Autor: Slobodanka Kelečević

Imajući u vidu da su korisnici sredstava budžeta u obavezi da prilikom evidentiranja svih poslovnih promena u svojim knjigama primenjuju Uredbu o budžetskom računovodstvu, u ovom tekstu osvrnućemo se na primenu Uredbe sa aspekta inspekcijske kontrole, tj. ukazaćemo na utvrđene nepravilnosti prilikom evidentiranja poslovnih promena i na posledice koje su nastale zbog pogrešne primene ovog propisa.

Uvod

Uloga budžetskog računovodstva veoma je značajna zato što se sve aktivnosti, transakcije i ostali događaji koji su vezani za budžetska sredstva evidentiraju u računovodstvenim evidencijama i na osnovu ovih podataka iz računovodstvenih evidencija sastavljaju se finansijski izveštaji korisnika budžetskih sredstava.

Prilikom kontrole svih budžetskih transakcija ovi podaci služe kao dokaz za kontrolu ekonomičnosti i zakonitosti poslovanja.

Podsećamo na to da je odgovornost za budžetsko računovodstvo utvrđena Zakonom o budžetskom sistemu, kojim je propisano da:

• direktni korisnik budžetskih sredstava odgovoran je za računovodstvo sopstvenih transakcija, a u okviru svojih ovlašćenja – i za računovodstvo transakcija indirektnih korisnika budžetskih sredstava koji spadaju u njegovu nadležnost;
• indirektni korisnik budžetskih sredstava i korisnik sredstava organizacije za obavezno socijalno osiguranje odgovorni su za računovodstvo sopstvenih transakcija;
• Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca odgovorno je za računovodstvo sopstvenih transakcija, a u okviru svojih ovlašćenja – i za računovodstvo transakcija pravosudnih organa u okviru njihovog razdela;
• ministar u ime Vlade, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije u ime nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti, odgovorni su za računovodstvo primljenih zajmova i dugova.

Ovim zakonom Vlada Republike Srbije ovlašćena je da bliže uređuje budžetsko računovodstvo i način vođenja konsolidovanog računa trezora, a ministar uređuje način vođenja budžetskog računovodstva i sadržaj i način finansijskog izveštavanja za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava, korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetske fondove Republike i lokalne vlasti, a može da donese i posebna uputstva o finansijskom izveštavanju za određene organe državne uprave.

Na osnovu ovlašćenja iz Zakona o budžetskom sistemu Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o budžetskom računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 125/2003 od 17. 12. 2003) i Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o budžetskom računovodstvu, koja je objavljena u „Službenom glasniku RS” broj 12/2006 od 10. 2. 2006. godine (u daljem tekstu: Uredba).

Uredbom o budžetskom računovodstvu bliže se uređuje budžetsko računovodstvo i sistem glavne knjige trezora.

Pod budžetskim računovodstvom, u smislu ove uredbe, podrazumevaju se uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, kao i sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i objavljivanje finansijskih izveštaja.

Uredba se  primenjuje na:

• budžet Republike,
• budžete teritorijalnih autonomija i lokalnih samouprava, kao i na njihove direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava,
• Republički zavod za zdravstveno osiguranje,
• republičke fondove penzijskog i invalidskog osiguranja,
• republički fond nadležan za poslove zapošljavanja i
• korisnike sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Pravilnikom o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetskih fondova („Sl. glasnik RS”, broj 18/2015) uređuju se način pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava, organizacija za obavezno socijalno osiguranje i njihovih korisnika, budžetskih fondova Republike Srbije i lokalne vlasti, kao i sadržina obrazaca za finansijske izveštaje.

Vođenje budžetskog računovodstva zasniva se na primeni gotovinske osnove po kojoj se transakcije, odnosno poslovni događaji evidentiraju u trenutku kada se gotovinska sredstva prime, odnosno isplate.

Cilj uvođenja gotovinske osnove jeste sveobuhvatno knjigovodstveno obuhvatanje prihoda i rashoda u trenutku naplate odnosno plaćanja, u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor.

Imajući u vidu da računovodstveni podaci predstavljaju knjigovodstvene evidencije i izveštaje o svim promenama na koje se odnose, evidencije treba da obezbede tačnu, blagovremenu i objektivnu informaciju o stanju imovine, obaveza i rezultatu poslovanja kod subjekta koji je dužan da vodi poslovne knjige, jer na osnovu ove dokumentacije o svim poslovnim promenama i događajima, koja mora biti ispravna i kompletna, nadležni organ donosi odluke o poslovanju.

Prilikom kontrole budžetskih transakcija podaci iz računovodstvenih evidencija služe kao dokaz za kontrolu ekonomičnosti i zakonitosti poslovanja, pa je uloga budžetskog računovodstva veoma značajna, jer se sve aktivnosti, transakcije i ostali događaji koji su vezani za budžetska sredstva evidentiraju u računovodstvenim evidencijama, a na osnovu podataka iz računovodstvenih evidencija sastavljaju se finansijski izveštaji korisnika budžetskih sredstava.

Računovodstveni podaci predstavljaju knjigovodstvene evidencije i izveštaje o svim promenama na koje se odnosi, pa evidencije treba da obezbede tačnu, blagovremenu i objektivnu informaciju o stanju imovine, obaveza i rezultatu poslovanja kod subjekta koji je dužan da vodi poslovne knjige, a ova dokumentacija mora biti ispravna i kompletna.

Shodno tome, kako računovodstvo obezbeđuje informacije o poslovanju, zadatak računovodstva je da sakupi, klasifikuje i evidentira sve poslovne promene koje se odnose na prihode i rashode, imovinu, obaveze i imovinu budžetskih korisnika, što proizlazi iz primene člana 3. Uredbe o budžetskom računovodstvu, koji obavezuje korisnike budžetskih sredstava da vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i objavljivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa Zakonom i drugim propisima kojima se uređuje ova oblast.

Dakle, evidentiranje poslovnih promena vrši se na osnovu verodostojne i tačne dokumentacije, odnosno u knjigovodstvu se evidentiraju samo poslovne promene koje su stvarno nastale i o čemu postoji validna (verodostojna) dokumentacija, a pisani dokaz da je nastala neka promena koja služi kao osnov za knjiženje jeste računovodstvena isprava.

Napomena: Validan računovodstveni dokument je onaj dokument koji je pravno valjan, odnosno koji je ispunjen na način na koji se vidi naziv dokumenta, datum izdavanja, datum dospeća, sadržina – koja je vrsta usluge/roba/radova, detaljna specifikacija jedinice mere, količina, jedinična cena, ukupna cena i sl., kao i potpis i overa (pečat i potpis) ovlašćenog lica za učešće u poslovnoj promeni.

Takođe, isprava mora biti potpisana od strane lica koje je ispravu sastavilo, kao i od drugog lica, npr. lica koje prima i daje novac (najčešće su neuredne isprave u slučajevima kada se isplata ili prijem novca vrši u blagajni korisnika) ili materijal (narudžbenica u magacinu, da se vidi ko je robu naručio, lice koje je robu primilo ili izdalo).

Da bi se račun/faktura platili, a isto tako i prilikom ispostavljanja računa/fakture od strane budžetskog korisnika, oni najpre moraju biti kontrolisani u smislu tačnosti svih navedenih elemenata u ispravi i potpisani od strane lica koje je ispravu kontrolisalo, kao i od strane lica koje je odgovorno za nastalu poslovnu promenu, jer lica koja su odgovorna za sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava svojim potpisom na ispravi garantuju da je istinita i da verno prikazuje poslovnu promenu.

Treba imati u vidu da je Uredbom propisano i da, ako se poslovne knjige vode u elektronskom obliku, korisnici budžetskih sredstava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja obavezni su da koriste softver koji obezbeđuje očuvanje podataka o svim proknjiženim transakcijama, omogućava funkcionisanje sistema internih računovodstvenih kontrola i onemogućava brisanje proknjiženih poslovnih promena (član 9. stav 4. Uredbe), kao i da je za nepoštovanje ove odredbe utvrđena prekršajna odgovornost odgovornog lica u finansijskoj službi.

Primena ove odredbe važna je zbog čuvanja računovodstvenih isprava i poslovnih knjiga u propisnom vremenu, kao i zbog onemogućavanja korisnika da prilikom kontrole naknadno unosi podatke i na taj način prikriva činjenicu da računovodstvene isprave nisu knjižene istog dana, a najkasnije narednog dana od dana dobijanja računovodstvene isprave, što je obavezno u skladu sa članom 16. stav 11. Uredbe.

Takođe, unošenje – knjiženje validne računovodstvene dokumentacije posle već sastavljenih finansijskih izveštaja dovodi u pitanje tačnost finansijskih izveštaja.

Napominjemo da direktni i indirektni korisnici koji svoje finansijsko poslovanje obavljaju preko sopstvenih računa vode glavnu knjigu, kao i da direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava koji svoje finansijsko poslovanje ne obavljaju preko sopstvenog računa vode samo pomoćne knjige i evidencije.

Vođenje pomoćnih knjiga i evidencija obavezno je jer one obezbeđuju detaljne podatke o poslovnim promenama.

Uredbom, članom 14, propisane su vrste pomoćnih knjiga i evidencija. Iz ove odredbe nameće se zaključak da je potrebno da korisnik budžetskih sredstava u svojim pomoćnim evidencijama ustroji posebnu evidenciju, npr. dobavljača, radi praćenja svojih poslovnih odnosa sa svim dobavljačima, pri čemu bi u njoj knjižio svaku obavezu prema konkretnom dobavljaču, kao i svaku isplatu za izmirenje obaveze; zatim evidenciju kupaca, koja obezbeđuje sve detaljne podatke o svim potraživanjima od kupaca; pomoćne knjige osnovnih sredstava, koje obezbeđuju detaljne podatke o svim osnovnim sredstvima definisanim Pravilnikom o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije; pomoćne evidencije plata, koje obezbeđuju detaljne podatke iz obračuna o svim pojedinačnim isplatama za svakog zaposlenog; kao i evidencije zaliha, koje obezbeđuju detaljne podatke o svim promenama na zalihama i dr.

Ukoliko se ne vode pomoćne evidencije, npr. dobavljača ili kupaca, ne može da se utvrdi koliko je stvarno potraživanje od kupaca, odnosno kolike su obaveze prema nekom dobavljaču, a u pogledu zaliha ne može da se utvrdi koliko je robe primljeno, a koliko utrošeno, odnosno koliko je izašlo iz magacina i sl.

Poslovne knjige se vode i finansijski izveštaji sastavljaju za period od jedne budžetske godine.

Poslovne knjige otvaraju se na početku budžetske godine ili u toku po osnivanju novog korisnika budžetskih sredstava, a zaključuju se posle sprovedenih evidencija svih ekonomskih transakcija i obračuna na kraju budžetske godine, odnosno u toku budžetske godine u slučaju statusnih promena, prestanka poslovanja i u drugim slučajevima. Poslovne knjige zaključuju se najkasnije do roka dostavljanja finansijskih izveštaja, koji je propisan budžetskim kalendarom u Zakonu o budžetskom sistemu.

Korisnici budžetskih sredstava obavezni su da svojim internim opštim aktom definišu organizaciju računovodstvenog sistema, interne računovodstvene kontrolne postupke, lica koja su odgovorna za zakonitost, ispravnost i sastavljanje isprava o poslovnoj promeni i drugom događaju, kretanje računovodstvenih isprava, kao i rokove za njihovo dostavljanje.

Radi pravilne primene Uredbom je, osim uslova za vođenje poslovnih knjiga, propisana i odgovornost za vođenje poslovnih knjiga.

Kako se u praksi pokazalo da se u većini slučajeva ne poštuju odredbe koje su sankcionisane, u nastavku su dati primeri načina na koji se nepravilno primenjuje Uredba, tj. nepravilno evidentiraju poslovne promene, odnosno najčešće uočenih nepravilnosti:

Primeri uočenih nepravilnosti

Nepravilnost prilikom evidentiranja prihoda visokoškolske ustanove koji je ostvaren od školarine u visokoškolskoj ustanovi

Zakonom o visokom obrazovanju utvrđeni su izvori finansiranja visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika. U članu 67. i 68. Zakona o visokom obrazovanju („Sl. glasnik RS”, br. 88/2017, 27/208 – dr. zakoni i 73/2018) propisano je da visokoškolska ustanova čiji je osnivač Republika stiče sredstva za obavljanje svoje delatnosti, u skladu sa Zakonom i Statutom, iz sredstava koja obezbeđuje osnivač od školarine, donacije, poklona i zaveštanja, sredstava za finansiranje naučnoistraživačkog rada, umetničkog i stručnog rada, projekata i ugovora u vezi sa realizacijom nastave i dr. Ovim sredstvima visokoškolska ustanova samostalno upravlja. Istim članom propisano je da se ova sredstva iskazuju i evidentiraju u skladu sa jedinstvenom budžetskom klasifikacijom.

Fakultet je u svojim poslovnim knjigama iskazao prihode ostvarene od prodaje dobara i usluga. Prihodi od prodaje dobara i usluga odnose se na prihode od naplaćene školarine i druge usluge za osnovne akademske, master akademske i doktorske studije, čija je visina utvrđena Odlukom o visini cena usluga fakulteta za školsku godinu, koju je doneo Savet Fakulteta, kao i na prihode ostvarene od kotizacija za seminare, prihode od zakupa i dr.

Na knjigovodstvenoj kartici konta 742321 – Prihod republičkih organa i organizacija – evidentirani su prihodi ostvareni od školarine koju studenti uplaćuju za školsku godinu. Međutim, deo ovih prihoda od školarina za školsku godinu preknjižen je sa konta 742321, odnosno prebačen je na konto 291191, što je prikazano i u godišnjem izveštaju o izvršenju budžeta.

Na knjigovodstvenoj kartici konta 292191 – Razgraničeni ostali prihodi – iskazan je saldo u iznosu od 12.000.000,00 dinara, koji se odnosi na prihode od školarine, a ovi prihodi su u iznosu od 12.000.000,00 dinara na ovaj način preneti u narednu budžetsku  godinu.

Evidentiranjem prihoda od školarine na ovaj način navedeni prihodi netačno su prikazani, odnosno umanjeni su za 12.000.000,00 dinara, a obaveze su neosnovano uvećane za isti iznos.

Uredbom o budžetskom računovodstvu, odredbama člana 3, propisano je da su korisnici budžetskih sredstava dužni da vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i objavljivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa Zakonom i drugim propisima kojima se uređuje ova oblast.

Odredbama člana 5. Uredbe o budžetskom računovodstvu propisano je da je osnova za vođenje budžetskog računovodstva gotovinska osnova. Transakcije i ostali događaji evidentiraju se u trenutku kada se gotovinska sredstva prime, odnosno isplate.

Finansijski izveštaji pripremaju se na principima gotovinske osnove Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor. Finansijski izveštaji na gotovinskoj osnovi sadrže informacije o izvoru sredstava prikupljenih u toku određenog perioda, nameni za koju su sredstva iskorišćena i saldu gotovinskih sredstava na dan izveštavanja.

Zakonom o budžetskom sistemu propisano je da se budžet donosi za period od jedne fiskalne godine i da važi za godinu za koju je donet, a da se fiskalnom godinom smatra period od dvanaest meseci, od 1. januara do 31. decembra kalendarske godine, iz čega proizlazi da se prihodi evidentiraju od 1. januara do 31. decembra kalendarske godine, a ne za period školske godine, kako je to urađeno u prikazanom slučaju.

Evidentiranjem prihoda na kontu 742321 – Prihod republičkih organa i organizacija – na prethodno navedeni način postupljeno je suprotno odredbama člana 9. stav 2. Uredbe o budžetskom računovodstvu, kojima je propisano da se poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, hronološki, uredno i ažurno, u skladu sa strukturom konta koja je propisana Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i Kontnom planu za budžetski sistem.

Takođe, netačnim prikazivanjem prihoda postupljeno je suprotno članu 79. stav 2. Zakona o budžetskom sistemu, kojim je propisano da godišnji finansijski izveštaji koji čine završni račun budžeta moraju biti u skladu sa budžetskom klasifikacijom, s tim da se finansijski rezultat u tim izveštajima utvrđuje saglasno Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor – gotovinska osnova.

Zbog prethodno navedenih nepravilnosti šef računovodstva kontrolisane visokoškolske ustanove počinio je prekršaj iz člana 20. stav 1. tačka 2. Uredbe o budžetskom računovodstvu, kojim je predviđena novčana kazna od 500 do 50.000 dinara, a u vezi sa članom 9. stav 2. Uredbe o budžetskom računovodstvu.                   

Odgovorno lice – dekan Fakulteta – počinilo je prekršaj iz člana 103. stav 1. tačka 6. Zakona o budžetskom sistemu, kojim je predviđena novčana kazna od 10.000 do 2.000.000 dinara, a u vezi sa članom  79. Zakona o budžetskom sistemu. 

Zbirni zahtev za preuzimanje obaveza i plaćanje nije overilo odgovorno lice iz finansijske službe

U postupku kontrole prava – ovlašćenja za potpisivanje finansijske dokumentacije izvršen je uvid u ovlašćenje direktora kojim se ovlašćuje zaposleni da u vreme odsustvovanja načelnika Odeljenja za pravne i finansijske poslove ima pravo da za potrebe preduzeća potpisuje finansijsku dokumentaciju koja je neophodna za realizaciju izvršenja budžetskih sredstava.

Uvidom u Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, koji je zaključen sa zaposlenim kao izvršiocem posla, utvrđeno je da je ugovoreno da izvršilac posla preuzima obavezu da za naručioca posla obavlja poslove izrade planova i procedura za uspostavljanje sistema kvaliteta praćenja i unapređivanja rada.

Pravilnikom o organizaciji računovodstva i računovodstvenim politikama propisano je da je računopolagač (načelnik Odeljenja za finansijsko materijalno poslovanje) odgovoran za vođenje poslovnih knjiga, pripremu, podnošenje i objavljivanje finansijskih izveštaja, kao i za zakonitost, ispravnost i sastavljanje isprava o poslovnoj promeni i drugim poslovnim događajima koji se odnose na korišćenje budžetskih aproprijacija i poslovnoj promeni i drugim poslovnim događajima u vezi sa korišćenjem sredstava i druge imovine.

Odredbama člana 19. Uredbe o budžetskom računovodstvu propisano je da vođenje poslovnih knjiga, pripremu, podnošenje i objavljivanje finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava obavlja stručno lice.

S obzirom na to da je navedeno ovlašćenje dato licu koje nije zaključilo ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova za finansijske poslove, to je prethodno navedeno ovlašćenje dato suprotno odredbama člana 19. Uredbe o budžetskom računovodstvu i odredbama Pravilnika o organizaciji budžetskog računovodstva i računovodstvenim politikama, pa je na taj način odgovorno lice – direktor povredio i odredbe člana 71. Zakona o budžetskom sistemu.

Dalje, korisnik je vršio plaćanje po ispostavljenim računima od strane dobavljača.

Plaćeni računi nisu potpisani od strane lica koje je ispravu kontrolisalo i lica odgovornog za nastalu poslovnu promenu, čime je postupljeno suprotno odredbama člana 16. stav 7. Uredbe o budžetskom računovodstvu.

Knjigovodstvene kartice dobavljača nemaju oznaku konta na koji se odnose

Kontrolom knjigovodstvene kartice dobavljača utvrđeno je da iste nemaju oznaku konta na koji se odnose, kako je to propisano Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem, što je suprotno odredbama člana 9. stav 2. Uredbe o budžetskom računovodstvu, kojima je propisano da se poslovne knjige vode uredno i ažurno u skladu sa strukturom konta koja je propisana Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem, kao i članu 14. stav 1. tačka 2) Uredbe o budžetskom računovodstvu, kojim je propisano da pomoćna knjiga dobavljača obezbeđuje detaljne podatke o svim obavezama prema dobavljačima.

Korisnik ne vodi pomoćnu knjigu kupaca

Korisnik ne vodi pomoćnu knjigu kupaca i nije moglo da se utvrdi koliki je dug zakupca prema korisniku koji je izdao poslovni prostor u zakup. Na ovaj način postupljeno je suprotno članu 14. stav 1. tačka 2) Uredbe o budžetskom računovodstvu.

Na analitičkoj kartici na potražnoj strani evidentirane su neizmirene obaveze koje su preuzete u javni dug

Na analitičkoj kartici na potražnoj strani evidentirane su neizmirene obaveze koje su preuzete u javni dug, a da nije priložena dokumentacija na osnovu koje su evidentirane ove neizmirene obaveze. Knjiženjem ovih promena, bez validnih računovodstvenih dokumenata o nastaloj poslovnoj promeni, postupljeno je suprotno odredbama člana 16. stavovi 1–3. Uredbe o budžetskom računovodstvu.

Datum prometa na računu ne odgovara vremenu nastanka poslovnog događaja

Izvršen je uvid u račun koji je korisnik ispostavio za grejanje i komunalne usluge. Pregledom ovog računa utvrđeno je da je na istom naznačen datum prometa 10. 11. 2017. godine, a isti je ispostavljen 26. 2. 2018. godine, sa datumom plaćanja 2. 3. 2018. godine. Na ovaj način postupljeno je suprotno članu 16. stav 6. Uredbe o budžetskom računovodstvu, kojim je propisano da se računovodstvena isprava sastavlja u potrebnom broju primeraka, na mestu i u vreme nastanka poslovnog događaja.

Priznanice blagajne

Kontrolom sprovedenog knjiženja prihoda od prodaje dobara i usluga utvrđeno je da su u 2017. godini uplate po osnovu ovih prihoda, odnosno izvodi i priznanice blagajne knjižene na kto. 291191 – Razgraničeni ostali prihodi, a na kto. 742121 – Prihodi od prodaje dobara i usluga – evidentirani su 31. 12. 2017. godine u ukupnom iznosu uplaćenih prihoda za 2017. godinu.

Imajući u vidu da se, shodno članu 5. stav 2. Uredbe o budžetskom računovodstvu, transakcije i ostali događaji evidentiraju u trenutku kada se gotovinska sredstva prime, kao i da se, shodno članu 9. stav 2. iste uredbe, poslovne knjige vode hronološki, uredno i ažurno, u skladu sa strukturom konta koja je propisana Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem, postupajući na prethodno opisani način, prilikom knjiženja uplata po osnovu ostvarenih prihoda nisu poštovane odredbe čl. 9. st. 2. Uredbe o budžetskom računovodstvu.

Priznanice koje su izdate u blagajni korisnika nisu valjano napisane tako da se vidi čitko ispisan potpis lica koje je primilo novac, niti je naznačen datum prijema novca, što je suprotno članu 16. stav 2. Uredbe o budžetskom računovodstvu.

Nepravilno knjiženje, odnosno knjiženje suprotno odredbama Uredbe o budžetskom računovodstvu, za posledicu ima netačno prikazivanje poslovnih promena u Izveštaju o izvršenju budžeta – obrazac 5, zato što nisu usklađene evidencije u skladu sa važećim propisima, što je suprotno odredbama člana 3. Uredbe o budžetskom računovodstvu, kojima je propisano da su korisnici budžetskih sredstava dužni da vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i objavljivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa Zakonom i drugim propisima kojima se uređuje ova oblast.

Kako je odredbama člana 79. stav 2. Zakona o budžetskom sistemu propisano da godišnji finansijski izveštaji koji čine završni račun moraju biti u skladu sa sadržajem i klasifikacijom budžeta, iz prethodno navedenog proizlazi da su nepravilnim knjiženjem netačno prikazani rashodi u obrascu 5 – Izveštaj o izvršenju budžeta, kao i da je na taj način postupljeno suprotno navedenom članu 79. stav 2. Zakona o budžetskom sistemu.

Uslovi i odgovornost za vođenje poslovnih knjiga

Na kraju treba napomenuti da je članom 19. Uredbe propisano da vođenje poslovnih knjiga, pripremu, podnošenje i objavljivanje finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava obavlja stručno lice koje nije kažnjavano za krivična dela koja ga čine nepodobnim za obavljanje poslova iz oblasti računovodstva.

Uredbom su u članu 20. propisane kaznene odredbe, tako da će se novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara kazniti za prekršaj odgovorno lice u finansijskoj službi korisnika budžetskih sredstava ako ne poštuje odredbe člana 8, člana 9. stav 2, člana 16. stavovi 7, 9. i 10, članova 17. i 18. Uredbe.

Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja za radnje iz ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 1.000.000 dinara.

Odredbama člana 79. stav 2. Zakona o budžetskom sistemu propisano je da godišnji finansijski izveštaji koji čine završni račun budžeta lokalne vlasti moraju da budu u skladu sa sadržajem i klasifikacijom budžeta.

Odredbama člana 103. stav 1. tačka 4) Zakona o budžetskom sistemu propisano je da će se novčanom kaznom od 10.000 do 2.000.000 dinara kazniti odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava, odgovorno lice korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje ili drugo odgovorno lice, ako ne poštuje odredbe čl. 49–61, člana 71. i člana 72. stav 1. ovog zakona u postupku izvršenja budžeta.

Postupajući suprotno odredbama člana 79. Zakona o budžetskom sistemu, odgovorna lica počinila su prekršaj iz člana 103. stav 1. tačka 6. istog zakona.

Odredbama člana 103. stav 1. tačka 2. i  tačka 6. Zakona o budžetskom sistemu propisana je novčana kazna od 10.000 do 2.000.000 dinara za odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava ako ne poštuje odredbe čl. 74–79a. ovog zakona.

Odredbama člana 104. Zakona o budžetskom sistemu propisano je da prekršajni postupak iz čl. 103, 103a i 103b ovog zakona ne može da se pokrene ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen. Prekršajni postupak iz stava 1. ovog člana vodi se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju prekršaji.

– ugovaranje usluge nadzora nad izvođenjem radova, isplate naknade za rad nadzornog organa i evidentiranja ovih usluga u poslovnim knjigama –

Prikazane su nepravilnosti koje su uočene tokom budžetske inspekcijske kontrole prilikom ugovaranja usluga nadzora, načina isplate i evidentiranja u poslovnim knjigama, jer nepravilno evidentiranje u poslovnim knjigama ovih usluga prouzrokuje pogrešno prikazivanje ukupnih rashoda i netačno prikazivanje finansijskih izveštaja.

[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2018%2F12%2FPS25-88.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]