ISSN 2560-3221

Autor: Mr Željko Albaneze i dr Marijana Žiravac Mladenović

  • Poresko oslobođenje po osnovu ulaganja iz člana 50a Zakona o porezu na dobit pravnih lica

  • Stranci kao osnivači i/ili direktori privrednih društava u Srbiji

  • Isplata zarada u dva dela

  • Komentar Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru

    Na sednici održanoj 10. aprila 2020. godine Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 (dalje: Uredba), koja je objavljena u „Službenom glasniku RS” broj 54/20 od 10. aprila, a stupa na snagu na dan objavljivanja.

    [pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2020%2F04%2F796.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]

    6 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    AKTUELNA TEMA
    Mr Željko Albaneze i dr Marijana Žiravac Mladenović
    Komentar Uredbe o fiskalnim
    pogodnostima i direktnim davanjima
    privrednim subjektima u privatnom
    sektoru
    Na sednici održanoj 10. aprila 2020. godine
    Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o fi-
    skalnim pogodnostima i direktnim davanjima
    privrednim subjektima u privatnom sektoru i
    novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja
    ekonomskih posledica nastalih usled bolesti
    COVID-19 (dalje: Uredba), koja je objavljena u „Slu-
    žbenom glasniku RS” broj 54/20 od 10. aprila, a
    stupa na snagu na dan objavljivanja.
    Ovom uredbom uređuju se:
    hhfiskalne pogodnosti privrednim subjektima
    u privatnom sektoru (odlaganje plaćanja poreza i
    doprinosa, odnosno akontacija poreza na dobit i
    poreza na prihode od samostalne delatnosti);
    hhdirektna davanja iz budžeta Republike Srbi-
    je privrednim subjektima u privatnom sektoru u
    cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih
    usled bolesti COVID-19;
    hhPDV tretman prometa dobara i usluga bez nak-
    nade u zdravstvene svrhe;
    hhisplata jednokratne novčane pomoći svim pu-
    noletnim građanima Republike Srbije iz budžeta;
    hhzabrana isplate dividende privrednim subjek-
    tima u privatnom sektoru koji se opredele za ko-
    rišćenje fiskalnih pogodnosti, kao i direktnih
    davanja iz budžeta.
    Dakle, pravo na korišćenje mera imaju svi
    privredni subjekti (uključujući nedobitne or-
    ganizacije) ukoliko nisu na spisku korisnika
    javnih sredstava.
    Članom 2. Uredbe definisana su tri osnov-
    na pojma koja su neophodna za tumačenje ostalih
    odredbi Uredbe:
    hhko su privredni subjekti u privatnom sektoru,
    hhna šta se konkretno odnose fiskalne pogodno-
    sti i
    hhkome i za šta su namenjena direktna davanja pri-
    vrednim subjektima.
    Privredni subjekti u privatnom sektoru su
    svi privredni subjekti koji nisu obuhvaćeni
    Spiskom korisnika javnih sredstava utvrđenim u
    skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih
    sredstava („Sl. glasnik RS” br. 93/19), i to:
    hhrezidentna pravna lica u smislu zakona kojim
    se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica,
    hhrezidentni preduzetnici (preduzetnici, pre-
    duzetnici paušalci, preduzetnici poljoprivred-
    nici i preduzetnici druga lica u smislu zakona
    kojim se uređuje porez na dohodak građana) i
    hhogranci i predstavništva stranih pravnih
    lica.
    Fiskalne pogodnosti znače odlaganje dospelo-
    sti za plaćanje određenih javnih prihoda koji, u
    skladu sa odgovarajućim poreskim zakonima, do-
    spevaju za plaćanje u periodu od 1. aprila do 30.
    juna 2020. godine, a izuzetno do 31. jula 2020. go-
    dine za porez i doprinose za obavezno socijalno
    osiguranje koji se plaćaju na zaradu za mesec jun
    2020. godine, isplaćenu u skladu sa propisima
    kojima se uređuje rad, kao i za odlaganje njihovog
    plaćanja, i to:
    hhporeza na dohodak građana na zarade i nakna-
    de zarada (dalje: porez) i doprinosa za obavezno
    socijalno osiguranje (dalje: doprinosi) na zara-
    de i naknade zarada, kao i poreza i doprinosa na
    ličnu zaradu preduzetnika i preduzetnika po-
    ljoprivrednika:
    ffza mesec mart, april i maj 2020. godine, odno-
    sno po izboru poreskog obveznika,
    ffza mesec april, maj i jun 2020. godine za one po-
    reske obveznike koji su isplate zarada i naknada
    zarade, kao i lične zarade preduzetnika i predu-
    zetnika poljoprivrednika za mesec mart 2020. go-
    dine delimično ili u celosti izvršili do dana
    stupanja na snagu ove uredbe;
    hhakontacije poreza na prihod od samostalne de-
    latnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine
    za preduzetnike i preduzetnike poljoprivrednike
    koji su se opredelili za isplatu lične zarade i
    preduzetnike druga lica;
    MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 7
    AKTUELNA TEMA
    hhakontacije poreza i doprinosa na prihod od
    samostalne delatnosti za mart, april i maj me-
    sec 2020. godine za preduzetnike i preduzetni-
    ke poljoprivrednike koji se nisu opredelili za
    isplatu lične zarade, kao i akontacije poreza i
    doprinosa na prihod od samostalne delatnosti za
    mart, april i maj mesec 2020. godine za preduzet-
    nike paušalce;
    hhakontacije poreza na dobit pravnih lica za
    mart, april i maj mesec 2020. godine, odnosno za
    obveznike sa poslovnom godinom različitom od
    kalendarske – akontacije poreza na dobit pravnih
    lica koje dospevaju 15. aprila, 15. maja i 15. juna
    2020. godine.
    Direktna davanja iz budžeta privrednim su-
    bjektima u privatnom sektoru vrše se kroz
    uplatu bespovratnih novčanih sredstava pri-
    vrednim subjektima u skladu sa ovom uredbom,
    pri čemu ista mogu da se koriste isključivo za
    isplate zarada i naknada zarada zaposlenima.
    S obzirom na to da je postavljen uslov za ko-
    rišćenje državnog davanja, radi se o uslovljenim
    državnim davanjima, čime je opredeljen i način
    računovodstvenog evidentiranja istih.
    1 Ko može da koristi fiskalne
    pogodnosti i direktna davanja
    Članom 3. Uredbe definisani su privredni su-
    bjekti u privatnom sektoru koji mogu da koriste
    fiskalne pogodnosti i direktna davanja. Prvo,
    privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da
    koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja
    iz ove uredbe ukoliko su pre 15. marta 2020. godi-
    ne osnovani i registrovani kod nadležnog organa
    ili organizacije, odnosno ako su u navedenom pe-
    riodu postali obveznici PDV-a.
    Dakle, privredni subjekti koji su osnovani
    nakon 15. marta 2020. godine ne mogu da koriste
    fiskalne pogodnosti i direktna davanja.
    Uslov za korišćenje fiskalnih pogodnosti i
    direktnih davanja je da privredni subjekt u pri-
    vatnom sektoru (pravno lice, sve vrste preduzet-
    nika, ogranci i predstavništva stranih pravnih
    lica) od 15. marta 2020. godine do 10. aprila 2020.
    godine NIJE smanjio broj zaposlenih za više od
    10% (ne računajući zaposlene koji su sa privred-
    nim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugo-
    vore o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020.
    godine, koji su istekli u periodu od 15. marta do
    10. aprila 2020. godine).
    Pod ovim uslovima fiskalne pogodnosti i
    direktna davanja iz ove uredbe mogu da koriste i
    preduzetnici, preduzetnici poljoprivrednici
    i preduzetnici paušalci koji su registrovali
    privremeni prestanak obavljanja delatnosti
    najranije na dan 15. marta 2020. godine.
    Važno je istaći da se navedeno odnosi i na sve
    vrste preduzetnika koji su osnovani do 15. marta
    2020. godine, bez obzira na to da li su nakon tog
    datuma registrovali privremeni prestanak oba-
    vljanja delatnosti ili ne.
    Međutim, ukoliko su navedeni preduzetnici
    imali zaposlene na dan 15. 3. 2020. godine, pa su
    izvršili i odjavu sa obaveznog socijalnog osi-
    guranja za sve zaposlene zbog registracije pri-
    vremenog prekida, prema našem mišljenju oni
    ne ispunjavaju uslove za ostvarivanje prava na
    paket mera zbog smanjenja broja zaposlenih, osim
    ukoliko nisu izvršili njihovu ponovnu prijavu
    na obavezno socijalno osiguranje i to najkasnije
    zaključno sa 10. 4. 2020. godine.
    Pravo na odlaganje poreskih obaveza (u skladu
    sa članom 4. stav 5. Uredbe) i pravo na direktna
    davanja (u skladu sa članom 10. stav 6. Uredbe) NE-
    MAJU:
    1) banke,
    2) društva za osiguranje i društva za reosiguranje,
    3) društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim
    fondovima,
    4) davaoci finansijskog lizinga i
    5) platne institucije i institucije elektronskog
    novca.
    Ovde je potrebno ukazati na Zakon o radu, koji u
    članu 175. propisuje razloge za prestanak radnog
    odnosa, i to:
    1) istekom roka na koji je zasnovan;
    2) kad zaposleni navrši 65 godina života i najma-
    nje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i
    zaposleni drukčije ne sporazumeju;
    3) sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
    4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca
    ili zaposlenog;
    5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog
    mlađeg od 18 godina života;
    6) smrću zaposlenog;
    7) u drugim slučajevima utvrđenim Zakonom.
    8 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    AKTUELNA TEMA
    S obzirom na to da su prilikom računanja
    smanjenja broja zaposlenih Uredbom izuzeti
    samo slučajevi iz člana 175. tačka 1) Zakona o
    radu (istek ugovora o radu na određeno vreme),
    može se zaključiti da se u svim ostalim sluča-
    jevima smatra da je poslodavac smanjio broj za-
    poslenih, pa će na osnovu toga da utvrdi da li
    ima pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti
    i direktnih davanja.
    Primer: Privredni subjekt ispunjava uslove
    za korišćenje fiskalnih pogodnosti i
    direktnih davanja
    Poslodavac je 15. marta imao 10 zaposlenih, pri
    čemu je 1. aprila jedan zaposleni otišao u penziju.
    Znači, 10. aprila taj poslodavac ima 9 zaposlenih,
    što znači da je smanjio broj zaposlenih u periodu
    od 15. marta do 10. aprila za 10%, pa ima pravo na
    korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih
    davanja.
    Primer: Privredni subjekt NE ispunjava
    uslove za korišćenje fiskalnih pogodnosti i
    direktnih davanja
    Poslodavac je 15. marta imao 10 zaposlenih,
    pri čemu je 1. aprila jedan zaposleni otišao u
    penziju, a drugi je 5. aprila dao otkaz. Znači, 10.
    aprila taj poslodavac ima 8 zaposlenih, što zna-
    či da je smanjio broj zaposlenih u periodu od 15.
    marta do 10. aprila za 20%, pa NEMA pravo na
    korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih
    davanja.
    Ovde se može postaviti pitanje šta se dešava
    ako poslodavac po navedenom članu 3. Uredbe is-
    punjava uslove da može da koristi fiskalne po-
    godnosti i direktna davanja, ali se kasnije, u toku
    korišćenja istih, smanji broj zaposlenih. Odgo-
    vor bi bio da gubi pravo na korišćenje fiskal-
    nih pogodnosti i direktnih davanja, što znači
    da mora da plati sve odgođene poreze i doprinose
    (sa kamatom) i da vrati sva dobijena direktna da-
    vanja (sa kamatom), što je i precizirano članom
    12. Uredbe.
    2 Fiskalne pogodnosti za privredne
    subjekte pravna lica
    U skladu sa članom 4. Uredbe privrednim su-
    bjektima – pravnim licima, uključujući i ogranke
    i predstavništva stranih pravnih lica (dalje:
    pravna lica), može da se odloži dospelost za pla-
    ćanje:
    hhporeza na dohodak građana na zarade i naknade
    zarada (dalje: porez) i doprinosa za obavezno so-
    cijalno osiguranje (dalje: doprinosi) na zarade i
    naknade zarada:
    ffza mesec mart, april i maj 2020. godine, odno-
    sno po izboru poreskog obveznika,
    ffza mesec april, maj i jun 2020. godine za one
    poreske obveznike koji su isplate zarada i naknada
    zarade za mesec mart 2020. godine delimično ili u
    celosti izvršili do 10. aprila 2020. godine;
    hhakontacije poreza na dobit pravnih lica za
    mart, april i maj mesec 2020. godine do predaje
    konačne poreske prijave za porez na dobit prav-
    nih lica za 2020. godinu, odnosno za obveznike sa
    poslovnom godinom različitom od kalendarske
    godine za poreski period koji započinje ili se
    završava u 2020. godini – za akontacije poreza
    na dobit koje dospevaju za plaćanje 15. aprila, 15.
    maja i 15. juna 2020. godine – do predaje konačne
    poreske prijave poreza na dobit pravnih lica za
    odgovarajući poreski period.
    2.1 „Prijavljivanje” za fiskalne pogodnosti
    (i državna davanja istovremeno)
    Pravno lice koje se opredeli da koristi
    fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove
    uredbe podnosi pojedinačnu poresku prijavu o
    obračunatim porezima i doprinosima (dalje:
    Obrazac PPP-PD) za prihode iz radnog od-
    nosa, a posebno Obrazac PPP-PD za prihode
    van radnog odnosa, tako da se na jednom Obrascu
    PPP-PD ne iskazuju zajedno prihodi iz radnog
    odnosa i prihodi van radnog odnosa.
    Osim toga, pravno lice koje se opredeli da
    koristi fiskalne pogodnosti i direktna dava-
    nja iz ove uredbe u Obrascu PPP-PD za prihode
    iz radnog odnosa za obračunski period – mesec
    za koji koristi fiskalne pogodnosti i direktna
    davanja iz ove uredbe u polje 1.4. „Datum plaća-
    nja” unosi 4. januar 2021. godine.
    3
    DECENIJE
    MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 9
    AKTUELNA TEMA
    Poreska prijava, sa datumom plaćanja 4. 1. 2021. godine pod rednim brojem 1.4, može da se podnese za
    sledeće vrste prihoda (OVP):
    OVP Opis
    101 Zarada zaposlenog, i to bez obzira na to da li je reč o zaradi zaposlenog sa ili bez olakšice
    102 Zarada zaposlenog upućenog na rad u inostranstvo, i to bez obzira na to da li je reč o zaradi zaposlenog sa ili bez
    olakšice, kao i nezavisno od toga da li je reč o zaradi zaposlenog sa ili bez beneficiranog staža
    103 Zarada lica zaposlenih u stranim ili međunarodnim organizacijama i ustanovama, kod stranih pravnih
    ili fizičkih lica na teritoriji Republike Srbije
    104 Zarada osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduzeću za radno osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa
    invaliditetom
    105 Zarada invalida rada koji rade četiri sata dnevno
    106 Lična zarada preduzetnika, sa ili bez beneficiranog staža
    107 Lična zarada preduzetnika poljoprivrednika iz člana 32. stav 3. Zakona
    113 Zarada i druga primanja koja imaju karakter zarade iz čl. 13, 14, 14a i 14b Zakona – osnivača novoosnovanog
    privrednog društva koji je zasnovao radni odnos u tom privrednom društvu, sa pravom na oslobođenje u
    skladu sa članom 21đ Zakona i članom 45g Zakona o doprinosima, u primeni počev od 1. januara 2019. godine
    114 Lična zarada novoosnovanog preduzetnika iz člana 32. stav 2. Zakona, sa pravom na oslobođenje u skladu sa članom
    21đ Zakona i članom 45g Zakona o doprinosima, u primeni počev od 1. januara 2019. godine
    115 Lična zarada novoosnovanog preduzetnika poljoprivrednika iz člana 32. stav 3. Zakona, sa pravom na
    oslobođenje u skladu sa članom 21đ Zakona i članom 45g Zakona o doprinosima, u primeni počev od 1. januara 2019. godine
    201 Naknada zarade zbog privremene sprečenosti za rad zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti
    zaposlenom, sa ili bez olakšice/subvencije
    202 Naknada zarade za slučaj privremene sprečenosti za rad do 30 dana zbog bolesti ili povrede van rada, zbog
    bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, zbog propisane mere obavezne izolacije, zbog nege bolesnog,
    odnosno povređenog člana uže porodice, izuzev deteta mlađeg od tri godine, kao i zbog određivanja za pratioca bolesnog
    lica – čl. 73. i 101. Zakona o zdravstvenom osiguranju, sa ili bez olakšice
    203 Naknada zarade za vreme plaćenog odsustva za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je
    došlo bez krivice zaposlenog po članu 116. Zakona o radu, sa ili bez olakšice
    212 Naknada zarade osnivača novoosnovanog privrednog društva, odnosno naknada lične zarade novoosnovanog
    preduzetnika i novoosnovanog preduzetnika poljoprivrednika zbog privremene sprečenosti za rad usled
    profesionalne bolesti ili povrede na radu, koja od prvog dana, pa sve vreme trajanja sprečenosti tereti sredstva
    poslodavca, sa pravom na oslobođenje u skladu sa članom 21đ Zakona i članom 45g Zakona o doprinosima, u primeni počev od
    1. januara 2019. godine
    213 Naknada zarade osnivača novoosnovanog privrednog društva, odnosno naknada lične zarade
    novoosnovanog preduzetnika i novoosnovanog preduzetnika poljoprivrednika koja za prvih 30 dana
    sprečenosti tereti sredstva poslodavca zbog privremene sprečenosti za rad usled bolesti ili povrede van rada,
    zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, zbog propisane mere obavezne izolacije, zbog nege bolesnog
    člana uže porodice, izuzev deteta mlađeg od tri godine, kao i zbog određivanja za pratioca bolesnog lica, sa pravom na
    oslobođenje u skladu sa članom 21đ ZPDG i članom 45g ZDOSO
    214 Naknada zarade osnivača novoosnovanog privrednog društva, odnosno naknada lične zarade
    novoosnovanog preduzetnika i novoosnovanog preduzetnika poljoprivrednika za vreme plaćenog odsustva
    za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog po članu
    116. Zakona o radu, sa pravom na oslobođenje u skladu sa članom 21đ ZPDG i članom 45g ZDOSO
    Izuzetno, Obrazac PPP–PD sa OVP 199, sa
    datumom plaćanja 4. 1. 2021. godine, može da se
    podnese samo za primaoca prihoda koji radi kod
    poslodavca sa nepunim radnim vremenom, a radio
    je nepun obračunski period, odnosno u slučaju kada
    je i pod rednim brojem 3.17 MFP za obračun popu-
    njeno polje MFP 3.
    2.2 Odlaganje dospeća za plaćanje poreza
    i doprinosa na zarade do 4. januara 2021.
    godine
    Podnošenjem poreske prijave na Obrascu PPP-
    PD za prihode iz radnog odnosa, pri čemu se u polje
    1.4. „Datum plaćanja” unosi 4. 1. 2021. godine (uz
    ispunjavanje uslova u vezi sa brojem zaposlenih),
    10 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    AKTUELNA TEMA
    pravnim licima odlaže se dospelost za plaćanje
    poreza na dohodak građana na zarade i naknade
    zarada (dalje: porez) i doprinosa za obavezno so-
    cijalno osiguranje (dalje: doprinosi) na zarade i
    naknade zarada:
    hhza mesec mart, april i maj 2020. godine, odno-
    sno
    hhza mesec april, maj i jun 2020. godine za one po-
    reske obveznike koji su isplate zarada i naknada
    zarade za mesec mart 2020. godine delimično ili u
    celosti izvršili do 10. aprila 2020. godine.
    Iz člana 5. stav 2. Uredbe može se razumeti da
    se pravo na odlaganje poreza i doprinosa na za-
    rade (kao i pravo na direktna davanja iz budžeta)
    NE odnosi na prihode van radnog odnosa.
    Da podsetimo, u skladu sa odredbama Zakona o
    radu rad van radnog odnosa odnosi se na:
    hhprivremene i povremene poslove (članovi 197.
    i 198),
    hhugovor o delu (član 199),
    hhugovor o stručnom osposobljavanju i usavršava-
    nju (član 201) i
    hhdopunski rad (član 202).
    FDakle, pravno lice koje je zarade za mart
    isplatilo do 10. aprila počeće da kori-
    sti fiskalne pogodnosti i direktna davanja
    (naravno, uz ispunjavanje opisanih uslova) od
    obračunskog perioda za april 2020. godine, pa će
    prilikom podnošenja poreske prijave za april
    2020:
    ● podneti odvojeno poresku prijavu za lica
    (zaposlene) koja ostvaruju prihode iz radnog
    odnosa i poresku prijavu za lica koja ostvaruju
    prihode van radnog odnosa;
    ● u poreskoj prijavi za prihode iz radnog od-
    nosa u polje 1.4. „Datum plaćanja” upisaće 4. 1.
    2021. godine;
    ● u poreskoj prijavi za prihode van radnog od-
    nosa u polje 1.4. „Datum plaćanja” upisaće datum
    isplate prihoda van radnog odnosa, jer se fi-
    skalne pogodnosti ne primenjuju na odlaganje po-
    reza i doprinosa po osnovu prihoda van radnog
    odnosa;
    ● poresku prijavu za prihode iz radnog odnosa
    dostaviće do kraja aprila 2020. godine kako bi
    ostvario pravo na korišćenje fiskalnih pogod-
    nosti i direktnih davanja za sva tri propisana
    meseca (u skladu sa članom 11. stav 2. Uredbe).
    Doprinosi čije je plaćanje odloženo u skladu sa
    Uredbom smatraju se plaćenim u svrhu ostvarivanja
    prava po osnovu penzijskog i invalidskog osigu-
    ranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava
    za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na
    finansijsku podršku porodici sa decom.
    Nakon što je odložilo dospelost poreza i do-
    prinosa na zarade do 4. 1. 2021. godine, pravno lice
    imaće mogućnost da iste plati u ratama (najviše u
    24 jednake mesečne rate). Članom 5. Uredbe propi-
    sano je da će postupak i način odlaganja plaćanja
    dugovanog poreza i doprinosa izbliže urediti
    ministar nadležan za poslove finansija. Znači,
    tim aktom tek će biti propisano na koji će se
    način ostvarivati plaćanje na (najviše) 24 jed-
    nake mesečne rate bez kamate za porez i doprinose
    na zarade i naknade zarada u visini obaveza čija je
    dospelost za plaćanje odložena do 4. januara 2021.
    godine. U trenutku završetka ovog članka akt još
    nije objavljen, a odmah nakon objavljivanja biće do-
    stupan na sajtu časopisa.
    Primer: Obračun zarade i odlaganje plaćanja
    poreza i doprinosa
    Neto zarada zaposlenog po ugovoru o radu izno-
    si 70.000 dinara. Obračun:
    Red.
    Broj Opis Iznos
    1 Ukupna neto zarada 70.000,00
    2. Ukupna bruto zarada
    (70.000 – 1.630,00) : 0,701 97.532,10
    3. Poreska olakšica 16.300,00
    4. Poreska osnovica
    (red. br. 2 – red. br. 3) 81.232,10
    5. Porez (10% × red. br. 4) 8.123,21
    6. Doprinosi na teret zaposlenog
    (19,90% × red. br. 2) 19.408,89
    7. Doprinosi na teret poslodavca
    (16,65% × red. br. 2) 16.239,09
    8. Neto zarada za isplatu
    (red. br. 2 – red. br. 5 – red. br. 6) 70.000,00
    JESTE LI SE VEĆ PRETPLATILI NA ČASOPIS
    „POSLOVNI SAVETNIK” ZA OVU GODINU?
    011/ 2836-820, 011/2836-821, 011/2836-822,
    office@ingpro.rs
    MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 11
    AKTUELNA TEMA
    Isplata neto zarade na tekući račun zaposlenog
    vrši se:
    hh30.367,04 dinara sa posebnog namenskog računa –
    isplata direktnih davanja – COVID-19 i
    hh39.632,96 dinara sa tekućeg računa poslodavca.
    Prema našem mišljenju, ukoliko je poslo-
    davac martovsku zaradu isplatio zaposlenom
    iz svojih sredstava u aprilu, sredstva koja će
    mu, kao direktno davanje za zaposlenost, biti
    uplaćena početkom maja na poseban namenski
    račun koristi prilikom isplate naredne za-
    rade zaposlenom (aprilske).
    Potrebno je da se ovde skrene pažnja i na pore-
    ske olakšice za zapošljavanje novih lica i lica
    sa invaliditetom (članovi Zakona o porezu na do-
    hodak građana (ZPDG) od 21v do 21ž).
    Poslodavac (koji ispunjava uslove) ostvaruje
    pravo na fiskalne pogodnosti (odlaganje poreza
    i doprinosa) i pravo na direktna davanja na isti
    način za lica koja su zaposlena uz korišćenje
    olakšice, kao i za lica sa kojima je poslodavac
    radni odnos zaključio bez korišćenja olakšica
    iz ZPDG i Zakona o doprinosima.
    Pri tome treba imati u vidu da poslodavac koji
    koristi olakšice za zapošljavanje novih lica,
    saglasno zakonu kojim se uređuje porez na dohodak
    građana i zakonu kojim se uređuju doprinosi za
    obavezno socijalno osiguranje, pojedinačne po-
    reske prijave podnosi tako što u jednoj prijavi
    iskazuje podatke samo za lica za koja koristi jed-
    nu istu vrstu olakšice za zapošljavanje. Znači,
    poslodavac podnosi:
    hhonoliko posebnih pojedinačnih poreskih
    prijava koliko istovrsnih olakšica za zapo-
    šljavanje koristi,
    hhposebnu pojedinačnu poresku prijavu po osnovu
    prihoda iz radnog odnosa za lica za koja ne kori-
    sti olakšice za zapošljavanje i
    hhposebnu pojedinačnu poresku prijavu po osnovu
    prihoda van radnog odnosa.
    Kada su u pitanju olakšice za zapošljavanje u
    vezi sa kojima se vrši refundacija poslodavcu
    (članovi 21v i 21d ZPDG), poslodavac koji koristi
    fiskalne pogodnosti ne gubi pravo na refundaci-
    ju. Ipak, u tom slučaju može se postaviti pitanje
    da li će poslodavac ostvariti povraćaj poreza i
    doprinosa koje nije platio, već je odložio njihovo
    plaćanje na 24 meseca počev od 4. januara 2021. go-
    dine, o čemu svakako treba da se izjasne nadležni
    organi.
    2.3 Odlaganje plaćanja akontacija poreza
    na dobit do podnošenja konačne poreske
    prijave za 2020. godinu
    Što se tiče odlaganja plaćanja akontacija po-
    reza na dobit, pravnim licima može da se odloži
    dospelost za plaćanje akontacije poreza na dobit
    pravnih lica, i to akontacija za 2020. godinu koje
    dospevaju za plaćanje:
    ff15. aprila,
    ff15. maja i
    ff15. juna.
    Dospelost za plaćanje odlaže se do predaje ko-
    načne poreske prijave za porez na dobit pravnih
    lica za 2020. godinu, uz dodatnu pogodnost da se
    ove (odložene) akontacije plate u 24 mesečne rate
    bez plaćanja kamate. Dakle, podnošenjem PPP-PD,
    s tim što je kao dan plaćanja poreza i doprinosa na
    zarade označen 4. januar 2021. godine, pravno lice
    prihvatilo je i drugu fiskalnu pogodnost, a to je
    da odloži plaćanje akontacija poreza na dobit,
    koje dospevaju za plaćanje 15. 4, 15. 5. i 15. 6, do dana
    kada preda konačnu poresku prijavu za utvrđivanje
    poreza na dobit za 2020. godine. Ako pravno lice
    preda konačnu poresku prijavu za utvrđivanje po-
    reza na dobit za 2020. godinu, na primer, 10. maja
    2021. godine, na taj dan dospevaju za plaćanje sve
    tri odložene akontacije iz 2020. godine. Pored
    toga, pravno lice ima pravo da 10. maja 2021. godine
    plati dospele akontacije u najviše 24 jednake rate.
    Članom 5. Uredbe propisano je da će postupak
    i način odlaganja plaćanja dugovanog poreza i do-
    prinosa izbliže urediti ministar nadležan za
    poslove finansija. Znači, tim aktom će biti pro-
    pisano na koji način će se ostvarivati plaćanje
    na (najviše) 24 jednake mesečne rate bez kamate za
    akontacije poreza na dobit pravnih lica u visini
    akontacija poreza na dobit pravnih lica čija je
    dospelost za plaćanje odložena do predaje konačne
    poreske prijave za porez na dobit za 2020. godinu.
    Poreska prijava (redni broj 1.4. „Datum plaćanja”: 4. 1. 2021):
    3.6 3.7 3.8 3.8a 3.9 3.10 3.11 3.12 3.13 3.14 3.15 3.16
    101 00 0 31 176 176 97.532 81.232 8.123 97.532 24.871 10.046 731 0
    12 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    AKTUELNA TEMA
    U trenutku završetka ovog članka akt još nije ob-
    javljen, a odmah nakon objavljivanja biće dostupan
    na sajtu časopisa.
    Pri tome iznos odloženih akontacija poreza
    na dobit ne može da bude viši od iznosa konačne
    obaveze po osnovu poreza na dobit pravnih lica
    za 2020. godinu, odnosno za obveznike sa poslov-
    nom godinom različitom od kalendarske od iznosa
    konačne obaveze za poreski period koji započinje
    ili se završava u 2020. godini.
    Osim toga, pravno lice koje podnosi konačnu
    poresku prijavu za utvrđivanje poreza na dobit
    za 2019. godinu i kod koga se tom prijavom utvr-
    di razlika za plaćanje (konačna poreska obaveza
    veća je od akontacija koje su uplaćene u 2019. go-
    dini), u obavezi je da na dan podnošenja konačne
    poreske prijave za utvrđivanje poreza na dobit
    za 2019. godinu plati navedenu razliku. Dakle,
    ova razlika nije predmet odlaganja dospelosti
    za plaćanje kroz primenu fiskalnih pogodno-
    sti.
    3 Fiskalne pogodnosti za
    preduzetnike
    Fiskalne pogodnosti za preduzetnike defini-
    sane su u članovima 6, 7. i 8. Uredbe, a odnose se na:
    hhčlan 6 – preduzetnika i preduzetnika poljopri-
    vrednika koji se NISU opredelili za isplatu lič-
    ne zarade, kao i na preduzetnika drugo lice (dalje:
    preduzetnik koji ne isplaćuje ličnu zaradu);
    hhčlan 7 – preduzetnika i preduzetnika poljopri-
    vrednika koji su se OPREDELILI za isplatu lič-
    ne zarade (dalje: preduzetnik koji isplaćuje ličnu
    zaradu);
    hhčlan 8 – preduzetnika paušalca.
    Za sve preduzetnike (nabrojane iznad) koji
    imaju zaposlene radnike važe ista pravila za
    ostvarivanje prava na odlaganje poreza i dopri-
    nosa na zarade koja su opisana za pravna lica.
    3.1 Preduzetnik koji ne isplaćuje ličnu
    zaradu
    Preduzetniku koji ne isplaćuje ličnu zaradu
    može da se odloži dospelost za plaćanje akonta-
    cija poreza i doprinosa na prihod od samostalne
    delatnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine.
    Privredni subjekti u privatnom sektoru koji
    inače nemaju obavezu da podnose Obrazac PPP-
    PD, odnosno nemaju zaposlene, biće automatski
    prijavljeni na mere, bez pomenute procedure.
    Dakle, preduzetnik koji nije opredeljen za
    isplatu lične zarade, nema zaposlene i ne pod-
    nosi Obrazac PPP-PD, uz ispunjenje uslova
    propisanih Uredbom, ima pravo na odlaganje
    akontacije poreza i doprinosa koja dospeva 15.
    aprila, 15. maja i 15. juna 2020. godine za 2021.
    godinu, odnosno do datuma kada podnese konač-
    nu poresku prijavu za 2020. godinu, bez posebnog
    prijavljivanja.
    Način i postupak odlaganja plaćanja akontacija
    poreza i doprinosa na prihod od samostalne delat-
    nosti, čije je dospeće odloženo do dana podnoše-
    nja konačne poreske prijave za 2020. godinu, biće
    uređeni aktom koji donosi ministar finansija
    (propisano članom 6, a u vezi sa članom 5. Uredbe).
    U trenutku završetka ovog članka akt još nije ob-
    javljen, a odmah nakon objavljivanja biće dostupan
    na sajtu časopisa.
    3.2 Preduzetnik koji isplaćuje ličnu zaradu
    Preduzetnik koji isplaćuje ličnu zaradu
    može da odloži dospelost za plaćanje:
    hhporeza i doprinosa na ličnu zaradu:
    ffza mesec mart, april i maj 2020. godine, odno-
    sno po izboru poreskog obveznika,
    ffza mesec april, maj i jun 2020. godine za one po-
    reske obveznike koji su isplate lične zarade pre-
    duzetnika i preduzetnika poljoprivrednika za
    mesec mart 2020. godine delimično ili u celosti
    izvršili do 10. aprila 2020. godine;
    hhakontacija poreza na prihod od samostalne de-
    latnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine.
    Kao što je navedeno i u vezi sa pravnim
    licima, pogodnost odlaganja ne odnosi se na
    uplatu razlike poreza po konačnom obračunu
    za 2019. godinu (rok za predaju poreske prija-
    ve PPDG-1S za tu godinu istekao je 15. aprila
    2020).
    Preduzetnik koji isplaćuje ličnu zaradu „pri-
    javiće” se za prihvatanje korišćenja fiskalnih
    pogodnosti i direktnih davanja podnošenjem Ob-
    rasca PPP-PD sa označenim datumom plaćanja 4.
    1. 2021. godine, u skladu sa članom 11. stav 1. Ured-
    MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 13
    AKTUELNA TEMA
    be. I ovde skrećemo pažnju na to da je navedeni
    obrazac potrebno dostaviti do kraja aprila
    2020. godine da bi preduzetnik mogao da koristi
    fiskalne pogodnosti i direktna davanja za sva
    tri meseca.
    FDakle, preduzetnik koji je ličnu zaradu
    za mart isplatio do 10. aprila počeće da
    koristi fiskalne pogodnosti i direktna dava-
    nja (naravno uz ispunjavanje opisanih uslova) od
    obračunskog perioda za april 2020. godine, pa će
    prilikom podnošenja poreske prijave za april
    2020:
    ● u poreskoj prijavi u polju 1.4 „Datum plaćanja”
    upisati 4. 1. 2021. godine;
    ● poresku prijavu dostaviti do kraja aprila
    2020. godine kako bi ostvario pravo na kori-
    šćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih da-
    vanja za sva tri propisana meseca.
    Ako ima zaposlene, preduzetnik podnosi po-
    sebnu poresku prijavu PPP-PD za prihode po
    osnovu radnog odnosa, a posebnu po osnovu svoje
    lične zarade.
    Članom 5. Uredbe koja se primenjuje i na predu-
    zetnike propisano je da će postupak i način odla-
    ganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa bliže
    urediti ministar nadležan za poslove finansija.
    Znači, tim aktom biće propisano na koji će se na-
    čin ostvarivati plaćanje na (najviše) 24 jednake
    mesečne rate bez kamate:
    hhza porez i doprinose na ličnu zaradu preduzet-
    nika u visini obaveza čija je dospelost za plaćanje
    odložena do 4. januara 2021. godine i
    hhza akontacije poreza na prihode od samostalne
    delatnosti u visini akontacija čija je dospelost
    za plaćanje odložena do predaje konačne poreske
    prijave za 2020. godinu.
    U trenutku završetka ovog članka akt još nije
    objavljen, a odmah nakon objavljivanja biće dostu-
    pan na sajtu časopisa.
    3.3 Preduzetnik paušalac
    Preduzetnicima paušalcima odlaže se do-
    spelost za plaćanje obaveza po osnovu akontacija
    poreza i doprinosa na prihod od samostalne de-
    latnosti za mesec mart, april i maj 2020. godi-
    ne za 4. januar 2021. godine, kao i plaćanje ovih
    obaveza na 24 jednake mesečne rate, bez plaćanja
    kamate, za vreme trajanja odlaganja plaćanja dugo-
    vanog poreza.
    Privredni subjekti u privatnom sektoru koji
    inače nemaju obavezu da podnose Obrazac PPP-
    PD, odnosno nemaju zaposlene, biće automatski
    prijavljeni na mere, bez pomenute procedure.
    Dakle, preduzetnik paušalac koji nema za-
    poslene i ne podnosi Obrazac PPP-PD, uz is-
    punjenje uslova propisanih Uredbom, ima pravo
    na odlaganje akontacije poreza i doprinosa koje
    plaća po rešenju nadležnog organa, koja dospeva
    15. aprila, 15. maja i 15. juna 2020. godine, i to
    za 4. januar 2021. godine, bez posebnog prijavlji-
    vanja.
    Način i postupak odlaganja plaćanja akonta-
    cija poreza i doprinosa na prihod od samostalne
    delatnosti, čije je dospeće odloženo za 4. 1. 2021.
    godine, biće uređeni aktom koji donosi ministar
    finansija (propisano članom 8. Uredbe). U trenut-
    ku završetka ovog članka akt još nije objavljen, a
    odmah nakon objavljivanja biće dostupan na sajtu
    časopisa.
    Doprinosi čije je plaćanje odloženo u skladu
    sa Uredbom smatraju se plaćenim u svrhu ostvari-
    vanja prava po osnovu penzijskog i invalidskog
    osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvariva-
    nja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvariva-
    nja prava na finansijsku podršku porodici sa
    decom.
    4 Direktna davanja privrednim
    subjektima u privatnom sektoru
    4.1 Preduzetnici i mikro, mala i srednja
    pravna lica
    U skladu sa članom 9. Uredbe, preduzetnik, pre-
    duzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivred-
    nik, preduzetnik drugo lice i pravna lica koja
    su razvrstana kao mikro, mala i srednja u skladu
    sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo mogu da
    ostvare pravo na uplatu bespovratnih novčanih
    sredstava iz budžeta, i to:
    hhu maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao
    proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vre-
    menom za čije je zarade i naknade zarada podneo
    Obrazac PPP-PD za obračunski period mart
    2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto
    zarade za mart 2020. godine;
    hhu junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao
    proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vre-
    menom za čije je zarade i naknade zarada podneo
    14 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    AKTUELNA TEMA
    Obrazac PPP-PD za obračunski period april
    2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto
    zarade za mart 2020. godine;
    hhu julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao
    proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vre-
    menom za čije je zarade i naknade zarada podneo
    Obrazac PPP-PD za obračunski period maj
    2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto
    zarade za mart 2020. godine.
    FNapominjemo da se, u skladu sa članom
    19. Uredbe, razvrstavanje privrednih su-
    bjekata za potrebe primene ove uredbe vrši na
    osnovu finansijskih izveštaja za 2018. godinu,
    dok se lica osnovana tokom 2019. i 2020. godine
    smatraju malim pravnim licima.
    Broj zaposlenih kod preduzetnika, preduzet-
    nika paušalca, preduzetnika poljoprivrednika i
    preduzetnika drugog lica uvećava se za jedan, osim
    u slučaju kada preduzetnik, preduzetnik pauša-
    lac, preduzetnik poljoprivrednik ili predu-
    zetnik drugo lice imaju istovremeno i status
    zaposlenog ili korisnika penzije.
    Dakle, pravo na navedeni iznos direktnog
    davanja nema preduzetnik (za sebe) kada ima is-
    tovremeno i status zaposlenog ili korisnika
    penzije.
    Napomena: Iako preduzetnik koji istovreme-
    no ima i status zaposlenog ili korisnika penzije
    nema pravo na direktno davanje za sebe, on ima pra-
    vo na korišćenje fiskalnih pogodnosti u skladu
    sa Uredbom (odlaganje dospeća za plaćanje poreza i
    doprinosa na ličnu zaradu, akontacija poreza na
    prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za
    preduzetnike koji se nisu opredelili za isplatu
    lične zarade, odnosno za preduzetnike paušalce).
    Osim toga, broj zaposlenih uvećava se i za
    broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom,
    i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim
    radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uveća-
    va srazmerno ugovorenom procentu angažovanja
    zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu
    na puno radno vreme, što se utvrđuje na osnovu
    podataka iz Obrasca PPP-PD za odgovarajući ob-
    računski period.
    Broj zaposlenih umanjuje se za broj zaposlenih
    za koje isplata zarade, odnosno naknade zarade za
    obračunski period u celosti pada na teret drugih
    isplatilaca, pri čemu te isplate imaju oznaku vr-
    ste prihoda (OVP) od 204 do 211 u Pravilniku o
    poreskoj prijavi za porez po odbitku („Sl. glasnik
    RS”, br. 74/13, 118/13, 66/14, 71/14 – ispravka, 14/16,
    21/17, 20/18, 104/18 i 96/19). Znači, broj zaposlenih
    umanjuje se za ona lica koja primaju:
    hh204 – naknadu zarade za bolovanje preko tride-
    set dana za slučaj privremene sprečenosti za rad
    preko trideset dana, zbog bolesti ili povreda van
    rada, bolesti ili komplikacija u vezi sa održava-
    njem trudnoće, propisane mere obavezne izolacije,
    nege bolesnog člana uže porodice, izuzev deteta
    mlađeg od tri godine, kao i u slučaju određivanja
    za pratioca bolesnog lica;
    hh205 – naknadu zarade za bolovanje preko trideset
    dana za slučaj privremene sprečenosti za rad zbog
    davanja tkiva i organa i zbog nege bolesnog deteta
    do tri godine;
    hh206 – naknadu zarade za vreme porodiljskog odsu-
    stva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva
    sa rada radi posebne nege deteta, koja se isplaćuje
    u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci poro-
    dici sa decom („Sl. glasnik RS”, br. 16/02, 115/05,
    107/09 i 104/14 – US);
    hh207 – naknadu zarade invalida rada (invalid II
    kategorije) na teret Fonda PIO;
    hh208 – doprinose za zdravstvo za vreme neplaće-
    nog odsustva dok dete ne napuni tri godine života;
    hh209 – naknadu zarade za osiguranike iz člana 17.
    stav 1. tačka 15) Zakona o zdravstvenom osiguranju
    – lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju
    pravo na naknadu zarade zbog povrede na radu ili
    profesionalne bolesti, koja se isplaćuje iz sred-
    stava RFZO;
    hh210 – naknadu zarade invalidu III kategorije na
    teret Fonda PIO;
    hh211 – naknadu zarade za vreme porodiljskog odsu-
    stva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva
    sa rada radi posebne nege deteta, koja se isplaćuje
    u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci poro-
    dici sa decom („Sl. glasnik RS”, br. 113/17 i 50/18).
    Iako u Uredbi nije precizno navedeno, za ove
    vrste prihoda privredni subjekti nemaju ni pravo
    na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, pa nak-
    nade zarade sa navedenim oznakama vrste prihoda
    treba da se unose u posebne poreske prijave, a ne u
    poreske prijave u kojima se zahteva pravo na odla-
    ganje plaćanja poreza i doprinosa.
    Privredni subjekt NEMA pravo na direkt-
    no davanje za lica koja su kod njega angažovana
    MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 15
    AKTUELNA TEMA
    po ugovorima van radnog odnosa. Isto se od-
    nosi i na osnivača koji je radno angažovan u
    društvu, a u njemu nije u radnom odnosu (po tom
    osnovu privredni subjekt obračunava i plaća
    doprinose najmanje na najnižu osnovicu (obra-
    zac PP-ODO)). Međutim, privredni subjekt ima
    pravo na odlaganje poreza i doprinosa po osno-
    vu zarade, odnosno naknade zarade za osnivača
    koji je zasnovao radni odnos u svom privrednom
    društvu, uz ispunjenje uslova koji su propisani
    Uredbom, kao i za bilo koje drugo zaposleno lice
    sa punim ili nepunim radim vremenom.
    Dakle, iznos za uplatu direktnog davanja iz
    budžeta računa se kao [(broj zaposlenih sa punim
    radnim vremenom + 1 (kod preduzetnika) + broj za-
    poslenih sa nepunim radnim vremenom (srazmerno
    procentu angažovanja) – broj zaposlenih za koje je
    naknada zarade isplaćena po OVP od 204 do 211] ×
    30.367,04].
    Način korišćenja isplaćenih direktnih
    davanja
    Najvažnija odredba za tumačenje načina isplate
    direktnog davanja, koji nije preciziran Uredbom,
    jeste član 9. stav 1. Uredbe. U toj odredbi navedeno
    je kada i u kom iznosu privredni subjekt može da
    ostvari pravo na uplatu bespovratnih novčanih
    sredstava, ali se nigde ne govori o obavezi da se
    neka uplata veže za konkretnu zaradu, odnosno
    trenutak njene isplate zaposlenom. Na primer,
    iznos koji će država uplatiti u maju obračuna-
    va se kao proizvod broja zaposlenih iz Obrasca
    PPP-PD za mart i 30.367 dinara, ali to, kako smo
    razumeli, ne znači da konkretna uplata direktnog
    davanja treba da bude isplaćena zaposlenom isklju-
    čivo kao deo martovske zarade. Znači, poslodav-
    ci koji su u aprilu izvršili isplate zarada za
    mart, direktna davanja koja budu isplaćena na po-
    seban namenski račun u maju koriste pri isplati
    aprilskih zarada.
    Iako Uredbom nije precizirano, u odgovorima
    na pitanja u vezi sa primenom Uredbe ministar
    finansija izjavio je sledeće: „Direktna davanja
    koja su isplaćena na namenski račun moraju da se
    iskoriste za isplate zarada i naknade zarada u
    tom istom mesecu kada ih je država isplatila. S
    druge strane, Uredba ne reguliše visinu isplata
    zarada zaposlenih, a poslodavac odlučuje i o tome
    za platu iz kog meseca će biti iskorišćena ta
    sredstva.”
    Masa sredstava koja se dobijaju kao direktno da-
    vanje vezana je za ukupan broj zaposlenih, bez ime-
    novanja lica za koja su sredstva ostvarena. Znači,
    bitno je da se dobijena sredstva iskoriste isklju-
    čivo za zarade zaposlenih, nezavisno od toga da li
    je lice koje je bilo uključeno u broj zaposlenih u
    martu (na osnovu kog broja su uplaćena direktna
    davanja) ostalo zaposleno i u aprilu odnosno maju,
    kada se npr. isplaćuje aprilska zarada.
    Rezime 1: Privredni subjekt koji PPP-PD
    za mart podnosi nakon stupanja na snagu Ured-
    be (naravno do kraja aprila 2020. godine), u koju
    kao datum plaćanja unosi 4. 1. 2021, „prijavio”
    se za korišćenje odlaganja plaćanja poreza i
    doprinosa na zarade za mesec mart, april i maj
    i istovremeno se prijavio za direktna davanja
    u visini od 3 × 30.367 dinara po zaposlenom
    (što država uplaćuje na poseban namenski ra-
    čun u maju, junu i julu 2020. godine). Osim toga,
    ako martovske neto zarade isplati u celosti sa
    redovnog poslovnog računa u aprilu, iznos di-
    rektnog davanja koji primi u maju za zaposlene
    koristiće pri isplati njihove neto zarade za
    april (30.367 dinara isplatiće sa posebnog na-
    menskog računa, a ostatak do punog iznosa neto
    zarade za april sa redovnog poslovnog računa).
    Rezime 2: Privredni subjekt koji je isplatio
    martovske zarade pre 10. 4. 2020. godine do kra-
    ja aprila podnosi PPP-PD za april, u koju kao
    datum plaćanja unosi 4. 1. 2021, čime se „prija-
    vio” za korišćenje odlaganja plaćanja poreza i
    doprinosa na zarade za mesec april, maj i jun i
    istovremeno se prijavio za direktna davanja u
    visini od 3 × 30.367 dinara po zaposlenom (što
    država uplaćuje na poseban namenski račun u
    maju, junu i julu 2020. godine). Kada bude u maju
    isplaćivao aprilsku zaradu, zaposlenima će
    isplatiti 30.367 dinara sa posebnog namenskog
    računa, a ostatak do punog iznosa neto zarade za
    april sa redovnog poslovnog računa.
    Primer: Isplata direktnog davanja za
    zaposlenog
    Poslodavac je martovsku zaradu isplatio pre
    10. aprila 2020. godine. Ispunjava uslove za kori-
    šćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih dava-
    nja za zaposlenog. Neto zarada zaposlenog iznosi
    60.000 dinara. Obračun zarade:
    16 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    AKTUELNA TEMA
    Red. br. OPIS Iznos
    1. Neto zarada 60.000,00
    2. Neoporezivi iznos 16.300,00
    3. Bruto zarada 83.266,76
    4. Osnovica za porez (red. br. 3 – red. br. 2) 66.966,76
    5. Porez na zarade (red. br. 4 x 10%) 6.696,68
    6. Osnovica za plaćanje doprinosa (red. br. 3) 83.266,76
    7. Doprinosi na teret zaposlenog – zbirna stopa (red. br. 6 x 19,9%) 16.570,09
    7.1. Doprinos za PIO (red. br. 6 x 14%) 11.657,35
    7.2. Doprinos za zdravstvo (red. br. 6 x 5,15%) 4.288,24
    7.3. Doprinos za nezaposlenost (red. br. 6 x 0,75%) 624,50
    8. Neto za isplatu (red. br. 3 – red. br. 5. – red. br. 7) 60.000,00
    9. Doprinosi na teret poslodavca – zbirna stopa (red. br. 6 x 16,65%) 13.863,92
    9.1. Doprinos za PIO (red. br. 6 x 11,5%) 9.575,68
    9.2. Doprinos za zdravstvo (red. br. 6 x 5,15%) 4.288,24
    10. Ukupan trošak poslodavca (red. br. 3 + red. br. 9) 97.130,68
    Obračunata
    zarada za
    mesec:
    Datum isplate
    neto zarade Datum podnošenja PPP-PD Način isplate
    Direktno davanje
    za zaposlenog
    uplaćeno u:
    Mart 5. 4. 2020. 5. 4. 2020.
    Polje 1.4: 5. 4. 2020.
    Neto zarada, porez i doprinosi isplaćeni sa redovnog računa maju 2020.
    April 10. 5. 2020. 30. 4. 2020.
    Polje 1.4: 4.1.2021.
    Sa redovnog računa isplaćuje neto 29.632,96.
    Sa posebnog namenskog računa isplaćuje 30.367,04 dinara.
    junu 2020.
    Maj 10. 6. 2020. 10. 6. 2020.
    Polje 1.4: 4. 1. 2021.
    Sa redovnog računa isplaćuje neto 29.632,96.
    Sa posebnog namenskog računa isplaćuje 30.367,04 dinara.
    julu 2020.
    Jun 10. 7. 2020. 10. 7. 2020.
    Polje 1.4: 4. 1. 2021.
    Sa redovnog računa isplaćuje neto 29.632,96.
    Sa posebnog namenskog računa isplaćuje 30.367,04 dinara.
    –
    Jul 10. 8. 2020. 10. 8. 2020.
    Polje 1.4: 10. 8. 2020.
    Sa redovnog računa isplaćuje neto 60.000 dinara i plaća porez
    i doprinose (6.696,68 + 16.570,09 + 13.863,92)
    –
    4.2 Neke napomene u vezi sa isplatom
    minimalne zarade
    Ako poslodavac u aprilu 2020. isplaćuje mini-
    malnu zaradu za mart 2020. godine, isplatiće važe-
    ću minimalnu cenu rada po času u visini 172,54
    dinara i obračunati broj časova za mesec za koji
    vrši isplatu, dakle za mart.
    Pošto mart 2020. godine ima 22 radna dana (31
    dan minus 4 subote i minus 5 nedelja), mesečna neto
    minimalna zarada za mart 2020. godine iznosi:
    Mesec Broj časova rada Po času – neto Ukupno mesečno – neto
    1 2 3 4 (2 x 3)
    Mart 2020. 176 172,54 din. 30.367,04 din.
    Ako poslodavac primi ovaj iznos na ime mi-
    nimalne zarade i želi zaposlenima da isplati
    samo taj iznos minimalne zarade (za mart na pri-
    mer), smatramo da mora da donese odluku o ispla-
    ti minimalne zarade jer njegovi zaposleni imaju
    ugovore o radu u kojima su utvrđene zarade veće od
    minimalne, pa je ova isplata minimalnih zarada
    prelazak na novi režim isplate.
    Prema stavu 3. člana 111. Zakona o radu, opštim
    aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se ra-
    zlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne
    zarade. Na osnovu ove zakonske odredbe poslodav-
    ci opštim aktom, odnosno ugovorom o radu mogu
    da utvrde razloge za donošenje odluke o uvođenju
    minimalne zarade. Kada nastanu razlozi navedeni
    u opštem aktu, odnosno ugovoru o radu, posloda-
    vac može da donese odluku o uvođenju minimalne
    zarade. To znači da minimalna zarada može da se
    uvede odlukom poslodavca, bez obaveze zaključiva-
    nja aneksa ugovora o radu, tako da se ona direktno
    primenjuje na sve zaposlene.
    U nastavku se daje primer odluke o uvođenju
    minimalne zarade kod poslodavca.
    ODGOVARAMO NA PITANJA PRETPLATNIKA!
    Postavite nam pitanje putem obrasca na stranici
    poslovnisavetnik.net
    MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 17
    AKTUELNA TEMA
    Na osnovu čl. 111. i 192. Zakona o radu (dalje: Zakon) i člana __ Pravilnika o radu donosim
    ODLUKU O ISPLATI MINIMALNE ZARADE
    1. Uvodi se isplata minimalne zarade za sve zaposlene kod poslodavca ____________ počev od 1.
    marta 2020. godine, a najduže šest meseci od dana donošenja ove odluke.
    2. Minimalna zarada uvodi se u skladu sa razlozima navedenim u čl. __ Pravilnika o radu, zbog
    teškoća u poslovanju i nedostatka sredstava za isplatu zarade u punom iznosu.
    3. Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osno-
    vu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata, standardnog radnog
    učinka i vremena provedenog na radu.
    4. Minimalna cena rada za isplatu po ovoj odluci za 2020. godinu iznosi 172,54 dinara po radnom
    času, koja je u primeni do 31. decembra 2020. godine.
    5. Zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na uvećanu zaradu (za minuli rad, za rad
    noću, za prekovremeni rad i rad na praznik), na naknadu troškova za ishranu u toku rada i druga
    primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa Zakonom. Osnovica za obračun uvećane zarade je mi-
    nimalna zarada zaposlenog.
    6. Ova odluka objavljuje se na oglasnoj tabli poslodavca, a stupa na snagu osmog dana od dana obja-
    vljivanja.
    Obrazloženje
    Odredbama člana ___ Pravilnika o radu kod poslodavca ____________ utvrđeni su razlozi za
    uvođenje isplate minimalne zarade zaposlenima (razlozi: _____ ). Zbog poremećaja na tržištu,
    i pored svih preduzetih internih poslovnih mera, nije moglo da se izbegne umanjenje prihoda i
    negativno poslovanje zbog ____________ (navesti razloge i preduzete mere). Iz navedenog razloga
    doneta je Odluka kao u dispozitivu.
    Datum ____________ Direktor
    Prilikom isplate minimalne zarade za mart
    2020. godine u aprilu 2020. godine poslodavci
    treba da imaju u vidu da:
    1) minimalna neto zarada za mart iznosi 30.367,04
    dinara za puno radno vreme;
    2) primenjuje se najniža mesečna osnovica za ob-
    račun doprinosa za socijalno osiguranje, koja za
    2020. godinu iznosi (bruto) 25.801,00 dinar;
    3) na isplatu minimalne zarade za mart u aprilu
    2020. godine primenjuje se poresko umanjenje od
    16.300,00 dinara za puno radno vreme zaposlenog i
    poreska stopa od 10%;
    4) najniža (bruto) mesečna osnovica za obračun
    doprinosa za socijalno osiguranje od 25.801,00
    dinar manja je od bruto minimalne zarade (koja iz-
    nosi 40.994,35 dinara), dobijene primenom formu-
    le za prevođenje neto iznosa u bruto, koja za mart
    mesec glasi: Bruto = ((Neto – 1.630,00) : 0,701).
    To praktično znači da bi poslodavac, ako is-
    plaćuje samo iznos minimalne zarade bez oba-
    veznih uvećanja za minuli rad i topli obrok, a
    eventualno i regres, doprinose za socijalno osi-
    guranje obračunavao na iznos pomenute minimalne
    zarade. Treba, međutim, podsetiti na to da je ob-
    račun minulog rada, toplog obroka i regresa za-
    konska obaveza poslodavaca na svaku obračunatu
    zaradu, pa i na minimalnu, zbog čega svaku isplatu
    minimalne zarade treba posmatrati s tim ispla-
    tama koje su obavezne za poslodavce, odnosno na
    koje zaposleni po zakonu ima pravo.
    Konkretno, prilikom obračuna minimalne
    zarade za mart 2020. godine zaposlenom s pravom
    18 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    AKTUELNA TEMA
    na minuli rad od 4% i toplim obrokom od 1.000,00
    dinara neto mesečno postupak je sledeći:
    Red.
    br. Pozicija Iznos
    1. Najniža mesečna osnovica doprinosa – bruto 25.801,00
    2. Neto minimalna zarada (za 176 časova rada u
    martu 2020) 30.367,04
    3. Minuli rad (4% na red. br. 2) 1.214,68
    4. Topli obrok 1.000,00
    5. Ukupna neto zarada
    (red. br. 2 + red. br. 3 + red. br. 4) 32.581,72
    6. Bruto zarada (32.581,72 – 1.630,00) : 0,701 44.153,67
    7. Osnovica za obračun svih doprinosa
    (veći iznos sa red. br. 1 ili 6) 44.153,67
    Prema tome, može se reći da je minimalna za-
    rada garantovano jednaka u neto iznosu svima, ali
    se u konačnom obračunava u bruto iznosu, i to tako
    da se nakon odbijanja pripadajućih poreza i dopri-
    nosa na teret zaposlenog (iz bruto zarade) utvrdi
    neto minimalna zarada za isplatu. Istovremeno,
    na red. br. 7 prikazana je bruto minimalna zarada
    na koju poslodavac obračunava porez i doprino-
    se, koje sada ne uplaćuje, nego prijavljuje za 2021.
    godinu.
    Ako poslodavac isplaćuje minimalne zarade
    po odluci o uvođenju minimalne zarade, ne dugu-
    je zaposlenima ostatak zarade do pune zarade iz
    njihovog ugovora o radu.
    Ovde je prikazan obračun za zaposlenog koji
    ima pun fond časova rada. Pri „trebovanju” para
    za minimalne zarade (za martovsku isplatu na pri-
    mer) poslodavac množi broj zaposlenih sa punim
    radnim vremenom i iznos osnovne minimalne neto
    zarade za mart 2020. godine od 30.367,04 dinara.
    Ako ima zaposlenog koji nema puno radno vreme
    u martu (vratio se sa dužeg bolovanja koje plaća
    RFZO ili sa porodiljskog), pa u navedenom mese-
    cu ima 80 časova rada, on se u zahtevu poslodavca
    iskazuje kao (80 : 176) 0,4545 radnika i sa tim koe-
    ficijentom množi se martovska neto minimalna
    zarada. Praktično, za mart će ovaj zaposleni od
    poslodavca – države dobiti minimalnu zaradu za
    80 časova rada, dok će za ostatak meseca primiti
    novac od „spoljnog” isplatioca.
    U drugoj situaciji moguće je da poslodavac
    državni minimalac doda na svoja sredstva kako
    bi zaposlenima isplatio pune zarade u skladu sa
    svojim opštim aktom. Smatramo da u tom slučaju
    poslodavac ne mora da menja svoj akt jer isplaću-
    je ugovorene zarade. Znači, ako je osnovna zarada
    zaposlenog po ugovoru o radu neto 80.000 dinara,
    minuli rad 8.000 dinara i topli obrok 3.000 di-
    nara (nema drugih ostvarenih dodataka na zaradu),
    obračunata zarada zaposlenog iznosi 91.000 dina-
    ra neto. Od toga:
    hhposlodavac dobija od države 30.367,04 dinara
    neto za puno radno vreme,
    hhiz svojih sredstava namiruje (91.000 – 30.367,04)
    60.632,96 dinara.
    Ukupnu neto zaradu poslodavac u obračunu
    brutira i nastavlja dalji obračun.
    Moguća je još jedna situacija – da se posloda-
    vac prijavi za direktno davanje od države, a da sa
    zaposlenima (sindikat ili odluka organa) utvrdi
    da će se razlika do punih zarada isplatiti kada se
    za to steknu finansijske mogućnosti.
    Takođe je bitno napomenuti da se sredstva u vi-
    sini minimalnih zarada (iz direktnih davanja)
    mogu trebovati i za zaposlene koji se trenutno
    nalaze na odsustvima, posebno za one koji su na od-
    sustvu po čl. 116. i 117. Zakona o radu.
    4.3 Velika pravna lica
    U skladu sa članom 10. Uredbe pravno lice koje
    je razvrstano kao veliko pravno lice (dalje: ve-
    liko pravno lice), u skladu sa zakonom kojim se
    uređuje računovodstvo, može da ostvari pravo na
    uplatu bespovratnih novčanih sredstava u iznosu
    koji se dobija kao proizvod iznosa 50% od osnov-
    ne minimalne neto zarade za mart 2020. godine i
    zbira broja:
    hhzaposlenih sa punim radnim vremenom za koje je
    doneto rešenje o prekidu rada počev od 15. mar-
    ta 2020. godine u skladu sa članom 116. Zakona o
    radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13,
    75/14, 13/17 – US, 113/17 i 95/18 – dalje: Zakon o
    radu) i za koje je poslodavac – veliko pravno lice
    podneo Obrazac PPP-PD i
    hhzaposlenih sa punim radnim vremenom koji-
    ma je doneto rešenje o prekidu rada počev od 15.
    marta 2020. godine u skladu sa članom 117. Zako-
    na o radu, po osnovu rešenja nadležnog državnog
    organa donetog u vezi sa bolešću COVID-19, pri
    čemu je za njih i poslodavac – veliko pravno lice
    podneo Obrazac PPP-PD.
    Dakle, veliko pravno lice nema mogućnost da
    se prijavi za direktno davanje za sve zaposlene,
    nego samo za one koji su odsutni sa rada po done-
    tom rešenju, u skladu sa članovima 116. i 117.
    Zakona o radu.
    MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 19
    AKTUELNA TEMA
    Napominjemo da je Ministarstvo zdravlja obja-
    vilo forme zahteva za izdavanje potvrde o izola-
    ciji, i to za:
    hhputnika u međunarodnom saobraćaju kome je
    određena hitna mera stavljanja pod zdravstveni
    nadzor na akutno respiratorno oboljenje izazvano
    novim virusom korona SARS-CoV-2 u trajanju od
    14/28 dana (izolacija u kućnim uslovima) i
    hhlice iz kontakta u Republici Srbiji kome je
    određena hitna mera stavljanja pod zdravstveni
    nadzor na akutno respiratorno oboljenje izazvano
    novim virusom korona SARS-CoV-2 u trajanju od
    14/28 dana (izolacija u kućnim uslovima).
    Obrasce je moguće preuzeti na linku: https://
    www.zdravlje.gov.rs/tekst/346871/covid-19.php.
    Popunjeni obrazac zahteva podnosilac dostavlja
    putem imejl-adrese: potvrda.covid19@zdravlje.gov.
    rs. Dobijenu potvrdu zaposleni treba da dostavi
    poslodavcu radi ostvarivanja prava na naknadu
    zarade.
    Broj zaposlenih uvećava se i za broj zaposlenih
    sa nepunim radnim vremenom za koje je doneto re-
    šenje o prekidu rada, i to tako što se za svakog
    zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan
    broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom
    procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim rad-
    nim vremenom u odnosu na puno radno vreme, što
    se utvrđuje na osnovu podataka iz PPP-PD za od-
    govarajući obračunski period.
    Bespovratna novčana sredstava isplaćuju se:
    hhu maju 2020. godine u iznosu proizvoda 50% od
    osnovne minimalne neto zarada za mart 2020. go-
    dine i broja zaposlenih iz stava 1. ovog člana, uve-
    ćanog u skladu sa stavom 2. ovog člana, za čije je
    naknade zarada poslodavac – veliko pravno lice
    podneo Obrazac PPP-PD za mart 2020. godine;
    hhu junu 2020. godine u iznosu proizvoda 50% od
    osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. go-
    dine i broja zaposlenih iz stava 1. ovog člana, uve-
    ćanog u skladu sa stavom 2. ovog člana, za čije je
    naknade zarada poslodavac – veliko pravno lice
    podneo Obrazac PPP-PD za april 2020. godine;
    hhu julu 2020. godine u iznosu proizvoda 50% od
    osnovne minimalne neto zarada za mart 2020. i
    broja zaposlenih iz stava 1. ovog člana, uvećanog
    u skladu sa stavom 2. ovog člana, za čije je naknade
    zarada poslodavac – veliko pravno lice podneo
    Obrazac PPP-PD za maj 2020. godine.
    Veliko pravno lice dostavlja nadležnoj orga-
    nizacionoj jedinici Poreske uprave i nadležnoj
    organizacionoj jedinici Uprave za trezor u pa-
    pirnom obliku spisak lica zaposlenih sa punim
    radnim vremenom i zaposlenih sa nepunim rad-
    nim vremenom za koje je doneto rešenje o preki-
    du rada u skladu sa članovima 116. i 117. Zakona
    o radu, i to najkasnije do 20. u mesecu za isplatu
    bespovratnih sredstava koja se vrši u sledećem
    mesecu.
    Pravilnik o sadržini obrasca u kome se is-
    kazuju podaci o licima za koja veliko pravno
    lice ostvaruje pravo na uplatu bespovratnih
    novčanih sredstava objavljen je 15. aprila 2020.
    godine („Sl. glasnik RS” br. 54/2020).
    5 Prihvatanje korišćenja paketa mera
    Članom 11. Uredbe propisan je način na koji se
    privredni subjekti „prijavljuju” za prihvatanje i
    korišćenje mera.
    FPrivredni subjekti u privatnom sek-
    toru prihvataju korišćenje fiskalnih
    pogodnosti i direktnih davanja propisanih
    ovom uredbom podnošenjem Obrasca PPP-PD,
    sa označenim datumom plaćanja 4. januar 2021.
    godine.
    Osim toga, ovi privredni subjekti mogu da
    koriste fiskalne pogodnosti i direktna dava-
    nja propisana ovom uredbom:
    ● za sva tri meseca ukoliko Obrazac PPP-PD
    iz stava 1. ovog člana dostave do kraja aprila
    2020. godine;
    ● za dva meseca ukoliko prvi put Obrazac PPP-
    PD iz stava 1. ovog člana dostave do kraja maja
    2020. godine i
    ● za jedan mesec ukoliko prvi put Obrazac
    PPP-PD iz stava 1. ovog člana dostave do kraja
    juna 2020. godine.
    Privredni subjekti u privatnom sektoru koji
    ne podnose Obrazac PPP-PD, odnosno nemaju za-
    poslene i nisu preduzetnici, odnosno preduzet-
    nici poljoprivrednici koji su se opredelili za
    isplatu lične zarade, fiskalne pogodnosti i
    direktna davanja koriste u skladu sa odredbama
    Uredbe.
    Polazeći od odredbi člana 13. stav 1. Ured-
    be, kojima je propisano da se isplata direktnih
    davanja vrši na osnovu dostavljenih podataka
    od strane Poreske uprave, može se zaključiti
    da preduzetnici koji se nisu odlučili za is-
    20 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    AKTUELNA TEMA
    platu lične zarade i preduzetnici paušalci
    koji ne podnose PPP-PD direktna davanja za
    sebe ostvaruju po automatizmu, na osnovu po-
    dataka koje Upravi za trezor dostavi Poreska
    uprava.
    Postavlja se pitanje da li privredni subjekti
    mogu da se opredele samo za jednu meru, na primer
    da koriste direktno davanje, ali da ne odlažu
    plaćanje poreza i doprinosa na zarade. Popunja-
    vanjem obrasca PPP-PD (sa datumom plaćanja 4.
    1. 2021. godine) privredni subjekt prihvata obe
    mere istovremeno, jer su mere osmišljene kao ce-
    lina. Međutim, ne postoji smetnja da se izvrši
    plaćanje obaveza koje su odložene i pre roka nji-
    hovog dospeća, a da se time ne gubi pravo na kori-
    šćenje direktnih davanja, što je nezvaničan stav
    Ministarstva finansija, objavljen kroz izjave za
    medije i odgovore na pitanja u vezi sa primenom
    Uredbe.
    6 Gubitak prava na korišćenje mera
    Članom 12. Uredbe propisane su okolnosti
    usled kojih privredni subjekat u privatnom sekto-
    ru gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodno-
    sti i direktnih davanja. Dakle, privredni subjekat
    u privatnom sektoru gubi navedena prava, propi-
    sana ovom uredbom, ukoliko u periodu od 15. mar-
    ta 2020. godine, pa do isteka roka od tri meseca
    od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i
    10. Uredbe smanji broj zaposlenih za više od 10%,
    ne računajući zaposlene koji su sa privrednim
    subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor
    o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. go-
    dine za period koji se završava u periodu od 15.
    marta 2020. godine do isteka roka od tri meseca
    od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i
    10. Uredbe.
    Ispunjenost uslova za gubitak prava na kori-
    šćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih dava-
    nja propisanih ovom uredbom proverava se svakog
    poslednjeg dana u mesecu počev od meseca aprila
    2020. godine, zaključno sa 31. oktobrom 2020. go-
    dine, s tim da ispunjenost uslova za gubitak na-
    vedenih prava može da se kontroliše i nakon 31.
    oktobra 2020. godine, u rokovima za zastarelost
    prava na utvrđivanje i naplatu poreza i spored-
    nih poreskih davanja, i to propisanim zakonom
    kojim se uređuju poreski postupak i poreska ad-
    ministracija.
    Dakle, za gubitak prava na korišćenje fi-
    skalnih pogodnosti i direktnih davanja nije
    važan broj zaposlenih u toku meseca, nego na
    poslednji dan svakog meseca, počev od aprila
    2020. godine, zaključno sa 31. oktobrom 2020.
    godine.
    Znači, privredni subjekt koji je prihvatio ko-
    rišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih dava-
    nja (jer je ispunjavao uslove i podneo PPP-PD do
    kraja aprila 2020, sa datumom plaćanja 4. 1. 2021.
    godine) na svaki poslednji dan u mesecu (do 31. 10.
    2020. godine) mora da održi broj zaposlenih na
    propisanom nivou u odnosu na broj zaposlenih
    na 15. mart 2020. godine, kako ne bi izgubio pravo
    na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direkt-
    nih davanja.
    FPrivredni subjekti koji izgube pravo
    na korišćenje fiskalnih pogodnosti i
    direktnih davanja propisanih ovom uredbom
    dužni su da:
    ● plate sve obaveze za koje im je odobreno odla-
    ganje plaćanja, zajedno sa pripadajućom kamatom
    obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun
    kamate za kašnjenje u isplati poreskih obave-
    za, koja se računa počev od dana kada su navedene
    obaveze dospele za plaćanje u skladu sa zakonima
    kojima se uređuje plaćanje odgovarajuće obaveze,
    najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka
    prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i
    direktnih davanja;
    ● izvrše povraćaj direktnih davanja, sa kama-
    tom obračunatom po stopi po kojoj se vrši ob-
    račun kamate za kašnjenje u isplati poreskih
    obaveza, i to počev od dana kada su im isplaćena
    pojedinačna direktna davanja, najkasnije u roku
    od pet dana od dana prestanka prava na korišće-
    nje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.
    Primer: Privredni subjekt u toku korišćenja
    fiskalnih pogodnosti i direktne pomoći
    prestane da ispunjava uslove za to
    Poslodavac je 15. marta imao 10 zaposlenih, pri
    čemu je 1. aprila jedan zaposleni otišao u penziju.
    Znači, 10. aprila taj poslodavac ima 9 zaposlenih,
    što znači da je smanjio broj zaposlenih u periodu
    od 15. marta do 10. aprila za 10%, pa ima pravo na
    korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih
    davanja.
    MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 21
    AKTUELNA TEMA
    Poslodavac je počeo sa korišćenjem fiskalnih
    pogodnosti na sledeći način: pošto je martovsku
    zaradu isplatio do 10. aprila, do kraja aprila
    (kako je naloženo članom 11. Uredbe) podneo je po-
    resku prijavu PPP-PD za isplatu aprilske zarade,
    pri čemu je u polje 1.4 „Datum plaćanja” uneo datum
    4. 1. 2021. godine. Time je prihvatio korišćenje
    fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.
    Na osnovu martovske PP-PPD (kako je propisa-
    no u članu 9. Uredbe) Poreska uprava je (u skladu sa
    članom 13. stav 1. Uredbe) dostavila Ministarstvu
    finansija podatak o broju zaposlenih (10 po mar-
    tovskoj prijavi), pa je Ministarstvo u maju (npr.
    10. maja) na poseban račun poslodavca uplatilo 10
    × 30.367,04 dinara = 303.670,40 dinara.
    Poslodavac 12. maja isplaćuje aprilske zarade
    (za 9 zaposlenih). Svakome će 30.367,04 dinara pre-
    neti sa namenskog računa, a onaj iznos koji pripada
    po martovskoj prijavi pomenutom penzionisanom
    zaposlenom ne sme da koristi (jer nema osnova da
    ga prenese na tekući račun lica za koje je dobilo
    novac). Taj iznos banka će preneti sa namenskog
    računa poslodavca nazad na račun Uprave za tre-
    zor (nakon zatvaranja posebnog namenskog računa
    privrednog subjekta). Međutim, jedan zaposleni
    30. maja daje otkaz.
    Ako poslodavac ne zaposli nikog drugog, sma-
    njio je broj zaposlenih na 8 (sa 10) i time gubi
    pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i di-
    rektnih davanja iz budžeta, što znači da:
    hhplaća porez i doprinose za aprilske zarade i
    obračunava zateznu kamatu od 12. do 30. maja (menja
    poresku prijavu);
    hhvraća 303.670,40 dinara, od čega za 9 × 30.367,04
    dinara (jer jedan minimalac nije ni koristio od-
    nosno isplatio) plaća kamatu za period od 12. do
    30. maja.
    7 Isplata direktnih davanja
    privrednim subjektima u privatnom
    sektoru
    Članom 13. Uredbe propisano je da se ispla-
    ta direktnih davanja privrednim subjektima u
    privatnom sektoru koji, u skladu sa članom 11.
    ove uredbe, prihvate direktna davanja utvrđena
    ovom uredbom vrši sa posebnog namenskog računa
    otvorenog za tu namenu u Ministarstvu finansi-
    ja – Uprava za trezor (dalje: Uprava za trezor), na
    osnovu dostavljenih podataka u elektronskom
    obliku od Ministarstva finansija – Poreske
    uprave (dalje: Poreska uprava) za isplatu po pri-
    vrednim subjektima iz čl. 9. i 10. Uredbe.
    Dakle, privredni subjekti koji podnose
    poreske prijave na obrascu PPP-PD, unosom
    datuma plaćanja 4. 1. 2021. godine prihvataju
    direktna davanja. Pri tome, ako ovu poresku
    prijavu prvi put podnesu do kraja aprila 2020.
    godine, mogu da koriste davanja za sva tri meseca,
    ukoliko je prvi put podnesu do kraja maja 2020.
    godine, mogu da koriste davanja za dva meseca, a
    ukoliko je prvi put podnesu do kraja juna 2020.
    godine, mogu da koriste davanja za jedan mesec.
    S druge strane, s obzirom na to da je članom
    11. Uredbe za preduzetnike koji se nisu oprede-
    lili za isplatu lične zarade i preduzetnike
    paušalce (oni ne podnose Obrazac PPP-PD)
    propisano samo da „pravo na direktna davanja
    koriste u skladu sa odredbama ove uredbe”, znači
    da će oni pravo na direktno davanje ostvariva-
    ti po automatizmu, primenom člana 13. stav 1.
    Uredbe.
    Radi isplate direktnih davanja privrednom
    subjektu otvara se poseban namenski račun – Is-
    plata direktnih davanja – COVID-19 u banci
    koja u momentu stupanja na snagu ove uredbe vodi
    tekući račun privrednog subjekta. Privredni
    subjekti koji u momentu stupanja na snagu Ured-
    be imaju otvorene tekuće račune u više banaka
    dužni su da najkasnije 25. aprila 2020. godine,
    putem elektronskih servisa Poreske uprave,
    dostave podatak o nazivu banke u kojoj će biti
    otvoren poseban račun iz tog stava.
    FNa portalu ePorezi postavljena je nova
    prijava IPB – Izbor poslovne banke, pu-
    tem koje privredni subjekt koji ima otvorene
    tekuće račune u više banaka treba da izabere
    banku u kojoj će biti otvoren poseban račun.
    Privredni subjekt koji na dan 10. aprila
    2020. godine ima otvoren tekući račun samo u
    jednoj banci nije dužan da putem aplikacije
    ePorezi dostavi podatke o nazivu banke u kojoj
    će biti otvoren poseban račun (podrazumeva
    se da će isplata direktnog davanja biti izvrše-
    na na namenski račun koji će biti otvoren u toj
    banci).
    Poreska uprava preko Uprave za trezor dosta-
    vlja Narodnoj banci Srbije podatke u elektronskom
    22 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    AKTUELNA TEMA
    obliku, na osnovu kojih banka otvara privrednom
    subjektu poseban namenski račun Isplata direkt-
    nih davanja – COVID-19. Banka je dužna da otvori
    taj račun u roku koji utvrdi Narodna banka Sr-
    bije pri dostavljanju ovih podataka, koji ne može
    da bude duži od sedam dana od dana kada su banci
    dostavljeni pomenuti podaci, a najkasnije do 30.
    aprila 2020. godine.
    Otvaranjem posebnog računa ne stiče se pravo
    na direktna davanja, već se ostvaruje pravo na is-
    platu sredstava na taj račun po osnovu direktnih
    davanja, ako su ispunjeni uslovi iz čl. od 9. do 12.
    Uredbe.
    Sredstvima na posebnom namenskom računu
    raspolažu lica čiji su potpisi deponovani radi
    raspolaganja sredstvima s tekućeg računa iz tog
    stava, odnosno lica koja na osnovu drugog doku-
    menta imaju ovlašćenje za raspolaganje sredstvi-
    ma na pomenutom tekućem računu. Banka je dužna
    da pri dostavljanju podataka o posebnom računu
    u Jedinstveni registar tekućih i drugih raču-
    na pravnih i fizičkih lica, koji vodi Narodna
    banka Srbije (dalje: Jedinstveni registar računa),
    dostavi Narodnoj banci Srbije, u skladu sa odlu-
    kom Narodne banke Srbije kojom se uređuju bliži
    uslovi i način vođenja tog registra, i podatak o
    tome da je u pitanju poseban račun koji je otvoren
    radi isplate direktnih davanja u skladu sa ovom
    uredbom.
    Odredbe okvirnog ugovora kojima se uređuju
    uslovi za otvaranje, vođenje i gašenje tekućeg ra-
    čuna (posebnog namenskog računa) i izvršavanje
    platnih transakcija sa tog računa shodno se pri-
    menjuju na poseban račun iz datog stava. Izuzetno,
    za otvaranje i vođenje posebnih namenskih računa,
    kao i za izvršenje platnih transakcija i pruža-
    nje drugih usluga u vezi s tim računima, Uprava za
    trezor i banka ne mogu da naplate naknadu niti
    druge troškove. Narodna banka Srbije ne napla-
    ćuje Upravi za trezor i banci naknade niti druge
    troškove za izvršenje platnih transakcija u vezi
    s pomenutim računima u platnim sistemima čiji
    je operator.
    Uprava za trezor na dnevnom nivou preuzima
    od Narodne banke Srbije podatke u elektronskom
    obliku o posebnim računima koji se vode u Je-
    dinstvenom registru računa. Na osnovu podataka
    dostavljenih u elektronskom obliku od Poreske
    uprave Uprava za trezor obaveštava nadležno
    ministarstvo o iznosu potrebnih sredstava za is-
    platu direktnih davanja privrednim subjektima,
    nakon čega nadležno ministarstvo vrši prenos
    sredstava na poseban namenski račun otvoren u
    Upravi za trezor. Po prenosu novčanih sredstava
    od nadležnog ministarstva Uprava za trezor vrši
    prenos sredstava privrednim subjektima koji su
    prihvatili direktna davanja (na osnovu podataka
    dostavljenih od Poreske uprave) na posebne namen-
    ske račune privrednih subjekata.
    Sredstva na posebnom računu privrednog su-
    bjekta koji služi za isplatu direktnih davanja
    izuzeta su od prinudne naplate u smislu propisa
    kojima se uređuje prinudna naplata, osim po nalo-
    gu Poreske uprave za izvršenje prinudne naplate
    radi izmirenja novčanih obaveza privrednog su-
    bjekta u slučaju gubitka prava na korišćenje fi-
    skalnih pogodnosti i direktnih davanja iz čl. 12.
    i 17. Uredbe.
    Banka gasi poseban račun privrednog subjekta
    zbog prestanka programa direktnog davanja u smi-
    slu ove uredbe ili gubitka prava na korišćenje
    direktnog davanja iz čl. 12. i 17. Uredbe, odnosno
    ako je otvoren taj račun, a privredni subjekt nije
    stekao pravo na korišćenje direktnog davanja u
    skladu sa obaveštenjem Poreske uprave.
    FU slučaju da privredni subjekt do dana
    gašenja posebnog računa ne prenese nov-
    čana sredstva sa tog računa na tekuće račune
    lica za koja su dobijena direktna davanja u
    skladu sa ovom uredbom, banka prenosi sred-
    stva s tog računa na poseban račun otvoren u
    Upravi za trezor, sa kog su sredstva prvobitno
    i bila prebačena na poseban namenski račun
    privrednog subjekta.
    Na osnovu navedenog može da se zaključi da sred-
    stva sa posebnog računa privrednog subjekta mogu
    da se prenose isključivo na tekuće račune lica za
    koje je dobijena direktna pomoć. Iz toga proizlazi
    da poslodavci neće moći da isplate zaradu, odno-
    sno naknadu zarade zaposlenima u celosti sa svog
    redovnog računa, pa da sredstva sa posebnog računa
    prenesu na svoj redovni račun (kao što je slučaj
    npr. sa refundacijom bolovanja od RFZO). Osim
    toga, sredstva mogu da se isplaćuju isključivo na
    tekući račun zaposlenog, što znači da posloda-
    vac neće biti u mogućnosti da podigne sredstva sa
    posebnog namenskog računa i isplati neto zaradu
    preko blagajne onim zaposlenima koji nemaju otvo-
    rene tekuće račune i koji i inače zaradu primaju
    preko blagajne.
    MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 23
    AKTUELNA TEMA
    8 PDV tretman prometa bez naknade u
    zdravstvene svrhe
    Članom 14. Uredbe propisano je da se na promet
    dobara, odnosno usluga koji bez naknade izvrši
    obveznik PDV-a, i to isključivo:
    hhMinistarstvu zdravlja,
    hhRepubličkom fondu za zdravstveno osigura-
    nje, odnosno
    hhzdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini
    PDV ne obračunava i ne plaća, a obveznik
    PDV-a ima pravo na odbitak prethodnog poreza po
    osnovu navedenog prometa.
    Oslobođenje od plaćanja PDV-a primenjuje se na
    sve isporuke, zaključno sa danom prometa, u peri-
    odu od dana uvođenja do dana prestanka vanrednog
    stanja u Republici Srbiji. To znači da se pomenu-
    ta odredba Uredbe primenjuje retroaktivno od 15.
    marta 2020. godine.
    Za promet dobara, odnosno usluga iz stava 1.
    ovog člana obveznik PDV-a dužan je da vodi po-
    sebnu evidenciju, koja naročito sadrži podatke o:
    1) nazivu, adresi i PIB-u lica kojem je izvršen
    promet dobara, odnosno usluga;
    2) ceni koštanja, odnosno nabavnoj ceni dobara,
    odnosno usluga čiji je promet izvršen.
    Primena navedenog poreskog oslobođenja znači
    da onaj obveznik PDV-a koji nabavlja dobra da bi
    ih donirao nekom od navedenih primalaca ima
    pravo da PDV obračunat prilikom nabavke pred-
    metnih dobara odbije kao prethodni porez, a da
    prilikom davanja bez naknade tih dobara ne obra-
    čuna PDV.
    Podatak o vrednosti dobara bez naknade čiji
    je promet oslobođen PDV-a sa pravom na odbitak
    prethodnog poreza iskazuje se u polju 1.6. obrasca
    POPDV.
    Napominjemo da je primena predmetnog oslo-
    bođenja ograničena na period dok traje vanredno
    stanje. Na promet dobara i usluga koji bude izvr-
    šen nakon prestanka (ukidanja) vanrednog stanja
    predmetno poresko oslobođenje neće se primenji-
    vati.
    9 Uplata jednokratne novčane pomoći
    svim punoletnim građanima Republike
    Srbije
    Članom 15. Uredbe propisano je da će se nakon
    okončanja vanrednog stanja svim punoletnim
    građanima Republike Srbije izvršiti uplata
    jednokratne novčane pomoći u iznosu od 100 evra
    u dinarskoj protivvrednosti.
    Postupak, način i uslove za isplatu ove jedno-
    kratne novčane pomoći bliže uređuje Vlada.
    10 Zabrana isplate dividende
    Članom 16. Uredbe propisano je da privredni
    subjekti u privatnom sektoru koji se opredele za
    korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih
    davanja iz budžeta ne mogu da isplaćuju dividende
    do kraja 2020. godine.
    U slučaju da isplate dividendu, privredni
    subjekti u privatnom sektoru gube pravo na ko-
    rišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih da-
    vanja propisanih navedenom uredbom, pa se na njih
    shodno primenjuju odredbe člana 12. Uredbe. Dakle,
    u tom slučaju dužni su da:
    hhplate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje
    plaćanja, zajedno sa pripadajućom kamatom obraču-
    natom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za
    kašnjenje u isplati poreskih obaveza, koja se raču-
    na počev od dana kada su navedene obaveze dospele
    za plaćanje u skladu sa zakonima kojim se uređuje
    plaćanje odgovarajuće obaveze, najkasnije u roku od
    pet dana od dana prestanka prava na korišćenje
    fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja;
    hhizvrše povraćaj direktnih davanja, sa kamatom
    obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun
    kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza, i
    to počev od dana kada su im isplaćena pojedinač-
    na direktna davanja, najkasnije u roku od pet dana
    od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih
    pogodnosti i direktnih davanja.
    Zabrana iz ovog člana ne odnosi se na isplatu
    dividende u akcijama, odnosno udelima isplatio-
    ca dividende.
    Na osnovu člana 16. može da se zaključi da
    privredni subjekti koji su isplatili dividen-
    de pre nego što su se opredelili za korišće-
    nje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja
    (podnošenjem PPP-PD sa datumom plaćanja 4.
    1. 2021, odnosno po automatizmu za privredne
    subjekte koji ne podnose PPP-PD), odnosno pre
    nego što su počeli da koriste prvo fiskalno
    davanje (odlaganje akontacije poreza na dobit,
    odnosno akontacije poreza na prihod od samo-
    stalne delatnosti (i doprinosa za preduzetnike
    koji ne isplaćuju ličnu zaradu i preduzetnike
    paušalce), koja je dospela 15. aprila 2020. go-
    24 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    AKTUELNA TEMA
    dine), imaju pravo na korišćenje fiskalnih
    pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta.
    U odgovorima ministra finansija na pita-
    nja u vezi sa korišćenjem fiskalnih pogodno-
    sti i direktnih davanja (15. aprila 2020. godine,
    preko naloga na „Tviteru”) ipak je navedeno da
    pravo korišćenja fiskalnih pogodnosti i di-
    rektnih davanja iz budžeta nemaju privredni
    subjekti koji su dividendu isplatili nakon
    10. aprila 2020. godine, od kada se primenjuje
    „zabrana isplate dividendi”.
    Napominjemo da se mera zabrane isplate di-
    vidende ne odnosi na preduzetnike. Dobit koju
    preduzetnik ostvaruje nije prihod od kapitala
    (dividenda ili učešće u dobiti), nego prihod od
    obavljanja delatnosti. Dakle, Uredbom nije propi-
    sana zabrana preduzetniku da raspolaže, odnosno
    da podiže novac sa poslovnog računa za svoje lične
    potrebe, nezavisno od toga da li se opredelio za
    ličnu zaradu.
    11 Kaznene odredbe
    Članom 17. Uredbe propisano je da privredni
    subjekat u privatnom sektoru koji:
    hhostvari pravo (koristi) na direktna davanja
    iako na to nema pravo u skladu sa ovom uredbom,
    hhnenamenski koristi ova sredstva ili
    hhizgubi pravo na direktna davanja i ne vrati
    iznos primljenih direktnih davanja u celosti,
    zajedno sa pripadajućom kamatom do pokretanja
    postupka kontrole,
    kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini
    30–70% primljenih direktnih davanja, a ne manje
    od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000
    dinara za preduzetnika.
    Za ovaj prekršaj kazniće se i odgovorno lice u
    pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000
    do 100.000 dinara.
    Pored toga, članom 18. Uredbe propisano je da
    privredni subjekt u privatnom sektoru koji ostva-
    ri pravo na odlaganje plaćanja javnih prihoda, iako
    na to nema pravo u skladu sa ovom uredbom, ili iz-
    gubi pravo na odlaganje plaćanja prihoda u skladu sa
    članom 12. pomenute uredbe i iste ne plati u celo-
    sti zajedno sa pripadajućom kamatom do pokretanja
    postupka kontrole, kazniće se za prekršaj novča-
    nom kaznom u visini 20–50% iznosa odloženih jav-
    nih prihoda, a ne manje od 250.000 dinara za pravno
    lice, odnosno 50.000 dinara za preduzetnika.
    Za ovaj prekršaj kazniće se i odgovorno lice u
    pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 25.000
    do 50.000 dinara.
    12 Zaključak u vezi sa Uredbom
    Prelaznim i završnim odredbama (član 19)
    definisano je razvrstavanje privrednih subje-
    kata za potrebe primene ove uredbe, koje se vrši
    na osnovu finansijskih izveštaja za 2018. godi-
    nu, pri čemu se lica osnovana tokom 2019. i 2020.
    godine smatraju malim pravnim licima.
    Može se zaključiti da je donošenjem Uredbe po-
    stavljen okvir za ostvarivanje fiskalnih pogod-
    nosti i državne pomoći privrednim subjektima
    u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonom-
    skih posledica nastalih usled bolesti COVID-19.
    Međutim, tek nakon donošenja određenih dodatnih
    propisa na koje sama Uredba upućuje biće moguće
    razjasniti tehnička pitanja u vezi sa korišće-
    njem fiskalnih pogodnosti i isplatom direktne
    pomoći.
    Dodatni propisi koji se očekuju (u trenutku za-
    vršetka ovog članka nisu objavljeni, a odmah na-
    kon objavljivanja biće dostupni na sajtu časopisa)
    treba da urede:
    hhpostupak i način odlaganja plaćanja dugovanog
    poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada (od-
    nosi se i na ličnu zaradu preduzetnika) nakon 4.
    januara 2021. godine;
    hhpostupak i način odlaganja plaćanja akontacije
    poreza na dobit pravnih lica, odnosno akontaci-
    ja poreza (i doprinosa za preduzetnike koji nisu
    opredeljeni za ličnu zaradu) na prihod od samo-
    stalne delatnosti nakon predaje konačne poreske
    prijave za 2020. godinu (do kada se odlažu kori-
    šćenjem fiskalnih pogodnosti);
    hhpostupak i način odlaganja plaćanja akontacije
    poreza i doprinosa na prihod od samostalne de-
    latnosti preduzetnika paušalca nakon 4. januara
    2021. godine;
    hhpostupak, način i uslove za isplatu jednokrat-
    ne novčane pomoći svim punoletnim građanima
    Republike Srbije.
    13 Računovodstvo direktnih davanja
    Priznavanje državnih davanja uređuje MRS 20,
    odeljak 24 MSFI za MSP, kao i članovi 27. i 31.
    Pravilnika za mikro i druga pravna lica.
    MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 25
    AKTUELNA TEMA
    Priznavanje državnih davanja po MSFI za MSP i Pravilniku za mikro i druga pravna lica:
    MSFI za MSP Pravilnik za mikro i druga pravna lica
    Bezuslovna
    davanja
    24.4. (a) Davanja koja ne nameću primaocu uslove u vezi sa
    određenim budućim rezultatima priznaju se kao prihod
    prilikom priznavanja potraživanja po osnovu davanja
    Član 31: Prihodi od državnih davanja koja ne nameću primaocu
    uslove u vezi sa određenim budućim rezultatima priznaju se kao
    prihod prilikom priznavanja potraživanja po osnovu davanja
    Uslovljena
    davanja
    24.4. (b) Davanja koja nameću primaocu uslove u vezi sa
    određenim budućim rezultatima priznaju se kao prihod
    samo kada se ispune uslovi u vezi sa rezultatima
    Član 31: Prihodi od državnih davanja koja nameću primaocu
    uslove u vezi sa određenim budućim rezultatima priznaju se kao
    prihod samo kada se ispune uslovi u vezi sa rezultatima
    24.4. (v) Davanja dobijena pre ispunjavanja kriterijuma
    priznavanja prihoda priznaju se kao obaveza
    Član 27: Državna davanja dobijena pre ispunjavanja kriterijuma
    priznavanja priznaju se kao obaveza
    S obzirom na to da su direktna davanja uslovlje-
    na jer privredni subjekt ne sme da smanji broj zapo-
    slenih za više od 10% u odnosu na broj zaposlenih
    koje je imao 15. 3. 2020. godine, i to sve do 31. 10.
    2020. godine, evidentiranje uplaćenih sredstava (u
    trenutku uplate) vrši se preko računa 495 – Odlo-
    ženi prihodi i primljene donacije. Nakon isteka
    roka (31. 10. 2020. godine), ukoliko privredni su-
    bjekt nije izgubio pravo na korišćenje direktnih
    davanja, preknjižava iznos sa računa 495 na račun
    641 – Prihodi od uslovljenih donacija.
    Primer: Direktno davanje privrednom
    subjektu koji ima zaposlene
    Društvo ima 10 zaposlenih i za njih je primilo
    303.670,40 dinara direktnog davanja u maju, a zatim
    isti iznos i u junu i julu 2020. godine.
    Knjiženje u maju, junu i julu 2020. godine:
    Red.
    br. Konto Opis Dug. Potr.
    1.
    249 Novčana sredstva čije je
    korišćenje ograničeno 303.670,40
    495 Odloženi prihod i
    primljene donacije 303.670,40
    – priznavanje primljenog direktnog davanja
    Knjiženje nakon isteka uslova iz Uredbe – na-
    kon 31. 10. 2020. godine:
    Red.
    br. Konto Opis Dug. Potr.
    1.
    495 Odloženi prihod i
    primljene donacije
    911.011,20
    641 Prihodi od uslovljenih
    donacija
    911.011,20
    – priznavanje prihoda od primljenog uslovljenog državnog davanja
    S druge strane, preduzetnici koji nemaju zapo-
    slene prihode od direktnih davanja evidentiraju
    kao neuslovljena davanja, preko računa 640 – Pri-
    hodi od premija, subvencija, dotacija, regresa, kom-
    penzacija i povraćaja poreskih dažbina.
    Prema tački 29. MRS 20, davanja povezana sa
    prihodima prezentuju se u okviru dobitka ili gu-
    bitka na jedan od dva načina:
    hhkao ostali prihod perioda (zagovornici ove me-
    tode tvrde da nije primereno da se prebijaju stavke
    prihoda i rashoda i da odvajanje davanja od rashoda
    olakšava poređenje sa drugim rashodima na koje
    davanje nema uticaja);
    hhza iznos davanja umanjuju se povezani rashodi
    (zagovornici ove metode tvrde da entitet ne bi ni
    imao rashode da nije bilo raspoloživog davanja, pa
    bi prezentacija rashoda bez prebijanja sa primlje-
    nim davanjem dovodila u zabludu).
    Prema tački 31. MRS 20 obe metode smatraju se
    prihvatljivim za prezentaciju davanja povezanih
    sa prihodima. Dakle, entitet samostalno može
    da odluči da li će uplaćeno direktno davanje
    priznati kao prihod perioda ili će korigovati
    troškove zarada i naknade zarada koji su evi-
    dentirani kada su nastali (prilikom obračuna
    zarada).
    Ipak, na ovom mestu potrebno je skrenuti pa-
    žnju na odredbe člana 23. Zakona o računovodstvu
    kojima je propisano da je zabranjeno prebijanje
    između stavki aktive i pasive ili između stavki
    prihoda i rashoda. Ako se od ovog načela odstupi
    u slučajevima primene pojedinih MSFI (kao što
    je u ovom slučaju MRS 20), takva odstupanja, kao i
    razlozi zbog kojih nastaju, moraju da se obelodane u
    Napomenama uz finansijske izveštaje, uključujući
    i ocenu njihovih efekata na imovinu, obaveze, fi-
    nansijsku poziciju i dobitak ili gubitak pravnog
    lica, odnosno preduzetnika.
    Obveznici koji primenjuju Pravilnik za mi-
    kro i druga pravna lica i MSFI za MSP NE-
    MAJU mogućnost da biraju način priznavanja
    državnih davanja, nego ih priznaju isključivo
    preko prihoda (u trenutku ispunjavanja uslova za
    priznavanje).
    26 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
    AKTUELNA TEMA
    Primer: Direktno davanje preduzetniku koji
    nema zaposlene i ne isplaćuje ličnu zaradu
    Preduzetnik koji se nije opredelio za isplatu
    lične zarade i nema zaposlene primio je (za sebe)
    direktno davanje u iznosu od 30.367,04 dinara u
    maju, junu i julu 2020. godine.
    Knjiženje u maju, junu i julu 2020. godine:
    Red.
    br. Konto Opis Dug. Potr.
    1.
    249 Novčana sredstva čije je
    korišćenje ograničeno 30.367,04
    640 Prihodi od premija,
    subvencija, dotacija,
    regresa, kompenzacija i
    povraćaja poreskih dažbina 30.367,04
    – priznavanje primljenog direktnog davanja
    2.
    723 Lična primanja poslodavca 30.367,04
    249 Novčana sredstva čije je
    korišćenje ograničeno 30.367,04
    – za isplatu dobijenog direktnog davanja na lični račun
    preduzetnika
    Primer: Direktno davanje preduzetniku koji
    nema zaposlene i isplaćuje ličnu zaradu
    Preduzetnik koji se opredelio za isplatu lič-
    ne zarade i nema zaposlene primio je (za sebe) di-
    rektno davanje u iznosu od 30.367,04 dinara u maju,
    junu i julu 2020. godine.
    S obzirom na to da je martovsku ličnu zara-
    du isplatio pre 10. aprila, Obrazac PPP-PD za
    obračun aprilske lične zarade podneo je do 30. 4.
    2020. godine (datum plaćanja 4. 1. 2021. godine):
    Red.
    br. OPIS Iznos
    1.1. Vrsta prijave 1
    1.2. Obračunski period 04 2020 K
    1.4. Datum plaćanja 04. 01. 2021.
    3.6. Šifra vrste prihoda 1 03 106 00 0
    3.7. Broj dana 30
    3.8. Broj sati 176
    3.8a Fond sati 176
    3.9. Bruto prihod 53.764,34
    3.10. Osnovica za porez 37.464,34
    3.11. Porez 3.746,43
    3.12. Osnovica za doprinose 53.764,34
    3.13. PIO 13.709,91
    3.14. Zdravstvo 5.537,73
    3.15. Nezaposlenost 403,23
    3.16. Beneficirani PIO 0
    3.17. U MFP polja u ovom primeru ne unose se podaci
    Knjiženje:
    Red. br. Konto Opis Dug. Potr.
    1.
    520 Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 53.764,34
    450 Obaveze za neto zarade i naknade zarada 30.367,04
    451 Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 3.746,43
    452 Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 19.650,87
    – za obračun lične zarade za april
    2.
    249 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno 30.367,04
    640 Prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i
    povraćaja poreskih dažbina 30.367,04
    – priznavanje primljenog direktnog davanja
    3.
    450 Obaveze za neto zarade i naknade zarada 30.367,04
    249 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno 30.367,04
    – za isplatu dobijenog direktnog davanja na lični račun preduzetnika
    FIznos dobijenih davanja ulazi u poresku
    osnovicu za utvrđivanje poreza na pri-
    hode od samostalne delatnosti za 2020. godinu,
    kao i doprinosa kod preduzetnika koji se nije
    opredelio za isplatu lične zarade.
    Što se tiče preduzetnika koji se opredelio
    za isplatu lične zarade, on obračunava ličnu
    zaradu (i podnosi obrazac PPP-PD), a zatim
    dobijeno direktno davanje koristi za isplatu
    obračunate lične zarade. Prema tome, kao rashod
    u poreskom bilansu u 2020. godini priznaće se
    neto iznos lične zarade (praktično u istom iz-
    nosu kao i prihod), a porez i doprinosi na lič-
    nu zaradu za koje je odložena dospelost plaćanja
    priznaće se u onom poreskom periodu kada budu
    plaćeni.
    Uticaj primljenih direktnih davanja
    na ukupan promet – PDV aspekt
    Ukupnim prometom iz člana 33. Zakona o PDV-u
    smatra se promet dobara i usluga iz člana 28. stav
    1. t. 1) i 2) ovog zakona, osim prometa opreme i
    Porez i
    doprinosi
    na ličnu
    zaradu za koje
    je odložena
    dospelost
    plaćanja
    priznaće se u
    onom poreskom
    periodu kada
    budu plaćeni
    (nisu priznati
    u PB 2 za 2020.
    godinu)
    MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 27
    AKTUELNA TEMA
    objekata za vršenje delatnosti i ulaganja u objek-
    te za vršenje delatnosti, za koje naplaćuje nak-
    nadu.
    Prometom iz člana 28. stav 1. tačke 1) i 2) Zako-
    na o PDV-u smatra se promet:
    1) koji je oporeziv PDV-om;
    2) za koji, u skladu sa članom 24. ovog zakona, posto-
    ji oslobođenje od plaćanja PDV-a.
    U skladu sa članom 17. Zakona o PDV-u subven-
    cijama se smatraju novčana sredstva koja čine nak-
    nadu, odnosno deo naknade za promet dobara ili
    usluga, osim novčanih sredstava na ime podsticaja
    u funkciji ostvarivanja ciljeva određene politi-
    ke u skladu sa zakonom.
    Ako predmetna novčana sredstva (direktna da-
    vanja) ne predstavljaju naknadu ili deo naknade za
    promet dobara i usluga koji vrši obveznik PDV-a
    – primalac novčanih sredstava, PDV se ne obra-
    čunava i ne plaća. Takođe, iznos ovih novčanih
    sredstava ne uračunava se u ukupan promet dobara
    i usluga obveznika PDV-a.
    Na osnovu navedenog, prema našem mišljenju,
    prihodi ostvareni po osnovu direktnih davanja
    iz Uredbe ne ulaze u ukupan promet dobara i usluga.
    PS