstvo elektronske
    trgovine robom
    Prodaja robe putem interneta sve je značajniji oblik prodaje na daljinu. Pred-
    nost elektronske trgovine ogleda se u tome što je ponuda robe, naručivanje i
    plaćanje u potpunosti automatizovano i za građane predstavlja „kupovanje iz
    kućne fotelje”. Da bi mogla da se obavlja elektronska trgovina, potrebno je
    poštovati propise iz oblasti registracije delatnosti, zaštite potrošača
    i slično. Iako je elektronska trgovina prema odredbama Zakona o trgovini
    oblik obavljanja trgovine na malo, preko interneta je moguća i prodaja izme-
    đu pravnih lica. S obzirom na specifičnosti elektronske trgovine u odnosu
    na klasičnu trgovinu, neophodno je obaviti ispravno računovodstveno praće-
    nje elektronske trgovine.
    48 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    RAČUNOVODSTVO
    1) Prodaja preko elektronske prodavnice tr-
    govca koji nudi robu/usluge predstavlja osnovni
    oblik elektronske trgovine. Trgovac na sopstve-
    noj internet prezentaciji ima e-prodavnicu
    (veb-šop) u kojoj nudi robu/usluge potrošačima.
    Potrošač naručuje robu direktno od trgovca, a
    trgovac robu isporučuje iz svog magacina/skla-
    dišta.
    2) Prodaja robe/usluge preko elektronske
    platforme koja povezuje trgovce i potrošače,
    pri čemu su trgovac i potrošač u ugovornom ku-
    poprodajnom odnosu. Kada je u pitanju ovaj oblik
    elektronske trgovine, elektronska platforma
    povezuje potrošača i trgovca, a vrlo često pru-
    ža i usluge naplate i isporuke. Iako je potrošač
    u ugovornom odnosu sa trgovcem, sama procedu-
    ra naručivanja, plaćanja i isporuke može da se
    obavlja preko platforme koja je u ugovornom
    odnosu (B2B) sa trgovcem (npr. Alibaba, Ama-
    zon i sl.). Platforma takođe može i da prodaje
    robu potrošačima, odnosno može da ima svoj-
    stvo trgovca. Dakle, u odnosu prema potrošaču
    platforma može da ima svojstvo trgovca robom,
    ali je češći slučaj da je platforma zapravo samo
    spona između trgovca i potrošača.
    3) Prodaja robe potrošačima preko elek-
    tronske prodavnice ili preko elektronske plat-
    forme, pri čemu se roba isporučuje potrošaču
    direktno iz magacina proizvođača/veletrgovca
    (dropshipping – oblik elektronske trgovine). U
    pogledu ovog modela elektronske trgovine po-
    trošač je u ugovornom odnosu sa trgovcem, koji
    preuzima sve obaveze prema potrošaču koje pro-
    izlaze iz zaključenog ugovora o prodaji. Roba se
    isporučuje potrošaču direktno iz magacina pro-
    izvođača/veletrgovca. Isporuka robe na adresu
    potrošača predstavlja izvršenje ugovora koji je
    potrošač zaključio sa trgovcem.
    Zakon o elektronskoj trgovini („Sl. glasnik
    RS”, br. 41/2009, 95/2013 i 52/2019) prodaju pu-
    tem interneta definiše kao uslugu informa-
    cionog društva, koja predstavlja uslugu koja
    se pruža na daljinu, po pravilu uz naknadu,
    putem elektronske opreme za obradu i skla-
    dištenje podataka, na lični zahtev korisnika
    usluga, a posebno trgovina putem interneta,
    nuđenje podataka i reklamiranje putem inter-
    neta, elektronski pretraživači, kao i omoguća-
    vanje traženja podataka i usluga koje se prenose
    elektronskom mrežom, obezbeđivanje pristupa
    mreži ili skladištenje podataka korisnika
    usluga. Pružalac usluge informacionog dru-
    štva je pravno ili fizičko lice. Pružanje
    usluga informacionog društva u komercijalne
    svrhe može da obavlja pravno ili fizičko lice
    koje je registrovano za obavljanje određene de-
    latnosti, u skladu sa Zakonom. Korisnik usluga
    je svako fizičko lice, fizičko lice koje je re-
    gistrovano za obavljanje određene delatnosti
    u skladu sa Zakonom ili pravno lice koje zbog
    profesionalnih ili drugih ciljeva koristi
    usluge informacionog društva.
    Dakle, prodaja putem interneta generalno
    se obavlja na isti način kao i na svakom drugom
    tržištu. Prodaja može da bude usmerena ka fi-
    zičkim licima i krajnjim potrošačima, a može
    da bude i trgovina koja se obavlja sa drugim pri-
    vrednim subjektima:
    ● B2C (Business to Customer) ili elektronska
    prodaja na malo – prodaja krajnjim korisnicima,
    fizičkim licima,
    ● B2B (Business to Business) ili elektronska pro-
    daja na veliko – prodaja drugim pravnim licima
    i preduzetnicima.
    Elektronska trgovina se razlikuje samo po
    tome što nije potrebno lično prisustvo prodav-
    ca i kupca da bi prodaja bila obavljena.
    U skladu sa članom 5. Zakona o elektronskoj
    trgovini, za obavljanje delatnosti elektronske
    trgovine nisu potrebne posebne dozvole i odo-
    brenja nadležnog državnog organa.
    Osim prethodno navedenih propisa, prili-
    kom obavljanja elektronske trgovine neophod-
    no je da se poštuju i odredbe drugih propisa, od
    kojih su u nastavku izdvojeni oni najvažniji:
    ● Zakon o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br.
    62/2013 i 30/2018),
    ● Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl. gla-
    snik RS”, br. 84/2004, 86/2004, 61/2005, 61/2007,
    93/2012, 108/2013, 68/2014 – drugi zakon, 142/2014,
    83/2015, 108/2016, 113/2017 i 30/2018 – dalje: Zakon
    o PDV-u),
    ● Zakon o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS”,
    br. 62/2014, 6/2016 – drugi zakon i 44/2018 – drugi
    zakon),
    ● Zakon o fiskalnim kasama („Sl. glasnik RS”,
    br. 135/2004 i 93/2012),
    ● Uredba o određivanju delatnosti kod čijeg
    obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja
    prometa preko fiskalne kase („Sl. glasnik RS”,
    br. 61/2010, 101/2010, 94/2011, 83/2012, 59/2013 i
    100/2014),
    SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 49
    RAČUNOVODSTVO
    ● Zakon o elektronskom dokumentu, elek-
    tronskoj identifikaciji i uslugama od povere-
    nja u elektronskom poslovanju („Sl. glasnik RS”,
    br. 94/2017),
    ● Zakon o privrednim društvima („Sl. gla-
    snik RS”, br. 36/2011, 99/2011 83/2014 – drugi za-
    kon, 5/2015, 44/2018 i 95/2018),
    ● Pravilnik o evidenciji prometa („Sl. gla-
    snik RS”, br. 99/2015 i 44/2018 – drugi propis),
    pri čemu se u trenutku pisanja ovog članka još
    uvek primenjuju odredbe starog pravilnika, koje
    nisu u suprotnosti sa odredbama novog Zakona
    o trgovini. Članom 71. novog zakona predviđeno
    je da će podzakonski akti koji se donose na osno-
    vu njega biti doneti u roku od 12 meseci od dana
    njegovog stupanja na snagu (dakle od 30. jula 2019.
    godine), a do tada će se primenjivati podzakon-
    ski akti doneti do dana stupanja na snagu ovog
    zakona, osim odredaba koje su u suprotnosti sa
    njim.
    Putem interneta se prodaje roba i pružaju
    usluge. U ovom tekstu dat je osvrt na elektronsku
    trgovinu robom. Takođe, specifičnosti trgovi-
    ne na malo, u koju spada i elektronska trgovina,
    a koje nisu posebno naglašene u ovom tekstu, ob-
    rađene su u broju 6/2019 na strani 7.
    Registrovanje delatnosti i obaveze
    prodavca
    Ukoliko se najveći iznos prihoda ostvaruje
    putem internet prodaje, odnosno u planu je da
    se nakon otvaranja firme najveći deo prihoda
    ostvaruje preko interneta, u Agenciji za pri-
    vredne registre trebalo bi da se registruje pre-
    težna delatnost koju će društvo obavljati, koja
    će odgovarati tim poslovima. Internet prodaja
    u ovom slučaju odgovara šifri delatnosti 47.91,
    odnosno – Trgovina na malo posredstvom pošte
    ili preko interneta. Međutim, društvo može
    da se bavi i svim drugim sporednim delatnosti-
    ma za koje nije propisana posebna dozvola, što
    znači sledeće:
    ● ukoliko najviše prihoda nastaje zbog prome-
    ta preko interneta, onda ova šifra delatnosti
    mora da bude pretežna, a trgovac može da se
    bavi i drugim poslovima,
    ● ukoliko je prodaja preko interneta sporedna
    delatnost koju obavlja, društvo nije u obavezi
    da šifru delatnosti upiše u APR, niti ona mora
    da bude navedena u osnivačkom aktu, a mora da
    bude registrovana samo ako je pretežna delat-
    nost. Trgovac je dužan da pre otpočinjanja oba-
    vljanja navedene delatnosti donese odluku o
    otpočinjanju obavljanja iste.
    Iako nema posebnih uslova za internet pro-
    daju, ipak postoje neke obaveze za sve firme
    koje na ovaj način posluju. Svi privredni subjek-
    ti koji obavljaju prodaju preko interneta imaju
    obaveze koje su vezane za samu veb-prezentaciju,
    odnosno e-prodavnicu, a to su:
    ● isticanje podataka o trgovcu,
    ● isticanje cena,
    ● komercijalne poruke,
    ● zaključenje ugovora u elektronskom obliku,
    ● ostale obaveze.
    Članom 32. Zakona propisana je obaveza trgov-
    ca da na prodajnom mestu vidno istakne poslov-
    no ime, matični broj i adresu sedišta. Trgovci
    koji trgovinu na malo obavljaju kao daljinsku
    trgovinu, dužni su da potrošaču pre kupovine
    učine dostupnim ove podatke.
    Isticanje cena
    U članu 35. novog zakona prezirano je istica-
    nje cena robe/usluga koje se prodaju potrošači-
    ma elektronskim putem. U e-prodavnicama, na
    elektronskim platformama, odnosno na sajto-
    vima trgovaca cene se ističu tako da se potro-
    šačima omogućava prikaz cene u dinarima, a
    ako je elektronska trgovina istovremeno usme-
    rena i na potrošače u inostranstvu – i u stranoj
    valuti. Ovakvo zakonsko rešenje omogućava da
    potrošač prilikom odlaska na sajt trgovca i u
    procesu razgledanja proizvoda/usluga ima mo-
    gućnost da odabere valutu (jednu od ponuđenih),
    kao i da mu se u izabranoj valuti prikažu pro-
    dajne cene svih proizvoda/usluga iz ponude tog
    trgovca. Izbor valute omogućen je potrošaču na
    nivou sajta, odnosno kompletne ponude trgovca,
    a ne na nivou svakog pojedinačnog proizvoda iz
    ponude.
    Dakle:
    1) trgovci koji obavljaju internet prodaju name-
    njenu potrošačima u RS (nude isporuku samo na te-
    ritoriji Srbije) cene na sajtu ističu u dinarima;
    2) trgovci koji obavljaju internet prodaju i robu/
    uslugu isporučuju kako u Srbiji tako i u inostran-
    stvu, cene na sajtu ističu na način kojim se potro-
    šaču daje mogućnost da između ponuđenih valuta
    izabere valutu u kojoj će se prikazati cena robe/
    usluge, pri čemu se potrošaču koji pristupa tr-
    50 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    RAČUNOVODSTVO
    govini iz Republike Srbije cena prikazuje prvo
    u dinarima;
    3) trgovci koji obavljaju internet prodaju na-
    menjenu isključivo inostranom tržištu, od-
    nosno robu/usluge isporučuju/pružaju samo van
    granice Srbije, prodajne cene ističu u stranoj
    valuti.
    Osim toga, propisani su i izuzeci kada je mo-
    guće da se cena istakne samo u stranoj valuti:
    1) sa naznakom obračunskog kursa, u trgovini
    uslugama u turizmu koje su u neposrednoj vezi
    sa inostranstvom, vozilima, odnosno u drugim
    slučajevima kada je, u skladu sa posebnim pro-
    pisima, dozvoljeno isticanje cene u Republici
    Srbiji u stranoj valuti, a plaćanje se izvršava u
    dinarima (u tom slučaju trgovac je dužan da pri
    isticanju i naplaćivanju cene naznači i kao ob-
    računski kurs primenjuje zvanični srednji kurs
    dinara);
    2) ako se, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
    devizno poslovanje, plaćanje robe/usluge u Repu-
    blici Srbiji može izvršiti i u devizama;
    3) ako elektronska trgovina nije usmerena na po-
    trošače u Republici Srbiji.
    U skladu sa stavom 1. člana 34. Zakona o devi-
    znom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006,
    31/2011, 93/2012 – drugi zakon, 119/2012, 139/2014 i
    30/2018) plaćanje, naplaćivanje i prenos između
    rezidenata i između rezidenata i nerezidenata
    u Republici vrši se u dinarima. Stavom 2. istog
    člana propisani su izuzeci prema kojima plaća-
    nje, naplaćivanje i prenos u Republici mogu da
    se vrše i u devizama, po različitim osnovima,
    između ostalog i po osnovu kupoprodaje softve-
    ra i drugih digitalnih proizvoda na internetu
    koji se isporučuju isključivo putem telekomuni-
    kacionih, digitalnih ili informaciono-tehno-
    loških uređaja, pod uslovom da se plaćanje vrši
    korišćenjem platne kartice ili elektronskog
    novca preko pružaoca platnih usluga sa sedi-
    štem u Republici.
    Znači, da bi se platni promet u Republici Sr-
    biji u devizama obavljao po propisanom osnovu
    iz člana 34. stav 2. tačka 10) Zakona o deviznom
    poslovanju, potrebno je da se ispune svi sledeći
    uslovi:
    1. predmet kupoprodaje mogu biti samo softver
    i drugi digitalni proizvodi;
    2. kupoprodaja predmeta može da se obavlja samo
    na internetu;
    3. isporuka predmeta kupoprodaje mora biti is-
    ključivo putem telekomunikacionih, digitalnih
    ili informaciono-tehnoloških uređaja;
    4. plaćanje u devizama po ovom osnovu može da
    se izvrši samo platnom karticom ili elektron-
    skim novcem;
    5. platna transakcija mora da se obavi preko pru-
    žaoca platnih usluga sa sedištem u Republici.
    Komercijalna poruka
    Komercijalna poruka je svaki oblik komuni-
    kacije u cilju promovisanja robe, usluga ili po-
    slovnog ugleda pravnog ili fizičkog lica koje
    obavlja registrovanu delatnost, sa izuzetkom: 1)
    davanja informacija koje omogućavaju neposre-
    dan pristup delatnosti ovog lica, kao što su
    informacije o njegovoj elektronskoj adresi ili
    adresi elektronske pošte; 2) davanja, bez nakna-
    de, informacija o robi, uslugama ili poslovnom
    ugledu ovog lica, koje su prikupljene istraživa-
    njima ili na drugi sličan način.
    U skladu sa članom 7. Zakona o elektronskoj
    trgovini, komercijalna poruka koja je delimično
    ili u celini usluga informacionog društva
    mora da zadovolji sledeće uslove:
    1) da je komercijalnu poruku, kao takvu, moguće ja-
    sno identifikovati u trenutku kada je korisnik
    usluga primi;
    2) da je lice u čije ime je komercijalna poruka
    sačinjena moguće jasno identifikovati;
    3) da svaki promotivni poziv za stavljanje ponu-
    de iz komercijalne poruke (uključujući popuste
    i poklone) kao takav mora da bude jasno identi-
    fikovan;
    4) da uslovi koji moraju da budu ispunjeni za sta-
    vljanje ponude iz komercijalne poruke moraju
    da budu lako dostupni, kao i da su predočeni na
    jasan i nedvosmislen način.
    Članom 8. Zakona o elektronskoj trgovini
    propisano je da je slanje komercijalne poruke
    elektronskim putem dozvoljeno samo uz pret-
    hodni pristanak lica kome je takva vrsta po-
    ruke namenjena. Pružalac usluge dužan je da
    redovno proverava i prihvata opoziv pri-
    stanka koji upućuje lice koje ne želi da prima
    pomenute komercijalne poruke.
    SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 51
    RAČUNOVODSTVO
    Zaključenje ugovora u elektronskom obliku
    Elektronska trgovina daje mogućnost da se
    ugovori zaključuju elektronskim putem, odnosno
    u elektronskom obliku, u skladu sa članom 9. Za-
    kona o elektronskoj trgovini. Takođe, ponuda i
    prihvat ponude mogu da se daju elektronskim pu-
    tem, odnosno u elektronskom obliku.
    Pružalac usluga informacionog društva, u
    koje spada i prodaja putem interneta, dužan je da
    potencijalnom korisniku usluga, pre zaključenja
    ugovora o pružanju usluga, na jasan, razumljiv i
    nedvosmislen način obezbedi podatke i obave-
    štenja o:
    1) postupku koji se primenjuje prilikom zaključi-
    vanja ugovora,
    2) ugovornim odredbama,
    3) opštim uslovima poslovanja, ako su sastavni
    deo ugovora,
    4) jezicima na kojima ugovor može da bude za-
    ključen,
    5) kodeksima ponašanja u skladu sa kojima postu-
    paju pružaoci usluga i kako ti kodeksi mogu da se
    pregledaju elektronskim putem.
    Pružalac usluga dužan je da potencijalnom
    korisniku usluga pre zaključenja ugovora obezbe-
    di tehnička sredstva za prepoznavanje i ispra-
    vljanje pogrešnog unosa podataka u poruku, pre
    njene predaje ili slanja.
    Izuzetno od navedenog, u slučaju da trgovac
    zaključuje ugovor sa licem koje nije potrošač,
    moguće je da se ugovorom izričito odredi odstu-
    panje od ovih odredaba (definisane u stavovima
    1. i 2. člana 12. Zakona o elektronskoj trgovini).
    Osim toga, članom 13. Zakona o zaštiti po-
    trošača propisana je obaveza trgovca da, pre
    zaključenja ugovora o prodaji robe ili pružanju
    usluga, potrošača na jasan i razumljiv način na
    srpskom jeziku i jeziku i pismu nacionalne ma-
    njine, u skladu sa Zakonom, obavesti o:
    1) osnovnim obeležjima robe ili usluge;
    2) poslovnom imenu, matičnom broju, adresi se-
    dišta i broju telefona;
    3) prodajnoj ceni ili načinu na koji će se pro-
    dajna cena obračunati ako zbog prirode robe
    ili usluge prodajna cena ne može da se utvrdi
    unapred, kao i o svim dodatnim poštanskim tro-
    škovima i troškovima transporta i isporuke
    i mogućnosti da ti troškovi mogu da se stave
    potrošaču na teret;
    4) načinu plaćanja, načinu i roku isporuke, nači-
    nu izvršenja drugih ugovornih obaveza;
    5) postojanju zakonske odgovornosti zbog nesao-
    braznosti robe ili usluge ugovoru;
    6) načinu izjavljivanja reklamacije trgovcu, a
    naročito o mestu prijema i načinu postupanja
    trgovca po njima, kao i uslovima koji se odnose
    na ostvarivanje prava potrošača po osnovu sao-
    braznosti;
    7) prilikom ponude i prodaje tehničke robe
    o dostupnosti rezervnih delova, priključnih
    aparata i sličnih delova, tehničkog servisa,
    odnosno održavanja i opravke za vreme i po-
    sle prestanka perioda u kojem odgovara za ne-
    saobraznost ugovoru, odnosno posle prestanka
    proizvodnje i uvoza robe;
    8) uslovima za raskidanje ugovora, ako je zaklju-
    čen na neodređeno vreme ili ako se produžava
    automatski.
    U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja
    i vrste robe ili usluge trgovac je dužan da pre
    zaključenja ugovora potrošača obavesti i o:
    1) trajanju ugovora,
    2) minimalnom trajanju ugovornih obaveza,
    3) funkcionalnosti, uključujući i mere tehničke
    zaštite digitalnog sadržaja,
    4) relevantnoj interoperabilnosti digitalnog
    sadržaja sa hardverom i softverom o kojima tr-
    govac ima saznanja ili o kojima se razumno može
    očekivati da ima saznanja,
    5) postojanju i uslovima postprodajnih usluga i
    garancijama.
    Pružalac usluga dužan je da obezbedi da
    tekst ugovora i odredbe opštih uslova poslo-
    vanja koje su sastavni deo ugovora zaključenih
    u elektronskom obliku budu dostupni korisni-
    cima usluga na način koji omogućava njihovo
    skladištenje, ponovno korišćenje i reprodu-
    kovanje.
    Pružalac usluga dužan je da, bez odlaganja,
    elektronskim putem, posebnom elektronskom
    porukom potvrdi prijem elektronske poruke
    koja sadrži ponudu ili prihvat ponude za zaklju-
    čenje ugovora. Izuzetno od navedenog, u slučaju
    da trgovac zaključuje ugovor sa licem koje nije
    potrošač, ugovorom je moguće da se izričito
    ugovori odstupanje od ove odredbe.
    U skladu sa članom 15. Zakona o elektronskoj
    trgovini, ugovor u elektronskom obliku smatra
    se zaključenim onog časa kada ponuđač primi
    elektronsku poruku koja sadrži izjavu ponuđe-
    nog da prihvata ponudu. Ponuda i prihvat ponude,
    kao i druge izjave volje učinjene elektronskim
    52 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    RAČUNOVODSTVO
    putem, smatraju se primljenim kada lice kome
    su upućene može da im pristupi.
    Osim odredbi Zakona o trgovini i Zakona
    o elektronskoj trgovini, za trgovce su bitne i
    odredbe Zakona o zaštiti potrošača koje se
    odnose na ugovore na daljinu. Članom 27. Zakona
    o zaštiti potrošača definisana je dužnost tr-
    govca da pre zaključenja ugovora na daljinu, odno-
    sno izvan poslovnih prostorija, pored podataka
    iz člana 13. ovog zakona (opšte obaveštavanje),
    na jasan i razumljiv način potrošača obavesti o:
    1) adresi na kojoj posluje, ako ne posluje na adre-
    si na kojoj mu je sedište ili prebivalište, kao
    i adresi, broju faksa i adresi elektronske po-
    šte trgovca u čije ime postupa, na koju potrošač
    može da izjavi reklamaciju;
    2) prodajnoj ceni koja obuhvata ukupne troško-
    ve za obračunski period u slučaju ugovora sa
    neodređenim trajanjem ili ugovora koji sadr-
    ži pretplatu, pri čemu, kada se ovakvim ugovo-
    rima predviđa plaćanje fiksne sume, prodajna
    cena obuhvata ukupne mesečne troškove, a kada
    ukupni troškovi ne mogu pouzdano unapred da
    se obračunaju, saopštava se način na koji će se
    prodajna cena obračunavati;
    3) trošku korišćenja sredstava komunikacije na
    daljinu za zaključivanje ugovora kada se taj tro-
    šak obračunava na osnovi različitoj od osnovne
    tarife;
    4) uslovima, vremenskom roku i postupku za
    ostvarivanje prava na odustanak od ugovora;
    5) obavezi da plati trgovcu razumne troškove,
    ako potrošač ostvaruje pravo na odustanak od
    ugovora nakon što je podneo zahtev za odustanak;
    6) kada pravo na odustanak od ugovora nije pred-
    viđeno, o podatku da potrošač ne može da kori-
    sti pravo na odustanak ili, gde je primenjivo,
    okolnostima pod kojima potrošač gubi pravo na
    odustanak od ugovora;
    7) postojanju njegovog ugovornog odnosa sa po-
    štanskim operatorom preko koga potrošač
    može da, u slučaju reklamacije zbog nesaobra-
    znosti, pošalje robu o trošku trgovca.
    U zavisnosti od okolnosti konkretnog sluča-
    ja i vrste robe trgovac je dužan da potrošača
    obavesti i o:
    1) dužnosti potrošača da snosi troškove po-
    vraćaja robe u slučaju odustanka od ugovora, kao
    i da za ugovore na daljinu, ako roba zbog svojih
    karakteristika ne može da se vrati poštom,
    snosi troškove vraćanja robe;
    2) postojanju primenjivih kodeksa dobre poslov-
    ne prakse i načinu na koji može da se stekne uvid
    u sadržaj kodeksa, gde je primenjivo;
    3) minimalnom trajanju ugovornih obaveza po-
    trošača u skladu sa ugovorom;
    4) postojanju i uslovima za polaganje depozita ili
    drugih finansijskih garancija koje potrošač na
    zahtev trgovca treba da plati ili dostavi;
    5) mogućnosti pristupa vansudskim mehanizmi-
    ma za rešavanje sporova koje trgovac unapred
    prihvata i načinima pristupa.
    Po zaključenju ugovora trgovac je dužan da iz-
    vrši isporuku robe u roku od 30 dana, ukoliko
    nije ugovoren duži/kraći rok (član 32. Zakona o
    zaštiti potrošača).
    Uz robu koju isporučuje, trgovac je dužan da
    dostavi potrošaču račun, obrazac za odustanak
    od ugovora i predugovorno obaveštenje, zatim
    garantni list ukoliko je ugovorena garancija,
    kao i uputstvo za upotrebu i montažu na srp-
    skom jeziku ukoliko je reč o isporuci tehničke
    robe (članovi 12, 31, 47. i 54. Zakona o zaštiti
    potrošača). Ukoliko potrošač iskoristi svoje
    pravo i odustane od ugovora, trgovac je dužan
    da izvrši povraćaj uplata koje je primio od po-
    trošača, uključujući i troškove isporuke i to u
    roku od 14 dana od dana kada je primio obrazac
    za odustanak.
    Pravo je trgovca da odloži povraćaj sredsta-
    va dok ne dobije robu nazad ili dok potrošač ne
    dostavi dokaz da je robu poslao trgovcu (član 34.
    Zakona o zaštiti potrošača).
    Odustajanje potrošača od ugovora
    Potrošač ima pravo da odustane od ugovora
    zaključenog na daljinu u roku od 14 dana, bez na-
    vođenja razloga i dodatnih troškova, osim tro-
    škova iz čl. 34. i 35. Zakona o zaštiti potrošača
    (potrošač snosi isključivo direktne troškove
    vraćanja robe, osim ako se trgovac saglasio sa
    tim da ih on snosi ili ako nije prethodno oba-
    vestio potrošača da je potrošač u obavezi da
    ih plati).
    Potrošač ostvaruje pravo na odustanak od
    ugovora izjavom koju može da dâ na posebnom ob-
    rascu za odustanak od ugovora zaključenog na da-
    ljinu, odnosno izvan poslovnih prostorija ili
    na drugi nedvosmislen način. Izjava o odustan-
    ku od ugovora kada su u pitanju ugovor na dalji-
    nu i ugovori koji se zaključuju izvan poslovnih
    prostorija smatra se blagovremenom ukoliko je
    SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 53
    RAČUNOVODSTVO
    poslata trgovcu u roku od 14 dana i proizvodi
    pravno dejstvo od dana kada je poslata trgovcu.
    Protekom roka od 14 dana prestaje pravo potro-
    šača na odustanak od ugovora. Teret dokaziva-
    nja da je postupio u skladu sa navedenim jeste na
    potrošaču.
    Ako trgovac omogući potrošaču da elek-
    tronski popuni i pošalje obrazac za odustanak,
    dužan je da ga o prijemu obrasca bez odlaganja
    obavesti u pisanoj formi ili na drugom trajnom
    nosaču zapisa.
    Pravilnikom o obliku i sadržini obrasca
    za odustanak od ugovora na daljinu ili ugovora
    koji se zaključuje izvan poslovnih prostorija
    („Sl. glasnik RS”, br. 21/2015) propisan je oblik
    i sadržina obrasca za odustanak. U njemu potro-
    šač može, a ne mora, da navede razloge za odu-
    stajanje.
    U ugovoru o pružanju usluga rok od 14 dana ra-
    čuna se od trenutka zaključenja ugovora između
    potrošača i trgovca. U ugovoru o prodaji robe
    rok od 14 dana računa se od trenutka kada roba
    dospe u državinu potrošača, odnosno trećeg
    lica koje je odredio potrošač, a koje nije pre-
    voznik.
    Kada potrošač jednom porudžbenicom naruči
    više vrsta robe, koja se isporučuje zasebno, rok
    od 14 dana počinje da teče od trenutka kada po-
    slednja vrsta naručene robe dospe u državinu
    potrošača, odnosno trećeg lica koje je odredio
    potrošač, a koje nije prevoznik. Kada se isporu-
    ka robe sastoji iz više pošiljki i delova, rok
    od 14 dana počinje da teče od trenutka kada je
    poslednja pošiljka ili deo dospeo u državinu
    potrošača, odnosno trećeg lica koje je odredio
    potrošač, a koje nije prevoznik.
    Kada je zaključen ugovor na neodređeno vreme
    sa periodičnim isporukama robe, rok od 14 dana
    počinje da teče od momenta kada prva pošiljka
    robe dospe u državinu potrošača, odnosno tre-
    ćeg lica koje je odredio potrošač, a koje nije
    prevoznik.
    Ako trgovac ne preda potrošaču obavešte-
    nje o uslovima, vremenskom roku i postupku
    za ostvarivanje prava na odustanak od ugovo-
    ra u trenutku zaključenja ugovora, a najkasnije
    prilikom isporuke robe ne preda potrošaču
    u pisanoj formi obrazac za odustanak, sa čit-
    kim i razumljivim obaveštenjem, kao i pri-
    merak potpisanog ugovora, potrošač može
    da odustane od ugovora u roku od 12 meseci
    od dana isteka roka za odustanak od ugovora.
    Ako trgovac nije predao potrošaču navedeno
    obaveštenje sa primerkom potpisanog ugovora,
    pa to učini u roku od 12 meseci od dana zaklju-
    čenja ugovora, rok od 14 dana počinje da teče od
    trenutka kada potrošač dobije obrazac za odu-
    stanak. Rok za odustanak potrošača od ugovora
    ističe protekom poslednjeg časa poslednjeg dana
    roka.
    Ipak, članom 37. Zakona o zaštiti potrošača
    propisani su izuzeci kada potrošač nema pravo
    na odustanak od ugovora i to u slučaju:
    1) pružanja usluga, nakon što je usluga u potpu-
    nosti izvršena ako je pružanje usluge počelo
    nakon izričite prethodne saglasnosti potro-
    šača i uz njegovu potvrdu da zna da gubi pravo na
    odustanak od ugovora kada trgovac u potpunosti
    izvrši ugovor;
    2) isporuke robe ili pružanja usluga čija cena
    zavisi od promena na finansijskom tržištu na
    koje trgovac ne može da utiče i koje mogu da na-
    stanu u toku roka za odustanak;
    3) isporuke robe proizvedene prema posebnim
    zahtevima potrošača ili jasno personalizovane;
    4) isporuke robe koja je podložna pogoršanju
    kvaliteta ili ima kratak rok trajanja;
    5) isporuke zapečaćene robe koja ne može da se
    vrati zbog zaštite zdravlja ili higijenskih ra-
    zloga i koja je otpečaćena nakon isporuke;
    6) isporuke robe koja se, nakon isporuke, zbog
    svoje prirode neodvojivo meša sa drugom robom;
    7) isporuke alkoholnih pića čija je cena dogo-
    vorena u vreme zaključivanja ugovora o prodaji
    i čija isporuka može da se izvrši tek nakon 30
    dana od dana zaključenja ugovora, a stvarna cena
    zavisi od promena cena na tržištu na koje trgo-
    vac ne može da utiče;
    8) ugovora kojima potrošač izričito zahteva
    posetu od strane trgovca u cilju sprovođenja
    hitnih popravki ili održavanja, a ukoliko pri-
    likom ove posete trgovac pruži i druge usluge
    osim onih koje je potrošač konkretno zahtevao
    ili dostavi drugu robu osim delova za zamenu
    koji su neophodni za održavanje ili izvršenje
    popravke, pravo na odustanak od ugovora odnosi
    se na ove dopunske usluge ili robu;
    9) isporuke zapečaćenih audio i video zapisa
    ili računarskog softvera, koji su otpečaćeni
    nakon isporuke;
    54 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    RAČUNOVODSTVO
    10) isporuke novina, periodičnih izdanja ili
    časopisa, osim pretplatničkih ugovora za ispo-
    ruku ovih izdanja;
    11) ugovora zaključenih na javnoj aukciji;
    12) pružanja smeštaja koji nije u stambene svrhe,
    transporta robe, usluga iznajmljivanja automo-
    bila, usluga pripreme i dostavljanja hrane ili
    usluga povezanih sa slobodnim aktivnostima
    ukoliko ugovor predviđa konkretni rok ili pe-
    riod izvršenja;
    13) isporuke digitalnog sadržaja koji nije ispo-
    ručen na trajnom nosaču zapisa, ako je izvršenje
    započelo posle prethodne izričite saglasnosti
    potrošača i njegove potvrde da zna da na taj na-
    čin gubi pravo na odustanak od ugovora.
    Izdaci za softver za e-prodavnicu
    Kada se vrši prodaja preko interneta, trgo-
    vac mora da ima poseban softver za prodaju. Da
    bi ga koristio za obavljanje delatnosti, mora
    da ima licencu za njegovu upotrebu, a moguće je
    razvijanje softvera u sopstvenoj režiji, što je
    ređi slučaj. Licenca za korišćenje softvera ku-
    puje/iznajmljuje se od druge firme ili pravnog
    lica sa kojim se potpisuje ugovor o licenciranju.
    Ona se najčešće iznajmljuje na period od godi-
    nu dana, a plaća se na mesečnom ili godišnjem
    nivou.
    U ponudi su različiti paketi programa, koji
    se razlikuju uglavnom po veličini e-prodavnice,
    obimu poslovanja, zatim od broja artikala koji
    će biti dodati, kao i od naprednijih mogućnosti
    koje mogu da budu povezane sa drugim programi-
    ma, npr. sa programom za vođenje poslovnih knji-
    ga i slično.
    Postoje dve vrste naknada za softvere na koje
    sa knjigovodstvenog aspekta mora da se obrati
    pažnja kada se obavlja internet prodaja. To su
    troškovi za otvaranje e-prodavnice (licenca) i
    mesečna naknada za ostvaren promet. Trošak za
    otvaranje prodavnice (licenca) plaća se jedno-
    kratno, a cena zavisi od vrste paketa. Naknada za
    ostvaren promet u većini slučajeva je pretplata
    ili naknada za održavanje veb-šopa, koja zavisi
    od ostvarenog mesečnog prometa.
    Obe naknade se evidentiraju preko računa
    550 – Nematerijalni troškovi. Ako bi se licen-
    ca za korišćenje e-prodavnice iznajmila na pe-
    riod duži od jedne godine, evidentirala bi se
    kao nematerijalno ulaganje na računu 012 – Sof-
    tver i ostala prava.
    Ukoliko je licenca nabavljena od nerezi-
    dentnog pravnog lica koje u Srbiji nema po-
    reskog punomoćnika, trgovac ima obavezu
    internog obračuna PDV-a po stopi od 20% i ima
    pravo na odbitak prethodnog poreza pod uslo-
    vima propisanim članom 28. Zakona o PDV-u.
    Pri tome treba voditi računa da u osnovicu
    za interni obračun PDV-a ulazi i obračunati
    i plaćeni porez na dobit po odbitku. U skladu
    sa članom 40. stav 1. tačka 2) Zakona o porezu
    na dobit pravnih lica, ukoliko međunarodnim
    ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezi-
    vanja (UIDO) nije drugačije uređeno, porez na
    dobit po odbitku od 20% obračunava se i pla-
    ća na prihode koje nerezidentno pravno lice
    ostvari od rezidentnog pravnog lica po osnovu
    naknada od autorskih i srodnih prava i prava
    industrijske svojine. Licenca za korišćenje
    softvera za e-prodavnicu ima karakter au-
    torskog prava, a ta naknada koja je plaćena za
    softver smatra se autorskom naknadom, koja
    se u većini aktuelnih UIDO oporezuje stopom
    koja je manja od 20%. Sporazumi su dostupni na
    linku časopisa https://www.poslovnisavetnik.
    net/statistika/spisak-drzava-sa-kojima-je-srbija-
    -zakljucila-ugovore-o-izbegavanju-dvostrukog-
    -oporezivanja/, a stope poreza po odbitku od
    bruto iznosa autorskih naknada objavljene su
    na https://www.poslovnisavetnik.net/statistika/
    uido-stope-poreza-po-odbitku/.
    Ukoliko su ispunjeni uslovi za primenu re-
    šenja iz UIDO, odnosno ukoliko isplatilac
    obezbedi potvrdu o rezidentnosti lica koje
    ostvaruje prihode, kao i ukoliko je to lice
    stvarni vlasnik prihoda, stiču se uslovi za ko-
    rišćenje beneficirane poreske stope, kao i
    prilikom oporezivanja ostalih prava intelek-
    tualne svojine.
    Ukoliko nerezident ne dostavi validnu po-
    tvrdu o rezidentnosti, kao ni dokaz o stvar-
    nom vlasništvu prihoda, primeniće se domaći
    poreski propis, odnosno rešenje iz člana 40.
    stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dobit pravnih
    lica.
    Naknada za mesečno održavanje veb-šopa
    nema karakter autorske naknade, nego karakter
    usluge, pa kao takva ne podleže porezu na dobit
    po odbitku, osim ako nerezidentni dobavljač
    nije iz jurisdikcije sa preferencijalnim pore-
    skim sistemom.
    SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 55
    RAČUNOVODSTVO
    Fiskalizacija u elektronskoj trgovini
    Odredbom člana 3. Zakona o fiskalnim kasa-
    ma lice koje je upisano u odgovarajući registar
    i koje obavlja promet dobara na malo, odnosno
    pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši
    evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog
    prometa preko fiskalne kase.
    Izuzetno od navedene odredbe, Uredbom o
    određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne
    postoji obaveza evidentiranja prometa preko
    fiskalne kase (dalje: Uredba) propisane su ši-
    fre delatnosti iz Klasifikacije delatnosti
    pri čijem obavljanju ne postoji obaveza eviden-
    tiranja preko fiskalne kase.
    Tako je, konkretno, i delatnost iz grupe
    47.91 – Trgovina na malo posredstvom pošte i
    interneta Klasifikacije delatnosti, odred-
    bom člana 2. Uredbe izuzeta od obaveze evi-
    dentiranja prometa preko fiskalne kase.
    Međutim, u praksi su se javile brojne nejasno-
    će u vezi sa obavezom evidentiranja elektron-
    ske trgovine preko fiskalne kase. Kako bi se
    razrešili problemi i popunile pravne prazni-
    ne u ovoj oblasti, Ministarstvo finansija dalo
    je brojna mišljenja kao odgovore na postavljena
    pitanja u konkretnim situacijama.
    Navedeni izuzetak od obaveze evidentiranja
    preko fiskalne kase odnosi se na sve obveznike
    koji prodaju dobra fizičkim licima putem veb-
    -portala, pri čemu se dostava vrši ili putem
    pošte ili putem eksterne kurirske službe.
    U slučaju da se dostava vrši preko dostavlja-
    ča koji su registrovani za delatnost transporta
    koja ne spada u oblast delatnosti 53 – Poštanske
    aktivnosti, trgovac je dužan da ostvareni pro-
    met evidentira preko fiskalne kase, u skladu sa
    Mišljenjem Ministarstva finansija br. 430-00-
    00225/2019-04 od 9. 5. 2019. godine:
    To znači da kada privredni subjekt iz Beogra-
    da, u okviru delatnosti 47.91 (Trgovina na malo
    posredstvom pošte ili interneta) vrši on-
    lajn-prodaju, odnosno prodaju preko interneta,
    pri čemu kupci ne dolaze u maloprodajni objekt,
    već im se roba isporučuje preko privrednih su-
    bjekata čija delatnost spada u oblast delat-
    nosti 53 (Poštanske aktivnosti), odnosno
    putem Pošte, post express-a ili neke druge re-
    gistrovane kurirske službe, nije u obavezi da
    tako ostvaren promet evidentira preko fi-
    skalne kase.
    Pored toga, privredni subjekt dužan je da pre
    otpočinjanja obavljanja navedene delatnosti do-
    nese Odluku o otpočinjanju obavljanja iste.
    Napominjemo, ukoliko predmetni privred-
    ni subjekt iz svog maloprodajnog objekta koji je
    specijalizovan za prodaju nameštaja, opreme
    za osvetljenje i ostalim predmetima za do-
    maćinstvo vrši prodaju robe koja se nalazi u
    maloprodajnom objektu on-line, odnosno putem
    interneta, kako navodite u vašem dopisu, pri
    čemu kupci ne dolaze u maloprodajni objekt, već
    im se roba isporučuje preko privrednih subje-
    kata koji se bave prevozom i dostavom i koji
    su registrovani za delatnost transporta koja
    ne spada u oblast delatnosti 53 (Poštanske
    aktivnosti), odnosno dostavu ne vrši putem
    pošte, post express-a ili neke druge registro-
    vane kurirske službe, tako ostvaren promet
    dužan je da evidentira preko fiskalne kase i
    kupcu dostavi fiskalni isečak, saglasno nave-
    denim odredbama Zakona i Uredbe.
    Osim toga, ukoliko naručena dobra kupcu
    budu dostavljena npr. putem dostavne službe
    prodavca ili roba bude plaćena zaposlenom kod
    poslodavca koji vrši dostavu naručene robe,
    smatra se da se u tom slučaju ne vrši delatnost
    iz grupe 47.91 – Trgovina na malo posredstvom
    pošte i interneta, a prodavac ima obavezu evi-
    dentiranja prometa preko fiskalne kase, u skla-
    du sa Mišljenjem Ministarstva finansija br.
    413-00-00270/2009-04 od 15. 3. 2010. godine:
    To znači da privredni subjekt koji vrši pro-
    daju dobara fizičkim licima putem interneta,
    a nakon evidentirane elektronske uplate ili
    evidentirane bezgotovinske uplate po osnovu
    računa za bezgotovinsku uplatu, poštom ili
    preko kurirskih službi čija delatnost spada
    u granu delatnosti 641 Klasifikacije delat-
    nosti, dostavlja naručeno dobro, nije dužan da
    tako ostvaren promet evidentira preko fi-
    skalne kase.
    U slučaju kada se privredni subjekt oglašava
    i istovremeno prima narudžbinu za robu preko
    interneta, a pomenutu robu isporučuje fizičkim
    licima direktno (preko sopstvene ku-
    rirske službe), promet koji privredni subjekt
    ostvari na takav način dužan je da evidentira
    preko fiskalne kase, nezavisno da li je plaćanje
    izvršeno gotovinski ili bezgotovinski (vir-
    56 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    RAČUNOVODSTVO
    manskom uplatom) na račun isporučioca robe, s
    obzirom na to da takav promet ne može da se
    tretira kao trgovina na malo koja poštom do-
    stavlja naručenu robu. Naime, delatnost 52610
    (Trgovina na malo u prodavnicama koje poštom
    dostavljaju naručenu robu, za robu isporučenu po-
    štom), u skladu sa propisima kojima se uređuje
    klasifikacija delatnosti, obuhvata trgovinu
    na malo proizvodima koji se kupcu dostavljaju
    poštom, a koji su naručeni na osnovu oglasa, ka-
    taloga, modela ili nekog drugog sredstva oglaša-
    vanja, pa samim tim direktno preuzimanje robe
    prilikom prodaje fizičkom licu ne spada u nave-
    denu delatnost.
    Takođe, u slučaju da trgovac i potrošač do-
    laze u direktan kontakt kroz montiranje robe,
    trgovac je u obavezi da za izvršen promet izda
    fiskalni račun, u skladu sa mišljenjem Mini-
    starstva finansija br. 430-00-00290/2011-04 od
    3. 6. 2011. godine:
    Privredni subjekt čija je pretežna delat-
    nost proizvodnja i prodaja nameštaja, nije
    oslobođen obaveze evidentiranja prometa pre-
    ko fiskalne kase, saglasno navedenim odredbama
    Zakona i Uredbe.
    Ukoliko privredni subjekt obavlja i delat-
    nost iz grupe delatnosti 47.91 (Trgovina na malo
    posredstvom pošte ili interneta), odnosno
    vrši onlajn-prodaju robe iz svog proizvodnog
    programa pravnim licima, preduzetnicima i
    fizičkim
    licima, bez obzira na način isporuke,
    dužan je da tako ostvaren promet evidentira
    preko fiskalne kase, bez obzira na način plaća-
    nja (gotovina, ček ili kartica), s obzirom na to
    da dolazi u direktan kontakt sa onlajn-kupci-
    ma, bilo kroz dostavu, montiranje nameštaja
    i sl. ili na bilo koji drugi način.
    Dakle, kao što proizlazi i iz navedenih
    mišljenja Ministarstva finansija, obaveza
    evidentiranja prometa preko fiskalne kase
    ne postoji ukoliko između prodavca i kupca
    ne postoji direktan kontakt, odnosno ako je
    dostavu robe izvršila registrovana kurir-
    ska služba. Pod direktnim kontaktom smatra
    se svaki neposredan kontakt između prodav-
    ca i onlajn-kupca bilo kakve vrste (kroz do-
    stavu, naplatu, montažu i sl.). Registrovana
    kurirska služba je dostavljač koji je regi-
    strovan u oblasti delatnosti 53 – Poštanske
    aktivnosti.
    Ministarstvo finansija je takođe zauzelo
    stav da, u slučaju pružanja usluga fizičkim li-
    cima putem interneta, pri čemu se kompletna
    usluga obavlja elektronskim putem, a naplata
    vrši direktnom uplatom na račun izvršioca
    usluga ili kreditnom karticom, bez direkt-
    nog kontakta sa fizičkim licem, ne postoji
    obaveza evidentiranja preko fiskalne kase.
    Osim toga, određene usluge koje se pru-
    žaju putem interneta izuzete su od obaveze
    evidentiranja preko fiskalne kase jer spa-
    daju u grupe delatnosti pri čijem obavljanju
    inače ne postoji takva obaveza. Takav je slučaj
    sa svim uslugama iz oblasti 61 – Telekomuni-
    kacije Klasifikacije delatnosti, kao što
    su različite usluge pristupa internetu ili
    omogućavanja konverzacije putem interneta,
    ali i sa svim vrstama obrazovnih usluga iz
    oblasti 85 – Obrazovanje.
    Elektronska trgovina iz ugla poreza na
    dodatu vrednost
    Promet ostvaren od prodaje robe putem in-
    terneta oporeziv je PDV-om na isti način kao i
    prodaja iz maloprodajnog objekta ili prodaja iz
    skladišta.
    Međutim, posebnosti se pojavljuju kada se kao
    kupac pojavljuje kupac iz neke treće zemlje. Zna-
    či, kada se dobra isporučuju u treću zemlju, ispo-
    ruke dobara iz Republike Srbije oslobođene su
    poreza na dodatu vrednost sa pravom na odbitak
    prethodnog poreza u skladu s članom 24. stav 1.
    tačka 2) Zakona o PDV-u.
    Da bi izvoznici ostvarili poresko oslobo-
    đenje, potrebno je da imaju dokumentaciju koja
    potvrđuje da su dobra napustila teritoriju Re-
    publike Srbije. U dokumenta koja potvrđuju da su
    dobra napustila teritoriju Republike Srbije
    svrstavaju se carinska deklaracija ili potvr-
    da na obrascu PII, koju izdaje carinski organ. Na
    osnovu ove dokumentacije izvoznici su oslobo-
    đeni PDV-a i imaju pravo na odbitak prethodnog
    poreza.
    Carinska deklaracija se, kao dokaz da je roba
    napustila teritoriju Republike Srbije, radi
    ostvarivanja poreskog oslobođenja primenjuje u
    SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 57
    RAČUNOVODSTVO
    skladu sa Pravilnikom o načinu i postupku pore-
    skih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez pra-
    va na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik
    RS”, br. 120/2012, 40/2015, 82/2015, 86/2015, 11/2016,
    21/2017, 44/2018 – drugi propis, 48/2018, 62/2018,
    104/2018 i 16/2019). Na osnovu ovog pravilnika ca-
    rinarnica u kojoj je izvršen postupak izvoznog
    carinjenja robe u rubrici B na JCI vrši overu
    da je roba istupila iz carinskog područja. Ukoli-
    ko carinarnica ne može da overi JCI, dokaz da
    je roba napustila carinsko područje predstavlja
    original carinske deklaracije od carinske is-
    postave preko koje je roba napustila carinsko
    područje. Takođe, potrebno je da se na izvoznoj
    fakturi navede da je roba oslobođena PDV-a
    na osnovu člana 24. stav 1. tačke 2) i 3) Zakona o
    PDV-u. Izvoznik je dužan da traži od carine da
    se overi JCI, što znači da je roba istupila iz
    carinskog područja.
    Ukoliko su ispunjeni svi uslovi za poresko
    oslobođenje prilikom izvoza dobara, prili-
    kom podnošenja poreske prijave za taj poreski
    period neće se obračunavati PDV na taj promet i
    taj promet neće se iskazivati u poreskoj prijavi.
    Ukoliko izvoznik izveze robu u jednom poreskom
    periodu, a potrebnu dokumentaciju za oslobađa-
    nje od PDV-a pribavi u drugom poreskom perio-
    du, poresko oslobođenje odnosi se na period u
    kom je pribavio potrebnu dokumentaciju.
    Poresko oslobođenje pri izvozu moguće je
    ostvariti i kada se ne podnese carinska dekla-
    racija. Za ostvarivanje poreskog oslobođenja
    bez podnošenja carinske deklaracije potrebno
    je da se podnese zahtev carini. Carinski organ
    mora da odobri zahtev da bi se ostvarilo po-
    resko oslobođenje bez podnošenja carinske de-
    klaracije. Takođe, potrebno je podneti potvrdu
    da je roba napustila carinsko područje, koju je
    izdao carinski organ na obrascu PII.
    Izvoznici koji izvoz robe vrše putem po-
    šte ili brze pošte takođe mogu da ostvare
    poresko oslobođenje prilikom izvoza ukoli-
    ko dostave carinsku deklaraciju ili potvr-
    du od carinskog organa da je roba napustila
    carinsko područje na obrascu PII. Ukoliko se
    vrši izvoz robe do 1.000 evra putem pošte,
    potrebna je samo usmena deklaracija robe, a
    carinska deklaracija nije potrebna, osim ako
    carinski organ ne zatraži drugačije. Prili-
    kom izvoza robe putem pošte potrebno je da
    se popuni obrazac SR 72. Kada se izvrši izvoz
    robe, drugi primerak obrasca SR 72 dostavlja
    se izvozniku robe koji na osnovu njega ostva-
    ruje poresko oslobođenje.
    Mišljenje Ministarstva finansija – Uprava
    carina, br. 07-00-00602/2016-17 od 19. 9. 2016. go-
    dine:
    Ovom prilikom Ministarstvo finansija
    želi da ukaže na postojanje postupka izvoza
    robe manjeg značaja koja se izvozi u poštanskom
    saobraćaju. Ovaj postupak uveden je radi racio-
    nalizacije postupanja sa određenim poštanskim
    pošiljkama i smanjenja troškova poslovanja pre-
    duzetnika i privrednih društva koja izvoze
    robu u poštanskom saobraćaju. Ovaj postupak se
    sprovodi od 15. 11. 2011. godine.
    Na osnovu člana 255. Carinskog zakona i u skladu
    sa članom 179. stav 1. tačka 4) Uredbe o carinski
    dozvoljenom postupanju s robom, preduzetni-
    cima i privrednim društvima sa sedištem u
    Republici Srbiji može se odobriti da usmeno
    deklarišu za izvoz poštanske pošiljke koje
    sadrže robu manjeg ekonomskog značaja. To znači
    da u svakoj jedinici poštanske mreže na teri-
    toriji RS mogu se predati navedene poštanske
    pošiljke JP PTT saobraćaja „Srbija” bez obaveze
    podnošenja carinske deklaracije JCI.
    Ovaj postupak se odnosi isključivo na po-
    štanske pošiljke (pismonosne i pakete) koje
    se, bez ograničenja u pogledu učestalosti, ot-
    premaju od strane preduzetnika i privrednih
    društava radi izvoza i koje prati faktura
    čija vrednost ne prelazi iznos od 1.000 evra.
    Navedenim postupkom ne mogu biti obuhvaćene
    poštanske pošiljke za čiji izvoz je potrebna
    prethodna saglasnost, kao i roba čiji je izvoz
    zabranjen.
    Što se tiče pošiljki koje se vraćaju iz ino-
    stranstva, odnosno neuručenih pošiljki, a nad
    kojima je sproveden postupak izvoza po prethodno
    propisanoj proceduri, ne podnosi se uvozna JCI.
    Mišljenje Ministarstva finansija – Uprava
    carina, br. 148-03-030-01-44/2/2016 od 10. 2. 2016.
    godine:
    Kao deklaracija koja se koristi u redovnom
    postupku sa pošiljkama manjeg ekonomskog zna-
    čaja, koje se vraćaju iz inostranstva, može se
    koristiti poštanski obrazac CP 72 – carinska
    deklaracija, koja je propisana aktima Svetskog
    poštanskog saveza.
    58 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    RAČUNOVODSTVO
    Veza: Naš akt br. 148-03-030-04-6/7/2011 od 7. 11.
    2011. godine.
    Aktom pod gornjim brojem i datumom propi-
    san je postupak izvoza robe manjeg ekonomskog
    značaja koja se izvozi u poštanskom saobraćaju,
    a u tački 6 navedenog akta objašnjen je postupak
    sa pošiljkama koje su izvozno otpremljene uz
    upotrebu obrasca CP 72, a koje se vraćaju iz ino-
    stranstva kao neuručene.
    Imajući u vidu specifičnost poštanskog sa-
    obraćaja, a naročito neuručenih pošiljki, kao i
    činjenicu da je nad robom koja je izvezena sprove-
    den pojednostavljeni postupak i da se tom pri-
    likom koristio obrazac CP 72, kao deklaracija
    koja se koristi u redovnom postupku sa pošiljka-
    ma manjeg ekonomskog značaja koje se vraćaju može
    se koristiti poštanski obrazac CP 72 – Carin-
    ska deklaracija, koja je propisana aktima Svet-
    skog poštanskog saveza.
    U vezi sa izvozom robe preferencijalnog po-
    rekla putem poštanskih pošiljki, pravna lica
    koja imaju ugovor sa Javnim preduzećem PTT sao-
    braćaja „Srbija” o korišćenju usluge „Post export
    – Izvoz robe” može se davati izjava o poreklu na
    fakturi. Izjava na fakturi mora biti u skladu
    sa tekstom izjave koji je propisan protokoli-
    ma o poreklu, uz sporazume o slobodnoj trgovi-
    ni, koje primenjuje Republika Srbija. Izvoznik
    je u obavezi da, prilikom sprovođenja postupka
    izvoznog carinjenja robe, dostavi dokaznu doku-
    mentaciju na osnovu koje se može utvrditi da
    je proizvod stekao status proizvoda sa prefe-
    rencijalnim poreklom ispunjenjem uslova pro-
    pisanih protokolima o poreklu, uz sporazume o
    slobodnoj trgovini.
    Ovakav stav zauzelo je Ministarstvo finan-
    sija u svom aktu broj 483-00-00056/2015-17 od 28.
    12. 2015. godine.
    Navedeni postupak primenjivaće se počev od
    1. 3. 2016. godine.
    Ukoliko je roba koja je predmet izvoza plaćena
    avansno, poreski obveznik može da ostvari pore-
    sko oslobođenje i kada je roba avansno plaćena,
    ali na avansnom računu treba da navede napomenu
    da je roba oslobođena PDV-a prema članu 24. stav
    2. Zakona o PDV-u. Kada je roba plaćena avansno,
    poresko oslobođenje može da se ostvari:
    ● kada se izvoz dobara vrši uz carinsku dekla-
    raciju i podnosi JCI,
    ● kada se izvoz vrši uz periodično deklarisa-
    nje i
    ● kada se izvoz vrši bez podnošenja carinske
    deklaracije, uz izdat obrazac PII.
    Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-
    00-1177/2007-04 od 13. 9. 2007. godine:
    U skladu s navedenim zakonskim i podzakon-
    skim odredbama, za ostvarivanje poreskog oslo-
    bođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza
    po osnovu primljenih avansnih sredstava za iz-
    voz dobara, obveznik PDV mora da poseduje račun
    o avansnom plaćanju izdat u skladu sa Zakonom i
    ugovor kojim je predviđeno plaćanje pre izvrše-
    nog izvoza. Prema mišljenju Ministarstva fi-
    nansija, dokument kojim je, pored određivanja
    vrste, količine, cene dobara i dr., predviđeno
    plaćanje dobara pre izvršenog izvoza, potpisan
    od strane kupca i prodavca, odnosno pismeno po-
    tvrđen od strane prodavca, smatra se dokazom
    za ostvarivanje navedenog poreskog oslobođenja,
    nezavisno od toga što je u konkretnom slučaju
    nazvan porudžbenicom od strane ugovornika –
    kupca i prodavca.
    Plaćanje u elektronskoj trgovini
    Postoji više načina plaćanja za poručenu
    robu u e-prodavnici:
    ● karticom: nakon naručivanja plaća se plat-
    nom ili kreditnom karticom, a roba se dobija
    nakon izvršene uplate;
    ● pouzećem: nakon narudžbine roba se šalje
    poštom ili kurirskom službom na navedenu
    adresu, a prilikom preuzimanja robe plaća se
    iznos narudžbine i troškovi dostave (ako se
    kupcu posebno naplaćuju);
    ● uplatom na žiro račun: nakon narudžbine ku-
    pac može da izabere opciju da plati poručenu
    robu ili usluge na žiro račun trgovca, a ispo-
    ruka robe vrši se nakon što prodavac primi
    uplatu;
    ● preko institucija elektronskog novca, npr.
    PayPal-a i sl., pri čemu upotreba PayPal servisa
    omogućava pretvaranje novca s kreditne kar-
    tice ili bankarskog računa u elektronski no-
    vac i slanje istog telekomunikacijskim putem
    pravnim ili fizičkim osobama – primaocima
    novca, pa se tako primljeni elektronski novac
    pretvara u pravi novac (račun u banci, kredit-
    na kartica), a neograničeno je prenosiv između
    korisnika.
    SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 59
    RAČUNOVODSTVO
    PayPal usluge
    Da bi mogle da se koriste PayPal usluge, prvo
    na njihovim veb-stranicama mora da se otvori
    (www.pay-pal.com) račun (account). Premijer
    račun i poslovni račun primarno su namenjeni
    poslovnim subjektima, najčešće trgovcima koji
    prodaju svoje proizvode putem interneta.
    Jedna od najvećih prednosti PayPal-a je ta što
    korisnik prilikom plaćanja u e-prodavnici ne
    ostavlja broj svoje kreditne kartice ili bankar-
    skog računa, pa se tako znatno smanjuje rizik od
    zloupotrebe pomenutih informacija, pri čemu
    je otvaranje računa besplatno, a PayPal zarađuje
    tako što trgovcima naplaćuje proviziju po sva-
    koj transakciji.
    Prilikom prodaje preko sopstvene e-prodav-
    nice trgovac mora da dizajnira stranicu tako da
    podržava mogućnost elektronske prodaje robe,
    kao i da ugradi podršku za PayPal plaćanje. Kupci
    dolaze na stranicu i biraju proizvode. Kada su
    kupci završili sa izborom artikala, u njihovoj
    korpi počinje proces naplate. Program automat-
    ski usmerava na stranice PayPal-a na kojima im
    se omogućava plaćanje putem kreditne kartice
    ili putem njihovih PayPal računa. Prikazuju se
    detaljni podaci o naplati i svi navedeni tro-
    škovi. Nakon potvrde plaćanja i primanja mejla
    kojim se potvrđuje narudžbina, klijent se vraća na
    veb-stranicu. Uplata stiže na račun prodavca, i
    to na njegov PayPal račun.
    Za povlačenje sredstava sa PayPal računa
    potrebno je posedovati viza karticu. Po-
    vlačenje se vrši klikom na opciju Withdraw
    funds, gde se upisuje iznos koji trgovac želi
    da prebaci na svoju karticu. Minimalni iz-
    nos koji može da se prenese je 10 evra, a pro-
    vizija za svaku transakciju iznosi 4 evra.
    Prebacivanje sredstava traje u proseku 5–7
    dana. Provizija na ostvarene uplate na PayPal
    nalog kreće se od 3,8% do 5,2%, u zavisnosti od
    zemlje uplatioca. Uz to postoji i fiksna nak-
    nada čija visina zavisi od valute plaćanja.
    Provizija koju PayPal zadržava za pruženu
    uslugu posredovanja u transferu elektronskim
    novcem ne podleže obračunu PDV-a, s obzirom
    na to da se radi o usluzi koja je oslobođena
    PDV-a bez prava na odbitak prethodnog poreza,
    u skladu sa članom 25. stav 1. tačka 5) Zakona o
    PDV-u. Takođe, usluga ne podleže porezu na do-
    bit po odbitku u smislu člana 40. stav 1. Zakona
    o porezu na dobit pravnih lica.
    Provizija koju zaračunava PayPal iskazuje se u
    polju 8d.1 obrasca POPDV.
    Primer: Naplata putem PayPal servisa
    Preduzeće Brzi d. o. o. 19. jula 2019. godine
    prodalo je robu nerezidentnom licu preko svoje
    e-prodavnice u vrednosti od 800 evra. Kupac je
    istog dana izvršio plaćanje preko PayPal servi-
    sa. PayPal je, u skladu sa opštim uslovima poslo-
    vanja, zadržao proviziju od 32 evra. Na PayPal
    račun Brzog prebačen je iznos od 768 evra. Zva-
    nični srednji kurs Narodne banke Srbije za 19.
    jul 2019. godine iznosi 117,3969 dinara za 1 evro.
    Brzi je povukao sredstva sa svog PayPal računa
    na devizni račun. Sredstva su 30. jula legla na
    devizni račun i to u iznosu od 764 evra (PayPal je
    naplatio proviziju od 4 evra za povlačenje sred-
    stava). Zvanični srednji kurs Narodne banke Sr-
    bije na taj dan bio je 117,4043 dinara za 1 evro.
    Knjiženje:
    Red.
    br. Konto Opis Dug. Potr.
    1.
    228X Ostala kratkoročna
    potraživanja –
    račun na PayPal 90.160,82
    553 Troškovi platnog
    prometa 3.756,70
    605 Prihodi od prodaje
    robe na inostranom
    tržištu 93.917,52
    – za prodaju robe naplaćenu preko PayPal-a 19. jula.
    2.
    244 Devizni račun 89.696,89
    553 Troškovi platnog
    prometa 469,62
    663 Pozitivne kursne
    razlike (prema
    trećim licima) 5,68
    248X Ostala novčana
    sredstva – račun na
    PayPal 90.160,82
    – za prenos sredstava sa PayPal računa na deviznu
    karticu 30. jula.
    Obavezne evidencije u elektronskoj
    trgovini
    Evidencije koje vodi trgovac su:
    ● Glavna knjiga i Dnevnik finansijskog knjigo-
    vodstva;
    60 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    RAČUNOVODSTVO
    ● analitička evidencija (po količini i vredno-
    sti) za svaku vrstu trgovačke robe u elektronskoj
    prodavnici odnosno magacinu – robno knjigo-
    vodstvo;
    ● magacinska evidencija (po vrsti i količini)
    za svaku vrstu robe;
    ● KEP knjiga za robu koju prodaje u okviru elek-
    tronske trgovine.
    U skladu sa članom 11. Zakona o računovod-
    stvu, poslovne knjige su Dnevnik, Glavna knjiga
    i pomoćne knjige. Pomoćne knjige koje se odnose
    na imovinu u materijalnom obliku iskazuju se u
    količinama i novčanim iznosima. Trgovinska i
    proizvodna preduzeća, pored finansijskog, vode
    i posebno robno knjigovodstvo, u kom se vodi
    analitička evidencija po vrednosti i količini
    za svaki artikal. Svaki artikal vodi se poseb-
    no, tako da u svakom trenutku knjigovođa može
    da iz robnog knjigovodstva pruži informaciju
    koliko je količinski i vrednosno nekog artikla
    nabavljeno, prodato ili koliko ga trenutno ima
    na stanju. Svaka promena u količini i vrednosti
    robe evidentira se i u finansijskom i u robnom
    knjigovodstvu i stanje robe u ove dve evidencije
    uvek mora biti isto. Razlika je u tome što robno
    knjigovodstvo pruža informaciju o količinama
    i novčanim iznosima, a finansijsko samo o vred-
    nosnim.
    Dakle, analitička evidencija trgovačke
    robe obavezno se vodi i prilikom prodaje
    putem interneta, bez obzira na to da li se
    roba otprema iz maloprodajnog objekta ili
    iz skladišta. To se odnosi i na prodaju robe
    tako što se naručeni proizvod bez skladi-
    štenja dostavlja kupcu direktno od doba-
    vljača (tzv. dropšiping), u okviru računa 136
    – Roba u tranzitu.
    Članom 30. stav 4. Zakona o trgovini propi-
    sana je obaveza vođenja evidencije prometa za
    daljinsku trgovinu. Za daljinsku prodaju evi-
    dencija se vodi na nivou celokupne daljinske
    trgovine trgovca na tržištu Republike Srbije
    ili posebno za pojedine organizacione celine u
    skladu sa prethodno donetom odlukom trgovca.
    Takođe, u skladu sa članom 3. stav 5. Pravilnika
    o evidenciji prometa, trgovac koji obavlja tr-
    govinu na malo van prodajnog objekta Knjigu evi-
    dencije vodi na nivou celokupnog svog prometa
    u trgovini van prodajnog objekta. Dalje, članom
    9. Pravilnika o evidenciji prometa propisano
    je da trgovac koji obavlja trgovinu van prodajnog
    objekta prijavljuje mesto na kojem se vodi Knjiga
    evidencije ministarstvu nadležnom za poslove
    trgovine. Prijava se vrši na posebnom obrascu
    za prijavu mesta na kojem se vodi Knjiga eviden-
    cije. Obrazac sadrži:
    1) poslovno ime i adresu trgovca,
    2) adresu na kojoj se vodi Knjiga evidencije,
    3) datum početka obavljanja trgovine van prodaj-
    nog objekta,
    4) ime i prezime, broj telefona i adresu elek-
    tronske pošte kontakt osobe.
    Trgovac prijavljuje ministarstvu nadležnom
    za poslove trgovine svaku promenu podataka iz
    obrasca za prijavu mesta.
    Dakle, s obzirom na to da je elektronska
    trgovina vid daljinske trgovine, a ista pred-
    stavlja način obavljanja trgovine na malo, tr-
    govci koji se bave elektronskom trgovinom
    dužni su da vode KEP knjigu. Specifičnost
    se u njihovom slučaju ogleda u tome da se KEP
    knjiga vodi u mestu koje je trgovac prijavio
    Ministarstvu trgovine, turizma i telekomu-
    nikacija na propisanom obrascu. To može da
    bude mesto centralnog magacina, maloprodaj-
    nog magacina, sedište firme.
    Napomena: Pravilnik o evidenciji prometa
    na koji je ovde upućeno donesen je kao podzakon-
    ski akt uz stari Zakon o trgovini, koji je stavljen
    van snage stupanjem na snagu novog Zakona o tr-
    govini 30. jula 2019. godine. U trenutku pisanja
    ovog članaka novi podzakonski akt još nije done-
    sen, a u prelaznim i završnim odredbama novog
    Zakona o trgovini upućeno je na primenu starih
    podzakonskih akata do donošenja novih.
    Trgovac koji ne vodi evidenciju prometa na
    potpun i propisan način u skladu sa članom 30.
    Zakona o trgovini može da bude kažnjen novča-
    nom kaznom od 100.000,00 dinara ako je pravno
    lice, a fizičko lice ili odgovorno lice u prav-
    nom licu novčanom kaznom od 10.000,00 dina-
    ra, odnosno preduzetnik novčanom kaznom od
    40.000,00 dinara.
    Trgovac koji ne vodi evidenciju prometa u
    skladu sa članom 30. Zakona o trgovini može
    da bude kažnjen novčanom kaznom od 500.000,00
    do 2.000.000,00 dinara ako je pravno lice, a fi-
    zičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu
    SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 61
    RAČUNOVODSTVO
    novčanom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 di-
    nara, odnosno preduzetnik novčanom kaznom od
    50.000,00 do 500.000,00 dinara. Uz prekršajnu
    kaznu, pravnom licu može da se izrekne i za-
    štitna mera obavljanja određene delatnosti u
    trajanju od šest meseci do dve godine, kao i za-
    štitna mera javnog objavljivanja presude. Uz pre-
    kršajnu kaznu, odgovornom licu u pravnom licu
    može da se izrekne i zaštitna mera zabrane da
    vrši određene poslove u trajanju od tri meseca
    do jedne godine. Uz prekršajnu kaznu, preduzet-
    niku može da se izrekne i zaštitna mera zabra-
    ne vršenja određene delatnosti u trajanju od
    šest meseci do dve godine.
    Priznavanje prihoda od prodaje robe
    putem interneta
    Priznavanje prihoda vrši se u skladu sa:
    ● Međunarodnim računovodstvenim standar-
    dom – MRS 18 Prihodi,
    ● odeljkom 23 MSFI za MSP,
    ● članom 30. Pravilnika o načinu priznavanja,
    vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja
    pozicija u pojedinačnim finansijskim izvešta-
    jima mikro i drugih pravnih lica („Sl. glasnik
    RS”, br. 118/2013 i 95/2014 – dalje: Pravilnik za
    mikro i druga pravna lica).
    Između navedenih okvira finansijskog izve-
    štavanja ne postoje značajne razlike u pogledu
    priznavanja prihoda od prodaje robe.
    Na međunarodnom nivou od 1. 1. 2018. godine u
    primeni je MSFI 15 – Prihodi po osnovu ugovo-
    ra sa kupcima. U Republici Srbiji MSFI 15 još
    uvek nije objavljen, a nema ni najava kada bi se
    to moglo dogoditi. Ipak, to nije prepreka za nje-
    govu primenu u skladu sa Mišljenjem Ministar-
    stva finansija broj 011–00–1051/2016–16 od 23.
    11. 2016. godine, u kojem je navedeno da ukoliko u
    konkretnom slučaju pravna lica imaju mogućnost
    i neophodne kapacitete da prilikom sastavlja-
    nja finansijskih izveštaja primene nove/re-
    vidirane MSFI, koji još uvek nisu objavljeni
    u „Službenom glasniku Republike Srbije”, mi-
    šljenja smo da prilikom sastavljanja ovih fi-
    nansijskih izveštaja mogu primeniti navedene
    standarde. MSFI 15 zamenjuje MRS 11 – Ugovori
    o izgradnji, MRS 18 – Prihodi, IFRIC Tumačenje
    13 – Programi lojalnosti klijenata, IFRIC Tu-
    mačenje 15 – Sporazumi za izgradnju nekretni-
    na, IFRIC Tumačenje 18 – Prenosi sredstava
    od kupaca i SIC 31 – Prihod – transakcije razme-
    ne koje uključuju i usluge reklamiranja. Prema na-
    šem mišljenju, u mnogim slučajevima suštinska
    pravila priznavanja prihoda po osnovu ugovora
    sa kupcima, data u MSFI 15, nisu promenjena u
    odnosu na pravila koja su definisana u stan-
    dardima i tumačenjima koja su njime zamenjena.
    Ipak, MSFI 15 na sveobuhvatniji način uređuje
    priznavanje prihoda po pojedinim vrstama ugo-
    vora, npr. prodaja s pravom povrata, ugovori o
    isporuci nakon plaćanja i dr.
    U skladu sa MRS 18, prihod od prodaje robe
    priznaje se kada su svi sledeći uslovi zadovo-
    ljeni:
    (a) entitet je na kupca preneo značajne rizike i
    koristi od vlasništva nad robom;
    (b) entitet ne zadržava učešće u upravljanju
    prodatom robom u meri koja se uobičajeno po-
    vezuje sa vlasništvom, niti zadržava kontrolu
    nad prodatom robom;
    (c) iznos prihoda može pouzdano da se meri;
    (d) verovatan je priliv ekonomskih koristi ve-
    zanih za tu transakciju u entitet i
    (e) troškovi koji su nastali ili troškovi koji
    će nastati u datoj transakciji mogu pouzdano da
    se izmere.
    Procena vremena kada je entitet preneo zna-
    čajne rizike i koristi od vlasništva na kupca
    zahteva ispitivanje okolnosti date transakci-
    je. U najvećem broju slučajeva transfer rizika i
    koristi od vlasništva podudara se sa prenosom
    zakonskog vlasništva ili sa prenosom poseda na
    kupca. Ovo je obično slučaj prilikom trgovine
    na malo.
    Ako entitet zadržava značajne rizike po
    osnovu vlasništva, ta transakcija nije prodaja,
    a prihod se ne priznaje. Entitet može da zadr-
    ži značajan rizik od vlasništva na više načina.
    Primeri situacija u kojima entitet može da za-
    drži značajne rizike i koristi od vlasništva:
    (a) kada entitet zadržava obavezu za nezadovo-
    ljavajuće rezultate, koja nije pokrivena uobiča-
    jenim rezervisanjima za garancije;
    (b) kada priliv prihoda od određene prodaje za-
    visi od prihoda kupca, od njegove prodaje robe;
    (c) kada se roba isporučuje i montira, a monti-
    ranje čini značajan deo ugovora koji taj entitet
    još nije završio i
    (d) kada kupac ima pravo da poništi kupovinu iz
    razloga navedenih u prodajnom ugovoru, a enti-
    tet nije siguran u mogućnost povraćaja.
    62 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    RAČUNOVODSTVO
    Znači, u slučaju kada kupac unapred pla-
    ti robu uplatom na tekući račun, kreditnom
    odnosno platnom karticom ili posredstvom
    institucije elektronskog novca, knjiženje pri-
    mljenih sredstava vrši se zaduživanjem raču-
    na 241, a odobravanjem računa 430 – Primljeni
    avansi, depoziti i kaucije. Tek kada se roba is-
    poruči kupcu, odnosno kada na kupca pređu svi
    rizici i koristi od vlasništva nad robom,
    ispunjeni su uslovi za priznavanje prihoda na
    računu 604 – Prihodi od prodaje robe na doma-
    ćem tržištu, odnosno na računu 605 – Prihodi
    od prodaje robe na inostranom tržištu.
    Za potrebe računovodstvenog evidentiranja
    prodaje robe putem interneta bitno je imati
    u vidu da se, u skladu sa članom 8. Zakona o ra-
    čunovodstvu, knjiženje poslovnih promena na
    računima imovine, obaveza i kapitalu, prihodi-
    ma i rashodima vrši na osnovu verodostojnih
    računovodstvenih isprava. Računovodstvena
    isprava predstavlja pisani dokument ili elek-
    tronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni koji
    obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u po-
    slovnim knjigama, tako da iz računovodstvene
    isprave nedvosmisleno mogu da se saznaju osnov,
    vrsta i sadržaj poslovne promene.
    Dakle, osnova za knjiženje prodaje dobara pu-
    tem interneta može da bude bilo koji dokument
    kojim se potvrđuje prijem robe od strane kupca,
    koji sadrži sve elemente u skladu sa članom 8.
    Zakona o računovodstvu.
    Računovodstvo elektronske trgovine
    Polazeći od opredeljenja elektronske trgo-
    vine iz Zakona o trgovini, elektronska trgovina
    je jedan od načina na koji se obavlja trgovina na
    malo.
    Ako se kao kupac pojavljuje krajnji kupac, od-
    nosno fizička osoba koja ne obavlja registro-
    vanu ili zakonom određenu delatnost, radi se
    o trgovini na malo ili maloprodaji. Roba se u
    fizičkom maloprodajnom objektu, pa tako i u
    elektronskoj prodavnici iskazuje po malopro-
    dajnim cenama.
    Još jedna specifičnost elektronske prodav-
    nice je dostava kupcima, odnosno nastajanje tro-
    škova dostave. Sa aspekta KEP knjige, u kolonu
    4 unose se zaduženja po osnovu kalkulacije, a u
    kolonu 5 izvršena prodaja robe. Bez dodatnog
    iskazivanja troškova dostave, koji se naplaćuju
    kupcu zajedno sa isporučenim artiklima, kolo-
    ne bi ostale neusaglašene. Zbog toga troško-
    vi dostave koji ulaze u ukupan iznos koji kupac
    plaća po našem mišljenju treba da se iskažu u
    KEP knjizi, tako da se u posebnom redu u kolonu
    4 unosi dodatno zaduženje u iznosu troškova do-
    stave, a nakon toga se pod istim datumom u slede-
    ćem redu u kolonu 5 unosi razduženje u ukupnom
    naplaćenom iznosu od kupca (za isporučenu robu
    i troškove dostave).
    Primer: Elektronska prodaja preko
    elektronske prodavnice
    Preduzeće Elektron d. o. o. bavi se trgovinom
    na malo, koju obavlja u prodajnom objektu u Ulici
    u sajber prostoru br. 1, ali i preko elektronske
    prodavnice.
    1) Od dobavljača je 13. avgusta kupilo 100 komada
    robe A, 150 komada robe B i 200 komada robe C.
    Na osnovu fakture dobavljača (u iznosu od 18.500
    dinara plus 20% PDV) izradilo je kalkulaciju
    maloprodajne cene i na osnovu toga zadužilo
    zalihe robe u maloprodajnom objektu i unelo
    nabavku u KEP knjigu.
    Maloprodajna cena robe A je 80 dinara, robe
    B 130 dinara, a robe V 100 dinara. Na veb-strani-
    Elektron d. o. o. Datum: 13. 8. 2019. Dobavljač: Kosta Kojot, Brzi put 11, Neki grad
    Ulica u sajber prostoru br. 1, Neki grad Oznaka dobavljača: DKK
    Broj dokumenta: Faktura/Otpremnica br. 211-112/19
    Kalkulacija maloprodajne cene po fakturi dobavljača DKK br. 211-112/19
    Po jedinici mere Za ukupnu količinu
    Red.
    br.
    Naziv
    robe
    Jed.
    mere
    Kol.
    NC po
    fakturi
    dobavlj.
    Vrednost
    po
    fakturi
    Nabavna
    cena
    Ukalk.
    RUC
    Stopa
    PDV-a
    Ukalk.
    PDV
    Prodajna
    cena
    Nabavna
    vrednost
    Ukalk.
    RUC
    Ukalk.
    PDV
    Prodajna
    vrednost
    1. A kom. 100 30 3.000,00 30,00 36,67 20% 13,33 80,00 3.000,00 3.666,67 1.333,33 8.000,00
    2. B kom. 150 50 7.500,00 50,00 58,33 20% 21,67 130,00 7.500,00 8.750,00 3.250,00 19.500,00
    3. V kom. 200 40 8.000,00 40,00 43,33 20% 16,67 100,00 8.000,00 8.666,67 3.333,33 20.000,00
    4. UKUPNO 450 18.500,00 18.500,00 21.083,33 7.916,67 47.500,00
    SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 63
    RAČUNOVODSTVO
    ci navedena je uz artikle i njihova maloprodajna
    cena i napomena: „U cenu je uključen PDV po stopi
    od 20%. Troškovi dostave dodatno se naplaćuju i
    iznose 180 dinara.”
    2) Kupac Dragiša Dražesni je 14. avgusta naručio
    10 komada artikla A i 5 komada artikla C. Pri-
    likom sačinjavanja porudžbine za način plaćanja
    izabrao je plaćanje pouzećem. Isporuku i napla-
    tu za Elektron vrši kurirska služba Eustahije
    Brzić d. o. o., koja je 15. avgusta isporučila ar-
    tikle Dragiši i od njega naplatila 1.480 dina-
    ra (1.300 za isporučene artikle i 180 dinara za
    troškove isporuke).
    3) Eustahije je naplaćeni iznos uplatio na tekući
    račun Elektrona.
    4) Elektron je na kraju meseca primio fakturu
    za pruženu uslugu dostave dobara od strane ku-
    rirske službe na iznos od 150 dinara plus PDV
    u iznosu od 30 dinara.
    Evidentiranje u KEP obrazac:
    Elektron d. o. o. Obrazac KEP
    Ulica u sajber prostoru br. 1, Neki
    grad
    KNJIGA EVIDENCIJE PROMETA ZA 2019. GODINU
    Red.
    br.
    Datum
    eviden-
    cije (dan
    i mesec)
    Opis evidentira-
    ne promene (na-
    ziv, broj i datum
    dokumenta)
    Iznos dinara
    Zaduže-
    nje
    Razdu-
    ženje
    1 2 3 4 5
    512 13. avgust Kalkulacija
    maloprodajne
    cene po fakturi
    dobavljača DKK
    br. 211-112/19 47.500,00
    513 14. avgust Troškovi
    isporuke
    za Dragišu
    Dražesnog 180,00
    514 14. avgust Prodaja broj
    xxx-xxx, kupac
    Dragiša
    Dražesni 1.480,00
    Knjiženje u finansijskom knjigovodstvu:
    Red.
    br. Konto Opis Dug. Potr.
    1.
    130 Obračun nabavke
    robe 18.500,00
    270 PDV u primljenim
    fakturama po
    opštoj stopi (osim
    plaćenih avansa) 3.700,00
    435 Dobavljači u zemlji 22.200,00
    – za obračun nabavke robe od dobavljača Kosta Kojot
    1a
    1340 Roba u prometu na
    malo 47.500,00
    130 Obračun nabavke
    robe 18.500,00
    1341 Ukalkulisani PDV u
    prometu na malo 7.916,67
    1349 Razlika u ceni robe
    u prometu na malo 21.083,33
    – za prenos na robu u prometu na malo po kalkulaciji DKK
    br. 111-11/19
    2a
    204 Kupci u zemlji 1.480,00
    604 Prihodi od prodaje
    robe na domaćem
    tržištu 1.233,33
    470 Obaveze za PDV po
    izdatim fakturama
    po opštoj stopi
    (osim primljenih
    avansa) 246,67
    – za isporučenu robu i priznavanje prihoda od prodaje
    2b
    228 Ostala kratkoročna
    potraživanja 1.480,00
    204 Kupci u zemlji 1.480,00
    – za potraživanje od Eustahija – kurirske službe
    2c
    501 Nabavna vrednost
    prodate robe 500,00
    1341 Ukalkulisani PDV u
    prometu na malo 216,67
    1349 Razlika u ceni robe
    u prometu na malo 583,33
    1340 Roba u prometu na
    malo 1.300,00
    – za razduženje zaliha
    3.
    241 Tekući (poslovni)
    računi 1.480,00
    228 Ostala kratkoročna
    potraživanja 1.480,00
    – za uplatu naplaćene robe od Dragiše
    4.
    531 Troškovi
    transportnih usluga 150,00
    270 PDV u primljenim
    fakturama po
    opštoj stopi (osim
    plaćenih avansa) 30,00
    435 Dobavljači u zemlji 180,00
    – za Eustahijevu fakturu za pruženu uslugu dostave i
    naplate
    64 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    RAČUNOVODSTVO
    ANALITIČKA ROBNA KARTICA
    Naziv robe: A
    Red.
    br.
    Datum OPIS j. m.
    PROMENA STANJE
    Prosečna
    nabavna
    cena
    Pro-
    dajna
    cena
    Kol. NC NV RUC PDV PV Kol. NV RUC PDV PV
    1.
    13. 8.
    2019.
    ULAZ kom. 100 30,00 3.000,00 3.666,67 1.333,33 8.000,00 10 3.000,00 3.666,67 1.333,33 8.000,00 30,00 80,00
    2.
    14. 8.
    2019.
    IZLAZ kom. -10 30,00 -300 -366,67 -133,33 -800,00 90 2.700,00 3.300,00 1.200,00 7.200,00 30,00 80,00
    Oznake: NC – nabavna cena, NV – nabavna vred-
    nost, RUC – ukalkulisana razlika u ceni, PDV –
    ukalkulisani PDV, PV – prodajna vrednost.
    U slučaju da je Dragiša kreditnom karticom
    platio poručenu robu, Elektron bi prvo eviden-
    tirao primljeni iznos kao avans, a zatim ostale
    poslovne događaje iz primera.
    Osim toga, izdavalac kreditne kartice izvr-
    šio je prenos novca na Elektronov račun, uma-
    njen za njegovu proviziju od 4 dinara. Na kraju
    meseca banka je u skladu sa ugovorom ispostavi-
    la račun za obračunate i obustavljene provizije.
    Red.
    br.
    Konto Opis Dug. Potr.
    1.
    228 Ostala kratkoročna
    potraživanja 1.480,00
    430 Primljeni avansi,
    depoziti i kaucije 1.480,00
    – za plaćanje kupca karticom
    1a
    241 Tekući (poslovni) račun 1.476,00
    228 Ostala kratkoročna
    potraživanja 1.476,00
    – za prenos novčanih sredstava prema izvodu banke
    2a
    430 Primljeni avansi,
    depoziti i kaucije 1.480,00
    604 Prihodi od prodaje robe
    na domaćem tržištu 1.233,33
    470 Obaveze za PDV po izdatim
    fakturama po opštoj stopi
    (osim primljenih avansa) 246,67
    – za isporučenu robu i priznavanje prihoda od prodaje
    2b
    501 Nabavna vrednost prodate
    robe 500,00
    1341 Ukalkulisani PDV u
    prometu na malo 216,67
    1349 Razlika u ceni robe u
    prometu na malo 583,33
    134 Roba u prometu na malo 1.300,00
    – za razduženje zaliha
    3.
    531 Troškovi transportnih
    usluga 150,00
    270 PDV u primljenim
    fakturama po opštoj stopi
    (osim plaćenih avansa) 30,00
    435 Dobavljači u zemlji 180,00
    – za Eustahijevu fakturu za pruženu uslugu dostave
    Red.
    br.
    Konto Opis Dug. Potr.
    4.
    553 Troškovi platnog prometa 4,00
    435 Dobavljači u zemlji 4,00
    – za troškove provizije po fakturi izdavaoca kartice
    4a
    435 Dobavljači u zemlji 4,00
    228 Ostala kratkoročna
    potraživanja 4,00
    – za prebijanje potraživanja i obaveza prema izdavaocu
    kartice
    U prikazanoj situaciji dostavu je izvršilo
    preduzeće koje je obveznik PDV-a. Međutim, čak i
    kada dostavu vrši registrovano preduzeće koje
    nije obveznik PDV-a ili JP „Pošta Srbije”, koje
    na poštanske usluge ne obračunava PDV u skladu
    sa članom 25. Zakona o PDV-u, prilikom prefak-
    turisanja troškova dostave kupcu (Dragiši) tr-
    govac (Elektron) na njih obračunava PDV jer se
    radi o sporednom prometu koji „prati sudbinu”
    glavnog prometa.
    U datoj situacije plaćanje i isporuka robe
    izvršeni su u istom periodu. U slučaju kada je
    uplata od kupca primljena u jednom, a isporuka
    dobara izvršena u drugom poreskom periodu,
    neophodno je da se PDV iskaže u poreskoj prija-
    vi za poreski period kada je primljena avansna
    uplata.
    Evidentiranje u poreskom periodu kada je
    primljena uplata kupca – mesec 1:
    Red.
    br.
    Konto Opis Dug. Potr.
    1a
    241 Tekući (poslovni) račun 1.476,00
    553 Troškovi platnog prometa 4,00
    430 Primljeni avansi,
    depoziti i kaucije 1.233,33
    472 Obaveze za PDV po
    primljenim avansima po
    opštoj stopi 246,67
    – za prenos novčanih sredstava prema izvodu banke
    SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 65
    RAČUNOVODSTVO
    Red.
    br.
    Konto Opis Dug. Potr.
    1b
    472 Obaveze za PDV po
    primljenim avansima po
    opštoj stopi 246,67
    479 Obaveze za PDV po osnovu
    razlike obračunatog
    poreza i prethodnog
    poreza 246,67
    – za utvrđivanje poreske obaveze za mesec 1
    1c
    479 Obaveze za PDV po osnovu
    razlike obračunatog
    poreza i prethodnog
    poreza 246,67
    241 Tekući (poslovni) račun 246,67
    – za plaćanje PDV-a za mesec 1
    Evidentiranje u poreskom periodu kada je iz-
    vršena isporuka robe – mesec 2:
    Red.
    br. Konto Opis Dug. Potr.
    2a
    204 Kupci u zemlji 1.480,00
    604 Prihodi od prodaje robe
    na domaćem tržištu 1.233,33
    470 Obaveze za PDV po
    izdatim fakturama
    po opštoj stopi (osim
    primljenih avansa) 246,67
    – za isporučenu robu i priznavanje prihoda od prodaje
    2b
    501 Nabavna vrednost
    prodate robe 500,00
    1341 Ukalkulisani PDV u
    prometu na malo 216,67
    1349 Razlika u ceni robe u
    prometu na malo 583,33
    134 Roba u prometu na malo 1.300,00
    – za razduženje zaliha
    Red.
    br. Konto Opis Dug. Potr.
    2c
    430 Primljeni avansi,
    depoziti i kaucije 1.233,33
    470 Obaveze za PDV po
    izdatim fakturama
    po opštoj stopi (osim
    primljenih avansa) – 246,67
    204 Kupci u zemlji 1.480,00
    – za zatvaranje avansa i potraživanja
    4
    531 Troškovi transportnih
    usluga 150,00
    270 PDV u primljenim
    fakturama po opštoj
    stopi (osim plaćenih
    avansa) 30,00
    435 Dobavljači u zemlji 180,00
    – za Eustahijevu fakturu za pruženu uslugu dostave
    Dropšiping prodaja
    Prodaja robe na veliko i malo putem inter-
    neta može da se organizuje tako da se naručeni
    proizvod s veb-stranice, bez skladištenja, di-
    rektno od dobavljača dostavlja kupcu. Zakonoda-
    vac je u Zakonu o trgovini takvu prodaju nazvao
    dropšiping, a u računovodstvenoj literaturi
    nailazi se i na izraz „prodaja
    robe u tranzitu”.
    Dropšiping prodaja se od tzv. klasične elek-
    tronske trgovine razlikuje po tome što trgovac
    nije vlasnik robe koju prodaje i ona se ne nalazi
    na njegovim zalihama. To znači da u ovom slučaju
    trgovac nije u obavezi niti ima osnovu da vodi
    magacinsku evidenciju. Tok dropšiping prodaje
    prikazuje slika 1.
    PRODAVAC
    (e-prodavnica)
    DOBAVLJAČ ROBE
    KUPAC
    DOSTAVLJAČ
    Faktura za
    isporučenu robu
    Isporuka robe
    Ugovorni Plaćanje/naplata
    odnos
    Slika 1: Tok dropšiping prodaje
    66 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    RAČUNOVODSTVO
    Primer: Dropšiping prodaja
    1. Na veb-sajtu preduzeća Elektron kupac je ku-
    pio 5 komada artikla X po ceni od 900,00 dinara
    i 15 komada artikla Y po ceni od 500,00 dinara.
    Ukupna vrednost porudžbine je 12.000 dinara. Tro-
    škovi dostave/isporuke uključeni su u cenu. Ku-
    pac robu plaća pouzećem.
    2. Elektron je naručio proizvode X i Y od
    dobavljača Roba-roba d. o. o. i od njega primio
    račun za ispostavljenu robu. Nabavna cena arti-
    kla X je 700,00 dinara, a artikla Y 300,00 dinara
    (nabavna vrednost iznosi 8.000,00 dinara + 20%
    PDV).
    3. Artikli se kupcu isporučuju direktno od Ro-
    ba-roba, a isporuku vrši društvo Poštar a. d.
    4. Poštar ispostavlja račun za uslugu dostave
    u iznosu od 200,00 dinara. Na uslugu Poštara nije
    obračunat PDV u skladu sa članom 25. stav 2. tačka
    6) Zakona o PDV-u.
    Knjiženja kod Elektrona:
    Red.
    br. Konto Opis Dug. Potr.
    1.
    204 Kupci u zemlji 12.000,00
    604 Prihodi od prodaje
    robe na domaćem
    tržištu 10.000,00
    470 Obaveze za PDV po
    izdatim fakturama
    po opštoj stopi (osim
    primljenih avansa) 2.000,00
    – za prodatu robu
    1a
    228 Ostala kratkoročna
    potraživanja 12.000,00
    204 Kupci u zemlji 12.000,00
    – za potraživanje od Poštara – po osnovu naplate od kupca
    2
    136 Roba u tranzitu 8.000,00
    270 PDV u primljenim
    fakturama po opštoj
    stopi 1.600,00
    435 Dobavljači u zemlji 9.600,00
    – za račun dobavljača Roba-roba
    2a
    501 Nabavna vrednost
    prodate robe 8.000,00
    136 Roba u tranzitu 8.000,00
    – za interni obračun
    3.
    241 Tekući (poslovni)
    računi 12.000,00
    228 Ostala kratkoročna
    potraživanja 12.000,00
    – za uplatu naplaćene robe od kupca i uplatu od strane
    Poštara
    4.
    531 Troškovi
    transportnih usluga 200,00
    435 Dobavljači u zemlji 200,00
    – za Poštarevu fakturu za pruženu uslugu dostave i
    naplate
    Na osnovu računa dobavljača Elektron je ura-
    dio kalkulaciju i izvršio zaduženje KEP knjige
    i zaduženje analitičkih kartica robe X i Y. Na-
    kon primljene uplate razdužio je KEP knjigu i
    analitičke kartice robe X i Y.
    Prodaja robe na veliko i na malo putem
    interneta iz jednog skladišta
    Razvojem internet prodaje sve je više trgo-
    vaca koji iz jednog skladišnog prostora robu
    prodaju i krajnjim potrošačima i drugim pore-
    skim obveznicima, odnosno obavljaju i trgovinu
    na malo i trgovinu na veliko.
    Najčešće ti trgovci ne obavljaju druge obli-
    ke prodaje osim internet prodaje. Roba se na
    skladištu vodi po nabavnoj ili prodajnoj ceni.
    Skladište je jedino mesto gde se nalazi roba
    koja čeka svog kupca, a on može da se javi u ulo-
    zi građanina, preduzetnika ili pravne osobe.
    U zavisnosti od toga ko je kupac trgovac će iz-
    dati odgovarajući račun, uvažavajući pritom i
    odredbe Zakona o fiskalnim kasama.
    Prilikom prodaje robe na veliko i malo pu-
    tem interneta roba na skladištu može da se
    vodi po prodajnim cenama (bez PDV-a), što je
    posebno praktično kada su marže za pojedine
    artikle u pogledu obe prodaje jednake.
    Kada se radi o internet prodaji robe na ve-
    liko i malo iz istog skladišta, zalihe se vode
    na računu 131 – Roba u magacinu. Prilikom pro-
    daje robe krajnjim kupcima – potrošačima ne-
    ophodno je prebaciti robu iz magacina na račun
    134 – Roba u prometu na malo. U suprotnom, u slu-
    čaju prodaje drugom pravnom licu ili preduzet-
    niku, zadužuje se račun 132 – Roba u prometu na
    veliko.
    Dakle, u slučaju da se vrši prodaja potrošaču
    putem elektronske prodavnice, pri čemu trgo-
    vac/prodavac nema maloprodajni objekat, nego
    iz jednog skladišta vrši delatnost veleproda-
    je i delatnost elektronske trgovine, za prodatu
    robu krajnjem kupcu – potrošaču razdužuje se
    magacin i zadužuje elektronska prodavnica, uz
    istovremeno razduženje te elektronske pro-
    davnice (i KEP knjige) jer je prodaja izvršena.
    Znači, prilikom takve prodaje stanje robe u
    elektronskoj prodavnici uvek je 0,00 dinara (na
    kontu 134 dugovni promet je jednak potražnom
    prometu, a u KEP knjizi zaduženje je u koloni 4
    jednako razduženju u koloni 5).
    SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 67
    RAČUNOVODSTVO
    Primer: Elektronska trgovina kada trgovac
    iz istog magacina vrši prodaju
    na malo i veliko
    Stanje robe u magacinu je 5.000.000 dinara,
    od čega je ukalkulisana razlika u ceni 2.000.000
    dinara.
    Krajnji kupac – potrošač kupio je preko e-pro-
    davnice robu u vrednosti od 12.000 dinara, a
    plaćanje će izvršiti pouzećem. Nabavna vred-
    nost robe je 6.000 dinara, razlika u ceni 4.000
    dinara, a ukalkulisani PDV 2.000 dinara.
    Knjiženje:
    Red.
    br. Konto Opis Dug. Potr.
    PS
    1310 Roba u magacinu 5.000.000
    1319 Razlika u ceni robe u
    magacinu 2.000.000
    – za početno stanje robe u magacinu
    1.
    1340 Roba u prometu na malo 12.000
    1319 Razlika u ceni robe u
    magacinu 4.000
    1310 Roba u magacinu 10.000
    1349 Razlika u ceni robe u
    prometu na malo 4.000
    1341 Ukalkulisani PDV u
    prometu na malo 2.000
    – za prenos robe iz magacina u maloprodaju
    2.
    204 Kupci u zemlji 12.000,00
    604 Prihodi od prodaje robe
    na domaćem tržištu 10.000,00
    470 Obaveze za PDV po
    izdatim fakturama
    po opštoj stopi (osim
    primljenih avansa) 2.000,00
    – za prodatu robu
    2a
    228 Ostala kratkoročna
    potraživanja 12.000,00
    204 Kupci u zemlji 12.000,00
    – za potraživanje od kurirske službe – po osnovu naplate
    od kupca
    3.
    501 Nabavna vrednost prodate
    robe 6.000
    1349 Razlika u ceni robe u
    prometu na malo 4.000
    1341 Ukalkulisani PDV u
    prometu na malo 2.000
    1340 Roba u prometu na malo 12.000
    – za razduženje e-prodavnice
    Evidentiranje povraćaja robe
    Kada kupac u propisanom roku od 14 dana pro-
    davcu dostavi izjavu o odustajanju od kupovine
    i na taj način odustane od kupovine proizvoda,
    dužan je da prodavcu vrati te proizvode, a tr-
    govac je dužan da mu najkasnije u roku od 14 dana
    od prijema izjave vrati uplaćeni novac koji je
    primio, uključujući i troškove isporuke. Kupac
    snosi samo dodatne troškove povraćaja, osim
    u slučaju kada ih snosi prodavac ili kada kupac
    prethodno nije bio obavešten o njima.
    Kada dođe do povraćaja robe po osnovu koje je
    prodavac već priznao prihode od prodaje, vrši
    se storniranje tog knjiženja.
    Primer: Evidentiranje povraćaja robe
    Dragiša Dražesni je u propisanom roku odu-
    stao od ugovora i vratio robu, za koju je platio
    1.480 dinara (od toga je 1.300 dinara roba, dok su
    troškovi dostave bili 180 dinara).
    Knjiženje kod Elektrona:
    Red.
    br. Konto Opis Dug. Potr.
    1.
    439 Ostale obaveze iz
    poslovanja 1.480,00
    604 Prihodi od prodaje na
    domaćem tržištu -1.233,33
    470 Obaveze za PDV po
    izdatim fakturama
    po opštoj stopi (osim
    primljenih avansa) -246,67
    134 Roba u prometu na malo -1.300,00
    501 Nabavna vrednost
    prodate robe – 500,00
    1341 Ukalkulisani PDV u
    prometu na malo – 216,67
    1349 Razlika u ceni robe u
    prometu na malo – 583,33
    – za povraćaj robe
    2.
    439 Ostale obaveze iz
    poslovanja 1.480,00
    241 Tekući (poslovni) račun 1.480,00
    – za povraćaj novca kupcu
    Zaključak
    Elektronska trgovina sve je značajniji oblik
    prodaje na daljinu. Njena prednost ogleda se u
    tome što su ponuda robe, naručivanje i plaćanje
    u potpunosti automatizovani. Troškovi proda-
    je za trgovca mogu biti znatno manji u odnosu na
    klasičnu prodaju robe iz maloprodajnog objekta
    ili neke druge oblike prodaje robe izvan pro-
    dajnog objekta. Elektronska trgovina predsta-
    vlja vid internet prodaje robe, kojom roba može
    da se ponudi (i proda) krajnjim potrošačima ili
    drugim pravnim licima u zemlji i inostranstvu.
    Razduženje
    magacina
    PS