U članu 289. Zakona precizirano je da se u rešenju o izvršenju na zaradi određuje plenidba dela zarade izvršnog dužnika i nalaže poslodavcu da zaplenjeni iznos isplaćuje izvršnom poveriocu dok se potraživanje izvršnog poverioca ne namiri u celini. Osim toga, navedeno je i da, shodno stavu 2. člana 288. Zakona, zarada koja je predmet izvršenja obuhvata sva primanja zaposlenog po osnovu rada, bez poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.
Ovo zakonsko određenje ukazuje na to da predmet sudskog izvršenja, dakle predmet obustava po sudskim odlukama, nije samo zarada, već su to i druga primanja koja ostvaruje zaposleni.
Sva primanja zaposlenog?
Ovde je data široka formulacija da su to „sva primanja zaposlenog po osnovu rada”, koja u samom Zakonu nije bliže razjašnjena, što svakako zahteva dodatno pojašnjenje. Prema našem mišljenju, primanja zaposlenog po osnovu rada predstavljaju širi pojam od definicije zarade iz Zakona o radu. Predmet izvršenja mogu da budu samo primanja sa karakterom zarade za zaposlenog, a ne i nadoknade povećanih troškova koji su u funkciji izvršenja posla (naknada prevoza na posao ili dnevnica za službeni put na primer). Prema odredbi člana 290. Zakona, rešenje o izvršenju na zaradi proteže se i na povećanje zarade koje usledi posle dostavljanja rešenja o izvršenju, nezavisno od toga kada je rad obavljen.
Primanja na kojima može da se sprovodi postupak izvršenja
Stoga, u primanja na kojima može da se sprovodi postupak izvršenja svrstavaju se:
1) zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koju čine osnovna zarada, deo zarade po osnovu radnog učinka i uvećana zarada po svim osnovama (za minuli rad, za rad noću i na praznik itd.) u skladu sa aktima poslodavca;
2) zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.), uključujući i zaradu iz očekivane i ostvarene dobiti;
3) naknade zarade po svim osnovama odsustva sa posla koje isplaćuje poslodavac (odsustvo na praznik, godišnji odmor, plaćeno odsustvo, vojna vežba i odazivanje na poziv državnog organa, bolovanje, prekid rada do i preko četrdeset pet dana bez krivice zaposlenog i dr.);
4) druga primanja iz radnog odnosa koja imaju karakter zarade: topli obrok, regres, solidarne pomoći koje imaju karakter zarade, terenski dodatak, dodatak za odvojen život, otpremnina pri sporazumnom prestanku radnog odnosa i sva druga primanja ostvarena po osnovu radnog odnosa koja nisu izuzeta shodno članu 105. stav 3. Zakona o radu.
Sva navedena primanja ulaze u osnov za izvršenje, odnosno za umanjenje po osnovu dosuđenih sudskih rešenja o izvršenju.
Bolovanje?
Kada je reč o primanja zaposlenog koja čine osnov za izvršenje, treba imati u vidu i kratku odredbu člana 298. Zakona, prema kojoj se „odredbe koje se odnose na izvršenje na zaradi shodno primenjuju i na primanja na osnovu socijalnog osiguranja i druga stalna novčana primanja izvršnog dužnika.” Verovatno će za objašnjenje ove odredbe, odnosno nabrajanje na koja se tu primanja zaposlenog misli, biti potrebno detaljnije tumačenje nadležnog ministarstva. Međutim, navedena odredba da se „izvršenje na zaradi primenjuje i na primanja po osnovu socijalnog osiguranja” znači da izvršenje (plenidba) propisano Zakonom može da se sprovede i na primanja koja se zaposlenom isplaćuju po osnovu bolovanja do trideset dana koje isplaćuje poslodavac, kao i po osnovu bolovanja preko trideset dana koje se isplaćuje iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
U navedenoj odredbi člana 298. Zakona takođe je rečeno da se izvršenje na zaradi primenjuje i na „druga stalna novčana primanja izvršnog dužnika.” To je još jedan kriterijum koji je Zakon postavio i koji u praksi mora da se ima u vidu prilikom opredeljenja na koja primanja zaposlenog stvarno mogu da se primene obustave.
S druge strane, radi zaštite dužnika i sprečavanja eventualnog ugrožavanja njegovih egzistencijalnih potreba, strogo mora da se vodi računa o tome koja su to primanja na kojima nikako ne može da se sprovodi postupak izvršenja.
Šta ne može da bude predmet izvršenja
Prema odredbama inoviranog člana 257. Zakona, predmet izvršenja ne mogu da budu:
1) primanja na osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete zbog narušenja zdravlja, novčane rente zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad i novčane rente za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja;
2) primanja na osnovu novčane naknade za telesno oštećenje prema propisima o invalidskom osiguranju;
3) primanja koja se ostvaruju prema propisima o socijalnoj zaštiti;
4) primanja na osnovu privremene nezaposlenosti;
5) primanja na osnovu zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom;
6) primanja na osnovu stipendije i pomoći učenicima i studentima;
7) potraživanja čiji je prenos zakonom zabranjen.
Prema tome, ukoliko zaposleni – izvršni dužnik, pored zarade i naknade zarade i drugih novčanih primanja, ostvaruje i neko od prethodno navedenih primanja, predmet izvršenja ne mogu da budu navedena primanja pod tačkama 1–7.
Otpremnina?
Međutim, s obzirom na to da zaposleni imaju veći broj primanja koja nisu zarada, a ipak čine njihov dohodak, ostaje da se vidi da li su od izvršenja, odnosno plenidbe oslobođena primanja poput otpremnine pri odlasku u penziju, jubilarnih nagrada, otpremnine pri otkazu ugovora o radu po osnovu tehnološkog viška i sl. Po našem mišljenju, predmet izvršenja ne bi mogla da budu ni primanja po osnovu naknade za pomoć i negu drugog lica ili za nabavku specijalnih pomagala za čitanje i pisanje propisanih zakonom. Uz to, izvršenje ne može da se sprovede ni ako se umesto zarade zaposlenom samo uplaćuju doprinosi za socijalno osiguranje radi kontinuiteta u penzijskom stažu.
Preciziranje primanja u navedene dve grupe – koja jesu i koja nisu osnov za izvršenje – bitno je imati u vidu u praksi da ne bi bili oštećeni i zaposleni i onaj kome se plaća iz njegovih primanja. Konkretno, ako je izvršenje naloženo u određenom procentu od stalnih mesečnih primanja, neophodno je precizno definisati koja su to stalna mesečna primanja koja ulaze u zaradu koja je predmet izvršenja, jer svako isključenje nekog od navedenih primanja za posledicu može da ima nepotpuno sprovođenje izvršenja po sudskim odlukama.
Detaljnije o izvršenjima na zaradi i drugim primanjima od 1. januara 2020. godine možete pročitati u broju 1/2020 časopisa Poslovni savetnik, str. 202.
