ISSN 2560-3221

Autor: MarijanaZM

  • Donesena je Uредбa о фискалним погодностима и директним давањима привредним субјектима у приватном сектору и новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица насталих услед болести ЦОВИД-19

    Donesena je Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19

    Na sednici održanoj 10. aprila 2020. godine, Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 (u nastavku: Uredba). Uredba je objavljena u Službenom glasniku RS broj 54/20, od 10. aprila i stupa na snagu danom objavljivanja. Uredba predstavlja pravni okvir za primenu Programa ekonomskih mera za podršku privredi.

    Ovom uredbom uređuju se:

    • fiskalne pogodnosti privrednim subjektima u privatnom sektoru (odlaganje plaćanja poreza i doprinosa odnosno akontacija poreza na dobit i poreza na prihode od samostalne delatnosti)
    • direktna davanja iz budžeta Republike Srbije privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19,
    • PDV tretman prometa dobara i usluga bez naknade za zdravstvene svrhe,
    • isplata jednokratne novčane pomoći svim punoletnim građanima Republike Srbije iz budžeta i
    • zabrana isplate dividende do kraja 2020. godine privrednim subjektima u privatnom sektoru koji se opredele za korišćenje fisklanih pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta.

    Tekst Uredbe možete pročitati na linku.

    Međutim Uredbom nije propisano odnosno u njoj je navedeno da će Ministar finansija tek propisati:

    • Postupak i način odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada (odnosi se i na ličnu zaradu preduzetnika).
    • Postupak i način odlaganja plaćanja akontacije poreza na dobit pravnih lica odnosno akontacija poreza (i doprinosa, za preduzetnike koji nisu opredeljeni za ličnu zaradu) na prihod od samostalne delatnosti.
    • Postupak i način odlaganja plaćanja akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti preduzetnika paušalca.
    • Obrazac na kojem će velika pravna lica nadležnom organu dostavljati spisak lica za koja ostvaruju pravo na direktno davanje.
    • Postupak, način i uslove za isplatu jednokratne novčane pomoći svim punoletnim građanima Republike Srbije.

    Znači da će tek nakon donošenja ove metodologije biti moguće razjasniti tehnička pitanja u vezi sa korišćenjem fiskalnih pogodnosti (odlaganje plaćanja poreza i doprinosa) i isplate direktne pomoći.

    S obzirom da pravni okvir za primenu paketa mera za ublažavanje ekonomskih posledica usled bolesti COVID-19 još uvek nije objavljen u potpunosti (kompletiran), molimo pretplatnike našeg časopisa da razumeju da na mnoga pitanja još uvek nije moguće davati odgovore.

    Takođe, komentar donesene uredbe biće objavljen u broju 5/2020 časopisa koji je u pripremi.

  • Propisi za sprovođenje fiskalnih i ekonomskih mera u cilju ublažavanja negativnih efekata pandemije

    Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 10. aprila 2020. godine usvojila je više uredbi i odluka kojim se propisuju fiskalne i ekonomske mere u cilju ublažavanja i otklanjanja negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom COVID-19. Novi propisi objavljeni su u „Službenom glasniku RS“, br. 54/20, i stupaju na snagu danom objavljivanja, tj. 10. aprila 2020. godine. To su:

  • Obrazac POA se ne podnosi uz PPDG-1S

    10. aprila 2020. godine stupile su na snagu izmene Pravilnika o Pravilnika o poreskoj prijavi za utvrđivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samooporezivanjem na prihode od samostalne delatnosti (Sl. glasnik RS broj 53/2020), a koje se primenjuju na obračunavanje i plaćanje poreske obaveze počev za 2019. godinu, odnosno za poreski period koji počinje u 2019. godini. Napominjemo da su dva dana pre toga stupile na snagu i izmene u poreskom bilansu odnosno Obrascu PB 2.

    Novine u poreskoj prijavi

    Suština izmena ogleda se u propisivanju da se obrazac POA ne podnosi uz poresku prijavu PPDG-1S ni u elektronskom, ni u papirnom obliku. Važno je istaći da obrazac PPDG-1S nije izmenjen.

    Dakle, kao što smo detaljnije pisali i u broju 2/2020 časopisa,  u poreskom bilansu na Obrascu PB 2, pod red. br. 22 – Ukupan iznos amortizacije koji se priznaje za poreske svrhe, obveznik upisuje iznos amortizacije koja se priznaje u poreske svrhe, a koji treba izračunati kao zbir sledećih iznosa:

    1. zbirnog iznosa amortizacije iz kolone 7 obrasca OA (za sve četiri amortizacione grupe) – stalna sredstva stečena zaključno sa 31. 12. 2018. godine i nematerijalna sredstva stečena zaključno sa 31. 12. 2017. godine – obrazac OA je propisan i podnosi se elektronskim putem;
    2. iznosa poreske amortizacije nepokretnosti koje su stečene zaključno sa 31. 12. 2018. godine – obrazac nije propisan i ne podnosi se ništa drugo;
    3. iznosa poreske amortizacije nematerijalnih sredstava koja su stečena od 1. januara 2018. godine – obrazac nije propisan i ne podnosi se ništa drugo;
    4. ukupnog iznosa amortizacije koji se priznaje kao rashod u poreskom periodu za sva stalna sredstva stečena počev od 1. januara 2019. godine – odnosi se na nepokretnosti, stalna sredstva razvrstana u grupe II do V, nematerijalna sredstva, investicione nekretnine (podatak sa red. br. 3 obrasca POA) – obrazac jeste propisan ali se NE podnosi uz poresku prijavu.

    U novoj tački 5) člana 3. stav 2. Pravilnika o poreskoj prijavi propisano je da se u poresku prijavu PPDG-1S unose podaci iz Obrasca OKP – Obračun kvalifikovanog prihoda za period od __20__. godine do __20__. godine, propisanog Pravilnikom o uslovima i načinu izuzimanja kvalifikovanih prihoda iz osnovice poreza na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS”, broj 50/19), koji obrazac se ne podnosi uz poresku prijavu ni u elektronskom, ni u papirnom obliku. Dakle, ni ovaj obrazac se ne podnosi, mada je malo verovatno da postoje preduzetnici koji su ispunili uslov za ovu vrstu poreskog podsticaja.

    Ističemo da izmene u Pravilniku o poreskoj prijavi koje su stupile na snagu svega pet dana od isteka roka za podnošenje poreske prijave za 2019. godinu nisu od uticaja na preduzetnike koji su već podneli poresku prijavu.

    Novine u poreskom bilansu

    8. aprila 2020. godine stupile su na snagu izmene Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti (Sl. glasnik RS broj 52/2020), a koje se primenjuju na obračunavanje i plaćanje poreske obaveze počev za 2019. godinu, odnosno za poreski period koji počinje u 2019. godini.

    Pravilnikom je propisan novi Obrazac PB 2. U odnosu na stari obrazac izvršene su minimalne izmene, zadržan je isti broj pozicija (ukupno 61 polje), a suština izmena je u tome da je opis nekoliko polja proširen tako da se u njima iskazuju podaci u vezi sa novim podsticajima propisanim Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, koji se shodno primenjuju i u slučaju preduzetnika.

    Pregled novih i starih pozicija obrasca koje su izmenjene:

    NOVI OBRAZAC Stari obrazac
    23. Izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske i sportske namene, zaštitu životne sredine, davanja učinjena ustanovama, odnosno pružaocima usluga socijalne zaštite  23. Izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske i sportske namene, zaštitu životne sredine, davanja učinjena ustanovama, odnosno pružaocima usluga socijalne zaštite, kao i za humanitarnu pomoć za otklanjanje posledica nastalih u slučaju vanredne situacije, koji su učinjeni Republici, autonomnoj pokrajini, jedinici lokalne samouprave
    24. Izdaci za humanitarnu pomoć za otklanjanje posledica nastalih u slučaju vanredne situacije, koji su učinjeni Republici, autonomnoj pokrajini, jedinici lokalne samouprave 24. Izdaci za ulaganja u oblasti kulture
    25. Izdaci za ulaganja u oblasti kulture  25. Članarine komorama, savezima i udruženjima
    26. Članarine komorama, savezima i udruženjima  26. Rashodi za reklamu i propagandu
    31. Porezi, doprinosi, takse i druge javne dažbine koje ne zavise od rezultata poslovanja, plaćene u poreskom periodu, a koje nisu bile plaćene u prethodnom poreskom periodu u kome je po tom osnovu u poslovnim knjigama obveznika bio iskazan rashod, uključujući isplaćenu ličnu zaradu koja nije bila priznata u prethodnom poreskom periodu u kome je bila obračunata ali nije bila isplaćena   31. Porezi, doprinosi, takse i druge javne dažbine koje ne zavise od rezultata poslovanja, plaćene u poreskom periodu, a koje nisu bile plaćene u prethodnom poreskom periodu u kome je po tom osnovu u poslovnim knjigama obveznika bio iskazan rashod,
    35. Rashodi po osnovu obezvređenja imovine koji se priznaju u poreskom periodu za koji se podnosi poreski bilans, a u kome je ta imovina otuđena, upotrebljena ili je došlo do oštećenja te imovine usled više sile; Troškovi istraživanja i razvoja koji se priznaju u dvostrukom iznosu u skladu sa članom 22g Zakona o porezu na dobit pravnih lica 35. Rashodi po osnovu obezvređenja imovine koji se priznaju u poreskom periodu za koji se podnosi poreski bilans, a u kome je ta imovina otuđena, upotrebljena ili je došlo do oštećenja te imovine usled više sile;
    38. Sva otpisana, ispravljena i druga potraživanja koja su bila priznata kao rashod, a koja se u poreskom periodu uključuju u oporezive prihode koji nisu, kao takvi, iskazani u poslovnim knjigama obveznika; Iznos koji se, po osnovu smanjenja procenta korišćenja stalnih sredstava za svrhe istraživanja i razvoja, uključuje u poresku osnovicu; Iznos koji se uključuje u poresku osnovicu u poreskom periodu u kojem je prijava u vezi sa pronalaskom odbačena od strane nadležnog organa  38. Sva otpisana, ispravljena i druga potraživanja koja su bila priznata kao rashod, a koja se u poreskom periodu uključuju u oporezive prihode koji nisu, kao takvi, iskazani u poslovnim knjigama obveznika;
    40. Prihodi ostvareni u poreskom periodu po osnovu otpisanih, ispravljenih i drugih potraživanja koja nisu bila priznata kao rashod, a koja se u poreskom periodu ne uključuju u oporezive prihode 40. Prihodi ostvareni u poreskom periodu po osnovu otpisanih, ispravljenih i drugih potraživanja koja nisu bila priznata kao rashod
    43. Primanja ostvarena po osnovu premija, subvencija, regresa i drugih sredstava koja su izuzeta iz dohotka za oporezivanje; Iznos kvalifikovanog prihoda koji se, u skladu sa članom 25b Zakona o porezu na dobit pravnih lica, ne uključuje u poresku osnovicu 43. Primanja ostvarena po osnovu premija, subvencija, regresa i drugih sredstava koja su izuzeta iz dohotka za oporezivanje

     

    Kao što se vidi iz uporednog prikaza ukinuta je ranija pozicija pod red. br. 26. Obrasca PB 2 – Rashodi za reklamu i propagandu, s obzirom da se počev od poreskog bilansa za 2019. godinu ovi rashodi priznaju bez ograničenja (u skladu sa opštim uslovima).

    Dalje, izdaci koji su ranije iskazivani u polju 23, sada su podeljeni na dve pozicije, i to:

    • u polje 23 iskazuju se izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske i sportske namene, zaštitu životne sredine, davanja učinjena ustanovama, odnosno pružaocima usluga socijalne zaštite;
    • u polje 24 iskazuju se izdaci za humanitarnu pomoć za otklanjanje posledica nastalih u slučaju vanredne situacije, koji su učinjeni Republici, autonomnoj pokrajini, jedinici lokalne samouprave.

    Precizirano je da se u polju 31. iskazuje isplaćena lična zaradu koja nije bila priznata u prethodnom poreskom periodu u kome je bila obračunata ali nije bila isplaćena.

    U poljima 35, 38 i 43 izvršene su dopune, kojima se uključuje iskazivanje podataka u vezi sa novim podsticajima propisanim Zakonom o porezu na dobit pravnih lica.

    Pravilnikom su formalno propisana još dva nova obrasca odnosno korigovan je naziv dva postojeća obrasca, i to:

    • Obrazac PK 2 – Poreski kredit za obveznike za ulaganja u osnovna sredstva za period od ___ do ___ 20__. godine i
    • Obrazac SU 1 – Srazmerni iznos ulaganja kod obveznika za period od ____ do ____ 20__. godine.

    Korekcija u nazivu obrazaca izvršena je na mestima unosa datuma – umesto 201__ godine je napisano 20__ godine, kako bi se mogle upisati godine od 2020. pa na dalje. Druge izmene u ovim obrascima nisu izvršene.

  • Preporuka poslodavcima o korišćenju godišnjeg odmora

    U „Službenom glasniku RS“, br. 52/2020 od 7.4.2020. godine objavljen je zaključak Vlade koji sadrži sledeće preporuke poslodavcima:

    1. Preporučuje se poslodavcima na teritoriji Republike Srbije, da zaposlenima koji imaju obavezu redovnog obavljanja radnih zadataka u uslovima vanrednog stanja, omoguće korišćenje dela godišnjeg odmora za 2019. godinu, zaključno sa 31. decembrom 2020. godine.

    2. Zaposlenima kojima je u uslovima vanrednog stanja, omogućeno obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće), poslodavac je dužan da omogući korišćenje dela godišnjeg odmora za 2019. godinu u skladu sa zakonom, odnosno zaključno sa 30. junom 2020. godine.

    3. Preporučuje se poslodavcima, koji u uslovima vanrednog stanja nisu u mogućnosti da organizuju proces rada, pri upućivanju zaposlenih na odsustvo sa rada, u skladu sa zakonom, prednost daju korišćenju godišnjih odmora zaposlenih.

  • Preporuka Vlade u vezi sa isplatom naknade za privremeno odsustvo sa rada zbog izolacije ili samoizolacije

    3. aprila 2020. godine objavljen je Zaključak Vlade 05 broj 53-3008/2020-2 („Sl. glasnik RS“, br. 50/2020) u kome se preporučuje poslodavcima da izmene svoj opšti akt, odnosno ugovor o radu ili drugi pojedinačni akt, u delu kojim se uređuje naknada zarade, odnosno naknada plate (u daljem tekstu: naknada zarade), tako da zaposlenima koji privremeno odsustvuju sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti COVID-19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije naložene u vezi sa tom bolešću, a koja je nastupila kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja njihovih poslova i radnih zadataka, odnosno službenih dužnosti i kontakta sa licima kojima je potvrđena bolest COVID-19 ili naložena mera izolacije ili samoizolacije, obezbede pravo na naknadu zarade u visini od 100% osnova za naknadu zarade.

    Dalje se poslodavcima preporučuje da ostvarivanje prava prethodno navedene naknade zarade obezbede zaposlenima, i to tako da:

    1. za prvih 30 dana odsustva sa rada, visinu naknade zarade isplate iz svojih sredstava;
    2. počev od 31. dana odsustva sa rada, visinu naknade zarade isplate tako što će iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbediti zakonom propisani iznos naknade zarade, a iz svojih sredstava obezbediti razliku do visine od 100% osnova za naknadu zarade.

    Odsustvo sa rada zaposleni dokazuje rešenjem nadležnog organa (sanitarnog inspektora, organa nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice, carinskog organa, izvodom iz evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova i dr.) ili izveštajem lekara o privremenoj sprečenosti za rad (doznaka), u skladu sa zakonom.

    Tekst zaključka možete pogledati na linku.

    Da podsetimo da na osnovu člana 115. stav 1. tačka 1) Zakona o radu zaposleni ima pravo na naknadu zarade na teret poslodavca za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom.

    U skladu sa članom 101. Zakona o zdravstvenom osiguranju naknadu zarade za slučajeve privremene sprečenosti za rad za prvih 30 dana sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje Republički fond. Visina naknade koja se obezbeđuje iz sredstava Republičkog fonda definisana je članom 95. stav 1. Zakona o zdravtsvenom osiguranju i ona iznosi 65% od osnova za naknadu zarade.

    Ministarstvo zdravlja objavilo je forme zahteva za izdavanje potvrde o izolaciji i to za:

    • putnika u međunarodnom saobraćaju kome je određena hitna mera stavljanja pod zdravstveni nadzor na akutno respiratorno oboljenje izazvano novim Korona virusom SARS-CoV-2  u trajanju od 14 / 28 dana (izolacija u kućnim uslovima) i
    • lice iz kontakta u Republici Srbiji kome je određena hitna mera stavljanja pod zdravstveni nadzor na akutno respiratorno oboljenje izazvano novim Korona virusom SARS-CoV-2  u trajanju od 14 / 28 dana (izolacija u kućnim uslovima).

    Na linku je moguće preuzeti obrasce.

    Popunjeni obrazac zahteva podnosilac dostavlja putem e-mail adrese: potvrda.covid19@zdravlje.gov.rs. Dobijenu potvrdu zaposleni treba da dostavi poslodavcu radi ostvarivanja prava na naknadu zarade.

  • Zabrana obavljanja delatnosti koje zahtevaju blizak kontakt sa korisnicima

    1.4.2020. godine stupila je na snagu Uredba o dopuni Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja. U članu 4. Uredbe o merama za vreme vanrednog stanjaposle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:

    „Zabranjuje se privrednom društvu, drugom pravnom licu i preduzetniku da na teritoriji Republike Srbije, dok traje vanredno stanje, obavlja delatnost pružanja frizerskih i kozmetičkih usluga, pedikira, manikira, usluga fitnes klubova i teretana, aktivnosti turskih kupatila, sauna i parnih kupatila, solarijuma, salona za mršavljenje, salona za masažu i drugih usluga nege, održavanja i ulepšavanje lica i tela kod kojih je priroda delatnosti pružanja usluge takva da zahteva blizak kontakt između pružaoca i korisnika usluge, kao i korisnika usluge međusobno, čime se povećava opasnost od prenošenja zarazne bolesti COVID-19.”

    Osim toga, 1. 4. 2020. godine stupila je na snagu i Odluka o ograničenju organizovanja igara na sreću. Tačkom 1. ove odluke  zabranjuje se priređivanje posebnih i klasičnih igara na sreću, osim preko sredstava elektronske komunikacije, kao što su internet, telefon, televizija, radio, SMS i bilo koji drugi oblik elektronske komunikacije.

    Primena mera iz ove odluke traje dok traje vanredno stanje proglašeno u Republici Srbiji, odnosno dok traje opasnost od širenja zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.

  • ZA 10 DANA PRAVNI OKVIR ZA SPROVOĐENJE PAKETA MERA POMOĆI PRIVREDI

    ZA 10 DANA PRAVNI OKVIR ZA SPROVOĐENJE PAKETA MERA POMOĆI PRIVREDI

    U utorak 31. marta Ministar finansija predstavio je javnosti program ekonomskih mera namenjen privatnom sektoru, kao pomoć u održavanju zaposlenosti i likvidnosti tokom trajanja vanrednog stanja.

    Ističemo da je najavljeno da će za deset dana Vlada doneti pravni okvir za sprovođenje ovog paketa mera, a koji će, između ostalog propisati način sprovođenja navedenih mera u praksi. Skrećemo pažnju da pre donošenja uredbi nije moguća primena bilo kojeg rešenja koje je okvirno navedeno u Programu mera.

    Na sajtu Privredne komore Srbije objavljene su za sada poznate informacije o paketu mera pomoći privredi, koje prenosimo u nastavku.

    „Ministar finansija Siniša Mali i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež u Palati Srbija predstavili su paket ekonomskih mera za ublažavanje posledica po privredu usled pandemije COVID 19, vredan 5,1 milijardi evra. ”Ovaj program čuva ljude, radna mesta, proizvodnju, likvidnost – čuva kičmu privrede”, ocenio je Čadež i poručio privrednicima da će im PKS i ubuduće biti na raspolaganju 24 sata, sedam dana u nedelji za sva pitanja, pomoć u rešavanju svakodnevnih problema i u stalnoj komunikaciji sa vladom radi efikasnijeg sprovođenja mera. Vlada Srbije će u narednih deset dana usvojiti uredbu, odnosno doneti pravni okvir za realizaciju programa podrške privredi, a isplata minimalca biće sredinom maja, najavio je Mali.

    Paket mera je pažljivo pripremljen i sagledane su sve moguće posledice ove krize po srpsku ekonomiju, kao i iskustva drugih zemalja. Usmeren je na očuvanje nivoa zaposlenosti i predstavlja borbu za svako radno mesto i pomoć onim preduzećima koja su i najviše pogođena ovom krizom, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru, rekao je ministar finansija Siniša Mali.

    „Idemo sa predlogom mera da najveći teret ove krize upravo država preuzme na sebe kako bi našu privredu rasteretila i kako bi privreda sa što manje posledica i prošla kroz ovu krizu. Imamo dovoljno prostora, stabilne finansije, dovoljno novca da našoj privredi i zaposlenima pomognemo kada je ta pomoć najpotrebnija“, poručio je ministar. Kako je objasnio 5,1 milijardi evra je, poređenja radi, polovina našeg godišnjeg budžeta, 11 odsto našeg BDP-a.

    Program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Kovid-19 i podršku privredi Srbije

    Pregled mera:

    Mere privrede

    Ukupni procenjeni efekat mera je 608,3 mlrd dinara.

    Pošto je cilj mera da se očuva zaposlenost u toku trajanja vanrednost stanja, kao i da se pomogne privrednim subjektima kojima je otežano poslovanje tokom vanrednog stanja, mere se ne primenjuju na privredne subjekte koji su:

    • Tokom vanrednog stanja umanjili broj zaposlenih za više od 10% (ne računajući zaposlene na određeno vreme kojima ugovor ističe tokom vanrednog stanja)
    • Privremeno prekinuli poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, odnosno pre 15.03.2020. godine.

    Prvi set mera pretpostavlja u najvećem delu odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate, najranije od početka 2021. godine. Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade sprovodi se u cilju obezbeđenja likvidnosti, održanja privredne aktivnosti i zaposlenosti. Odlaže se i plaćanje akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu.

    Odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja, uz kasniju otplatu nastale obaveze u ratama sa početkom najranije od 2021. godine. Ova mera za cilj ima povećanje likvidnosti svih privrednih subjekata u privrednom sektoru koji isplaćuju zarade zaposlenima. Takođe, ova mera se odnosi na odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalnih delatnosti svih preduzetnika. Povećanje likvidnosti se ogleda u odlaganju plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade. Svi poslodavci koji se opredele da koriste ovu meru mogu da koriste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine, a nakon toga se ostavlja mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate na zahtev poreskog obveznika. Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve poslodavce bez obzira na njihovu ekonomsku snagu.

    Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu. Mera ima za cilj povećanje likvidnosti poreskih obveznika putem odlaganja plaćanja akontacija za porez na dobit za 2020. godinu koje dospevaju u drugom kvartalu 2020. godine. Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve obveznike poreza na dobit bez obzira na njihovu ekonomsku snagu. Za poreske obveznike na koje se mera odnosi, osnovni uslovi za primenu su identični bez obzira na ekonomsku snagu konkretnog poreskog obveznika.

    Oslobađanje davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a. Osnovni cilj ove mere je da se od plaćanja PDV oslobode oni donatori koji svoje proizvode, odnosno proizvode čijim prometom se bave, doniraju ustanovama koje su neposredno uključene u aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje širenja i lečenje građana od bolesti Kovid-19. Smatramo da je propisivanje ove mere potpuno primereno okolnostima, kao i da uslove za primenu ove mere treba propisati na način koji će onemogućiti bilo kakve zloupotrebe.

    Drugi set mera odnosi se na direktna davanja preduzećima, isplatu pomoći u visini minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, odnosno subvencije 50% minimalne zarade velikim preduzećima, čiji zaposleni su poslati na prinudni odmor, zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada.

    Direktna pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru – uplata pomoći u visini minimalca (za vreme trajanja vanrednog stanja), i za velika preduzećauplata pomoći u visini 50% minimalca za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada (član 116 i 117. Zakona o radu). Kod ovog seta mera je napravljena razlika u načinu primene po osnovu ekonomske snage obveznika. Naime, pošlo se od pretpostavke da su privredni subjekti koji su razvrstani kao velika privredna društva imaju značajno veću ekonomsku snagu u odnosu na preduzetnike, mikro, mala i srednja pravna lice. U skladu sa navedenim, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim pravnim licima je data ekonomska pomoć u visini neto minimalne zarade za svako lice koje kod njih ima status zaposlenog.

    Za pravna lica koja su klasifikovana kao velika, pomoć je opredeljena srazmerno broju lica koja ovi poslodavci zadržavaju u radnom odnosu iako je za radom tih lica privremeno prestala potreba. Shodno tome, ovaj set mera je usmeren na to da država efektivno podnese deo tereta isplate naknada zarada licima za koje je nastupio prekid rada, a koja poslodavci –velika pravna lica zadržavaju u radnom odnosu.

    U vezi sa primenom ove mere, posebno bi trebalo imati u vidu da se ne ulazi u poslovnu politiku poreskih obveznika – velikih pravnih lica, niti se ograničava broj zaposlenih kojima se utvrđuje prekid rada (ali ne i prekid radnog odnosa), niti se na bilo koji način utiče na obim prava koji zaposleni ostvaruju u toku prekida rada. S druge strane, predloženim merama poslodavci se u dovoljnoj meri stimulišu da održe postojeći nivo zaposlenosti, dok se u slučaju preduzetnika, malih, mikro i srednjih pravnih lica, većim obimom prava dodatno jača likvidnost u cilju održavanja poslovanja, odnosno odustajanja od pokretanja postupaka prestanka obavljanja poslovanja.

    Cilj trećeg seta mera je očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize očekivane tokom i po okončanju vanredne situacije prouzrokovane pandemijom Kovid-19 virusa. Ovim programom Vlada Republike Srbije želi da minimizira spoljne uticaje (pad tražnje, prekid lanaca snabdevanja i dr.) i njihove posledice (smanjene zaposlenosti, nelikvidnost i dr) na poslovanje srpske privrede. Konkretno, program predviđa dve mere:

    1. program za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga koji su registrovani u relevantnom registru preko Fonda za razvoj Republike Srbije, i
    2. garantne šeme za podršku privredi u uslovima Kovid-19 krize za kredite za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, kao i poljoprivrednih gazdinstava preko komercijalnih banaka koje posluju u Republici Srbiji. Ukupna vrednost programa predviđenih ovom merom iznosi 264 milijarde dinara (oko 2.2 milijarde evra).

    Četvrti set mera se odnosi na uplatu direktne pomoći u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti svim punoletnim građanima Republike Srbije.

    Mere koje je Vlada usvojila i koje su u proceduri usvajanja

    • Ograničena je visina cena i marži osnovnih životnih namirnica, zaštitne opreme, kao i maloprodajne cene zaštitnih sredstava, kako bi se sprečili poremećaji na tržištu i omogućilo redovno snabdevanje građana osnovnim životnim namirnicama i zaštitnom opremom i sredstvima. Iz istih razloga izvoz osnovnih proizvoda bitnih za stanovništvo (seme, ulje, kvasac, sapuni, deterdženti, dezinfektanti, asepsol, alkohol, zaštitna oprema) privremeno je zabranjen.
    • U cilju zaštite stanovništva, doneta je odluka da se sva lična dokumenta državljana Republike Srbije kojima je istekao ili im istekne rok važenja, smatraju važećim za vreme dok je na snazi Odluka o proglašenju vanrednog stanja.
    • Rokovi u upravnim postupcima usklađeni su na način da stranke ne mogu snositi posledice nepostupanja u rokovima usled vanrednog stanja, dok u sudskim postupcima rokovi prestaju teći za vreme vanrednog stanja, a nastavak računanja rokova vezuje se za prestanak vanrednog stanja.
    • U cilju zaštite zaposlenih i radno angažovanih lica, preduzet je niz mera koje obavezuju poslodavca da omogući rad na daljinu, rad od kuće, rad u manjim smenama, kako bi se zaštitila zaposlena i radno angažovana lica.
    • Prema poreskim obveznicima koji imaju odobreno odlaganje plaćanja dugovanog poreza za vreme vanrednog stana se neće primenjivati poništaj sporazuma i naplaćivanje neplaćenog poreskog duga (iz sredstava obezbeđenja i u postupku prinudne naplate), počev od rate koja dospeva u martu 2020. godine.
    • Usled proglašenja vanrednog stanja na teritoriji RS, pomeraju se rokovi za pripremu, sastavljanje i podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja direktnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, završnih računa budžeta RS, autonomnih pokrajina, budžeta jedinica lokalne samouprave i organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i konsolidovanog izveštaja Republike Srbije i konsolidovanih izveštaja gradova za 2019. godinu.

    Narodna banka Srbije donela je privremene mere u cilju očuvanja finansijskog sistema

    • Zastoj u otplati (moratorijum) dužnicima na otplatu kredita, kao i obaveza po osnovu finansijskog lizinga, ne kraći od 90 dana, ili od trajanja vanrednog stanja, za koje vreme banka ne obračunava zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje i ne pokreću postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema dužnicima, odnosno ne preduzima druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od dužnika. Dužnici neće plaćati nikakvu naknadu troškova za korišćenje ove mogućnosti, a ovakvi krediti se neće smatrati restrukturiranim, niti problematičnim potraživanjima.
    • Tokom trajanja vanrednog stanja davalac lizinga ne obračunava zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje i ne pokreće postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema primaocu lizinga, odnosno ne preduzima druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od primaoca lizinga.
    • Dodatno Odlukom o naknadama u platnom prometu ne mogu se naplaćivati naknade i drugi troškovi kod uplata i prenosa novčanih sredstava radi prijema donacija u borbi protiv epidemije bolesti Kovid-19. Ova Odluka se odnosi na banke, institucije elektronskog novca, platne institucije i javnog poštanskog operatora, kao i Narodnu banku Srbije kod uplata i prenosa novčanih sredstava radi prijema donacija u borbi protiv pandemije Kovid-19 virusa.“

  • Zahtev za veštačenje zdravstvenog stanja deteta porodilje podnose elektronskim putem

    Dokumentaciju potrebnu za veštanje zdravstvenog stanja deteta, za porodilje koje prvi put podnose ovaj zahtev radi ostvarivanja prava na posebnu negu deteta, dok je na snazi Odluka o proglašenju vanrednog stanja, porodilje mogu da dostave elektronskim putem ili poštom na adresu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPIO).

    Popunjen i potpisan skenirani zahtev za veštačenje, sa medicinskom i ostalom pratećom dokumentacijom, uključujući i izjavu o verodostojnosti dostavljene elektronske medicinske dokumentacije, potrebno je poslati na e-mail adresu novaporodilja@pio.rs ili preporučenom pošiljkom na adresu RFPIO, ul Aleksandra Kostića br. 9, 11000 Beograd.

    U zahtevu je potrebno navesti i sledeće: mejl adresu poslodavca, kao i službu dečije zaštite u mestu prebivališta.

    RFPIO će na osnovu veštačenja medicinske dokumentacije, elektronskom poštom poslati skenirano Mišljenje komisije o zdravstvenom stanju deteta, podnosiocu zahteva, kao i poslodavcu i nadležnoj službi dečije zaštite, na adrese koje podnosioc zahteva bude naveo u svom zahtevu.

    Zahtev za veštačenje zdravstvenog stanja deteta (Obrazac broj 1EL – ZOPND), kao i ostalu potrebnu dokumentaciju za veštačenje, može se preuzeti sa sajta RFPIO https://www.pio.rs/

    Napominjemo da je podnosilac zahteva koji elektronski podnosi zahtev i medicinsku dokumentaciju radi veštačenja, dužan da potpiše i pošalje skeniranu izjavu o verodostojnosti ove dokumentacije. Nakon prestanka vanredne situacije, RFPIO izvršiće reviziju i kontrolu, dostavljene dokumentacije.

    Po dobijanju skeniranog Mišljenja komisije o zdravstvenom stanju deteta, porodilja podnosi  Zahtev radi ostvarivanja prava na naknadu zarade radi posebne nege deteta ili/i prava na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta. Popunjen i potpisan zahtev radi ostvarivanja prava na naknadu zarade za vreme posebne nege deteta, sa potrebnom dokumentacijom utvrđenom zakonom, potrebno je skenirati i poslati na e-mail adresu prijem.zahteva@beograd.gov.rs za Grad Beograd, odnosno na drugu odgovarajuću e-mail adresu za opštine i gradove u Republici Srbiji, a koja je istaknuta na portalima gradskih opštinskih uprava u našoj zemlji.

    Zahtevi radi ostvarivanja prava na naknadu zarade radi posebne nege deteta ili/i prava na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta, sa potrebnom dokumentacijom utvrđenom zakonom, mogu se poslati i preporučenom pošiljkom na adrese službi dečije zaštite, koje pripadaju opštinama ili gradu u kojima podnosilac zahteva ima prebivališta.

    Zahtev za veštačenje zdravstvenog stanja deteta (Obrazac broj 1EL – ZOPND), kao i Zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade radi posebne nege deteta (Obrazac NZ-PND),  Zahtev za ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta (Obrazac ON-PND), može se preuzeti sa sajta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

    https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/zakoni/sektor-za-brigu-o-porodic…

    Podsećamo da se za porodilje koje su već ostvarile pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta i na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta,  a kojima ovo pravo ističe ističe 15. marta 2020. godine i kasnije, a nadležni organ nije odlučio o daljem korišćenju, to pravo produžava na osnovu ranije donetih rešenja, najduže tri meseca, odnosno dok traje vanredno stanje. Više o tome možete se informisati na linku u nastavku:

    https://www.minrzs.gov.rs/sr/aktuelnosti/vesti/produzava-se-isplata-pra…

    Izvor: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

  • Pomeraju se rokovi za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava

    U Službenom glasniku RS br. 47/2020 od 28.3.2020. godine, objavljena je Uredba o pomeranju rokova za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2. Uredba je 28. 3. 2020. godine stupila na snagu.

    Ovom uredbom se utvrđuje pomeranje rokova za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja direktnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, završnih računa budžeta Republike Srbije, budžeta autonomnih pokrajina, budžeta jedinica lokalne samouprave i organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i konsolidovanog izveštaja Republike Srbije i konsolidovanih izveštaja gradova, za 2019. godinu, propisani odredbama člana 78. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 – dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 i 72/19 – u daljem tekstu: Zakon), za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.

    Rokovi iz člana 78. stav 1. Zakona pomeraju se prema sledećem kalendaru:

    1. rok iz tačke 1) podtačka (2) pomera se na rok od 15 radnih dana od dana prestanka vanrednog stanja;
    2. rokovi iz tačke 1) podtač. (3)–(7) pomeraju se za broj kalendarskih dana trajanja vanrednog stanja, uz dodatnih 15 radnih dana, od dana prestanka vanrednog stanja;
    3. rok iz tačke 2) podtačka (2) pomera se na rok od 15 radnih dana, od dana prestanka vanrednog stanja;
    4. rokovi iz tačke 2) podtač. (3)–(6) pomeraju se za broj kalendarskih dana trajanja vanrednog stanja, uz dodatnih 15 radnih dana, od dana prestanka vanrednog stanja.

    Dakle:

    Izveštaj Stari rok Novi rok
    Direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije pripremaju godišnji izveštaj i podnose ga Upravi za trezor, a direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije kontrolišu, sravnjuju podatke iz njihovih godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta i sastavljaju konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju budžeta koji podnose Upravi za trezor.

    Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca kontrolišu, sravnjuju podatke iz godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta pravosudnih organa koji se iskazuju zbirno u okviru njihovih razdela i sastavljaju konsolidovane godišnje izveštaje o izvršenju budžeta, koje podnose Upravi za trezor.

    		 31. 3. 2020. 15 radnih dana od dana prestanka vanrednog stanja

     
    Organizacije za obavezno socijalno osiguranje donose odluke o završnim računima organizacija za obavezno socijalno osiguranje, usvajaju izveštaje o izvršenju finansijskih planova i podnose ih Upravi za trezor.

    Republički fond za zdravstveno osiguranje kontroliše, sravnjuje podatke iz godišnjih izveštaja o izvršenju finansijskog plana korisnika sredstava koji se nalaze u njegovoj nadležnosti, konsoliduje podatke i sastavlja konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju finansijskog plana, koji podnosi Upravi za trezor.

    		 30. 4. 2020. Pomera se za broj kalendarskih dana trajanja vanrednog stanja, uz dodatnih 15 radnih dana, od dana prestanka vanrednog stanja
    Ministarstvo priprema nacrt zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije i zajedno sa odlukama o završnim računima organizacija za obavezno socijalno osiguranje dostavlja Vladi. 20. 6. 2020. Pomera se za broj kalendarskih dana trajanja vanrednog stanja, uz dodatnih 15 radnih dana, od dana prestanka vanrednog stanja
    Vlada dostavlja Narodnoj skupštini predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije i odluke o završnim računima organizacija za obavezno socijalno osiguranje; 15. 7. 2020. Pomera se za broj kalendarskih dana trajanja vanrednog stanja, uz dodatnih 15 radnih dana, od dana prestanka vanrednog stanja
    Ministarstvo sastavlja konsolidovani izveštaj Republike Srbije i dostavlja ga Vladi. 1. 10. 2020. Pomera se za broj kalendarskih dana trajanja vanrednog stanja, uz dodatnih 15 radnih dana, od dana prestanka vanrednog stanja
    Vlada dostavlja Narodnoj skupštini konsolidovani izveštaj Republike Srbije, radi informisanja. 1. 11. 2020. Pomera se za broj kalendarskih dana trajanja vanrednog stanja, uz dodatnih 15 radnih dana, od dana prestanka vanrednog stanja
    Direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti pripremaju godišnji izveštaj koji sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu i podnose ga lokalnom organu uprave nadležnom za finansije, a direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta lokalne vlasti kontrolišu, sravnjuju podatke iz njihovih godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta i sastavljaju konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju budžeta koji sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu, koji podnose lokalnom organu uprave nadležnom za finansije. 31. 3. 2020. 15 radnih dana od dana prestanka vanrednog stanja
    Lokalni organ uprave nadležan za finansije priprema nacrt odluke o završnom računu budžeta lokalne vlasti sa obrazloženjem koje sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu i dostavlja ga nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti. 30. 4. 2020. Pomera se za broj kalendarskih dana trajanja vanrednog stanja, uz dodatnih 15 radnih dana, od dana prestanka vanrednog stanja
    Nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja skupštini lokalne vlasti predlog odluke o završnom računu budžeta lokalne vlasti sa obrazloženjem koje sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu. 1. 6. 2020. Pomera se za broj kalendarskih dana trajanja vanrednog stanja, uz dodatnih 15 radnih dana, od dana prestanka vanrednog stanja
    Lokalni organ uprave nadležan za finansije podnosi Upravi za trezor odluku o završnom računu budžeta lokalne vlasti usvojenu od strane skupštine lokalne vlasti i podnosi izveštaj o izvršenju budžeta lokalne vlasti, izuzev lokalnih organa uprave nadležnih za poslove finansija gradskih opština u sastavu grada, odnosno grada Beograda, koji svoje odluke o završnim računima budžeta i izveštaje o izvršenju budžeta dostavljaju, odnosno podnose gradu, odnosno gradu Beogradu u pisanoj i elektronskoj formi; 30. 6. 2020. Pomera se za broj kalendarskih dana trajanja vanrednog stanja, uz dodatnih 15 radnih dana, od dana prestanka vanrednog stanja
    Lokalni organ uprave nadležan za poslove finansija grada sastavlja konsolidovani izveštaj grada i podnosi Upravi za trezor. 1. 7. 2020. Pomera se za broj kalendarskih dana trajanja vanrednog stanja, uz dodatnih 15 radnih dana, od dana prestanka vanrednog stanja
  • Za kretanje radnika od 17 do 5 časova OBAVEZNA potvrda poslodavca

    Za kretanje radnika od 17 do 5 časova OBAVEZNA potvrda poslodavca

    Ministarstvo privrede Vlade Republike Srbije obavestilo je privredne subjekte da su dužni da svakom zaposlenom radniku koji radne zadatke obavlja od 17 do 5 časova, a za koje je dobijena saglasnost da su izuzeti od primene Naredbe o zabrani i ograničenju kretanja lica na teritoriji Srbije, izdaju odgovarajuću potvrdu.

    Poslodavac koji ima do 100 zaposlenih u smeni koja traje u periodu zabrane kretanja, potvrdu izdaje na dnevnom nivou, dok poslodavac koji ima više od 100 zaposlenih u smeni, koja traje u vreme zabrane kretanja, potvrdu izdaje na nedeljnom nivou, za svako zaposleno lice za koje je dobijena saglasnost MUP-a da je izuzeto od primene navedene naredbe.

    Ministarstvo privrede posebno ističe da će počev od sutra, 28. marta, od 17 časova, prilikom kontole poštovanja Naredbe o zabrani i ograničenju kretanja lica na teritoriji Srbije, pripradnici MUP-a tražiti na uvid potvrdu izdatu od strane poslodavca.

    Ova potvrda će važiti isključivo ukoliko se lice nalazi u bazi podataka Ministarstva unutrašnjih poslova i za koje je dobijena saglasnost da je izuzeto od primene naredbe.

    Ministarstvo unutrašnjih poslova će prihvatati i potvrde u elektronskom obliku – skenirana potvrda na telefonu, tabletu i slično, navodi se u saopštenju.

    Izvor:Vlada RS

  • Produžava se isplata prava na socijalna davanja na osnovu ranije donetih rešenja dok traje vanredno stanje

    Produžava se isplata prava na socijalna davanja na osnovu ranije donetih rešenja dok traje vanredno stanje

    Vlada Republike Srbije, na predlog ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića, donela je Zaključak da se korisnicima kojima pravo na isplatu socijalnih davanja ističe 15. marta 2020. godine i kasnije, a nadležni organ nije odlučio o daljem korišćenju, to pravo produžava na osnovu ranije donetih rešenja, najduže tri meseca, odnosno dok traje vanredno stanje.

    Doneti Zaključak odnosi se na novčanu socijalnu pomoć, dodatak za pomoć i negu drugog lica, uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, dečiji dodatak, naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta i na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta, po propisima u oblasti socijalne zaštite i finansijske podrške porodici sa decom.

    Izvor: sajt Ministarstva za rad…

  • Izveštavanje o kreditnim poslovima sa inostranstvom samo u elektronskom obliku

    Izveštavanje o kreditnim poslovima sa inostranstvom samo u elektronskom obliku

    U „Službenom glasniku RS“, br. 42/2020 od 25.3.2020. godine objavljena je Odluka o dopunama Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom, a stupila je na snagu 26.3.2020.

    1. U Odluci o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom („Službeni glasnik RS”, br. 56/13 i 4/15), posle tačke 19. dodaju se tač. 19a i 19b, koje glase:

    „19a. U uslovima vanrednog stanja proglašenog zbog pandemije COVID-19 (u daljem tekstu: vanredno stanje), obrasci koji se u skladu sa ovom odlukom dostavljaju Narodnoj banci Srbije u papirnom i elektronskom obliku mogu se dostavljati samo u elektronskom obliku, u skladu sa uputstvom kojim se uređuje elektronsko dostavljanje podataka o kreditnim poslovima sa inostranstvom.

    U uslovima vanrednog stanja dokumentacija koja se dostavlja u postupku izveštavanja Narodne banke Srbije o kreditnim poslovima sa inostranstvom može se dostavljati i u elektronskom obliku, u pdf formatu, na imejl adresu izvestavanje.kpi@nbs.rs.

    Narodna banka Srbije će u uslovima vanrednog stanja vršiti overu, odnosno prihvatanje navedenih obrazaca u elektronskom obliku.

    19b. Rezidenti koji su u uslovima vanrednog stanja izveštavali Narodnu banku Srbije o kreditnim poslovima sa inostranstvom na način iz tačke 19a. ove odluke dostaviće Narodnoj banci Srbije dokumentaciju na osnovu koje su overeni obrasci za izveštavanje o kreditnim poslovima sa inostranstvom u papirnom obliku, na način propisan ovom odlukom, u roku od deset dana od prestanka vanrednog stanja.”.

    2. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

    IO NBS broj 74

    U Beogradu, 25. marta 2020. godine

    Predsedavajuća

    Izvršnog odbora Narodne banke Srbije

    guverner

    Narodne banke Srbije,

    dr Jorgovanka Tabaković, s.r.