Kategorija: Poslovne finansije

Dipl. ekon. Maja Jovanović, viši budžetski inspektor u Ministarstvu finansijaEBITDA – mogućnosti merenja i kritike

Pokazatelj EBITDA potrebno je koristiti oprezno i sa pažnjom, uvažavajući sve argumente za i protiv njegove upotrebe, koji su dati u ovom članku.

Uvod

Pravna lica i preduzetnici koji samostalno obavljaju privrednu delatnosti radi sticanja dobiti i poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva obavezni su da primenjuju Zakon o računovodstvu i imaju obavezu sastavljanja i javnog objavljivanja informacija o svom poslovanju u formi redovnih godišnjih finansijskih izveštaja.
Predmet finansijske analize su finansijski izveštaji proizašli iz računovodstva preduzeća kroz redovan zaključak poslovnih knjiga. Činjenica da se računovodstveni izveštaji ne produkuju prevashodno za analitičke potrebe nameće zadatak analitičaru da informacionu osnovu prilagodi zahtevima finansijske analize. Postoje različite podele i vrste finansijske analize, kao i brojni pokazatelji koji čine osnovne instrumente koje koriste finansijski analitičari i svi drugi koji koriste podatke dobijene na osnovu analize.
EBITDA je jedan pokazatelj koji služi za ocenu zarađivačke sposobnosti preduzeća. EBITDA je skraćenica, odnosno akronim od Earnings Before Interest Taxes Depreciation Amortization, što se na srpski jezik prevodi kao dobit ili profit pre kamate, poreza i amortizacije:

ENGLESKI SRPSKI
Earnings profit
Before pre
Interest kamata
Depreciation amortizacija materijalnih sredstava
Amortization amortizacija nematerijalnih sredstava

EBITDA je jedan od najrasprostranjenijih pokazatelja koji se koristi u finansijama. Koriste ga investitori, bankari, menadžeri, a neizostavan je kada je u pitanju vrednovanje kompanija.
Oni koji koriste EBITDA veruju da njegova vrednost pokazuje sposobnost preduzeća da ostvaruje dobit samo iz osnovne delatnosti preduzeća, kao i da generiše novac, odnosno operativni keš iz poslovne aktivnosti.
Logika koja stoji iza ovog pokazatelja jeste shvatanje amortizacije kao isključivo računovodstvenog zahvata (knjiženje) koji nema nikakav efekat na novčane tokove kompanije. Zbog toga se amortizacija prilikom izračunavanja EBITDA vraća, odnosno dodaje dobiti iz poslovanja (dobit pre kamate i poreza). Uz amortizaciju, EBITDA isto tako isključuje efekte finansiranja, vanrednih poslovnih događaja i drugih mogućih nenovčanih računovodstvenih knjiženja. Na taj način ovaj pokazatelj pokazuje „čistu” uspešnost poslovanja i služi kao brzinski pokazatelj novčanog toka iz poslovnih aktivnosti, pa se često koristi zbog svoje jednostavnosti, a da li je relevantan, o tome će biti reči kasnije.
EBITDA je pokazatelj poslovne uspešnosti kompanije, pomoću kog se utvrđuje zarađivački potencijal ili profitabilnost kompanije. Suština ovog pokazatelja je da se prilikom izračunavanja profitabilnosti kompanije isključi uticaj faktora kao što su struktura kapitala, odnosno struktura izvora finansiranja, računovodstvene politike i poreski režim. Mnogi EBITDA nazivaju „dobit pre svih loših stvari” i koriste ga za analizu i poređenje profitabilnosti između različitih kompanija ili industrija jer isključuje efekte finansiranja i individualnih računovodstvenih odluka svake kompanije.
EBITDA se koristi i kao osnova za kreditnu analizu i ocenu sposobnosti kompanije da redovno izmiruje svoje finansijske obaveze.
Ipak, EBITDA se najviše koristi prilikom procene vrednosti kompanije (posebno u slučajevima potencijalnog preuzimanja) i tada se stavlja u odnos sa vrednošću kompanije (EV : EBITDA, gde je EV (Enterprise value) pokazatelj vrednosti kompanije, odnosno pokazatelj ukupne vrednosti kompanije koji uključuje tržišnu kapitalizaciju kompanije, ali i kratkoročni i dugoročni dug, kao i bilo koji novac u bilansu stanja kompanije).
EBITDA se često tumači i kao merilo za to koliko je kompanija sposobna da napravi operativni keš.
Pristalice upotrebe EBITDA takođe veruju da uklanjanjem neoperativnih troškova EBITDA u teoriji omogućava čistiju analizu unutrašnje profitabilnosti kompanije.
Međutim, nasuprot masovnoj upotrebi, postoje i oni koji zastupaju stav da ovaj pokazatelj može da bude jako opasan i obmanjujući broj ako se pogrešno tumači i meša sa novčanim tokom.
Postoje situacije kada ovaj pokazatelj korisnika može da dovede u zabludu jer se njegovim izračunavanjem odstranjuje uticaj koji imaju troškovi kapitalnih ulaganja (nekretnine, postrojenja i oprema). On takođe isključuje troškove koji su povezani sa dugom jer isključuje uticaj troškova kamate i poreza na dobit. Ipak, ovo je jedan od preciznijih pokazatelja korporativnog rezultata jer je u stanju da prikaže dobit pre uticaja računovodstvenih i finansijskih odbitaka.

Izračunavanje EBITDA

EBITDA se izračunava iz bilansa uspeha.
Postoji više načina za izračunavanje vrednosti EBITDA pokazatelja. Prva formula polazi od poslovnog dobitka/gubitka, dok druga koristi neto dobitak/gubitak kao polaznu tačku prilikom izračunavanja vrednosti EBITDA. Obe formule imaju svoje prednosti i nedostatke.

1. Izračunavanje EBITDA polazeći od poslovne dobiti
EBITDA = POSLOVNI DOBITAK (GUBITAK) + AMORTIZACIJA
Poslovna dobit je deo koji preostane kada od poslovnih prihoda oduzmemo nabavnu vrednost robe i sve operativne troškove poslovanja, odnosno troškove vođenja dnevnog poslovanja. Ovaj način računanja EBITDA je zgodan kada je potrebno brzo izračunavanje.

2. Izračunavanje EBITDA polazeći od neto dobiti
EBITDA = NETO DOBITAK (GUBITAK) + KAMATA (DOBITAK/GUBITAK IZ FINANSIRANJA) + POREZ + AMORTIZACIJA
EBITDA može da se izrazi nominalno ili u procentima. Kada se EBITDA izračunava u procentima, govori se o EBITDA marži i koristi se sledeća formula:
EBITDA MARŽA = (EBITDA/POSLOVNI PRIHODI) x 100

Primer: Obračun EBITDA
Primer:
Bilans uspeha kompanije Knjaz Miloš a. d. Aranđelovac za 2018. (preuzeto sa APR-a)
(u hiljadama dinara)

Grupa računa/račun P O Z I C I J A AOP iznos
PRIHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA
60 do 65, osim 62 i 63 A. POSLOVNI PRIHODI (1002 + 1009 + 1016 + 1017) 1001 7.553.411
60 I. PRIHODI OD PRODAJE ROBE (1003 + 1004 + 1005 + 1006 + 1007+ 1008) 1002 45.017
61 II. PRIHODI OD PRODAJE PROIZVODA I USLUGA
(1010 + 1011 + 1012 + 1013 + 1014 + 1015) 1009 7.502.674
65 IV. DRUGI POSLOVNI PRIHODI 1017 5.720
RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA
50 do 55, 62 i 63 B. POSLOVNI RASHODI (1019 – 1020 – 1021 + 1022 + 1023 + 1024 + 1025 + 1026 + 1027 + 1028+ 1029) ≥ 0 1018 6.522.861
630 III. POVEĆANJE VREDNOSTI ZALIHA NEDOVRŠENIH I GOTOVIH PROIZVODA I NEDOVRŠENIH USLUGA 1021 46.184
51 osim 513 V. TROŠKOVI MATERIJALA 1023 2.904.526
513 VI. TROŠKOVI GORIVA I ENERGIJE 1024 221.022
52 VII. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI 1025 967.978
53 VIII. TROŠKOVI PROIZVODNIH USLUGA 1026 1.472.837
540 IX. TROŠKOVI AMORTIZACIJE 1027 830.596
541 do 549 X. TROŠKOVI DUGOROČNIH REZERVISANJA 1028 20.091
55 XI. NEMATERIJALNI TROŠKOVI 1029 122.456
EBIT V. POSLOVNI DOBITAK (1001 – 1018) ≥ 0 1030 1.030.550
EBITDA 1 EBITDA (1001 – 1018 + 1027) 1.861.146
66 D. FINANSIJSKI PRIHODI (1033 + 1038 + 1039) 1032 185..879
66, osim 662, 663 i 664 I. FINANSIJSKI PRIHODI OD POVEZANIH LICA I OSTALI FINANSIJSKI PRIHODI (1034 + 1035 + 1036 + 1037) 1033 103593
660 1. Finansijski prihodi od matičnih i zavisnih pravnih lica 1034 51.527
661 2. Finansijski prihodi od ostalih povezanih pravnih lica 1035 52.066
662 II. PRIHODI OD KAMATA (OD TREĆIH LICA) 1038 2.938
663 i 664 III. POZITIVNE KURSNE RAZLIKE I POZITIVNI EFEKTI VALUTNE KLAUZULE (PREMA TREĆIM LICIMA) 1039 79.348
56 Đ. FINANSIJSKI RASHODI (1041 + 1046 + 1047) 1040 288.553
56, osim 562, 563 i 564 I. FINANSIJSKI RASHODI IZ ODNOSA SA POVEZANIM PRAVNIM LICIMA I OSTALI FINANSIJSKI RASHODI (1042 + 1043 + 1044 + 1045) 1041 98.303
561 2. Finansijski rashodi iz odnosa sa ostalim povezanim pravnim licima 1043 87.653
566 i 569 4. Ostali finansijski rashodi 1045 10.650
562 II. RASHODI KAMATA (PREMA TREĆIM LICIMA) 1046 117.831
563 i 564 III. NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE I NEGATIVNI EFEKTI VALUTNE KLAUZULE (PREMA TREĆIM LICIMA) 1047 72.419
Ž. GUBITAK IZ FINANSIRANJA (1040 – 1032) 1049 102.674
683 i 685 Z. PRIHODI OD USKLAĐIVANJA VREDNOSTI OSTALE IMOVINE KOJA SE ISKAZUJE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA 1050 18.486
583 i 585 I. RASHODI OD USKLAĐIVANJA VREDNOSTI OSTALE IMOVINE KOJA SE ISKAZUJE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA 1051 21..793
67 i 68, osim 683 i 685 J. OSTALI PRIHODI 1052 100584
57 i 58, osim 583 i 585 K. OSTALI RASHODI 1053 63.926
L. DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA
(1030 – 1031 + 1048 – 1049 + 1050 – 1051 + 1052 – 1053) 1054 961.227
Nj. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA (1054 – 1055 + 1056 – 1057) 1058 961.227
721 I. PORESKI RASHOD PERIODA 1060 229.430
deo 722 II. ODLOŽENI PORESKI RASHODI PERIODA 1061 11.771
S. NETO DOBITAK (1058 – 1059 – 1060 – 1061 + 1062) 1064 720.026
EBITDA 2 (1064 – 1065 – 1048 + 1049 + 1060 + 1061 – 1062 + 1027) 1.894.497

Razlika EBITDA 1 i EBITDA2 -33.351

Kada se EBITDA u ovom primeru računa polazeći od poslovnog dobitka/gubitka, dobija se njegova vrednost u iznosu od 1.861.146 RSD:
EBITDA AMORTIZACIJA POSLOVNI DOBITAK
1.861.146 = 830.596 + 1.030.550

Međutim, kada se prilikom računanja EBITDA počne od neto dobitka, dobijaju se različite vrednosti ovog pokazatelja:
EBITDA NETO DOBITAK KAMATA (gubitak iz finansiranja) POREZ AMORTIZACIJA
1.894.497 = 720.026 + 102.674 + 241.201 + 830.596

Do razlika između vrednosti pokazatelja EBITDA, kada se on računa na dva različita načina, dolazi ako kompanije imaju jednokratne korekcije. Jednokratne korekcije zapravo predstavljaju vanredne troškove koji ne mogu da se uvrste u troškove redovnog poslovanja jer njihovo pojavljivanje nije stalno i ne opterećuje poslovni prihod svake godine (na primer, prilikom integrisanja kompanije mogu da se pojave troškovi restrukturiranja, troškovi konsultantskih usluga, troškovi reorganizacije i sl.). Naravno da računovodstveni tretman i način procene ovih troškova i njihovog otpisivanja ima veliki uticaj na njihovu veličinu, a samim tim i na veličinu EBITDA, marže EBITDA i uopšte na neto dobit kompanije. U tom slučaju investitori i analitičari moraju da budu svesni pomenutog uticaja i da isti isključe iz kalkulacije.
U praksi se u ovakvim situacijama koristi stepenasto računanje EBITDA, koje može da bude predstavljeno na sledeći način:
• EBITDA pre jednokratnih stavki,
• EBITDA nakon jednokratnih stavki,
• marža EBITDA pre jednokratnih stavki.
Na osnovu prethodnih razmatranja može da se zaključi da je moguće da se, kao rezultat izračunavanja EBITDA sa dve različite formule, pojavi razlika u vrednosti u zavisnosti od toga da li se u kalkulaciji koristi neto dobit ili poslovna dobit. Imajući to u vidu, važno je napomenuti da svi oni koji koriste ovaj pokazatelj moraju da budu svesni koje su to komponente koje čine razliku i da li ih treba uključiti ili isključiti iz kalkulacije.
U prethodnom primeru razlika u vrednosti pokazatelja EBITDA, računatog na dva različita načina, iznosi 33.351 dinar, a prouzrokovana je evidentiranjem sledećih računovodstvenih kategorija u poslovnim knjigama u toku poslovne godine:
1. prihoda od usklađivanja vrednosti imovine u iznosu od 18.486 dinara, koji se odnose na ukidanje obezvređenja građevinskog objekta u državini društva nakon pozitivno rešenog sudskog spora oko prava vlasništva nad tim objektom;
2. rashoda od usklađivanja vrednosti ostale imovine u iznosu od 21.793 dinara (obezvređivanje potraživanja od kupaca u iznosu od 19.756 dinara, otpis potraživanja od kupaca u iznosu od 332.000 dinara, obezvređivanje potraživanja za date avanse u iznosu od 1.705 dinara);
3. ostalih prihoda u iznosu od 100.584 dinara, koji se uglavnom odnose na dobitke od prodaje materijala (47.273 dinara), prihoda od ukidanja rezervisanja za sudske sporove (33.151 dinar), dobitaka od prodaje osnovnih sredstava (13.753 dinara) i drugih prihoda kao što su naplaćena šteta od osiguravača, naplaćena otpisana potraživanja, gratis roba i ostali prihodi (6.407 dinara);
4. ostalih rashoda u iznosu od 63.926 dinara, koji se odnose na otpis i rashod zaliha (26.121 dinar), gubitaka od prodaje materijala (25.897 dinara) i drugih rashoda kao što su gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalne imovine, troškovi sponzorstva i donatorstva, manjak opreme i postrojenja, manjak zaliha, naknade po sudskim sporovima i drugi rashodi (63.926 dinara).
Ove dve grupe računa (67 – Ostali prihodi i 57 – Ostali rashodi) po pravilu obuhvataju prihode i rashode, odnosno dobitke i gubitke, koji se razlikuju od redovnih aktivnosti preduzeća i od kojih se ne očekuje da nastaju često ili redovno, odnosno koji ne mogu da se svrstaju u poslovne i finansijske prihode.
U datom primeru evidentiran je pozitivan rezultat iz ovih aktivnosti u ukupnom iznosu od 33.351 dinar, što je prouzrokovalo razliku u vrednosti između EBITDA 1 i EBITDA 2.
Iz ovog primera može da se zaključi da investitori i analitičari koji EBITDA koriste za analizu i poređenje profitabilnosti različitih kompanija i industrija ipak treba da koriste i dodatne profitne metrike kada analiziraju finansijske performanse kompanije, imajući u vidu da EBITDA, kao jednostavna mera, ima određena ograničenja.

Ograničenja EBITDA i argumenti za korišćenje

Međutim, uprkos popularnosti koju ima, EBITDA ima i nekoliko veoma uticajnih kritičara. U stvari, eksperti iz investicionog sveta javno su izrazili snažne sumnje u vezi sa njegovom upotrebom. Možda najžešća kritika potiče od „mudraca iz Omahe”, čuvenog milijardera i investitora Vorena Bafeta, koji je rekao da, kada direktor kompanije naglašava EBITDA kao vodeći pokazatelj uspešnosti poslovanja, pošaljite ga na poligrafski test, uz dodatno pitanje da li menadžment misli da zubna vila plaća za kapitalne izdatke. Svoj stav obrazlaže na sledeći način: Veoma sam sumnjičav prema računovodstvenoj metodologiji koja je maglovita ili nejasna, jer prečesto to znači da menadžment želi nešto da sakrije. Ja ne kupujem kompanije u kojima se previše ističe EBITDA.
Kao što je ranije navedeno, amortizacija materijalne imovine nije obuhvaćena pri računanju EBITDA i to može da dovede do iskrivljene slike u kompaniji koja posluje sa značajnim iznosom osnovnih sredstava. Na primer, naftne kompanije imaju značajne iznose osnovnih sredstava ili imovine, postrojenja i opreme. Kao rezultat toga, trošak amortizacije bio bi značajan, dok bi uklanjanjem troškova amortizacije zarada kompanije bila „naduvana” korišćenjem EBITDA.
Kritičari EBITDA zastupaju stav da izuzimanje kamata, poreza i amortizacije može da učini da neprofitabilne firme izgledaju finansijski zdrave.
Ipak, pravilnom upotrebom, odnosno upotrebom uz razumevanje njegove suštine može da se pomogne investitorima da stvore poređenje „jabuka–jabuka”, bez ostavljanja gorkog ukusa u ustima.
Najjači argument u prilog korišćenju EBITDA jeste da obezbeđuje čistu sliku profitabilnosti, bez uticaja računovodstvenih politika, strukture kapitala i poreskih režima. On se isključivo fokusira na operativne troškove, uključujući troškove usluga/prodate robe, troškove prodaje i marketinga, istraživanja i razvoja, kao i opšte i administrativne troškove. Ukratko, EBITDA bi trebalo da reflektuje čist operativni učinak bilo koje kompanije. Ukidanje neoperativnih troškova može da bude korisno iz nekoliko razloga. Na primer, u procesu spajanja i preuzimanja, ako bi kompanija koja preuzima želela da promeni strukturu kapitala ciljnog preduzeća i promeni planove kapitalnih izdataka, svakako bi koristila EBITDA da bi dobila informaciju o profitu kompanije koju želi da preuzme nakon spajanja. EBITDA u tom slučaju služi kao aproksimacija operativnog novčanog toka pre oporezivanja i stvara predstavu o očekivanim gotovinskim tokovima iz osnovne delatnosti nakon preuzimanja ili spajanja.
Drugi argument koji opravdava korišćenje EBITDA predstavlja situacija kada je potrebno da se porede slične kompanije u različitim delovima sveta, pri čemu tada efekti različitih sistema oporezivanja i računovodstva često mogu da zamute sliku.
S obzirom na prethodno iznete argumente „ZA”, čini se da je EBITDA izuzetno koristan pokazatelj. Ali čemu onda kritika?
Većina argumenata protiv korišćenja EBITDA svodi se na sledeće osnovno pitanje: Da li isključivanje kamata, poreza i amortizacije zaista pruža „istinitiju” sliku o rezultatima poslovanja kompanije? Da bi se odgovorilo, potrebno je da se detaljnije razmotre pojedini rashodi koji su isključeni iz obračuna EBITDA.

Amortizacija

Računajući EBITDA unazad, odnosno polazeći od neto dobiti, stavka čiji je uticaj isključen kod EBITDA jeste amortizacija. To u mnogim situacijama može da bude opravdano, imajući u vidu da je amortizacija zapravo bezgotovinski trošak.
Trošak amortizacije, uključen u bilans uspeha, uglavnom se odnosi na odliv novca u nekom prethodnom periodu. Osim toga, postoji više načina za obrač amortizacije, a izbor metode obračuna može da ima značajan uticaj na dobit kompanije, što znači da je amortizacija trošak koji je podložan prosuđivanju i proceni, odnosno predstavlja jednu računovodstvenu kategoriju koja je pod uticajem usvojene računovodstvene politike i izabrane metode obračuna – iznos troška zavisi od procene i projektovanog veka trajanja određene imovine, kao i prilagođavanja do kojih dolazi na osnovu iskustva, projekcija ili, ako se hoće, i špekulisanja. Zbog ovih specifičnosti može se reći da je opravdano stanovište da isključivanje uticaja amortizacije daje realniju sliku stvarnog operativnog učinka jedne kompanije.
Međutim, postavlja se pitanje da li je to uvek slučaj.
U svim industrijama koje se ubrajaju u kapitalno-intenzivne industrije (metalurgija, hemijska, automobilska, elektronska, brodarstvo i sl.) korišćenje EBITDA pokazatelja može da dovede u zabludu zbog činjenice da su kapitalni izdaci u tim industrijama suštinski operativni trošak koji ne bi trebalo da bude ignorisan.
Može se zaključiti da je upitna upotreba EBITDA kao pokazatelja „čistog” operativnog učinka. Za kapitalno-intenzivne industrije, u kojima su kapitalni izdaci osnovni deo standardnih operativnih učinaka, isključivanjem amortizacije ne dobija se čistija slika operativnih performansi.

Rashodi za kamate

Druga ključna stavka koju EBITDA isključuje iz obračuna predstavljaju rashodi za kamate. Logika koja stoji iza toga kaže da bi se došlo do bolje slike operativne profitabilnosti, trošak kamata treba isključiti, s obzirom na to da zavisi od strukture izvora finansiranja, odnosno od kombinacije duga i kapitala koja se koristi za finansiranje poslovanja.
Ipak, pitanje je da li isključivanje efekata strukture izvora finansiranja jedne kompanije zaista pruža istinitiju sliku o operativnom učinku.
Bez obzira na to koliko je mali biznis, vrlo je uobičajeno korišćenje određenog iznosa duga za finansiranje posla. U kapitalno intenzivnim industrijama, uključujući čelik, naftu i gas, kao i telekomunikacije, postoje ogromni iznosi dugovanja iskazani u bilansima kompanije. Oni koji zastupaju stav da rashode kamata treba isključiti, to pravdaju činjenicom da rashodi kamata oslikavaju sposobnost ili nesposobnost finansijskog upravljanja, pa ih treba isključiti iz ocene operativnog poslovanja.
Ako se uzmu za primer kompanije u oblasti telekomunikacija, koje svaki novčić koji generišu svojim poslovanjem – potroše, videće se da su kamate i porezi za njih stvarni troškovi. Ulaganje u osnovna sredstva predstavlja neophodan deo poslovnih operacija svake kompanije koja posluje u sektoru telekomunikacija, a postoje i one koje imaju takvu politiku poslovanja da svoje kapitalne izdatke finansiraju kroz dug. Prema tome, troškovi kamata su u tom slučaju kvazioperativni troškovi i ne mogu se ignorisati. Ne treba izgubiti iz vida da postoje kompanije koje posluju sa gubitkom i čak odlaze u stečaj i bankrot, dok je njihova EBITDA pozitivna i ne ukazuje na probleme.
Prema tome, kada je neophodno da se kapitalna ulaganja finansiraju putem duga i drugih finansijskih aranžmana, isključivanjem rashoda za kamate ne dobija se čistija slika operativnih performansi. Odluka o načinu finansiranja poslovanja deo je poslovnog odlučivanja i kao takva ne može biti izolovana i posmatrana nezavisno.

Trošak poreza

Poslednja stavka koja se odnosi na EBITDA jeste poreski rashod. Postoje dobri razlozi koji idu u prilog opravdanosti isključivanja efekta poreskog tretmana na profitabilnost kompanije. Međutim, kao i u slučaju troškova amortizacije i kamata, postoje određeni slučajevi u kojima ukidanje poreskih rashoda ne pruža bolju sliku o stvarnom poslovanju.
Iako su porezi kritični aspekt prilikom ocenjivanja biznisa, to nije jednostavna analiza s obzirom na kompleksnost teme.
Međutim, isključujući poreski trošak u na primer vojnoj industriji, gde se geografska lokacija i/ili struktura kapitala ne mogu lako promeniti, ovaj pokazatelj može da iskrivljuje, a ne da pojašnjava ocenu operativnih performansi.

Iako je EBITDA prvobitno zamišljen kao jedan od načina da se jasnije izmeri operativni učinak kompanije isključivanjem troškova koji mogu da zamagle stvarne rezultate poslovanje, iz prethodno navedenog može da se zaključi da EBITDA često može postići suprotan rezultat. U nekim industrijama sami troškovi koje EBITDA ignoriše zapravo su operativni troškovi potrebni za svakodnevno poslovanje kompanije.

Možda najpoznatiji primer opasnosti od korišćenja EBITDA može da bude WorldCom. Početkom 2000-ih ova kompanija je bila druga po veličini kompanija za telefoniranje na daljinu u SAD-u i najveći svetski internet provajder. Međutim, svet se 2002. godine uzdrmao kada je kompanija podnela zahtev za ono što je u to vreme bilo najveće bankrotstvo u istoriji SAD-a, a kasnije je otkriveno kao nekoliko računovodstvenih zloupotreba koje su povećale ukupnu imovinu kompanije za oko 11 milijardi dolara. Pogrešnim računovodstvenim tretmanom troškova, koji su, umesto da budu evidentirani kao operativni, bili tretirani kao ulaganje u osnovna sredstva, postupljeno je suprotno računovodstvenoj praksi i standardima. Na ovaj način izvršen je indirektan uticaj i iskazana je veća vrednost EBITDA jer su troškove koji smanjuju njenu vrednost evidentirali kao imovinu i na taj način obmanuli sve zainteresovane strane. Prevara je otkrivena posle nešto više od jedne godine.

Da li EBITDA može biti dobra aproksimacija novčanog toka?

Još jedan razlog koji se često koristi kao argument ZA korišćenje EBITDA jeste da je to dobra aproksimacija novčanog toka. Ovo se posebno odnosi na mala preduzeća u kojima se većina poslova obavlja na gotovinskoj osnovi, a prihodi i operativni troškovi u finansijskim izveštajima predstavljaju gotovo potpunu sliku poslovanja u određenoj godini.
Međutim, gotovina iz operativnog poslovanja ne znači isto što i gotovina na računu. EBITDA govori o tome koliko je neka kompanija tokom godine približno stvorila gotovine iz operativnog poslovanja, a stanje na žiro računu zavisi i od drugih stvari (kupci, zalihe, ulaganja u osnovna sredstva, krediti), odnosno, za stvaranje gotovine, pored EBITDA, bitni su i kupci, zalihe i dobavljači. Ove četiri stvari (EBITDA, kupci, zalihe, dobavljači) govore o tome koliko je kompanija stvarno napravila novca iz operativnog poslovanja. Može se dogoditi da kompanija ima visok EBITDA, ali da je istovremeno napravila i visoke zalihe, kada će imati manje novca na žiro računu. Prilivi i odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (CFO – Cash Flow from Operating activities) zavise od dva faktora: profitabilnosti (EBITDA) i upravljanja obrtnim sredstvima (kupci, zalihe, dobavljači). Ipak, EBITDA se smatra glavnim pokretačem stvaranja gotovine u kompaniji i mnoge kompanije strogo vode računa o visini EBITDA. Važno je napomenuti da je EBITDA samo aproksimacija novčanog toka iz poslovnih aktivnosti. Bilo bi pogrešno potpuno ga izjednačiti sa novčanim tokom iz poslovnih aktivnosti pošto EBITDA zanemaruje novčani tok koji je potreban za finansiranje obrtnog kapitala. Činjenica je da značajni troškovi novčanog toka nisu uključeni u obračun EBITDA. Preduzeća sa velikim potrebama za obrtnim sredstvima, na primer, ne mogu da vide koji su to činioci uticali na nivo vrednosti EBITDA.

Zaključak

EBITDA je tu gde jeste s obzirom na njegovu rasprostranjenu upotrebu. Jednostavnost računanja, komunikacije i poređenja čine ga prihvaćenim i često korišćenim među finansijskim analitičarima.
Može da se zaključi da, kada se koristi oprezno i sa pažnjom, uvažavajući sve prethodno navedene argumente za i protiv, pokazatelj EBITDA može da bude koristan način za izolovanje određenog podskupa troškova kada se upoređuje grupa sličnih kompanija. Međutim, prečesto se to opravdava argumentom da, izostavljajući amortizaciju, EBITDA predstavlja bolji pokazatelj dobiti, koji daje informaciju o približnom nivou novčanog toka koji određena kompanija generiše svojim poslovanjem. Međutim, za ovaj stav nema puno opravdanja, imajući u vidu i da je amortizacija stvaran trošak. Za neke kapitalno intenzivne kompanije amortizacija je najveći trošak koji imaju. Ako se izostavi amortizacija, ne može da se meri dobit. Takođe, EBITDA je često loša aproksimacija za novčane tokove iz poslovne aktivnosti. Prema tome, oprezno sa EBITDA.

150 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
Izvodi iz aktuelnih mišljenja
Ministarstva finansija
RAČUNOVODSTVO
● Da li matično pravno lice koje odluči da
sastavi konsolidovane finansijske izveštaje
(iako nema zakonsku obavezu) može da primenju-
je MSFI u svom redovnom godišnjem (pojedinačnom)
finansijskom izveštaju
● Agencija za privredne registre nema osnova
da u 2019. godini izvrši prijem niti objavu fi-
nansijskih izveštaja za 2015. i 2016. godinu
● Način organizacije računovodstva udruženja
(komore) i njegovih ogranaka
POREZ NA DODATU VREDNOST
● Osnovicu za obračunavanje PDV-a za isporu-
ku dela objekta koju lice B vrši licu A čini
tržišna vrednost vlasničkog udela na zemlji-
štu
● Kada u slučaju prenosa dela imovine obvezni-
ku PDV-a – prenosiocu nije onemogućeno da istu
delatnost obavlja na drugim lokacijama, na pre-
nos dela imovine ne primenjuje se član 6. stav 1.
tačka 1) Zakona o PDV-u
● Izdavanje novog računa kojim se stornira
račun u kome je greškom iskazana veća količi-
na dobara od stvarno isporučene ne dovodi do
obaveze podnošenja izmenjene poreske prijave
za poreski period za koji je obveznik PDV-a is-
kazao greškom obračunati PDV
● Pravilnost računa koji izdaje poreski puno-
moćnik stranog lica – obveznika PDV-a
● Prilikom prevoza dobara koja se uvoze i za
čiji uvoz postoji obaveza plaćanja PDV-a prevo-
znik nema obavezu da utvrđuje da li je carinski
organ u osnovicu za PDV za uvoz dobara uračunao
i troškove prevoza
● Usluga uključivanja dobara dobavljača u pro-
dajni asortiman kupca i naknadno smanjenje
osnovice za taj promet
● Kada zakupac naplati od prvobitnog zakupo-
davca naknadu po osnovu izvršenog ulaganja u
nekretninu, a prilikom otuđenja nekretnine
zakupac ima obavezu obračunavanja PDV-a po
osnovu prometa usluge ulaganja u njegov poslov-
ni prostor
● Smanjenje obračunatog PDV-a u slučaju kada se
rešenjem poreskog organa konstatuje da strano
lice nije izvršilo promet usluga obvezniku
● Poreska osnovica za promet dobara jeste
iznos naknade koju obveznik PDV-a prima ili
treba da primi za isporučena dobra, u koju nije
uključen PDV, nezavisno od iznosa cene koštanja
tih dobara
POREZ NA DOHODAK GRAĐANA
● Utvrđivanje osnova za naknadu zarade za bolo-
vanje preko 30 dana za preduzetnika koji isplaću-
je ličnu zaradu, a koji je u prethodnih 12 meseci u
jednom periodu bio paušalno oporezovan
● Utvrđivanje osnova za naknadu zarade za bolo-
vanje preko 30 dana kada zaposleni u prethodnih
12 meseci nije ostvarivao zaradu za efektivne
časove rada zbog odsustva sa rada
● Uvećanje oporezive dobiti preduzetnika ne
utiče na visinu lične zarade preduzetnika
● Penzioner, član privrednog društva upisan
u registar kao ostali zastupnik, obveznik je do-
prinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje
POREZ NA DOBIT
● U slučaju gašenja potraživanja usled statusne
promene kojom poverilac pripaja dužnika, po-
verilac nije dužan da uveća prihode u poreskom
bilansu za iznos ranije priznatih rashoda po
osnovu ispravljenog potraživanja od dužnika
POREZ NA IMOVINU
● Obveznik poreza na imovinu u slučaju prenosa
prava svojine na delu objekata u okviru komplek-
sa
● Promena pravne forme korisnika nepokret-
nosti u javnoj svojini nije od uticaja na obavezu
poreza na imovinu na korišćenje te nepokret-
nosti
● Nema zakonskog osnova da osnovicu poreza
na imovinu za nepokretnosti za koje je poreski
obveznik malo pravno lice čini fer vrednost
nepokretnosti iskazana u poslovnim knjigama
tog lica
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 151
PRIVREDNA STATISTIKA
● Poresku osnovicu za objekat sa pripadajućim
zemljištem obveznika koji vodi poslovne knjige
čini zbir vrednosti objekta i vrednosti pripa-
dajućeg zemljišta, a primenjuje se ista poreska
stopa
● Osnovica poreza na imovinu za stanove koje je
ustanova dala u zakup svojim zaposlenima
● Nema osnova za oslobođenje od poreza na pre-
nos apsolutnih prava kod kupca prvog stana koji
ima u susvojini stan na teritoriji Srbije
PORESKI POSTUPAK
● Preduzetnik koji je prestao da obavlja delat-
nost, kao fizičko lice može da podnese zahtev
za odlaganje plaćanja dugovanog poreza
Računovodstvo
Mišljenje ministarstva finansija
br. 011-00-241/2019-16 od 25. 4. 2019. god.
Da li matično pravno lice koje odluči da
sastavi konsolidovane finansijske izveštaje
(iako nema zakonsku obavezu) može da prime-
njuje MSFI u svom redovnom godišnjem (poje-
dinačnom) finansijskom izveštaju
Obratili ste se Ministarstvu finansija
radi davanja mišljenja u vezi sa tumačenjem
relevantnih odredaba Zakona o računovodstvu
koje se odnose na sastavljanje konsolidovanih
finansijskih izveštaja pravnih lica i primenu
Međunarodnih standarda finansijskog izvešta-
vanja (MSFI), tj. da li matično pravno lice koje
odluči da sastavi konsolidovane finansijske
izveštaje (iako nema zakonsku obavezu) može
da primenjuje MSFI za priznavanje, vrednovanje,
prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u svom
redovnom godišnjem (pojedinačnom) finansij-
skom izveštaju.
Imajući u vidu sadržinu dostavljenog zahte-
va, na osnovu člana 80. Zakona o državnoj upravi
(„Sl. glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14,
47/18 i 30/18 – dr. zakon) Ministarstvo daje sle-
deće mišljenje:
Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS”,
br. 62/13 i 30/18, u daljem tekstu: Zakon) uređuju se
obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje
pravnih lica, organizacija računovodstva i ra-
čunovodstvene isprave, uslovi i način vođenja
poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje po-
zicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje,
dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih
izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju,
Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna
komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad
sprovođenjem odredbi ovog zakona.
Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i
obelodanjivanje pozicija u finansijskim izve-
štajima, velika pravna lica, pravna lica koja
imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih fi-
nansijskih izveštaja (matična pravna lica), jav-
na društva, odnosno društva koja se pripremaju
da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se
uređuje tržište kapitala, nezavisno od veli-
čine, primenjuju MSFI.
Članom 27. stav 1. Zakona propisano je da su
pravna lica koja imaju kontrolu (kontrolno,
odnosno matično pravno lice) nad jednim ili
više pravnih lica (podređeno, odnosno zavi-
sno pravno lice), u skladu sa ovim zakonom i sa
zahtevima MSFI, obavezna da sastavljaju, pri-
kazuju, dostavljaju i obelodanjuju konsolidovane
finansijske izveštaje.
Međutim, odredbama člana 27. stav 5. ovog
zakona definisan je izuzetak kada pravna lica
nemaju obavezu sastavljanja konsolidovanih fi-
nansijskih izveštaja: „ukoliko vrednosti imo-
vine i poslovnog prihoda matičnog i zavisnih
pravnih lica, ne računajući međusobna učešća,
potraživanja i obaveze, međusobne rezultate i
međusobne poslovne prihode i rashode matičnog
i zavisnih pravnih lica, u zbiru ne prelaze polo-
vinu kriterijuma za malo pravno lice, u smislu
člana 6. stav 3. ovog zakona, matično pravno lice
nije obavezno da sastavlja, dostavlja i obeloda-
njuje konsolidovane finansijske izveštaje”.
Imajući u vidu gorenavedeno, ukoliko vred-
nosti imovine i poslovnog prihoda matičnog i
zavisnih pravnih lica, u smislu člana 27. stav 5.
Zakona, u zbiru ne prelaze polovinu kriterijuma
iz člana 6. stav 3. Zakona za malo pravno lice
(poslovni prihod: 4,4 miliona evra i prosečna
vrednost poslovne imovine: 2,2 miliona evra),
matično pravno lice nije u obavezi da sastavlja
konsolidovane finansijske izveštaje.
Dakle, obaveza sastavljanja konsolidovanih
finansijskih izveštaja postoji isključivo za ona
matična pravna lica koja ispunjavaju oba uslova
(kumulativno) iz člana 27. stav 5. Zakona (poslov-
ni prihod veći od 4,4 miliona evra u dinarskoj
protivvrednosti i prosečna vrednost poslovne
152 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
imovine veća od 2,2 miliona evra u dinarskoj
protivvrednosti). Samim tim, želeli bismo da
istaknemo da privredno društvo u konkretnom
slučaju nema mogućnost da za potrebe sastavlja-
nja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja
primeni MSFI, s obzirom na to da nema oba-
vezu sastavljanja konsolidovanog finansijskog
izveštaja u skladu sa Zakonom. Ponovo napomi-
njemo da se obavezna primena MSFI odnosi na
sastavljanje finansijskih izveštaja velikih
pravnih lica, pravnih lica koja imaju obavezu
sastavljanja konsolidovanih finansijskih izve-
štaja (matična pravna lica), javnih društava,
odnosno društava koja se pripremaju da posta-
nu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
tržište kapitala, nezavisno od veličine, kao
i srednjih pravnih lica ukoliko odluče da pri-
menjuju MSFI.
Odgovor u vezi sa primenom propisa dajemo
prema podacima iznetim u zahtevu. Napominje-
mo da, shodno članu 8. stav 1. Zakona o Narodnoj
skupštini („Sl. glasnik RS”, br. 9/10), Narodna
skupština donosi autentično tumačenje zakona,
kao i da, u skladu sa članom 80. stav 2. Zakona
o državnoj upravi („Sl. glasnik RS”, br. 79/05,
101/07, 95/10, 99/14, 47/18 i 30/18 – dr. zakon), mi-
šljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.
Naknada za ovo mišljenje u vezi sa primenom
republičkih propisa, u iznosu od 12.630,00 dina-
ra, naplaćena je od podnosioca zahteva u skladu
sa Zakonom o republičkim administrativnim
taksama („Sl. glasnik RS”, br. 43/03 sa izmena-
ma i dopunama) i Tarifom republičkih admini-
strativnih taksi, kojom je taksa za spise i radnje
organa u Republici Srbiji utvrđena u odeljku A,
tarifni broj 2.
Mišljenje ministarstva finansija
br. 011-00-332/2019-16 od 23. 4. 2019. god.
Agencija za privredne registre nema osnova
da u 2019. godini izvrši prijem niti objavu
finansijskih izveštaja za 2015. i 2016. godinu
U vezi sa vašim dopisom broj 011-00-
00084/2019-10 od 15. aprila 2019. godine i zahte-
vom za davanje mišljenja u vezi sa pitanjem da li
privredno društvo koje Registru finansijskih
izveštaja nije dostavilo finansijske izveštaje
za 2015. i 2016. godinu u propisanom roku, u skla-
du sa Zakonom o računovodstvu i Pravilnikom o
uslovima i načinu javnog objavljivanja finansij-
skih izveštaja i vođenju Registra finansijskih
izveštaja („Sl. glasnik RS”, br. 127/14, 101/16 i
111/17), finansijske izveštaje za označene godine
može dostaviti u toku 2019. godine, odnosno da
li Agencija za privredne registre (Registar fi-
nansijskih izveštaja) navedene izveštaje može
prihvatiti i objaviti u 2019. godini, iz delokru-
ga propisa o računovodstvu, obaveštavamo vas
o sledećem:
Imajući u vidu sadržinu dostavljenog zahte-
va, na osnovu člana 80. Zakona o državnoj upravi
(„Sl. glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14,
47/18 i 30/18 – dr. zakon) Ministarstvo daje sle-
deće mišljenje:
Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS”,
br: 62/13 i 30/18, u daljem tekstu: Zakon) uređuju se
obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje
pravnih lica, organizacija računovodstva i ra-
čunovodstvene isprave, uslovi i način vođenja
poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje po-
zicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje,
dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih
izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju,
Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna
komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad
sprovođenjem odredbi ovog zakona.
U skladu sa članom 33. stav 1. Zakona pravna
lica, odnosno preduzetnici dužni su da redov-
ne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu
godinu dostave Agenciji za privredne registre
(u daljem tekstu: Agencija), radi javnog objavlji-
vanja, najkasnije do 30. juna naredne godine, osim
ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.
Saglasno članu 16. stav 1. Pravilnika o uslo-
vima i načinu javnog objavljivanja finansijskih
izveštaja i vođenju Registra finansijskih izve-
štaja („Sl. glasnik RS”, br. 127/14, 101/16 i 111/17,
u daljem tekstu: Pravilnik), Agencija prima re-
dovne i konsolidovane godišnje finansijske
izveštaje za poslednju izveštajnu godinu, kao i
vanredne finansijske izveštaje za tekuću godi-
nu, u skladu sa odredbama Zakona i ovog pravil-
nika.
Shodno članu 36. stav 1. Pravilnika propi-
sano je da obveznik može da zahteva zamenu fi-
nansijskog izveštaja koji je upisan u Registar i
javno objavljen, ako utvrdi da u tom izveštaju re-
zultati poslovanja i finansijski položaj nisu
iskazani istinito i objektivno, a skupština
odnosno drugi nadležni organ obveznika do-
nese odluku o usvajanju finansijskog izveštaja
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 153
PRIVREDNA STATISTIKA
izmenjene sadržine u odnosu na izveštaj koji je
javno objavljen na internet stranici Agencije,
podnošenjem zahteva za zamenu javno objavljenog
finansijskog izveštaja, i to na obrascu propisa-
nom od strane Registratora saglasno članu 10b
Zakona o Agenciji.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana Pravil-
nika, obveznik uz zahtev za zamenu dostavlja
finansijski izveštaj i odluku o usvajanju tog
izveštaja izmenjene sadržine, kao i ostalu do-
kumentaciju iz člana 34. Zakona. Obveznik može
da zahteva zamenu javno objavljene dokumenta-
cije kada su javno objavljene izjave iz člana 18.
ovog pravilnika, ako skupština, odnosno dru-
gi nadležni organ obveznika naknadno donese
odluku o usvajanju finansijskog izveštaja, od-
nosno odluku o raspodeli dobiti ili pokriću
gubitaka, podnošenjem zahteva za zamenu javno
objavljene dokumentacije na obrascu propisa-
nom od strane Registratora saglasno članu 10b
Zakona o Agenciji. Zamenu iz st. 1. i 3. ovog člana
obveznik može da zahteva najkasnije do isteka
naredne godine, u odnosu na godinu na koju se taj
izveštaj odnosi.
Imajući u vidu gorenavedeno, pre svega že-
limo da istaknemo da su rokovi za dostavljanje
finansijskih izveštaja Agenciji, radi javnog
objavljivanja, definisani Zakonom i pomenutim
Pravilnikom.
Kako u konkretnom slučaju obveznik (pri-
vredno društvo) nije u zakonskom roku dostavio
Agenciji finansijske izveštaje za 2015. i 2016.
godinu (krajnji rok za dostavljanje finansijskog
izveštaja za 2016. godinu bio je 30. jun 2017. godi-
ne, uz mogućnost zamene istog najkasnije do kraja
2017. godine), smatramo da Agencija, tj. u okviru
iste nadležni Registar finansijskih izveštaja,
shodno propisima o računovodstvu, nema osno-
va da u 2019. godini izvrši prijem, niti može
objaviti finansijske izveštaje tog obveznika
(privrednog društva) za pomenute godine.
Mišljenje ministarstva finansija
br. 011-00-296/2019-16 od 12. 4. 2019. god.
Način organizacije računovodstva udruženja
(komore) i njegovih ogranaka
Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS”,
br. 62/13 i 30/18, u daljem tekstu: Zakon) uređuju se
obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje
pravnih lica, organizacija računovodstva i ra-
čunovodstvene isprave, uslovi i način vođenja
poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje po-
zicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje,
dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih
izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju,
Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna
komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad
sprovođenjem odredbi ovog zakona.
U predmetnom zahtevu koji nam je dostavljen,
navedeno je sledeće:
1. Komora AB ima svojstvo pravnog lica i upisa-
na je u APR u Registar udruženja. U svom sastavu
Komora ima 6 ogranaka kao organizacionih je-
dinica, koji nemaju svojstvo pravnog lica, što je
propisano članom 7. stav 3. Zakona o udruženji-
ma građana i članom 18. stav 1. Statuta Komore.
Komorom rukovodi direktor koji zastupa Komo-
ru i odgovara za zakonitost rada i poslovanja
Komore.
2. Pitanje: Da li Komora AB, kao pravno lice,
treba da ima centralizovanu organizaciju ra-
čunovodstva, odnosno da li poslovne promene
Komore, kao pravnog lica, treba da vodi jedna
knjigovodstvena agencija, kako je to propisa-
no članom 15. Zakona, a čime bi bilo omoguće-
no poštovanje člana 7. Zakona, ili može svaki
ogranak ponaosob da ima svoju posebnu knji-
govodstvenu agenciju, čime se ne omogućava
poštovanje člana 7. Zakona, zato što ovakvom
organizacijom računovodstva u Komori, na ni-
vou pravnog lica, nije omogućena kontrola i
uvid ulaznih podataka u svakodnevnim računo-
vodstvenim poslovima?
Odredbama člana 7. st. 1. i 2. Zakona propisano
je da pravna lica, odnosno preduzetnici opštim
aktom, u skladu sa ovim zakonom, uređuju orga-
nizaciju računovodstva na način koji omogućava
sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje
i otkrivanje pogrešno evidentiranih poslov-
nih promena, uređuju interne računovodstvene
kontrolne postupke, utvrđuju računovodstvene
politike, određuju lica koja su odgovorna za za-
konitost i ispravnost nastanka poslovne prome-
ne i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih
isprava o poslovnoj promeni, uređuju kretanje
računovodstvenih isprava i utvrđuju rokove za
njihovo dostavljanje na dalju obradu i knjiženje
u poslovnim knjigama.
Unos podataka u poslovne knjige organizuje se
tako da omogući:
1) kontrolu ulaznih podataka;
154 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
2) kontrolu ispravnosti unetih podataka;
3) uvid u promet i stanje računa glavne knjige;
4) uvid u hronologiju obavljenog unosa poslov-
nih promena;
5) čuvanje i korišćenje podataka.
Odredbama člana 14. Zakona propisano je da
pravno lice, odnosno preduzetnik opštim ak-
tom uređuje školsku spremu, radno iskustvo i
ostale uslove za lice koje je odgovorno za vođe-
nje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih
izveštaja.
Odredbama člana 15. stav 1. Zakona propisa-
no je da vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje
finansijskih izveštaja pravno lice, odnosno
preduzetnik može poveriti ugovorom u pisanoj
formi, u skladu sa zakonom, privrednom dru-
štvu ili preduzetniku, koji imaju registrovanu
pretežnu delatnost za pružanje računovodstve-
nih usluga.
Odredbama člana 32. stav. 2. Zakona propi-
sano je da za istinito i pošteno prikazivanje
finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja
pravnog lica, odgovoran je zakonski zastupnik,
organ upravljanja i nadzorni organ pravnog lica
u skladu sa zakonom, odnosno preduzetnik, kao i
odgovorno lice iz člana 14. ovog zakona.
Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da je
Komora pravno lice (njeni ogranci nemaju svoj-
stvo pravnog lica), a na osnovu podataka iznetih
u zahtevu, ukazujemo na sledeće:
● Komora svojim opštim aktom, a u skladu sa
Zakonom uređuje organizaciju i način funkci-
onisanja računovodstva, u smislu da li će ove
poslove obavljati samostalno u okviru samog
pravnog lica ili će predmetne poslove u skladu
sa Zakonom poveriti pravnom licu ili predu-
zetniku u smislu člana 15. stav 1. Zakona;
● Komora je dužna da obezbedi da se unos po-
dataka organizuje na način definisan članom 7.
Zakona;
● saglasno Zakonu za istinito i pošteno pri-
kazivanje finansijskog položaja i uspešnosti
poslovanja pravnog lica, odgovoran je zakonski
zastupnik, organ upravljanja i nadzorni organ
pravnog lica u skladu sa zakonom, odnosno pre-
duzetnik, kao i odgovorno lice iz člana 14. ovog
zakona;
● ogranak koji nema svojstvo pravnog lica, sa-
glasno ovom Zakonu, ne može poveriti vođenje
poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih iz-
veštaja drugom pravnom licu, odnosno preduzet-
niku, za razliku od pravnih lica i preduzetnika
koji imaju tu mogućnost saglasno članu 15. stav 1.
Zakona.
Porez na dodatu vrednost
Mišljenje ministarstva finansija
br. 413-00-19/2019-04 od 18. 4. 2019. god.
Osnovicu za obračunavanje PDV-a za isporuku
dela objekta koju lice B vrši licu A čini
tržišna vrednost vlasničkog udela na
zemljištu
U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vred-
nost („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – isprav-
ka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon,
142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu:
Zakon), kada se na osnovu ugovora zaključenog iz-
među dva obveznika PDV – lica A i lica B, na koje
glasi građevinska dozvola, izgradi građevinski
objekat tako što lice B gradi predmetni objekat
samostalno, odnosno angažovanjem drugih lica,
u tom slučaju lice B koje je izgradilo objekat ima
obavezu da za promet iz člana 4. stav 3. tačka 6)
Zakona, tj. za isporuku dela objekta licu A sra-
zmernog njegovom vlasničkom udelu na zemlji-
štu na kojem je predmetni objekat izgrađen (koji
u konkretnom slučaju iznosi 20%) obračuna PDV
po poreskoj stopi od 20% i da obračunati PDV
plati u skladu sa Zakonom. S tim u vezi, s obzi-
rom da je lice B izvršilo isporuku dela objekta
licu A (srazmernog njegovom vlasničkom ude-
lu koji iznosi 20%) na ime sticanja vlasničkog
udela na zemljištu od lica A (koji iznosi 80%),
osnovicu za obračunavanje PDV za isporuku dela
objekta, koji lice B vrši licu A, čini tržišna
vrednost vlasničkog udela na zemljištu (koji iz-
nosi 80%) na dan prenosa prava raspolaganja na
tom vlasničkom udelu.
Opredeljivanje ekonomski deljivih celina u
okviru novoizgrađenog građevinskog objekta iz-
među lica A i lica B u srazmeri sa vlasničkim
udelima na zemljištu na kojem je izgrađen gra-
đevinski objekat, ne smatra se prometom i ne
podleže porezu.
Na prvi prenos prava raspolaganja na ekonom-
ski deljivim celinama u okviru novoizgrađenog
građevinskog objekta iz člana 4. stav 3. tačka 7)
Zakona, koji vrši lice A, odnosno lice B, PDV se
obračunava po propisanoj poreskoj stopi i plaća
u skladu sa Zakonom.
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 155
PRIVREDNA STATISTIKA
Pored toga napominjemo, lice B ima pravo na
odbitak prethodnog poreza po osnovu izgradnje
celog objekta, uz ispunjenje uslova propisanih
Zakonom.
Mišljenje ministarstva finansija
br. 011-00-178/2019-04 od 17. 4. 2019. god.
Kada u slučaju prenosa dela imovine obvezni-
ku PDV-a – prenosiocu nije onemogućeno da
istu delatnost obavlja na drugim lokacijama,
na prenos dela imovine ne primenjuje se član
6. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV-u
U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vred-
nost („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – isprav-
ka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon,
142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tek-
stu: Zakon), kada obveznik PDV izvrši prenos
dela imovine, smatra se da promet dobara i
usluga nije izvršen ako predmetni deo imovi-
ne predstavlja poslovnu celinu čijim se preno-
som sticaocu omogućava samostalno obavljanje
delatnosti, a prenosiocu je, u momentu prenosa,
onemogućeno da obavlja tu delatnost, uz ispunje-
nje ostalih propisanih uslova: da je sticalac
predmetnog dela imovine obveznik PDV, odno-
sno da tim prenosom postaje obveznik PDV i da
sticalac imovine nastavlja da obavlja istu de-
latnost koju je obavljao prenosilac.
Međutim, ako neki od navedenih uslova nije
ispunjen, isporuka svakog dobra u imovini koja
se prenosi, odnosno svaka usluga koja se pruža
prenosom imovine smatra se posebnim prome-
tom u skladu sa Zakonom. Ispunjenost uslova za
primenu člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona utvrđuje
se na dan prenosa imovine.
Saglasno navedenom, u slučaju kada obve-
znik PDV – „XX” a. d. Beograd u stečaju izvrši
drugom obvezniku PDV prenos uz naknadu dela
imovine koji čine nepokretnosti, oprema
(oprema za prijem grožđa, ceđenje i transport
u rezervoare radi fermentacije, skladišni
rezervoarski prostor za smeštaj sirovog i
obrađenog vina, oprema za obradu fermenti-
sanog vina, filtriranje, ceđenje, transport
u rezervoare gotovog vina, oprema za pranje
flaša, razlivanje i punjenje vina u stakle-
ne flaše sa uređajima za zatvaranje flaša i
dr.), vozila, računari, kancelarijski materi-
jal i nameštaj, koje je obveznik PDV koristio
za obavljanje delatnosti proizvodnje vina od
grožđa u Vranju, pri čemu navedenim preno-
som dela imovine obvezniku PDV – prenosio-
cu nije onemogućeno da istu delatnost obavlja
na drugim lokacijama, na prenos dela imovine
u konkretnom slučaju ne primenjuje se član 6.
stav 1. tačka 1) Zakona.
Mišljenje ministarstva finansija br. 430-
00-170/2018-04 od 15. 4. 2019. god.
Izdavanje novog računa kojim se stornira ra-
čun u kome je greškom iskazana veća količina
dobara od stvarno isporučene ne dovodi do
obaveze podnošenja izmenjene poreske prija-
ve za poreski period za koji je obveznik PDV-a
iskazao greškom obračunati PDV
Prema članu 44. st. 1. i 2. Zakona o porezu na
dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/04,
86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14
– dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u
daljem tekstu: Zakon), ako obveznik PDV u računu
za isporučena dobra i usluge iskaže veći PDV
od onog koji u skladu sa ovim zakonom duguje, du-
žan je da tako iskazan PDV plati, dok u novom ra-
čunu ne ispravi iznos PDV. Ispravka PDV vrši
se u poreskom periodu u kojem je izdat račun sa
ispravljenim iznosom PDV.
Naime, ako obveznik PDV – isporučilac doba-
ra isporuči dobra u jednom poreskom periodu i
izda račun u kojem greškom iskaže veću količinu
dobara od stvarno isporučene, što je za posle-
dicu imalo iskazivanje većeg iznosa PDV od onog
koji duguje u skladu sa ovim zakonom, a u drugom
poreskom periodu uoči grešku u izdatom računu,
obveznik PDV – isporučilac dobara dužan je da
za poreski period u kojem je izvršen promet i iz-
dat račun plati iznos PDV iskazan u tom računu u
skladu sa Zakonom. U poreskom periodu u kojem je
greška uočena, obveznik PDV ima pravo da izda
novi račun sa ispravnim podacima, pri čemu, po
prirodi stvari, vrši i storniranje pogrešno
izdatog računa. U novom računu obveznik PDV, iz-
među ostalog, iskazuje i podatke o datumu prome-
ta dobara (datum kada je promet stvarno izvršen)
i datumu izdavanja novog računa. S tim u vezi, iz-
davanje novog računa iz člana 44. st. 1. i 2. Zakona
ne dovodi do obaveze podnošenja izmenjene po-
reske prijave propisane zakonom kojim se uređu-
ju poreski postupak i poreska administracija za
poreski period za koji je obveznik PDV iskazao
greškom obračunati PDV.
156 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
Napominjemo, na osnovu računa izdatog za
promet dobara u kojem je navedena veća količi-
na dobara od količine koja je stvarno isporuče-
na, obveznik PDV – kupac nema pravo na odbitak
prethodnog poreza, s obzirom na to da je reč o
računu koji nije izdat u skladu sa Zakonom.
Mišljenje ministarstva finansija
br. 430-00-00065/2019-04 od 15. 4. 2019. god.
Pravilnost računa koji izdaje poreski puno-
moćnik stranog lica – obveznika PDV-a
U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vred-
nost („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – isprav-
ka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon,
142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tek-
stu: Zakon), račun za promet dobara i usluga koji
na teritoriji Republike Srbije vrši strano
lice – obveznik PDV izdaje isključivo poreski
punomoćnik stranog lica u skladu sa Zakonom. U
računu koji poreski punomoćnik izdaje u ime i za
račun stranog lica – obveznika PDV, pored osta-
lih propisanih podataka, navode se i podaci o
nazivu, odnosno imenu i prezimenu punomoćni-
ka, adresi sedišta, odnosno prebivališta puno-
moćnika i PIB-u, odnosno JMBG-u punomoćnika.
Kada je reč o podacima koji se iskazuju u nave-
denom računu, a koji se odnose na iznos poreske
osnovice i iznos obračunatog PDV, ukazujemo da
je odredbom člana 22. stav 1. Zakona propisano
da ako je naknada za promet dobara i usluga iz-
ražena u stranoj valuti, za obračun te vredno-
sti u domaćoj valuti primenjuje se srednji kurs
centralne banke, odnosno ugovoreni kurs koji
važi na dan nastanka poreske obaveze. Pod pret-
postavkom da obveznici PDV – strano i domaće
lice nisu ugovorili po kojem će se kursu poslov-
ne banke (kupovnom, srednjem ili prodajnom)
vršiti utvrđivanje iznosa naknade u domaćoj
valuti – dinarima, pri utvrđivanju tog iznosa
primenjuje se srednji kurs Narodne banke Srbi-
je. Na osnovu utvrđenog iznosa naknade u dinari-
ma, u računu za promet stranog lica – obveznika
PDV, koji izdaje poreski punomoćnik u ime i za
račun stranog lica – obveznika PDV, iskazuju se
podaci o iznosu osnovice i iznosu obračunatog
PDV u dinarima.
U vezi sa navedenim, u slučaju kada posedo-
vanje računa izdatog u skladu sa Zakonom pred-
stavlja uslov za ostvarivanje prava na odbitak
prethodnog poreza, a u računu za promet stranog
lica – obveznika PDV, koji je u ime i za račun
stranog lica – obveznika PDV izdao poreski pu-
nomoćnik stranog lica – obveznika PDV, poda-
ci o iznosu osnovice i iznosu obračunatog PDV
nisu iskazani u dinarima, smatra se da navedeni
uslov za ostvarivanje prava na odbitak prethod-
nog poreza nije ispunjen.
Mišljenje ministarstva finansija
br. 430-00-112/2019-04 od 11. 4. 2019. god.
Kod prevoza dobara koja se uvoze i za čiji uvoz
postoji obaveza plaćanja PDV-a prevoznik
nema obavezu da utvrđuje da li je carinski or-
gan u osnovicu za PDV za uvoz dobara uračunao
i troškove prevoza
Kada se usluga prevoza povezana sa uvozom do-
bara pruža poreskom obvezniku iz člana 12. Za-
kona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik
RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12,
108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17
i 30/18, u daljem tekstu: Zakon), mestom prometa
usluga smatra se mesto u kojem primalac usluga
ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu ako se
promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici
koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga
ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac
usluga ima prebivalište ili boravište. S tim
u vezi, kada obveznik PDV pruža usluge prevoza
dobara povezanih sa uvozom dobara poreskom
obvezniku iz člana 12. Zakona sa sedištem u
Republici Srbiji, pri čemu se licem koje vrši
usluge prevoza smatra lice koje faktički vrši
prevoz dobara, odnosno svako drugo lice koje se
obavezalo da će izvršiti prevoz dobara, PDV
se ne obračunava i ne plaća pod uslovom da je
vrednost usluge prevoza sadržana u osnovici za
obračun PDV pri uvozu dobara.
Uslugom prevoza povezanom sa uvozom doba-
ra, u skladu sa članom 2. stav 4. tačka 1) Pravil-
nika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih
oslobođenja kod PDV sa pravom na odbitak pret-
hodnog poreza („Sl. glasnik RS”, br. 120/12, 40/15,
82/15, 86/15, 11/16, 21/17, 48/18, 62/18, 104/18 i 16/19
– u daljem tekstu: Pravilnik o poreskim oslobo-
đenjima), smatra se usluga prevoza dobara koja
se vrši na relaciji od mesta prvog utovara van
Republike Srbije do prvog odredišta u Repu-
blici Srbiji iz člana 19. stav 3. Zakona (mesto
koje je naznačeno u otpremnici ili drugom pre-
voznom dokumentu, a ako nije naznačeno, mesto
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 157
PRIVREDNA STATISTIKA
prvog pretovara u Republici Srbiji), nezavi-
sno od toga da li prevoz dobara vrši jedno ili
više lica. Primera radi, kada uslugu prevoza
od mesta prvog utovara u inostranstvu do prvog
odredišta u Republici Srbiji (mesto naznačeno
u otpremnici) vrši više prevoznika tako što
jedan prevoznik vrši uslugu prevoza od mesta
prvog utovara u inostranstvu do granice sa Re-
publikom Srbijom, a drugi od granice do prvog
odredišta u Republici Srbiji, obveznik PDV
– pružalac usluge prevoza dobara koji uslugu
prevoza vrši od granice do prvog odredišta
u Republici Srbiji poreskom obvezniku sa se-
dištem u Republici Srbiji, nije dužan da za
predmetnu uslugu obračuna PDV pod uslovom da
je usluga prevoza sadržana u osnovici za obra-
čunavanje PDV za uvoz dobara, kao i da obveznik
PDV – prevoznik poseduje dokument o izvršenoj
usluzi prevoza (CMR, CIM, manifest i dr.) i
račun ili drugi dokument koji služi kao račun,
izdat u skladu sa Zakonom.
Prema tome, s obzirom da je za obračun i na-
platu PDV pri uvozu dobara nadležan carinski
organ koji sprovodi carinski postupak, kao i da
nadležni carinski organ, u skladu sa Zakonom,
u osnovicu za obračunavanje PDV za uvoz dobara
uračunava i troškove prevoza dobara nastale
do prvog odredišta u Republici Srbiji, obve-
znik PDV – prevoznik nema obavezu da u slučaju
prevoza dobara koja se uvoze i za čiji uvoz posto-
ji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV, nasto-
ji doći do saznanja da li je nadležni carinski
organ pri utvrđivanju osnovice za obračunava-
nje PDV za uvoz dobara u tu osnovicu uračunao i
troškove prevoza nastale do prvog odredišta
u Republici Srbiji. Eventualno obaveštenje do-
bijeno od uvoznika da nadležni carinski organ
u osnovicu za obračunavanje PDV za uvoz dobara
nije uračunao i troškove prevoza nastale do pr-
vog odredišta u Republici Srbiji nema uticaj
na poreski tretman predmetne usluge prevoza.
Napominjemo, za ostvarivanje navedenog pore-
skog oslobođenja obveznik PDV − prevoznik nije
dužan da poseduje jedinstvenu carinsku ispravu
(JCI), koju izdaje nadležni carinski organ.
Mišljenje ministarstva finansija
br. 011-00-229/2019-04 od 9. 4. 2019. god.
Usluga uključivanja dobara dobavljača u pro-
dajni asortiman kupca i naknadno smanjenje
osnovice za taj promet
Kada obveznik PDV – pružalac usluge tzv.
ulistavanja, tj. uključivanja dobara dobavljača u
prodajni asortiman obveznika PDV – pružaoca
usluge, koja faktički podrazumeva preuzimanje
obaveze kupca (obveznika PDV – pružaoca uslu-
ge) da će nabavljati konkretna dobra od doba-
vljača, izvrši promet predmetne usluge drugom
obvezniku PDV – dobavljaču dobara koji ima
pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu
primanja te usluge, posle čega dođe do smanjenja
naknade za izvršeni promet usluge iz razlo-
ga što je iznos naknade za navedenu uslugu bio
uslovljen realizacijom određenog obima pro-
meta dobara u određenom vremenskom periodu,
sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost
(„Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka,
61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14,
83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Za-
kon) smatra se da je došlo do smanjenja poreske
osnovice za izvršeni promet usluge. Iznos ob-
računatog PDV za promet za koji je smanjena osno-
vica obveznik PDV – pružalac usluga može da
smanji uz ispunjenje uslova propisanih Zakonom
i Pravilnikom o načinu izmene poreske osnovi-
ce za obračunavanje poreza na dodatu vrednost
(„Sl. glasnik RS”, broj 86/15 – u daljem tekstu:
Pravilnik o izmeni osnovice). Naime, kada ob-
veznik PDV – pružalac usluga izvrši promet
usluga drugom obvezniku PDV – primaocu usluga,
koji po osnovu primanja tih usluga ima pravo na
odbitak prethodnog poreza, obveznik PDV – pru-
žalac usluga može da smanji iznos obračunatog
PDV ako drugi obveznik PDV – primalac usluga
ispravi odbitak prethodnog poreza i o tome pi-
smeno obavesti obveznika PDV – pružaoca uslu-
ga. Na osnovu navedenog obaveštenja obveznik
PDV – pružalac usluga ima pravo da smanji iznos
obračunatog PDV.
Pored toga napominjemo, ako je za promet na-
vedene usluge obveznik PDV – primalac usluge
izdao račun, tj. dokument o obračunu u skladu sa
članom 43. Zakona, isti obveznik PDV treba da
izda i dokument o smanjenju osnovice u skladu sa
članom 15. Pravilnika o određivanju slučajeva u
kojima nema obaveze izdavanja računa i o raču-
nima kod kojih se mogu izostaviti pojedini po-
daci („Sl. glasnik RS”, br. 123/12, 86/15 i 52/18 – u
daljem tekstu: Pravilnik o računima).
158 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
Mišljenje ministarstva finansija
br. 430-00-654/2018-04 od 9. 4. 2019. god.
Kada zakupac naplati od prvobitnog zakupo-
davca naknadu po osnovu izvršenog ulaganja u
nekretninu, a prilikom otuđenja nekretnine
zakupac ima obavezu obračunavanja PDV-a po
osnovu prometa usluge ulaganja u njegov po-
slovni prostor
Kada obveznik PDV od drugog obveznika PDV
iznajmi poslovni prostor u cilju davanja tog
poslovnog prostora u podzakup i izvrši rekon-
strukciju tog poslovnog prostora u cilju njegovog
prilagođavanja obavljanju delatnosti podzakup-
ca (angažovanjem drugih obveznika PDV za gra-
đevinske poslove), na promet dobara i usluga iz
oblasti građevinarstva u smislu člana 10. stav
2. tačka 3) Zakona, koji obveznik PDV – izvođač
radova izvrši obvezniku PDV – zakupcu, pore-
ski dužnik je obveznik PDV – zakupac. PDV koji
je obveznik PDV – zakupac obračunao u skladu sa
Zakonom u svojstvu poreskog dužnika iz člana 10.
stav 2. tačka 3) Zakona, ima pravo da odbije kao
prethodni porez s obzirom da nabavljena dobra,
odnosno usluge koristi za promet usluge dava-
nja u podzakup poslovnog prostora za koji postoji
obaveza obračunavanja i plaćanja PDV u skladu sa
Zakonom. S tim u vezi, kako u konkretnom slučaju
ugovorom o zakupu nije predviđeno da će zaku-
podavac snositi troškove rekonstrukcije pred-
meta zakupa – poslovnog prostora, sa aspekta
Zakona smatra se da se predmetna ulaganja vrše
za račun obveznika PDV – zakupca. Međutim, ako
u toku ugovora o zakupu dođe do otuđenja pred-
metnog poslovnog prostora, pa obveznik PDV –
zakupac po osnovu izvršenog ulaganja naplati
naknadu od obveznika PDV – prvobitnog zakupo-
davca, sa aspekta Zakona smatra se da je obveznik
PDV – zakupac izvršio obvezniku PDV – prvo-
bitnom zakupodavcu promet usluge ulaganja u
njegov poslovni prostor za koji obveznik PDV
– zakupac ima obavezu obračunavanja PDV po po-
reskoj stopi od 20%. Pored toga napominjemo, po
osnovu ulaganja u predmetni poslovni prostor,
obveznik PDV – zakupac nema obavezu ispravke
odbitka prethodnog poreza iz člana 32. Zakona.
Mišljenje ministarstva finansija
br. 413-00-00079/2018-04 od 9. 4. 2019. god.
Smanjenje obračunatog PDV-a u slučaju kada
se rešenjem poreskog organa konstatuje da
strano lice nije izvršilo promet usluga
obvezniku
Kada obveznik PDV – banka obračuna PDV kao
da je poreski dužnik za promet usluga stranog
lica u skladu sa članom 10. stav 1. tačka 3) Zakona
o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”,
br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12,
108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17
i 30/18 – daljem tekstu: Zakon) i plati obračuna-
ti PDV u skladu sa Zakonom, pri čemu obračunati
PDV ne iskaže kao prethodni porez (iz razloga
što u slučaju postojanja tog prometa ne bi imao
pravo na odbitak prethodnog poreza), posle čega
nadležni poreski organ u postupku kontrole
donese rešenje kojim je obvezniku PDV – banci
utvrđena obaveza poreza i doprinosa po odbit-
ku na zarade i u obrazloženju rešenja konstatu-
je da strano lice nije izvršilo promet usluga
obvezniku PDV – banci, odnosno da je obveznik
PDV – banka pogrešno obračunao PDV, na koje ob-
veznik PDV – banka nije uložio žalbu, obveznik
PDV – banka ima pravo da shodnom primenom
člana 31a stav 6. Zakona izvrši ispravku – sma-
njenje obračunatog PDV.
* * *
Odredbom člana 31a stav 6. Zakona propisano
je da ako je poreski organ u postupku kontrole
utvrdio da je obveznik PDV obračunao PDV kao
da je poreski dužnik iz člana 10. stav 1. tačka 3)
i stav 2) ovog zakona i da je obračunati PDV is-
kazao kao prethodni porez, poreski organ reše-
njem vrši ispravku odbitka prethodnog poreza,
na osnovu koje obveznik PDV ima pravo da smanji
obračunati PDV.
Ako se rešenje iz stava 6. ovog člana poništi,
izmeni ili ukine u delu kojim je ispravljen pret-
hodni porez, obveznik PDV je dužan da iskaže
dugovani PDV po tom osnovu.
Mišljenje ministarstva finansija
br. 413-00-00030/2019-04 od 3. 4. 2019. god.
Poreska osnovica za promet dobara jeste
iznos naknade koju obveznik PDV-a prima ili
treba da primi za isporučena dobra, u koju
nije uključen PDV, nezavisno od iznosa cene
koštanja tih dobara
U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vred-
nost („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – isprav-
ka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon,
142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tek-
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 159
PRIVREDNA STATISTIKA
stu: Zakon o PDV), osnovicu za obračunavanje
PDV za promet dobara i usluga koji se vrši uz
naknadu čini iznos naknade (u novcu, stvarima
ili uslugama) koju obveznik PDV – isporučilac
dobara, odnosno pružalac usluga prima ili
treba da primi za isporučena dobra, odnosno
pružene usluge od primaoca dobara ili usluga
ili trećeg lica, uključujući subvencije, u koju
nije uključen PDV. Propisima kojima se uređu-
je oporezivanje potrošnje PDV nije predviđen
drukčiji način određivanja osnovice za obra-
čunavanje PDV u slučaju prometa dobara za koji
obveznik PDV prima ili treba da primi nakna-
du u iznosu nižem od cene koštanja predmetnih
dobara.
Prema tome, u slučaju kada obveznik PDV – in-
vestitor, u skladu sa Zakonom o posebnim uslo-
vima za realizaciju projekta izgradnje stanova
za pripadnike snaga bezbednosti („Sl. glasnik
RS”, broj 41/18 – u daljem tekstu: Zakon o poseb-
nim uslovima) čijim se donošenjem obezbeđuje
sveukupni razvoj Republike Srbije, izvrši prvi
prenos prava raspolaganja na posebnim delovi-
ma – stanovima novoizgrađenog građevinskog
objekta, za promet tih dobara dužan je da obra-
čuna PDV po posebnoj stopi PDV od 10%, a ima pra-
vo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu
uz ispunjenje uslova propisanih Zakonom o PDV
(npr. PDV koji je u svojstvu poreskog dužnika iz
člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona obračunao za pro-
met dobara i usluga iz oblasti građevinarstva
koji mu je izvršio drugi obveznik PDV). S tim u
vezi, ako je kupoprodajna cena stanova (bez PDV)
niža od cene koštanja tih stanova (bez PDV), ta
okolnost ne utiče na utvrđivanje osnovice za
obračunavanje PDV za prvi prenos prava raspo-
laganja na navedenim stanovima, što znači da
osnovicu za obračunavanje PDV čini iznos nak-
nade koji obveznik PDV – investitor prima ili
treba da primi za promet predmetnih dobara,
bez PDV.
Porez na dohodak građana
Mišljenje ministarstva finansija
br. 011-00-00072/2019-05 od 15. 4. 2019. god.
Utvrđivanje osnova za naknadu zarade za
bolovanje preko 30 dana za preduzetnika koji
isplaćuje ličnu zaradu, a koji je u prethodnih
12 meseci u jednom periodu bio paušalno
oporezovan
Članom 89. stav 1. Zakona o zdravstvenom
osiguranju („Sl. glasnik RS“, broj 25/19 – u na-
stavku: Zakon) propisano je da osnov za nakna-
du zarade za osiguranike iz člana 72. t. 2)–4)
ovog zakona, koji ispunjavaju uslov u pogledu
prethodnog osiguranja, čini prosečna mesečna
osnovica na koju je plaćen doprinos za obave-
zno zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom,
utvrđena u 12 meseci koji prethode mesecu u ko-
jem je nastupio slučaj po kojem se stiče pravo na
naknadu zarade, a ako je u tom periodu po tom
osnovu osiguranja bio osiguran kraće, osnov za
naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen
doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje,
utvrđena prema vremenu za koje je bio osiguran
u tom periodu. Stavom 2. istog člana propisa-
no je da ako osiguranik iz stav 1. ovog člana u
prethodnih 12 meseci nije obavljao delatnost
preduzetnika, odnosno versku službu, odno-
sno poslove javnog beležnika ili javnog izvr-
šitelja osnov za naknadu zarade čini najniža
mesečna
osnovica za doprinos za obavezno so-
cijalno osiguranje za mesece u kojim osiguranik
nije obavljao delatnost preduzetnika, odnosno
versku službu, odnosno poslove javnog bele-
žnika ili javnog izvršitelja.
Članom 90. stav 2. Zakona propisano je da
osnov za obračun naknade zarade za preduzetni-
ka koji se opredelio za ličnu zaradu, u skladu sa
zakonom, utvrđuje se na način kao za osiguranike
iz člana 72. tačka 1) ovog zakona.
Dakle, shodno citiranim zakonskim odred-
bama, sledi da u slučaju kada je preduzetnik u 12
meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila
privremena sprečenost za rad u jednom periodu
imao ličnu zaradu, a u drugom je doprinos plaćao
po rešenju o paušalnom oporezivanju Poreske
uprave, za period za koji je primao ličnu zaradu
primenjuje se član 90. stav 2. Zakona, a za period
za koji je doprinos plaćao po rešenju o paušal-
nom oporezivanju, primenjuje se član 89. stav 1.
Zakona.
Mišljenje ministarstva finansija
br. 011-00-00072/2019-05 od 15. 4. 2019. god.
Utvrđivanje osnova za naknadu zarade za bo-
lovanje preko 30 dana kada zaposleni u pret-
hodnih 12 meseci nije ostvarivao zaradu za
efektivne časove rada zbog odsustva sa rada
160 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
Članom 88. stav 3. Zakona o zdravstvenom osi-
guranju („Sl. glasnik RS”, broj 25/19 – u nastavku:
Zakon) propisano je da ako osiguranik koji ispu-
njava uslov u pogledu prethodnog osiguranja nije
ostvario zaradu u 12 kalendarskih meseci koji
prethode mesecu u kojem je nastupila privreme-
na sprečenost za rad, osnov za naknadu zarade
čini prosečan iznos zarade iz člana 87. stav 2.
ovog zakona za vreme za koje je osiguranik ostva-
rio zaradu, a za mesece za koje nije ostvario za-
radu osnov čini minimalna zarada za te mesece,
uz ograničenje najvišeg osnova za naknadu zara-
de iz stava 2. ovog člana. Stavom 2. navedenog
člana Zakona propisano je da najviši osnov za
naknadu zarade čini prosek najviših mesečnih
osnovica na koji se plaća doprinos za mesece
koji ulaze u prosečan iznos zarade.
S tim u vezi, ukazujemo da je članom 104. stav 1.
Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05,
54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18
– autentično tumačenje) propisano da zaposleni
ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđu-
je u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom
o radu.
Članom 105. stav 1. i 2. pomenutog Zakona o
radu propisano je da se zarada iz člana 104. stav
1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad
i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu do-
prinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodav-
ca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po
osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom
i ugovorom o radu, odnosno da se pod zaradom
smatra zarada koja sadrži porez i doprinose
koji se plaćaju iz zarade.
Stavom 3. istog člana 105. navedenog Zakona
o radu propisano je da se pod zaradom u smislu
stava 1. ovog člana smatraju sva primanja iz rad-
nog odnosa, osim primanja iz člana 14. (dobit
ostvarena u poslovnoj godini), člana 42. stav 3.
t. 4) i 5) (primanja koja se odnose na naknadu tro-
škova za upotrebu sredstava za rad zaposlenog,
odnosno drugih troškova rada kada je u pitanju
radni odnos za obavljanje poslova van prosto-
rija poslodavca), člana 118. t. 1–4) (primanja za
dolazak i odlazak sa rada, za vreme provedeno
na službenom putu u zemlji i inostranstvu, za
smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu,
za ishranu u toku rada i za regres za korišće-
nje godišnjeg odmora), člana 119. (otpremnina,
naknada troškova pogrebnih usluga i naknada
štete zbog povrede na radu ili profesionalnog
oboljenja, kao i primanja po osnovu poklona deci
zaposlenog za Božić i Novu godinu, ako ih poslo-
davac obezbeđuje), člana 120. tačka 1) (jubilarna
nagrada i solidarna pomoć) i člana 158. ovog za-
kona (isplaćena otpremnina u slučaju proglaše-
nja tehnološkim viškom zaposlenog).
Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi ne-
dvosmisleno se vidi koja primanja se ne smatraju
zaradom zaposlenih, a u koja nisu nabrojana pri-
manja po osnovu privremene sprečenosti za rad,
korišćenja godišnjeg odmora, plaćenog odsustva
i sl., na osnovu čega se zaključuje da se pod zara-
dom smatraju i sva primanja zaposlenog po osnovu
privremene sprečenosti za rad, korišćenja godi-
šnjeg odmora, plaćenog odsustva i sl.
Mišljenje ministarstva finansija
br. 430-00-625/2018-04 od 5. 4. 2019. god.
Uvećanje oporezive dobiti preduzetnika ne
utiče na visinu lične zarade preduzetnika
Kako navodite, preduzetnik u sistemu PDV
obavlja proizvodnu delatnost, vodi poslovne
knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva i opre-
delio se za isplatu lične zarade preduzetnika.
Navodite da je zapisnikom o kontroli Poreske
uprave utvrđen manjak gotovih proizvoda za
2016. godinu, u iznosu preko 3 miliona dinara,
koji je okarakterisan kao prodaja gotovih pro-
izvoda na „crno”. Dalje, navodite da je s tim u
vezi obračunat porez na dodatu vrednost, da je
ispravljen poreski bilans PB-2 i uvećana osno-
vica za porez na prihode od samostalne delatno-
sti za iznos manjka i obračunat porez na dohodak
građana na prihode od obavljanja samostalne de-
latnosti po stopi od 10%, kao i da je taj prihod
uračunat u osnovicu za godišnji porez na doho-
dak građana.
Odredbom člana 13. stav 3. Zakona o porezu
na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/01,
80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 –
ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US,
93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13,
57/14, 68/14 – dr. zakon, 112/15, 113/17 i 95/18 – u da-
ljem tekstu: Zakon) propisano je da se zaradom,
u smislu ovog zakona, smatra i isplaćena lična
zarada preduzetnika utvrđena u skladu sa ovim
zakonom.
Oporezivi prihod od samostalne delatnosti
je oporeziva dobit, a za preduzetnika paušalca
to je paušalno utvrđen prihod, ako ovim zako-
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 161
PRIVREDNA STATISTIKA
nom nije drukčije određeno, saglasno članu 33.
stav 1. Zakona.
Oporeziva dobit utvrđuje se u poreskom bi-
lansu usklađivanjem dobiti iskazane u bilansu
uspeha, sačinjenom u skladu sa propisima koji-
ma se uređuje računovodstvo za obveznika koji je
dužan da vodi dvojno knjigovodstvo, odnosno u
skladu sa propisom iz člana 49. tog zakona za ob-
veznika koji vodi prosto knjigovodstvo, na način
utvrđen ovim zakonom (član 33. stav 2. Zakona).
Odredbom člana 33a stav 1. Zakona propisano
je da preduzetnik i preduzetnik poljoprivred-
nik može da se opredeli za isplatu lične za-
rade. Ličnom zaradom smatra se novčani iznos
koji preduzetnik isplati i evidentira u poslov-
nim knjigama kao svoje mesečno lično primanje
uvećan za pripadajuće obaveze iz zarade (član
33a stav 2. Zakona).
Obvezniku koji plaća porez na stvarni pri-
hod od samostalne delatnosti u rashode u pore-
skom bilansu priznaje se isplaćena lična zarada
(član 37a tačka 1) Zakona).
Saglasno odredbi člana 22. stav 1. tačka 1) Za-
kona o doprinosima za obavezno socijalno osi-
guranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06,
5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. za-
kon, 112/15, 113/17 i 95/18 – u daljem tekstu: Zakon
o doprinosima) osnovica doprinosa za predu-
zetnike koji u skladu sa zakonom koji uređuje po-
rez na dohodak građana porez plaćaju na stvarni
prihod je i mesečni iznos lične zarade u smislu
zakona koji uređuje porez na dohodak građana.
Ako preduzetnik isplaćuje ličnu zaradu osno-
vica doprinosa utvrđuje se u skladu sa članom
13. st. 2. i 3. ovog zakona (član 22. stav 2. Zakon o
doprinosima).
Imajući u vidu navedeno, kako se saglasno Za-
konu ličnom zaradom smatra novčani iznos koji
preduzetnik isplati i evidentira u poslovnim
knjigama kao svoje mesečno lično primanje uve-
ćan za pripadajuće obaveze iz zarade, taj iznos
kao mesečno lično primanje preduzetnika opo-
rezuje se porezom na dohodak građana na zaradu
i plaćaju se pripadajući doprinosi za obavezno
socijalno osiguranje. Za preduzetnika koji se
opredelio za isplatu lične zarade osnovicu
doprinosa predstavlja iznos lične zarade koju
isplati i evidentira u poslovnim knjigama kao
svoje mesečno lično primanje (uvećan za pripa-
dajući porez i doprinose iz zarade, kao bruto
iznos), a za potrebe utvrđivanja poreske osno-
vice navedeni iznos lične zarade umanjuje se za
neoporezivi mesečni iznos zarade.
Dakle, za preduzetnika koji se opredelio za
isplatu lične zarade koju je u poreskom perio-
du isplatio i evidentirao u poslovnim knjiga-
ma kao svoje mesečno lično primanje po osnovu
koga je platio porez i doprinose na način kako
je propisano Zakonom i Zakonom o doprinosi-
ma, okolnost da u postupku kontrole od strane
poreskog organa, po osnovu manjka proizvoda
odnosno robe nije priznat rashod u poreskom
bilansu za određeni poreski period (u pred-
metnom slučaju, kalendarska godina) što je za
posledicu imalo uvećanje oporezive dobiti po
osnovu samostalne delatnosti za taj period, nije
od uticaja na visinu lične zarade preduzetnika
opredeljene kao njegovo mesečno lično primanje
i kao osnovice poreza i doprinosa saglasno na-
vedenim zakonima.
Mišljenje ministarstva finansija
br. 413-00-136/2017-04 od 4. 4. 2019. god.
Penzioner, član privrednog društva upisan u
registar kao ostali zastupnik, obveznik je do-
prinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje
Prema navodima iz vašeg zahteva i prilo-
žene dokumentacije, fizičko lice vlasnik je sa
50% udela u privrednom društvu čiji je osnivač
i bilo je u radnom odnosu u tom (sopstvenom)
privrednom društvu (preduzeću) do kraja 2001.
godine, kada je ostvarilo pravo na penziju. U toku
2000. godine to lice je razrešeno dužnosti di-
rektora (za koga je imenovan drugi suvlasnik),
ali je ostalo kao lice ovlašćeno za zastupanje
tog privrednog društva (preduzeća) sa neogra-
ničenim ovlašćenjima u unutrašnjem i spoljno-
trgovinskom poslovanju kao osnivač preduzeća,
koje ovlašćenje je bilo upisano u registru (tada
se vodio sudski registar). Pored toga, kako na-
vodite, to fizičko lice je imalo deponovan pot-
pis u banci. Dalje, ukazujete da je od 9. maja 2012.
godine fizičko lice koje je drugi suvlasnik sa
50% udela, upisan kao jedini zakonski zastupnik
i direktor tog privrednog društva.
Saglasno odredbi člana 6. tačka 15) Zakona o
doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
(„Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09,
52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14 i 68/14 – dr. zakon),
koja je bila na snazi zaključno sa 31. decembrom
2015. godine, osnivač, odnosno član privred-
162 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
nog društva je osiguranik – fizičko lice koje
radi u privrednom društvu čiji je osnivač od-
nosno član, bez obzira da li je sa privrednim
društvom zasnovalo radni odnos. Pod radom
se, pored radnog odnosa, podrazumeva i pred-
stavljanje i zastupanje privrednog društva na
osnovu upisa u registar nadležnog suda, kao i
obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslo-
va upravljanja u skladu sa zakonom kojim se ure-
đuje položaj privrednih društava.
Odredbom člana 12. stav 1. tačka 2) Zakona o
penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. gla-
snik RS”, br. 34/03, 64/04 – US, 84/04 – dr. zakon,
85/05, 101/05 – dr. zakon, 63/06 – US, 5/09 i 107/09),
koja je bila na snazi zaključno sa 31. decembrom
2010. godine, bilo je propisano da su osigura-
nici samostalnih delatnosti lica koja su osni-
vači, odnosno članovi privrednih društava u
skladu sa zakonom, koji u njima rade, bez obzira
da li su u radnom odnosu u privrednom društvu
čiji su osnivač, odnosno član. Saglasno članu 12.
stav 2. tog zakona, radom u smislu odredbe člana
12. stav 1. tačka 2) navedenog zakona, smatra se
predstavljanje i zastupanje privrednih društa-
va od strane njihovih osnivača, odnosno članova
na osnovu upisa u registar nadležnog suda, kao
i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i po-
slova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se
uređuje položaj privrednih društava.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o
doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
(„Sl. glasnik RS”, broj 112/15) izvršene su, pored
ostalog, izmene u delu člana 6. tačka 15) Zakona o
doprinosima za obavezno socijalno osiguranje,
na način da je precizirano da se pod radom, po-
red radnog odnosa, podrazumeva i predstavlja-
nje i zastupanje privrednog društva na osnovu
„upisa u registar nadležne organizacije”, ume-
sto na osnovu „upisa u registar nadležnog suda”,
kako je bilo prethodno propisano.
U navedenom smislu izvršena je izmena i u
članu 12. stav 2. Zakona o penzijskom i invalid-
skom osiguranju, u okviru izmena i dopuna tog
zakona koje su objavljene u „Službenom glasniku
RS”, broj 101/10.
Prema važećoj odredbi člana 6. tačka 15) Za-
kona o doprinosima za obavezno socijalno osi-
guranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06,
5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – dr.
zakon, 112/15, 113/17 i 95/18 – u daljem tekstu: Za-
kon o doprinosima) osnivač, odnosno član pri-
vrednog društva je osiguranik – fizičko lice
koje radi u privrednom društvu čiji je osnivač
odnosno član, bez obzira da li je sa privrednim
društvom zasnovalo radni odnos. Pod radom
se, pored radnog odnosa, podrazumeva i pred-
stavljanje i zastupanje privrednog društva na
osnovu upisa u registar nadležne organizacije.
Osnovica doprinosa za osnivače, odnosno
članove privrednog društva, prema odredbi
člana 23. stav 1. Zakona o doprinosima, jeste naj-
manje najniža mesečna osnovica iz člana 37. tog
zakona.
Doprinose za osnivača, odnosno člana pri-
vrednog društva obračunava i plaća privredno
društvo čiji je član, saglasno odredbi člana 53.
Zakona o doprinosima, koja je na snazi od 30. maja
2013. godine.
Imajući u vidu navedeno, u slučaju kada je fi-
zičko lice – osnivač i član privrednog društva
(u konkretnom slučaju, sa 50% udela) sa kojim
nije zasnovalo radni odnos, upisano u registar
nadležne organizacije kao ostali zastupnik
privrednog društva, to fizičko lice kao lice
koje u smislu Zakonu o doprinosima radi u pri-
vrednom društvu čiji je osnivač, obveznik je
pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno
osiguranje. Okolnost da je u registru nadležne
organizacije kao zakonski zastupnik (direktor)
privrednog društva upisano drugo lice, nije od
značaja za postojanje obaveze plaćanja doprinosa
za fizičko lice – osnivača privrednog društva
(koje nije zasnovalo radni odnos sa tim dru-
štvom) koji je upisan u tom registru kao ostali
zastupnik privrednog društva.
Lice koje je korisnik starosne penzije i isto-
vremeno je osnivač i član privrednog društva
(u konkretnom slučaju, sa 50% udela) koji je u re-
gistar nadležne organizacije upisan kao osta-
li zastupnik privrednog društva (sa kojim nije
naknadno kao penzioner zasnovao radni odnos),
obveznik je doprinosa za penzijsko i invalidsko
osiguranje.
Ukazujemo da doprinose za osnivača, odno-
sno člana privrednog društva, počevši od 30.
maja 2013. godine, obračunava i plaća privredno
društvo čiji je član, najmanje na najnižu mesečnu
osnovicu doprinosa.
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 163
PRIVREDNA STATISTIKA
Porez na dobit
Mišljenje ministarstva finansija
br. 011-00-168/2019-04 od 23. 4. 2019. god.
U slučaju gašenja potraživanja usled statusne
promene kojom poverilac pripaja dužnika,
poverilac nije dužan da uveća prihode u
poreskom bilansu za iznos ranije priznatih
rashoda po osnovu ispravljenog potraživanja
od dužnika
Odredbama člana 16. stav 1. Zakona propisano
je da se na teret rashoda priznaje otpis vredno-
sti pojedinačnih potraživanja koja se u skladu
sa propisima o računovodstvu i MRS, odnosno
MSFI i MSFI za MSP iskazuju kao prihod, osim
potraživanja iz člana 7a tačka 2) ovog zakona,
pod uslovom:
1) da se nesumnjivo dokaže da su ta potraživanja
prethodno bila uključena u prihode obveznika;
2) da su ta potraživanja u knjigama poreskog ob-
veznika otpisana kao nenaplativa;
3) da poreski obveznik pruži dokaze da su po-
traživanja utužena, odnosno da je pokrenut iz-
vršni postupak radi naplate potraživanja, ili
da su potraživanja prijavljena u likvidacionom
ili stečajnom postupku nad dužnikom.
Saglasno članu 16. stav 2. Zakona, na teret ras-
hoda priznaje se i otpis vrednosti pojedinačnih
potraživanja koja se u skladu sa propisima o ra-
čunovodstvu i MRS, odnosno MSFI i MSFI za
MSP ne iskazuju kao prihod, osim potraživanja
iz člana 7a tačka 2) ovog zakona, ukoliko obve-
znik ispuni uslove propisane odredbama stava
1. t. 2) i 3) ovog člana.
Na teret rashoda priznaje se otpis vrednosti
pojedinačnih potraživanja za koja su ispunjeni
uslovi iz stava 1. t. 1) i 2), odnosno stava 2. ovog
člana, pod uslovom da su troškovi utuženja poje-
dinačnog dužnika veći od ukupnog iznosa potra-
živanja od tog dužnika (član 16. stav 5. Zakona).
Na teret rashoda priznaje se ispravka vred-
nosti pojedinačnih potraživanja iz st. 1. i 2.
ovog člana, ako je od roka za njihovu naplatu, od-
nosno realizaciju, do kraja poreskog perioda
prošlo najmanje 60 dana (član 16. stav 7. Zakona).
Prema članu 486. Zakona o privrednim dru-
štvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/11… 95/18) jed-
no ili više društava može se pripojiti drugo,
društvu prenošenjem na to društvo celokupne
imovine i obaveza, čime društvo koje se pripa-
ja prestaje da postoji bez sprovođenja postupka
likvidacije.
Shodno odredbama istog zakona, pravne po-
sledice statusne promene nastupaju danom regi-
stracije statusne promene u skladu sa zakonom o
registraciji, a imovina i obaveze društva pre-
nosioca prelaze na društvo sticaoca, u skladu
sa ugovorom o statusnoj promeni, odnosno pla-
nom podele.
U konkretnom slučaju, obveznik (Društvo A)
u poslovnim knjigama evidentiralo je (saglasno
propisima o računovodstvu) rashod po osnovu
ispravke vrednosti potraživanja koje ima pre-
ma drugom obvezniku (Društvu B), a koji se (kao
takav) priznaje u poreskom bilansu Društva
A, saglasno članu 16. stav 7. Zakona. U nekom od
narednih poreskih perioda nad Društvom B
sprovedena je statusna promena prema kojoj se
Društvo B pripojilo Društvu A (svom poverio-
cu) i na taj način prestalo da postoji bez sprovo-
đenja postupka likvidacije.
S obzirom na navedeno, a imajući u vidu da je
između Društva A (kao poverioca) i Društva B
(kao dužnika) sprovedena statusna promena po
osnovu koje je Društvo B prenelo sve svoje oba-
veze na Društvo A (uključujući i obavezu koju ima
prema tom društvu), smatramo da se, u konkret-
nom slučaju, rashod po osnovu ispravke vred-
nosti potraživanja koje je Društvo A iskazalo
u svojim poslovnim knjigama prema Društvu B
trajno priznaje u smislu da Društvo A nije dužno
da za iznos rashoda (po osnovu ispravljenog po-
traživanja) uveća prihode u poreskom bilansu.
Porez na imovinu
Mišljenje ministarstva finansija
br. 011-00-00329/2019-04 od 23. 4. 2019. god.
Obveznik poreza na imovinu u slučaju prenosa
prava svojine na delu objekata u okviru
kompleksa
Razmotrili smo vaš zahtev Broj: 436-5/2019-
521-XIII od 8. aprila 2019. godine, za davanje
mišljenja po pitanju ko je obveznik poreza na
imovinu za građevinsko zemljište na kome su
izgrađeni objekti, pri čemu je pravno lice koje
je imalac prava svojine na tim objektima i ima-
lac prava korišćenja na zemljištu na kome su
ti objekti izgrađeni prenelo uz naknadu drugom
licu pravo svojine na delu tih objekata tako da
164 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
kupac objekata koristi i zemljište neophodno
za obavljanje delatnosti.
S tim u vezi, obaveštavamo vas o sledećem:
Prema odredbi člana 2. stav 1. Zakona o pore-
zima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. br. 26/01,
45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 61/07,
5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13, 68/14 – dr.
zakon, 95/18 i 99/18 – US – u daljem tekstu: Zakon),
porez na imovinu se plaća na nepokretnosti koje
se nalaze na teritoriji Republike Srbije, i to na:
1) pravo svojine, odnosno na pravo svojine na ze-
mljištu površine preko 10 ari;
2) pravo zakupa, odnosno korišćenja, stana ili
kuće za stanovanje, konstituisano u korist fi-
zičkog lica;
3) pravo korišćenja građevinskog zemljišta po-
vršine preko 10 ari, u skladu sa zakonom kojim
se uređuje pravni režim građevinskog zemlji-
šta;
4) pravo korišćenja nepokretnosti u javnoj svo-
jini od strane imaoca prava korišćenja, u skla-
du sa zakonom kojim se uređuje javna svojina;
5) korišćenje nepokretnosti u javnoj svojini od
strane korisnika nepokretnosti, u skladu sa za-
konom kojim se uređuje javna svojina;
6) državinu nepokretnosti na kojoj imalac pra-
va svojine nije poznat ili nije određen;
7) državinu nepokretnosti u javnoj svojini, bez
pravnog osnova;
8) državinu i korišćenje nepokretnosti po
osnovu ugovora o finansijskom lizingu.
Prema odredbi člana 2. stav 2. Zakona, nepo-
kretnostima se, u smislu stava 1. tog člana, sma-
traju:
1) zemljište, i to: građevinsko, poljoprivredno,
šumsko i drugo;
2) stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi,
poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni
i podzemni) građevinski objekti, odnosno njiho-
vi delovi (u daljem tekstu: objekti).
Kad na nepokretnosti, pored prava svojine,
postoji neko od prava, odnosno korišćenje ili
državina, iz člana 2. stav 1. t. 2) do 5) i t. 7) i 8)
Zakona, odnosno u slučaju iz tačke 6) tog člana,
porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno
na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svo-
jine (član 2a stav 1. Zakona).
Prema odredbi člana 4. stav 1. Zakona, ob-
veznik poreza na imovinu je pravno i fizičko
lice (koje vodi, odnosno koje ne vodi poslovne
knjige), koje je na nepokretnosti na teritoriji
Republike Srbije imalac prava, korisnik ili
držalac, iz člana 2. stav 1. ovog zakona na koje se
porez na imovinu plaća u skladu sa čl. 2. i 2a ovog
zakona.
Kada su na istoj nepokretnosti više lica ob-
veznici, obveznik je svako od tih lica srazmer-
no svom udelu u odnosu na celu nepokretnost
(član 4. stav 3. Zakona).
Kada udeli obveznika iz stava 3. tog člana
na istoj nepokretnosti nisu određeni, za svrhu
oporezivanja porezom na imovinu smatraće se
da su jednaki (član 4. stav 4. Zakona).
Prema odredbi člana 3. stav 1. Zakona o pro-
metu nepokretnosti („Sl. glasnik RS”, br. 93/14,
121/14 i 6/15 – u daljem tekstu: Zakon o prometu ne-
pokretnosti), prenosom prava svojine na zgradi,
odnosno drugom građevinskom objektu, istovre-
meno se prenosi i pravo svojine na zemljištu na
kojem se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje
služi za redovnu upotrebu zgrade.
Prenosom prava svojine na zgradi izgrađe-
noj na zemljištu na kome vlasnik zgrade nema
pravo svojine, već samo pravo korišćenja ili
pravo zakupa, prenosi se i pravo korišćenja
ili pravo zakupa na zemljištu na kome se zgrada
nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu
upotrebu zgrade (član 3. stav 3. Zakona o prometu
nepokretnosti).
Prema odredbi člana 70. stav 1. Zakona o pla-
niranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/09,
81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 –
US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14, 145/14 i 83/18 – u
daljem tekstu: Zakon o planiranju i izgradnji),
zemljište za redovnu upotrebu jeste zemljište
ispod objekta i zemljište oko objekta, koje is-
punjava uslove za građevinsku parcelu i koje po
sprovedenom postupku, u skladu sa tim zakonom,
postaje katastarska parcela.
Imajući u vidu da niko na drugoga ne može
preneti više prava nego što sam ima, kad je
industrijski kompleks koji čini više poslov-
nih objekata izgrađen na građevinskom ze-
mljištu na kome vlasnik objekata nema pravo
svojine već samo pravo korišćenja, prilikom
prenosa prava svojine na pojedinim (ne svim)
objektima (po osnovu ugovora o kupoprodaji),
vrši se prenos prava korišćenja na građe-
vinskom zemljištu na kome se nalaze objekti
na kojima se pravo svojine prenosi i na gra-
đevinskom zemljištu za redovnu upotrebu tih
objekta.
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 165
PRIVREDNA STATISTIKA
Prodajom pojedinih objekata za te objekte
prestaje poreska obaveza prodavcu a nastaje
poreska obaveza kupcu. Kad prenosom prava svo-
jine na pojedinim objektima prodavcu prestaje
pravo korišćenja na građevinskom zemljištu
na kome se oni nalaze i na zemljištu za njiho-
vu redovnu upotrebu, a stiče ga kupac kao jedi-
ni imalac prava korišćenja, sticalac prava
postaje poreski obveznik i za to zemljište ako
je njegova površina preko 10 ari. Međutim, ako
zemljište na kome se prenosi pravo korišćenja
čini jedinstvenu parcelu sa delom zemljišta na
kome se to pravo ne prenosi, tako da po prenosu
prava svojine na pojedinim objektima koji se na
njemu nalaze prenosilac i sticalac tih objeka-
ta postaju suimaoci prava korišćenja na pred-
metnom zemljištu, a pod pretpostavkom da je to
zemljište površine preko 10 ari, svako od tih
lica je obveznik poreza na imovinu srazmerno
svom udelu u pravu korišćenja na ukupnom ze-
mljištu (sticalac za deo zemljišta pod objek-
tima koje je kupio i deo zemljišta za njihovu
redovnu upotrebu a prenosilac za preostali
deo zemljišta).
Činjenično stanje od uticaja na postojanje i
visinu obaveze po osnovu poreza na imovinu u
svakom konkretnom slučaju utvrđuje nadležni
organ jedinice lokalne samouprave.
Mišljenje ministarstva finansija
br. 011-00-00335/2019-06 od 22. 4. 2019. god.
Promena pravne forme korisnika
nepokretnosti u javnoj svojini nije od uticaja
na obavezu poreza na imovnu na korišćenje te
nepokretnosti
Razmotrili smo vaš zahtev Broj: 43-1/127/19 od
15. aprila 2019. godine, za davanje mišljenja po
pitanjima:
● da li je pravnom licu prestala poreska obave-
za ili je i dalje obveznik poreza na imovinu za
nepokretnost (zemljište i objekat) u javnoj svo-
jini na kojoj je u katastru upisano kao korisnik,
nakon što je izmenilo pravnu formu (iz javnog
preduzeća u društvo sa ograničenom odgovor-
nošću) koju je registrovalo kod Agencije za pri-
vredne registre, a nije izvršilo odgovarajuću
promenu korisnika u katastru;
● ako je društvo sa ograničenom odgovornošću
obveznik poreza na imovinu, da li porez plaća
na pravo korišćenja nepokretnosti u javnoj svo-
jini ili na korišćenje nepokretnosti u javnoj
svojini, ili na državinu nepokretnosti u javnoj
svojini bez pravnog osnova.
S tim u vezi, obaveštavamo vas o sledećem:
Prema odredbi člana 2. stav 1. Zakona o po-
rezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/01,
45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 61/07,
5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13, 68/14 – dr.
zakon, 95/18 i 99/18 – US – u daljem tekstu: Zakon),
porez na imovinu iz člana 1. tačka 1) Zakona, pla-
ća se na nepokretnosti koje se nalaze na terito-
riji Republike Srbije, i to na:
1) pravo svojine, odnosno na pravo svojine na ze-
mljištu površine preko 10 ari;
2) pravo zakupa, odnosno korišćenja, stana ili
kuće za stanovanje, konstituisano u korist fi-
zičkog lica;
3) pravo korišćenja građevinskog zemljišta po-
vršine preko 10 ari, u skladu sa zakonom kojim
se uređuje pravni režim građevinskog zemlji-
šta;
4) pravo korišćenja nepokretnosti u javnoj svo-
jini od strane imaoca prava korišćenja, u skla-
du sa zakonom kojim se uređuje javna svojina;
5) korišćenje nepokretnosti u javnoj svojini od
strane korisnika nepokretnosti, u skladu sa za-
konom kojim se uređuje javna svojina;
6) državinu nepokretnosti na kojoj imalac pra-
va svojine nije poznat ili nije određen;
7) državinu nepokretnosti u javnoj svojini, bez
pravnog osnova;
8) državinu i korišćenje nepokretnosti po
osnovu ugovora o finansijskom lizingu.
Kad na nepokretnosti, pored prava svojine,
postoji neko od prava, odnosno korišćenje ili
državina, iz člana 2. stav 1. t. 2) do 5) i t. 7) i 8)
Zakona, odnosno u slučaju iz tačke 6) tog člana,
porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno
na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svo-
jine (član 2a stav 1. Zakona).
Kad na nepokretnosti, pored prava, odnosno
korišćenja iz člana 2. stav 1. t. 2) do 5) i tačka 8)
Zakona, postoji i državina iz tačke 7) tog stava,
porez na imovinu plaća se na državinu, a ne na
pravo, odnosno na korišćenje iz t. 2) do 5) i tačke
8) ovog zakona (član 2a stav 2. Zakona).
Prema odredbi člana 4. stav 1. Zakona, ob-
veznik poreza na imovinu je pravno i fizičko
lice (koje vodi, odnosno koje ne vodi poslovne
knjige), koje je na nepokretnosti na teritoriji
Republike Srbije imalac prava, korisnik ili
166 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
držalac, iz člana 2. stav 1. ovog zakona na koje se
porez na imovinu plaća u skladu sa čl. 2. i 2a Za-
kona.
Odredbom člana 478. stav 1. Zakona o privred-
nim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/11, 99/11,
83/14 – dr. zakon, 5/15, 44/18 i 95/18 – u daljem tek-
stu: Zakon o privrednim društvima) propisano
je da promenom pravne forme društvo prelazi
iz jedne pravne forme u drugu pravnu formu u
skladu sa ovim zakonom.
Promena pravne forme društva ne utiče
na pravni subjektivitet tog društva (član
478. stav 2. Zakona o privrednim društvima).
Prema odredbi člana 19. stav 1. tačka 3) Za-
kona o javnoj svojini („Sl. glasnik RS”, br. 72/11,
88/13, 105/14, 104/16 – dr. zakon, 108/16, 113/17
i 95/18 – u daljem tekstu: Zakon o javnoj svojini),
korisnici stvari u javnoj svojini su javna predu-
zeća, društva kapitala čiji je osnivač Republika
Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne
samouprave, kao i njihova zavisna društva, na
osnovu ugovora zaključenog na osnovu akta nadle-
žnog organa, a kojim nisu prenete u svojinu tog
javnog preduzeća, odnosno društva.
Javno preduzeće, društvo kapitala čiji je
osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina
ili jedinica lokalne samouprave i njihova zavi-
sna društva, koja obavljaju delatnost od opšteg
interesa, koriste nepokretnosti koje im nisu
uložene u kapital, a na osnovu posebnog zakona,
osnivačkog akta ili ugovora zaključenog sa osni-
vačem (član 21. stav 1. Zakona o javnoj svojini).
Društvo kapitala čiji je osnivač Republike
Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lo-
kalne samouprave, koje ne obavlja delatnost od
opšteg interesa može po osnovu ugovora zaklju-
čenog sa osnivačem, uz naknadu ili bez naknade,
koristiti nepokretnosti koje mu nisu uložene
u kapital, a koje su neophodne za obavljanje de-
latnosti radi koje je osnovano (član 21. stav 2.
Zakona o javnoj svojini).
Prema tome, imajući u vidu da promena prav-
ne forme privrednog društva ne utiče na pravni
subjektivitet tog društva, u slučaju kad je javno
preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija ili
jedinica lokalne samouprave i njihova zavisna
društva, na osnovu posebnog zakona, osnivačkog
akta ili ugovora zaključenog sa osnivačem, ko-
ristilo nepokretnosti u javnoj svojini koje mu
nisu uložene u kapital, pa po tom osnovu za te
nepokretnosti bilo obveznik poreza na imovi-
nu, promena pravne forme tog javnog preduzeća
u društvo kapitala, registrovana kod Agencije
za privredne registre, ne dovodi do prestanka
obaveze po osnovu poreza na imovinu tom pri-
vrednom društvu na nepokretnosti u javnoj svo-
jini na kojoj je to lice (i nakon promene pravne
forme) korisnik, nezavisno od toga što odgova-
rajući upis korisnika u skladu sa tom promenom
nije izvršen u katastru.
Privredno društvo koje je bilo korisnik ne-
pokretnosti u javnoj svojini, u skladu sa zakonom
kojim se uređuje javna svojina, obveznik je poreza
na imovinu na korišćenje nepokretnosti u javnoj
svojini – sve dok za korišćenje od strane dru-
štva postoji pravni osnov (posebni zakon ili
osnivački akt ili ugovor zaključenog sa osniva-
čem). Ako pravni osnov prestane a to društvo
ostane u državini konkretne nepokretnosti,
obveznik je poreza na imovinu za tu nepokret-
nost po osnovu državine nepokretnosti u javnoj
svojini bez pravnog osnova.
Mišljenje ministarstva finansija
br. 430-00-00206/2019-04 od 15. 4. 2019. god.
Nema zakonskog osnova da osnovicu poreza na
imovinu za nepokretnosti za koje je poreski
obveznik malo pravno lice čini fer vrednost
nepokretnosti iskazana u poslovnim knjigama
tog lica
Prema odredbi člana 7. stav 1. Zakona o po-
rezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/01,
45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 61/07,
5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13, 68/14 – dr.
zakon, 95/18 i 99/18 – US – u daljem tekstu: Zakon),
osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti
obveznika koji vodi poslovne knjige i čiju vred-
nost u poslovnim knjigama iskazuje po metodu
fer vrednosti u skladu sa međunarodnim ra-
čunovodstvenim standardima (MRS), odnosno
međunarodnim standardima finansijskog izve-
štavanja (MSFI) i usvojenim računovodstvenim
politikama jeste fer vrednost iskazana na po-
slednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj
godini.
Saglasno odredbi člana 6. stav 5. Zakona, u
smislu Zakona, tekućom godinom smatra se godi-
na koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez
na imovinu.
Prema odredbi člana 2. tačka 4) Zakona o ra-
čunovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/13 i 30/18
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 167
PRIVREDNA STATISTIKA
– u daljem tekstu: ZOR), Međunarodni standar-
di finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu:
MSFI), u smislu ovog zakona, su: Okvir za pri-
premanje i prikazivanje finansijskih izveštaja
(Framework for the Preparation and Presentation of
Financial Statements), Međunarodni računovod-
stveni standardi – MRS (International Accounting
Standards – IAS), Međunarodni standardi fi-
nansijskog izveštavanja – MSFI (International
Financial Reporting Standards – IFRS) i sa njima
povezana tumačenja, izdata od Komiteta za tuma-
čenje računovodstvenih standarda (International
Financial Reporting Interpretations Committee
– IFRIC), naknadne izmene tih standarda i sa
njima povezana tumačenja, odobreni od Odbo-
ra za međunarodne računovodstvene standarde
(International Accounting Standards Board – IASB),
čiji je prevod utvrdilo i objavilo ministarstvo
nadležno za poslove finansija (u daljem tekstu:
Ministarstvo). Prevod MSFI koji utvrđuje i
objavljuje Ministarstvo čine osnovni tekstovi
MRS, odnosno MSFI, izdati od Odbora za me-
đunarodne računovodstvene standarde, kao i
tumačenja izdata od Komiteta za tumačenje ra-
čunovodstvenih standarda u obliku u kojem su
izdati, i koji ne uključuju osnove za zaključiva-
nje, ilustrujuće primere, smernice, komentare,
suprotna mišljenja, razrađene primere i drugi
dopunski objašnjavajući materijal koji može da
se usvoji u vezi sa standardima, odnosno tuma-
čenjima, osim ako se izričito ne navodi da je on
sastavni deo standarda, odnosno tumačenja.
Odredbom člana 2. tačka 5) ZOR propisano je
da je Međunarodni standard finansijskog izve-
štavanja za mala i srednja pravna lica (u daljem
tekstu: MSFI za MSP) računovodstveni stan-
dard finansijskog izveštavanja za mala i sred-
nja pravna lica (International Financial Reporting
Standard for Small and Medium-sized entities – IFRS
for SMEs), odobren od Odbora za međunarodne
računovodstvene standarde (IASB), čiji je pre-
vod utvrdilo i objavilo Ministarstvo.
Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i
obelodanjivanje pozicija u finansijskim izve-
štajima, mala i srednja pravna lica primenjuju
MSFI za MSP (član 21. stav 1. ZOR).
Prema tome, osnovica poreza na imovinu ure-
đena je Zakonom. Imajući u vidu da je Zakonom
uređeno za koje nepokretnosti fer vrednost
čini poresku osnovicu, pri čemu je izričito na-
veden MSFI ali ne i MSFI za MSP, kao i da mala
pravna lica za priznavanje, vrednovanje, pre-
zentaciju i obelodanjivanje pozicija u finan-
sijskim izveštajima primenjuju MSFI za MSP
(tj. nemaju mogućnost da primenjuju MSFI), nema
zakonskog osnova da osnovicu poreza na imovi-
nu za nepokretnosti za koje je poreski obveznik
malo pravno lice čini fer vrednost nepokret-
nosti iskazana u poslovnim knjigama tog lica.
Napominjemo da je odredba član 7. stav 1. Za-
kona u primeni počev od 1. januara 2014. godine,
te nije osnov za, kako navodite, „kažnjavanje
poreskih obveznika povećanjem poreskih oba-
veza”.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 410-00-01474/2019-04 od 15. 4. 2019. god.
Poresku osnovicu za objekat sa pripadajućim
zemljištem obveznika koji vodi poslovne
knjige čini zbir vrednosti objekta i vredno-
sti pripadajućeg zemljišta, a primenjuje se
ista poreska stopa
Razmotrili smo vaš zahtev Broj: IV 04-433-
2/2019-sl. od 29. 3. 2019. godine, za davanje mišlje-
nja po pitanju da li se, u slučaju kad su Odlukom
o visini stope poreza na imovinu utvrđene ra-
zličite stope poreza za nepokretnosti (osim
zemljišta) i za zemljište, shodno Pravilniku o
obrascima poreskih prijava za utvrđivanje po-
reza na imovinu za objekat sa zemljištem mora
podneti jedan Prilog-1 sa podprilozima (tako da
broj podpriloga odgovara broju objekata koji se
nalaze na istom zemljištu uvećan za jedan – za
zemljište) ili se mogu podneti dva Priloga-1
(jedan za nepokretnosti osim zemljišta, a drugi
za zemljište), iz razloga što se porez utvrđuje
primenom različitih poreskih stopa.
S tim u vezi, obaveštavamo vas o sledećem:
Prema odredbi člana 11. stav 1. tačka 1) Zako-
na o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br.
26/01, 45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04,
61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13,
68/14 – dr. zakon, 95/18 i 99/18 – US – u daljem
tekstu: Zakon), stope poreza na imovinu iznose
na nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi
poslovne knjige – do 0,4%.
Odredbom člana 7. stav 1. Zakona propisano
je da osnovica poreza na imovinu za nepokret-
nosti obveznika koji vodi poslovne knjige i čiju
vrednost u poslovnim knjigama iskazuje po me-
todu fer vrednosti u skladu sa međunarodnim
168 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
računovodstvenim standardima (MRS), odnosno
međunarodnim standardima finansijskog izve-
štavanja (MSFI) i usvojenim računovodstvenim
politikama je fer vrednost iskazana na posled-
nji dan poslovne godine obveznika u tekućoj go-
dini.
Prema odredbi stava 2. tog člana, osnovicu
poreza na imovinu poreskog obveznika koji ne-
pokretnosti u svojim poslovnim knjigama ne is-
kazuje u skladu sa stavom 1. ovog člana čini:
1) za neizgrađeno zemljište – vrednost zemlji-
šta;
2) za ostale nepokretnosti – vrednost objekata
uvećana za vrednost pripadajućeg zemljišta.
Prema odredbama člana 5. st. 1. i 2. Pravilni-
ka o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje
poreza na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 108/13,
118/13, 101/17, 48/18 i 104/18), Prilog-1 sadrži po-
datke o utvrđivanju poreza za nepokretnost za
koju nema osnova za poresko oslobođenje, tako
da broj Priloga-1 koji se podnosi uz jednu pore-
sku prijavu na obrascu PPI-1 odgovara broju ne-
pokretnosti (neizgrađenog zemljišta, odnosno
zemljišta sa objektom – objektima ili njihovim
posebnim delovima koji čine građevinsku ce-
linu – u daljem tekstu: objekat, istog obveznika
koji se na tom ili ispod tog zemljišta nalaze,
odnosno za objekat koji se nalazi na zemljištu
ili ispod zemljišta za koje je obveznik drugo
lice) na koje se porez plaća, a koje se nalaze na
teritoriji iste jedinice lokalne samouprave.
Sastavni deo Priloga-1 je obrazac Podprilog
uz Prilog-1 (u daljem tekstu: Podprilog), koji se
popunjava na zasebnom primerku za neizgrađeno
zemljište za koje se utvrđuje porez u Prilogu-1,
odnosno na zasebnom primerku za svaki objekat
i za pripadajuće zemljište na kome se, odnosno
ispod koga se nalazi taj objekat za koje se utvr-
đuje porez u Prilogu-1 (tako da broj Podpriloga
odgovara broju objekata koji se nalaze na istom
zemljištu uvećan za jedan).
Dakle, poresku osnovicu za objekat sa pri-
padajućim zemljištem obveznika koji vodi
poslovne knjige čini zbir vrednosti objekta i
vrednosti pripadajućeg zemljišta. Te vredno-
sti iskazuju se u zasebnim podprilozima (zbog
čega broj podpriloga odgovara broju objekata
uvećanom za jedan podprilog – u kome se iskazu-
je vrednost zemljišta). Zbir tih vrednosti čini
poresku osnovicu na koju se u Prilogu-1, prime-
nom poreske stope, utvrđuje porez za nepokret-
nost (objekat sa zemljištem) kao jedinstvenu
celinu. Stoga, utvrđivanje poreza na poresku
osnovicu koju čini zbir vrednosti objekta i ze-
mljišta podrazumeva istu poresku stopu za obje-
kat i zemljište obveznika koji vode poslovne
knjige, nezavisno od toga da li je to stopa 0,4%
ili niža.
Napominjemo da, prema mišljenju Ministar-
stva finansija broj: 430-03-00271/2009-04 od 6.
10. 2009. godine, „nema zakonskog osnova da se
odlukom skupštine jedinice lokalne samou-
prave utvrđuje različita visina stope poreza
na imovinu za različite vrste nepokretnosti
iz člana 2. stav 2. Zakona (na primer, za zemlji-
šte, za zgrade, za stanove, za poslovne prostori-
je, za garaže…)”.
Mišljenje ministarstva finansija
br. 413-00-00031/2019-04 od 15. 4. 2019. god.
Osnovica poreza na imovinu za stanove koje je
ustanova dala u zakup svojim zaposlenima
Prema odredbi člana 7. stav 1. Zakona o pore-
zima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. br. 26/01,
45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 61/07,
5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13, 68/14 – dr.
zakon, 95/18 i 99/18 – US – u daljem tekstu: Zakon),
osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti
obveznika koji vodi poslovne knjige i čiju vred-
nost u poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer
vrednosti u skladu sa međunarodnim računovod-
stvenim standardima (MRS), odnosno međuna-
rodnim standardima finansijskog izveštavanja
(MSFI) i usvojenim računovodstvenim politika-
ma jeste fer vrednost iskazana na poslednji dan
poslovne godine obveznika u tekućoj godini.
Prema odredbi člana 7. stav 2. Zakona, osno-
vicu poreza na imovinu poreskog obveznika koji
nepokretnosti u svojim poslovnim knjigama ne
iskazuje u skladu sa stavom 1. tog člana čini:
1) za neizgrađeno zemljište – vrednost zemlji-
šta;
2) za ostale nepokretnosti – vrednost objekata
uvećana za vrednost pripadajućeg zemljišta.
Vrednost nepokretnosti iz člana 7. stav 2. Za-
kona poreski obveznik utvrđuje procenom pre-
ma elementima iz člana 6. stav 1. Zakona (član 7.
stav 3. Zakona).
Odredbom člana 6. stav 1. Zakona propisano
je da se vrednost nepokretnosti iz člana 5. tog
zakona utvrđuje primenom sledećih elemenata:
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 169
PRIVREDNA STATISTIKA
1) korisna površina;
2) prosečna cena kvadratnog metra (u daljem tek-
stu: prosečna cena) odgovarajućih nepokretno-
sti u zoni u kojoj se nalazi nepokretnost.
Korisna površina objekta je zbir podnih
površina između unutrašnjih strana obodnih
zidova objekta (iz koje su isključene površine
balkona, terasa, lođa, stepeništa izvan gaba-
rita objekta, neadaptiranih tavanskih prosto-
ra i prostora u zajedničkoj nedeljivoj svojini
svih vlasnika posebnih delova istog objekta,
osim površine ispod nosećih zidova i nosećih
stubova koji prolaze kroz objekat koji su isto-
vremeno poseban i zajednički deo objekta), a za
objekat koji nema horizontalnu podnu površinu
ili obodne zidove korisna površina je površi-
na njegove vertikalne projekcije na zemljište
(član 6. stav 2. tačka 2) Zakona).
Prema odredbi člana 6. stav 5. Zakona, pro-
sečnu cenu odgovarajućih nepokretnosti po
zonama na teritoriji jedinice lokalne samo-
uprave utvrđuje svaka jedinica lokalne samou-
prave aktom nadležnog organa, na osnovu cena
ostvarenih u prometu odgovarajućih nepokret-
nosti po zonama u periodu od 1. januara do 30.
septembra godine koja prethodi godini za koju
se utvrđuje porez na imovinu (u daljem tekstu:
tekuća godina).
Imajući u vidu navedeno, ako Ustanova Stu-
dentski centar „Beograd” (u daljem tekstu:
Ustanova) vrednost nepokretnosti u svojim
poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer
vrednosti u skladu sa međunarodnim računovod-
stvenim standardima (MRS), odnosno međuna-
rodnim standardima finansijskog izveštavanja
(MSFI) i usvojenim računovodstvenim politi-
kama, osnovicu poreza na imovinu za stanove za
koje je obveznik čini fer vrednost nepokretno-
sti iskazana na poslednji dan poslovne godine
obveznika u godini koja prethodi godini za koju
se utvrđuje porez na imovinu.
Ako Ustanova vrednost nepokretnosti u svo-
jim poslovnim knjigama ne iskazuje po metodu
fer vrednosti u skladu sa međunarodnim ra-
čunovodstvenim standardima (MRS), odnosno
međunarodnim standardima finansijskog iz-
veštavanja (MSFI) i usvojenim računovodstve-
nim politikama, osnovica poreza na imovinu
za stanove za koje je obveznik, jeste vrednost
stanova utvrđena primenom elemenata kori-
sne površine i prosečne cene kvadratnog me-
tra stanova u zoni u kojoj se svaki konkretan
stan nalazi, koju je aktom nadležnog organa
utvrdila jedinica lokalne samouprave (i ob-
javila do 30. novembra godine koja prethodi
godini za koju se utvrđuje porez na imovinu).
Vrednost stanova koja čini poresku osnovicu,
za koje je obveznik poreza na imovinu Ustanova,
ne umanjuje se za amortizaciju.
Način utvrđivanja zakupnine za stanove za
koje je obveznik poreza na imovinu Ustanova
nije uređen Zakonom o porezima na imovinu,
već Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada
(„Sl. glasnik RS”, broj 104/16). Stoga je za dava-
nje mišljenja o primeni člana 139. stav 3. tog za-
kona, pa i po pitanju da li Ustanova obračunava
zakupninu množenjem vrednosti stana za koji se
plaća porez na imovinu za tekuću godinu sa ko-
eficijentom 0,00242, nadležno Ministarstvo
građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture,
Beograd, Nemanjina 22–26 (kao stručni obrađi-
vač tog zakona).
Mišljenje ministarstva finansija
br. 011-00-00247/2019-04 od 15. 4. 2019. god.
Nema osnova za oslobođenje od poreza na pre-
nos apsolutnih prava kod kupca prvog stana
koji ima u susvojini stan na teritoriji Srbije
Prema odredbi člana 31a stav 1. Zakona o po-
rezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/01,
45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 61/07,
5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13, 68/14 – dr.
zakon, 95/18 i 99/18 – US – u daljem tekstu: Zakon),
porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se na
prenos prava svojine na stanu ili porodičnoj
stambenoj zgradi (u daljem tekstu: stan), odnosno
svojinskom udelu na stanu ili porodičnoj stam-
benoj zgradi fizičkom licu koje kupuje prvi stan
(u daljem tekstu: kupac prvog stana), za površinu
koja za kupca prvog stana iznosi do 40 m² i za čla-
nove njegovog porodičnog domaćinstva koji od 1.
jula 2006. godine nisu imali u svojini, odnosno
susvojini stan na teritoriji Republike Srbije
do 15 m² po svakom članu (u daljem tekstu: odgo-
varajući stan), pod uslovom da:
1) je kupac prvog stana punoletni državljanin Re-
publike Srbije, sa prebivalištem na teritoriji
Republike Srbije;
2) kupac prvog stana od 1. jula 2006. godine do
dana overe ugovora o kupoprodaji na osnovu
koga kupac stiče prvi stan, nije imao u svojini,
170 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
odnosno susvojini stan na teritoriji Republike
Srbije.
Prema odredbi člana 31b stav 1. Zakona pravo
na poresko oslobođenje u skladu sa odredbama
člana 31a ovog zakona nema obveznik koji pravo
svojine na stanu prenosi:
1) licu na osnovu čije prve kupovine stana je jed-
nom ostvareno pravo na refundaciju poreza na
dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se
uređuje porez na dodatu vrednost, ili na pore-
sko oslobođenje od plaćanja poreza na prenos ap-
solutnih prava u skladu sa odredbama ovog stava
i člana 31a ovog zakona;
2) članu porodičnog domaćinstva kupca prvog
stana za koga je jednom ostvareno pravo na re-
fundaciju poreza na dodatu vrednost, u skladu sa
zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vred-
nost, ili na poresko oslobođenje od plaćanja
poreza na prenos apsolutnih prava u skladu sa
odredbama ovog stava i člana 31a ovog zakona.
Prema tome, nema osnova da se na prenos uz
naknadu prava svojine na stanu po osnovu ugovo-
ra zaključenog 1. februara 2019. godine ostvari
oslobođenje od poreza na prenos apsolutnih
prava primenom čl. 31a i 31b Zakona (tj. po osno-
vu kupovine prvog stana) kada taj stan kupuje fi-
zičko lice koje je rešenjem o nasleđivanju koje
je postalo pravosnažno 6. novembra 2015. godi-
ne, oglašeno naslednikom 1/6 idealnog dela sta-
na (što znači da ne ispunjava uslov iz člana 31a
stav 1. tačka
2) Zakona jer je imalo, odnosno ima u
susvojini stan na teritoriji Republike Srbije).
Poreski postupak
Mišljenje ministarstva finansija
br. 413-00-21/2019-04 od 5. 4. 2019. god.
Preduzetnik koji je prestao da obavlja de-
latnost, kao fizičko lice može da podnese
zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza
Naime, odredbama člana 73. st. 1–4. Zakona
o poreskom postupku i poreskoj administraci-
ji („Sl. glasnik RS”, br. 80/02, 84/02 – ispravka,
23/03 – ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – dr.
zakon, 62/06 – dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 – dr.
zakon, 53/10, 101/11, 2/12 – ispravka, 93/12, 47/13,
108/13, 68/14, 105/14, 91/15 – autentično tumačenje,
112/15, 15/16, 108/16, 30/18 i 95/18 – u daljem tekstu:
ZPPPA) propisano je da Poreska uprava može,
na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u
celosti ili delimično, odložiti plaćanje du-
govanog poreza, pod uslovom da plaćanje dugova-
nog poreza:
1) za poreskog obveznika predstavlja neprimere-
no veliko opterećenje;
2) nanosi bitnu ekonomsku štetu poreskom ob-
vezniku.
Uslove iz stava 1. ovog člana bliže uređuje
Vlada.
O odlaganju plaćanja dugovanog poreza, po is-
punjenju uslova iz st. 1. i 2. ovog člana, odlučuje:
1) ministar ili lice koje on ovlasti – na osnovu
pismenog predloga rukovodioca organizacione
jedinice Poreske uprave prema glavnom mestu
poslovanja, odnosno mestu prebivališta pore-
skog obveznika – osim za izvorne javne prihode
jedinica lokalne samouprave;
2) gradonačelnik, odnosno predsednik opšti-
ne, odnosno lice koje on ovlasti, jedinice lo-
kalne samouprave kojoj pripadaju izvorni javni
prihodi čija naplata se odlaže u skladu sa ovim
zakonom.
Odlukom iz stava 3. ovog člana može se odo-
briti odlaganje plaćanja dugovanog poreza na
rate, ali najduže do 60 meseci, uz mogućnost ko-
rišćenja odloženog plaćanja do 12 meseci.
Odredbom člana 83. st. 1. i 2. Zakona o pri-
vrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/11,
99/11, 83/14 – dr. Zakon, 5/15, 44/18 i 95/18 – u da-
ljem tekstu: ZPD) propisano je da je preduzetnik
poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja
delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje
je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o
registraciji.
Fizičko lice upisano u poseban registar,
koje obavlja delatnost slobodne profesije, ure-
đenu posebnim propisom, smatra se preduzetni-
kom u smislu ovog zakona ako je tim propisom to
određeno.
Odredbama člana 85. ZPD propisano je da pre-
duzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa oba-
vljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom
svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina
koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti.
Odgovornost za obaveze iz stava 1. ovog člana
ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra.
Saglasno navedenom, poreski obveznik koji je
prestao da obavlja delatnost kao preduzetnik,
a čije su poreske obaveze nastale u vreme dok je
obavljao delatnost kao preduzetnik, tretira se
kao fizičko lice, imajući u vidu da preduzetnik
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 171
PRIVREDNA STATISTIKA
kao fizičko lice odgovara celokupnom svojom
imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa oba-
vljanjem svoje delatnosti.
S tim u vezi, ukazujemo da odgovornost predu-
zetnika kao fizičkog lica za poreske obaveze
nastale u vreme dok je obavljao delatnost kao
preduzetnik ne prestaju njegovim brisanjem iz
registra.
Prema tome, fizičko lice koje kao poreski
obveznik odgovara za poreske obaveze nastale
u vreme dok je obavljao delatnost kao preduzet-
nik, nadležnoj organizacionoj jedinici Pore-
ske uprave podnosi zahtev za odlaganje plaćanja
dugovanog poreza kao fizičko lice, u kojem tre-
ba da navede i PIB preduzetnika na koje se pore-
ske obaveze koje se odlažu odnose.