Greške koje su nastale u jednom periodu, a uočene su u drugom periodu, mogu imati karakter materijalno značajne ili materijalno beznačajne greške.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2019%2F04%2FPS29-72.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
72 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Mr Milica Bjelić, ovlašćeni eksterni i interni revizor
Određivanje praga
materijalnosti u Pravilniku o
računovodstvenim politikama
Greške koje su nastale u jednom periodu, a uočene su u drugom periodu, mogu
imati karakter materijalno značajne ili materijalno beznačajne greške.
Uvod
Pojam i vrste računovodstvenih grešaka, kao
i način ispravljanja istih, regulisani su:
● Međunarodnim računovodstvenim standar-
dom – MRS 8 Računovodstvene politike, pro-
mene računovodstvenih procena i greške („Sl.
glasnik RS”, br. 35/2014 – dalje: MRS 8) za pravna
lica koja primenjuju pune MRS/MSFI;
● odeljkom 10 Računovodstvene politike, pro-
cene i greške Međunarodnog standarda finan-
sijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje
entitete („Sl. glasnik RS”, br. 83/2018 – dalje:
MSFI za MSP), za pravna lica koja primenjuju
ovaj standard;
● odredbama čl. 6–9. Pravilnika o načinu pri-
znavanja, vrednovanja, prezentacije i obeloda-
njivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim
izveštajima mikro i drugih pravnih lica („Sl.
glasnik RS”, br. 118/2013 i 95/2014 – dalje: Pra-
vilnik za mikro pravna lica), za mikro i druga
pravna lica;
● Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini
računa u Kontnom okviru za privredna društva,
zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br.
95/2014 – dalje: Pravilnik).
Izbor kriterijuma za utvrđivanje
materijalno značajne greške
Materijalno značajnom greškom smatraju
se izostavljanja ili pogrešna iskazivanja stav-
ki ako bi ona pojedinačno ili zajedno mogla da
utiču na ekonomske odluke korisnika donete
na osnovu finansijskih izveštaja. Materijalni
značaj zavisi od veličine i prirode izostavlje-
ne ili pogrešno iskazane stavke, koja se pro-
cenjuje u konkretnim okolnostima. Veličina i
priroda stavke ili njihova kombinacija može
biti odlučujući faktor.
Utvrđivanje da li je greška materijalno zna-
čajna ili ne zahteva procenu i prosuđivanje ru-
kovodstva i utvrđivanje praga materijalnosti.
Društvo može da:
● računovodstvenom politikom definiše gre-
šku u apsolutnom ili relativnom iznosu u svom
opštem aktu, odnosno Pravilniku o računovod-
stvu i računovodstvenim politikama;
● u svakom konkretnom slučaju procenjuje da li
je greška materijalno značajna ili ne.
Korisnije, jednostavnije i uz isključivanje su-
bjektivnosti i mogućnosti pojave grešaka jeste
da društvo u svom opštem aktu, odnosno u Pra-
vilniku o računovodstvu i računovodstvenim
politikama definiše prag materijalnosti.
Izbor kriterijuma za utvrđivanje materi-
jalno značajne greške ogleda se u odgovorno-
sti rukovodstva pravnog lica, pri čemu mora
da bude uključena njegova najrazumnija procena
prilikom razmatranja osnove za najbolji krite-
rijum za konkretno društvo. Time se isključuje
mogućnost pojedinca, pre svega računovođe, da
na nekonzistentnoj osnovi odlučuje o pitanju
materijalnosti greške, što može biti značajno
kako za interne tako i za eksterne korisnike po-
dataka i informacija iz finansijskih izveštaja
pravnog lica.
Prilikom razmatranja kriterijuma za utvrđi-
vanje praga materijalnosti moraju da se uzmu u
obzir faktori kao što su:
● vrsta delatnosti pravnog lica,
● visina prihoda,
● oblik organizovanja pravnog lica (d. o. o. ili
a. d., drugo pravno lice),
● da li postoje posebni zakonski ili drugi
uslovi nametnuti od regulatornih organa ili
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 73
RAČUNOVODSTVO
finansijskih institucija u pogledu merenja ili
obelodanjivanja pojedinih stavki u finansij-
skim izveštajima,
● da li postoje očekivanja i stavovi lica ovla-
šćenih za upravljanje u društvu u vezi sa značajem
i veličinom greške u finansijskim izveštajima.
Navedena lista faktora nije konačna i svako
pravno lice uzima u obzir i druge faktore i spe-
cifičnosti koje mogu biti od značaja za određi-
vanje praga materijalnosti za njegovo društvo.
Utvrđivanje praga materijalnosti u relativ-
nom iznosu (%), primenom procenta na određenu
poziciju finansijskih izveštaja, može da pred-
stavlja dobru osnovu za utvrđivanje značaja vi-
sine greške.
Postoji nekoliko elemenata iz finansijskih
izveštaja koji mogu da se koriste kao osnova za
izračunavanje praga materijalnosti:
● ukupni prihod,
● poslovni prihod,
● dobit pre poreza,
● ukupna aktiva,
● ukupni rashodi.
Primer za utvrđivanje praga materijalnosti,
sa uobičajenim procentom koji se primenjuje na
izabrani element finansijskih izveštaja:
Elementi finansijskih izveštaja
/ osnova za izračunavanje praga
materijalnosti
Primenjeni
procenat (%)
Ukupni prihod 1–2%
Poslovni prihod 0,5–2%
Dobit pre oporezivanja 5–10%
Ukupna aktiva 1–2%
Ukupni rashodi 1%
Smernice za primenu konkretnih
elemenata finansijskih izveštaja
● Za određene delatnosti, kao što je trgo-
vinska delatnost, prihod predstavlja značajan
faktor u izveštavanju rukovodstva i od značaja
je za investitore. U takvim slučajevima poslovni
prihod može da bude odgovarajuća polazna osno-
va za određivanje materijalnosti.
● Dobit pre oporezivanja, kao polazna osno-
va za utvrđivanje materijalnosti, može da bude
značajan parametar za profitno orijentisana
proizvodna društva. Ova polazna osnova može
da se koristi samo u slučaju kada je dobit pre
oporezivanja stalna veličina u smislu da ne va-
rira značajno iz jedne godine u drugu.
● Kada osnovna aktivnost društva proizlazi
iz i u vezi je sa imovinom društva, na primer
društva koja se bave izdavanjem i upravljanjem
nepokretnostima, uključujući i javna društva
koja upravljaju javnom imovinom, kao i inve-
sticioni fondovi, ukupna aktiva može da bude
odgovarajuća osnova za određivanje materijal-
nosti.
● Kada se radi o neprofitnim društvima i
organizacijama (npr. razna udruženja, komore,
nevladine organizacije, društva u javnom sekto-
ru), ukupni rashodi mogu biti adekvatna polazna
osnova za obračun praga materijalnosti.
Iznosi elemenata finansijskih izveštaja,
koji se uzimaju kao polazna osnova, na bazi su
podataka iz finansijskih izveštaja prethodne
godine.
Neki od faktora koji se razmatraju pojedi-
načno ili zajedno sa drugim faktorima mogu da
utiču na izbor raspona % (procenta) za izračuna-
vanje praga materijalnosti, a to su:
● da li se radi o novoosnovanom pravnom licu
ili ne;
● da li je društvo obveznik revizije;
● da li postoji posebna zakonska regulativa
ili uslovi nametnuti od regulatornih organa
ili finansijskih institucija u pogledu merenja
ili obelodanjivanja pojedinih stavki u finan-
sijskim izveštajima;
● da li postoje očekivanja i stavovi lica ovla-
šćenih za upravljanje u društvu u vezi sa mate-
rijalnim značajem greški;
● ko su korisnici finansijskih izveštaja – po-
trebno je odrediti iste, pri čemu oni mogu biti
vlasnici, finansijske institucije, investitori,
klijenti, zaposleni, kreditori i dr.
Ukoliko finansijski izveštaji sadrže više
grešaka koje su pojedinačno manje od praga ma-
terijalnosti, a zbirno prelaze iznos praga
materijalnosti, pomenute greške smatraju se
materijalno značajnim.
ëJednom usvojeni prag materijalnosti
trebalo bi da se konzistentno prime-
njuje iz perioda u period. Promenu kriteriju-
ma praga materijalnosti pravna lica mogu da
izvrše ukoliko dođe do promene okolnosti
u kojima subjekt posluje, na osnovu čega pret-
hodno odabrani kriterijum postaje neodgo-
74 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
varajući. Pritom se promena polazne osnove
utvrđene materijalnosti smatra promenom
računovodstvene procene (a ne promenom ra-
čunovodstvene politike), zbog čega nije po-
trebna retroaktivna primena za prethodni
period, odnosno korigovanje rezultata rani-
jeg perioda.
Primeri definisanja u
računovodstvenim politikama
Primer: Definisanje računovodstvene
politike za ispravke materijalno
značajnih grešaka na osnovu utvrđenog
praga materijalnosti za pravno lice koje
primenjuje Pravilnik za mikro i druga
pravna lica
Ispravka naknadno ustanovljenih materijal-
no značajnih grešaka vrši se za sve fakture i
drugu dokumentaciju u iznosu većem od 200.000
dinara, preko računa neraspoređene dobiti iz
ranijih godina, odnosno gubitka ranijih godina.
Naknadno ustanovljene greške koje nisu mate-
rijalno značajne, tj. u iznosu su koji je manji ili
jednak 200.000 dinara, ispravljaju se na teret
rashoda, odnosno u korist prihoda perioda u
kome su identifikovane.
Ukoliko finansijski izveštaji sadrže više
grešaka koje su pojedinačno manje od praga mate-
rijalnosti, a zbirno prelaze iznos praga mate-
rijalnosti od 200.000 dinara, navedene greške
smatraju se materijalno značajnim.
Primer: Definisanje računovodstvene
politike za ispravke materijalno
značajnih grešaka na osnovu utvrđenog
praga materijalnosti za pravno lice koje
primenjuje MRS/MSFI
Prag materijalnog značaja greške utvrđuje se
u iznosu od 1% poslovnih prihoda iz prethodne
godine i vrši se preko računa neraspoređene
dobiti iz ranijih godina, odnosno neraspoređe-
nog gubitka na način definisan MRS 8.
Korekcija materijalno značajnih grešaka iz
ranijeg perioda vrši se preko početnog stanja
prenetog rezultata iz prethodnog perioda.
Korekcija materijalno beznačajnih grešaka
iz ranijeg perioda vrši se na teret rashoda, od-
nosno u korist prihoda tekućeg perioda.
Primer: Definisanje računovodstvene
politike za ispravke materijalno
značajnih grešaka na osnovu utvrđenog
praga materijalnosti za pravno lice koje
primenjuje MSFI za MSP
Prag materijalnog značaja greške utvrđuje se
u iznosu od 2% ukupnih prihoda iz prethodne go-
dine i vrši se preko računa neraspoređene do-
biti iz ranijih godina, odnosno neraspoređenog
gubitka na način definisan odeljkom 10 MSFI
za MSP.
Korekcija materijalno značajnih grešaka iz
ranijeg perioda vrši se preko početnog stanja
prenetog rezultata iz prethodnog perioda.
Korekcija materijalno beznačajnih grešaka
iz ranijeg perioda vrši se na teret rashoda, od-
nosno u korist prihoda tekućeg perioda. PS
RAČUNOVODSTVO
Mr Milica Bjelić, ovlašćeni eksterni i interni revizor
Određivanje praga
materijalnosti u Pravilniku o
računovodstvenim politikama
Greške koje su nastale u jednom periodu, a uočene su u drugom periodu, mogu
imati karakter materijalno značajne ili materijalno beznačajne greške.
Uvod
Pojam i vrste računovodstvenih grešaka, kao
i način ispravljanja istih, regulisani su:
● Međunarodnim računovodstvenim standar-
dom – MRS 8 Računovodstvene politike, pro-
mene računovodstvenih procena i greške („Sl.
glasnik RS”, br. 35/2014 – dalje: MRS 8) za pravna
lica koja primenjuju pune MRS/MSFI;
● odeljkom 10 Računovodstvene politike, pro-
cene i greške Međunarodnog standarda finan-
sijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje
entitete („Sl. glasnik RS”, br. 83/2018 – dalje:
MSFI za MSP), za pravna lica koja primenjuju
ovaj standard;
● odredbama čl. 6–9. Pravilnika o načinu pri-
znavanja, vrednovanja, prezentacije i obeloda-
njivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim
izveštajima mikro i drugih pravnih lica („Sl.
glasnik RS”, br. 118/2013 i 95/2014 – dalje: Pra-
vilnik za mikro pravna lica), za mikro i druga
pravna lica;
● Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini
računa u Kontnom okviru za privredna društva,
zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br.
95/2014 – dalje: Pravilnik).
Izbor kriterijuma za utvrđivanje
materijalno značajne greške
Materijalno značajnom greškom smatraju
se izostavljanja ili pogrešna iskazivanja stav-
ki ako bi ona pojedinačno ili zajedno mogla da
utiču na ekonomske odluke korisnika donete
na osnovu finansijskih izveštaja. Materijalni
značaj zavisi od veličine i prirode izostavlje-
ne ili pogrešno iskazane stavke, koja se pro-
cenjuje u konkretnim okolnostima. Veličina i
priroda stavke ili njihova kombinacija može
biti odlučujući faktor.
Utvrđivanje da li je greška materijalno zna-
čajna ili ne zahteva procenu i prosuđivanje ru-
kovodstva i utvrđivanje praga materijalnosti.
Društvo može da:
● računovodstvenom politikom definiše gre-
šku u apsolutnom ili relativnom iznosu u svom
opštem aktu, odnosno Pravilniku o računovod-
stvu i računovodstvenim politikama;
● u svakom konkretnom slučaju procenjuje da li
je greška materijalno značajna ili ne.
Korisnije, jednostavnije i uz isključivanje su-
bjektivnosti i mogućnosti pojave grešaka jeste
da društvo u svom opštem aktu, odnosno u Pra-
vilniku o računovodstvu i računovodstvenim
politikama definiše prag materijalnosti.
Izbor kriterijuma za utvrđivanje materi-
jalno značajne greške ogleda se u odgovorno-
sti rukovodstva pravnog lica, pri čemu mora
da bude uključena njegova najrazumnija procena
prilikom razmatranja osnove za najbolji krite-
rijum za konkretno društvo. Time se isključuje
mogućnost pojedinca, pre svega računovođe, da
na nekonzistentnoj osnovi odlučuje o pitanju
materijalnosti greške, što može biti značajno
kako za interne tako i za eksterne korisnike po-
dataka i informacija iz finansijskih izveštaja
pravnog lica.
Prilikom razmatranja kriterijuma za utvrđi-
vanje praga materijalnosti moraju da se uzmu u
obzir faktori kao što su:
● vrsta delatnosti pravnog lica,
● visina prihoda,
● oblik organizovanja pravnog lica (d. o. o. ili
a. d., drugo pravno lice),
● da li postoje posebni zakonski ili drugi
uslovi nametnuti od regulatornih organa ili
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 73
RAČUNOVODSTVO
finansijskih institucija u pogledu merenja ili
obelodanjivanja pojedinih stavki u finansij-
skim izveštajima,
● da li postoje očekivanja i stavovi lica ovla-
šćenih za upravljanje u društvu u vezi sa značajem
i veličinom greške u finansijskim izveštajima.
Navedena lista faktora nije konačna i svako
pravno lice uzima u obzir i druge faktore i spe-
cifičnosti koje mogu biti od značaja za određi-
vanje praga materijalnosti za njegovo društvo.
Utvrđivanje praga materijalnosti u relativ-
nom iznosu (%), primenom procenta na određenu
poziciju finansijskih izveštaja, može da pred-
stavlja dobru osnovu za utvrđivanje značaja vi-
sine greške.
Postoji nekoliko elemenata iz finansijskih
izveštaja koji mogu da se koriste kao osnova za
izračunavanje praga materijalnosti:
● ukupni prihod,
● poslovni prihod,
● dobit pre poreza,
● ukupna aktiva,
● ukupni rashodi.
Primer za utvrđivanje praga materijalnosti,
sa uobičajenim procentom koji se primenjuje na
izabrani element finansijskih izveštaja:
Elementi finansijskih izveštaja
/ osnova za izračunavanje praga
materijalnosti
Primenjeni
procenat (%)
Ukupni prihod 1–2%
Poslovni prihod 0,5–2%
Dobit pre oporezivanja 5–10%
Ukupna aktiva 1–2%
Ukupni rashodi 1%
Smernice za primenu konkretnih
elemenata finansijskih izveštaja
● Za određene delatnosti, kao što je trgo-
vinska delatnost, prihod predstavlja značajan
faktor u izveštavanju rukovodstva i od značaja
je za investitore. U takvim slučajevima poslovni
prihod može da bude odgovarajuća polazna osno-
va za određivanje materijalnosti.
● Dobit pre oporezivanja, kao polazna osno-
va za utvrđivanje materijalnosti, može da bude
značajan parametar za profitno orijentisana
proizvodna društva. Ova polazna osnova može
da se koristi samo u slučaju kada je dobit pre
oporezivanja stalna veličina u smislu da ne va-
rira značajno iz jedne godine u drugu.
● Kada osnovna aktivnost društva proizlazi
iz i u vezi je sa imovinom društva, na primer
društva koja se bave izdavanjem i upravljanjem
nepokretnostima, uključujući i javna društva
koja upravljaju javnom imovinom, kao i inve-
sticioni fondovi, ukupna aktiva može da bude
odgovarajuća osnova za određivanje materijal-
nosti.
● Kada se radi o neprofitnim društvima i
organizacijama (npr. razna udruženja, komore,
nevladine organizacije, društva u javnom sekto-
ru), ukupni rashodi mogu biti adekvatna polazna
osnova za obračun praga materijalnosti.
Iznosi elemenata finansijskih izveštaja,
koji se uzimaju kao polazna osnova, na bazi su
podataka iz finansijskih izveštaja prethodne
godine.
Neki od faktora koji se razmatraju pojedi-
načno ili zajedno sa drugim faktorima mogu da
utiču na izbor raspona % (procenta) za izračuna-
vanje praga materijalnosti, a to su:
● da li se radi o novoosnovanom pravnom licu
ili ne;
● da li je društvo obveznik revizije;
● da li postoji posebna zakonska regulativa
ili uslovi nametnuti od regulatornih organa
ili finansijskih institucija u pogledu merenja
ili obelodanjivanja pojedinih stavki u finan-
sijskim izveštajima;
● da li postoje očekivanja i stavovi lica ovla-
šćenih za upravljanje u društvu u vezi sa mate-
rijalnim značajem greški;
● ko su korisnici finansijskih izveštaja – po-
trebno je odrediti iste, pri čemu oni mogu biti
vlasnici, finansijske institucije, investitori,
klijenti, zaposleni, kreditori i dr.
Ukoliko finansijski izveštaji sadrže više
grešaka koje su pojedinačno manje od praga ma-
terijalnosti, a zbirno prelaze iznos praga
materijalnosti, pomenute greške smatraju se
materijalno značajnim.
ëJednom usvojeni prag materijalnosti
trebalo bi da se konzistentno prime-
njuje iz perioda u period. Promenu kriteriju-
ma praga materijalnosti pravna lica mogu da
izvrše ukoliko dođe do promene okolnosti
u kojima subjekt posluje, na osnovu čega pret-
hodno odabrani kriterijum postaje neodgo-
74 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
varajući. Pritom se promena polazne osnove
utvrđene materijalnosti smatra promenom
računovodstvene procene (a ne promenom ra-
čunovodstvene politike), zbog čega nije po-
trebna retroaktivna primena za prethodni
period, odnosno korigovanje rezultata rani-
jeg perioda.
Primeri definisanja u
računovodstvenim politikama
Primer: Definisanje računovodstvene
politike za ispravke materijalno
značajnih grešaka na osnovu utvrđenog
praga materijalnosti za pravno lice koje
primenjuje Pravilnik za mikro i druga
pravna lica
Ispravka naknadno ustanovljenih materijal-
no značajnih grešaka vrši se za sve fakture i
drugu dokumentaciju u iznosu većem od 200.000
dinara, preko računa neraspoređene dobiti iz
ranijih godina, odnosno gubitka ranijih godina.
Naknadno ustanovljene greške koje nisu mate-
rijalno značajne, tj. u iznosu su koji je manji ili
jednak 200.000 dinara, ispravljaju se na teret
rashoda, odnosno u korist prihoda perioda u
kome su identifikovane.
Ukoliko finansijski izveštaji sadrže više
grešaka koje su pojedinačno manje od praga mate-
rijalnosti, a zbirno prelaze iznos praga mate-
rijalnosti od 200.000 dinara, navedene greške
smatraju se materijalno značajnim.
Primer: Definisanje računovodstvene
politike za ispravke materijalno
značajnih grešaka na osnovu utvrđenog
praga materijalnosti za pravno lice koje
primenjuje MRS/MSFI
Prag materijalnog značaja greške utvrđuje se
u iznosu od 1% poslovnih prihoda iz prethodne
godine i vrši se preko računa neraspoređene
dobiti iz ranijih godina, odnosno neraspoređe-
nog gubitka na način definisan MRS 8.
Korekcija materijalno značajnih grešaka iz
ranijeg perioda vrši se preko početnog stanja
prenetog rezultata iz prethodnog perioda.
Korekcija materijalno beznačajnih grešaka
iz ranijeg perioda vrši se na teret rashoda, od-
nosno u korist prihoda tekućeg perioda.
Primer: Definisanje računovodstvene
politike za ispravke materijalno
značajnih grešaka na osnovu utvrđenog
praga materijalnosti za pravno lice koje
primenjuje MSFI za MSP
Prag materijalnog značaja greške utvrđuje se
u iznosu od 2% ukupnih prihoda iz prethodne go-
dine i vrši se preko računa neraspoređene do-
biti iz ranijih godina, odnosno neraspoređenog
gubitka na način definisan odeljkom 10 MSFI
za MSP.
Korekcija materijalno značajnih grešaka iz
ranijeg perioda vrši se preko početnog stanja
prenetog rezultata iz prethodnog perioda.
Korekcija materijalno beznačajnih grešaka
iz ranijeg perioda vrši se na teret rashoda, od-
nosno u korist prihoda tekućeg perioda. PS