U ovom tekstu biće predstavljene obaveze javnih preduzeća i društava kapitala koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, koje su propisane odredbama Zakona o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS”, br. 15/16, 88/19), ali i drugim propisima, pri čemu ih javna preduzeća najčešće ne ispunjavaju i na taj način postupaju nezakonito.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2020%2F05%2F801.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 119
BUDŽETSKI KORISNICI
Dipl. ekon. Maja Jovanović, viši budžetski inspektor u Ministarstvu finansija
Kontrola primene zakona u javnim
preduzećima i društvima kapitala koja
obavljaju delatnost od opšteg interesa
U ovom tekstu biće predstavljene obaveze javnih preduzeća i društava kapitala koja oba-
vljaju delatnost od opšteg interesa, koje su propisane odredbama Zakona o javnim predu-
zećima („Službeni glasnik RS”, br. 15/16, 88/19), ali i drugim propisima, pri čemu ih javna
preduzeća najčešće ne ispunjavaju i na taj način postupaju nezakonito.
Uvod
Javna preduzeća se osnivaju i posluju u skladu sa
Zakonom o javnim preduzećima („Sl. glasnik RS”
br. 15/16), koji uređuje uslove i način obavljanja
delatnosti od opšteg interesa, kao i u skladu sa
zakonom kojim se uređuje pravni položaj privred-
nih društava, a to je Zakon o privrednim društvi-
ma („Sl. glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 (drugi
zakon), 5/15, 44/18).
Javna preduzeća predstavljaju posebnu organi-
zacionu formu društva koju osniva Republika
Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne
samouprave radi obavljanja delatnosti od opšteg
interesa. Pored javnog preduzeća, delatnost od
opšteg interesa mogu da obavljaju i privredni su-
bjekti organizovani u formi društva sa ograni-
čenom odgovornošću i akcionarskog društva ili
čak i preduzetnici ukoliko su ispunjeni uslovi
propisani zakonom (shodno odredbama člana 3.
stav 2. Zakona o javnim preduzećima, pored javnog
preduzeća, delatnost od opšteg interesa može da
obavlja i: 1) društvo kapitala čiji je jedini vla-
snik javno preduzeće; 2) društvo kapitala čiji
je jedini vlasnik Republika Srbija, autonomna
pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i za-
visno društvo čiji je jedini vlasnik to društvo
kapitala; 3) drugo društvo kapitala i preduzet-
nik kome je nadležni organ poverio obavljanje te
delatnosti).
Delatnosti od opšteg interesa, u smislu ovog
zakona, jesu delatnosti koje su kao takve određe-
ne zakonom u oblasti: rudarstva i energetike, sa-
obraćaja, elektronskih komunikacija, izdavanja
službenog glasila Republike Srbije i izdavanja
udžbenika, nuklearnih objekata, naoružanja i vojne
opreme, korišćenja, upravljanja, zaštite, uređi-
vanja i unapređivanja dobara od opšteg interesa
i dobara u opštoj upotrebi (vode, putevi, šume,
plovne reke, jezera, obale, banje, divljač, zaštićena
područja i dr.), upravljanja otpadom i drugim obla-
stima, odnosno to su i komunalne delatnosti, kao i
druge delatnosti određene zakonom kao delatnosti
od opšteg interesa.
1 Odnos prema osnivaču
Zakonom o javnim preduzećima propisana je
obaveza javnih preduzeća da donose dugoročni i
srednjoročni plan poslovne strategije i razvo-
ČLANAK POČINJE NIŽE NA STRANI
120 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
ja, dok je za svaku kalendarsku godinu propisana
obaveza donošenja godišnjeg programa poslovanja,
koji se dostavlja Vladi, odnosno nadležnom organu
autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samou-
prave, u zavisnosti od toga ko je osnivač preduzeća.
Godišnji, odnosno trogodišnji program po-
slovanja, između ostalog, sadrži i plan zarada
i zapošljavanja, a smatra se donetim kada na njega
saglasnost da Vlada, nadležni organ autonomne
pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Javna preduzeća koja se finansiraju iz budže-
ta Republike Srbije, autonomne pokrajine ili
jedinice lokalne samouprave godišnji program
poslovanja dostavljaju najkasnije u roku od pet-
naest dana od dana usvajanja akta o budžetu Repu-
blike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice
lokalne samouprave. Izuzetno, u slučaju privre-
menog finansiranja Republike Srbije, autonomne
pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, ova
javna preduzeća mogu da donesu godišnji program
poslovanja za period na koji se odnosi privremeno
finansiranje.
Javna preduzeća koja se ne finansiraju iz bu-
džeta Republike Srbije, autonomne pokrajine ili
jedinice lokalne samouprave godišnji program
poslovanja dostavljaju najkasnije do 1. decembra
tekuće godine za narednu godinu. Izuzetno, ova
javna preduzeća, umesto godišnjeg, mogu da donesu
trogodišnji program poslovanja, koji se revidira
svake kalendarske godine i dostavlja na način i u
roku iz stava 5. ovog člana.
Izmene i dopune godišnjeg, odnosno trogo-
dišnjeg programa poslovanja mogu se vršiti is-
ključivo iz strateških i državnih interesa ili
ukoliko se bitno promene okolnosti u kojima javno
preduzeće posluje. Saglasnost se ne može dati ako
javno preduzeće izmenama i dopunama predlaže
povećanje sredstava za određene namene, koja je
već utrošilo u visini koja prevazilazi visinu
sredstava za te namene iz usvojenog godišnjeg, od-
nosno trogodišnjeg programa poslovanja.
Ukoliko u javnom preduzeću do početka ka-
lendarske godine nije donet godišnji, odnosno
trogodišnji program poslovanja, do donošenja
tog programa zarade se obračunavaju i isplaćuju
na način i pod uslovima utvrđenim godišnjim,
odnosno trogodišnjim programom poslovanja za
prethodnu godinu. Do usvajanja revidiranog trogo-
dišnjeg programa poslovanja primenjuje se usvojen
trogodišnji program poslovanja, u delu koji nije
predmet revidiranja.
Javno preduzeće čiji je osnivač Republika Sr-
bija dužno je da Ministarstvu privrede dostavlja
tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg, od-
nosno trogodišnjeg programa poslovanja, dok jav-
no preduzeće čiji je osnivač autonomna pokrajina
ili jedinica lokalne samouprave ove izveštaje
dostavlja nadležnom organu autonomne pokrajine,
odnosno jedinice lokalne samouprave, i to u roku
od trideset dana od dana isteka tromesečja.
U javnom preduzeću mora da bude izvršena re-
vizija finansijskih izveštaja od strane ovla-
šćenog revizora.
Finansijski izveštaj sa izveštajem ovlašće-
nog revizora javno preduzeće dostavlja osnivaču,
odnosno Vladi, nadležnom organu autonomne po-
krajine ili jedinice lokalne samouprave radi
informisanja.
Nadzor nad primenom Zakona o javnim preduze-
ćima vrši Ministarstvo privrede preko Sektora
za kontrolu, nadzor i upravne poslove u oblasti
javnih preduzeća i privrednih registara, koji
prati poslovanje javnih preduzeća i društava
kapitala koja obavljaju delatnost od opšteg in-
teresa. U skladu sa tim, Ministarstvo je donelo
Pravilnik o obrascima tromesečnih izveštaja
o realizaciji godišnjeg, odnosno trogodišnjeg
programa poslovanja javnih preduzeća i Uputstvo
o načinu dostavljanja izveštaja o realizaciji go-
dišnjih, odnosno trogodišnjih planova.
1.1 Najčešće nezakonitosti vezane za
Zakon o javnim preduzećima, utvrđene
inspekcijskom kontrolom
Primer 1
Subjekt kontrole je društvo kapitala koje
obavlja delatnost od opšteg interesa u skladu sa
posebnim zakonom. Inspekcijskom kontrolom
utvrđeno je da subjekt kontrole nije doneo godi-
šnji program poslovanja za period poslovanja koji
je predmet kontrole, niti je isti dostavljan osni-
vaču radi davanja saglasnosti u skladu sa odredba-
ma čl. 59. i 60, u vezi sa članom 74. Zakona o javnim
preduzećima
U skladu sa odredbama članova 22. i 26. Zakona o
javnim preduzećima direktor društva odgovara za
zakonitost rada javnog preduzeća, a predlaže i go-
dišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja
i odgovoran je za njegovo sprovođenje, dok nadzor-
ni odbor nadzire rad direktora i, između ostalog,
donosi godišnji plan poslovanja, uz saglasnost
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 121
BUDŽETSKI KORISNICI
Vlade, nadležnog organa autonomne pokrajine ili
jedinice lokalne samouprave, u zavisnosti od toga
ko je osnivač društva. Shodno iznetom, odgovor-
nost u ovom slučaju, pored direktora, snosi i nad-
zorni odbor društva.
Primer 2
Subjekt kontrole, društvo kapitala koje oba-
vlja delatnost od opšteg interesa, u periodu koji
je bio obuhvaćen kontrolom nije Ministarstvu
privrede na propisanim obrascima i u roku od
trideset dana od dana isteka tromesečja dostavljao
tromesečne izveštaji o realizaciji godišnjeg
programa poslovanja, što je suprotno odredbama
člana 63, u vezi sa članom 74. Zakona o javnim pre-
duzećima, čime je počinjen prekršaj iz člana 78.
stav 1. tačka 3) Zakona o javnim preduzećima.
Primer 3
Društvo kapitala koje obavlja delatnost od op-
šteg interesa, čiji je osnivač Vlada, nije dosta-
vilo Vladi finansijske izveštaje sa izveštajem
ovlašćenog revizora, čime je postupilo suprotno
odredbama člana 65, u vezi sa članom 74. Zakona o
javnim preduzećima.
Primer 4
Društvo kapitala koje obavlja delatnost od
opšteg interesa u skladu sa posebnim zakonom na
svojoj internet stranici nije objavilo godišnji
program poslovanja, kao i sve njegove izmene i do-
pune, odnosno izvod iz tog programa, s obzirom na
to da ima konkurenciju na tržištu, ali ni tro-
mesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg pro-
grama poslovanja i druge informacije od značaja
za javnost, čime je postupilo suprotno odredbama
člana 71, u vezi sa članom 74. Zakona o javnim pre-
duzećima.
2 Kontrola obračuna i isplate zarada
u javnim preduzećima
Odredbama člana 66. Zakona o javnim preduze-
ćima propisana je obaveza javnog preduzeća da pre
isplate zarada overi obrazac za kontrolu obraču-
na i isplate zarada koji propisuje Vlada na pre-
dlog ministra nadležnog za poslove finansija.
U skladu sa gorenavedenim odredbama Zako-
na Vlada je 7. marta 2014. godine donela Uredbu o
načinu i kontroli obračuna i isplate zarada u
javnim preduzećima („Sl. glasnik RS” br. 27/14 –
dalje: Uredba), kojom su propisani forma i izgled
obrasca za kontrolu obračuna i isplate zarada
(obrazac ZIP-1), uz koji je u prilogu Uredbe dato i
objašnjenje o načinu njegovog popunjavanja.
Pomenutom uredbom u članu 1. uređeno je da se
zarade u javnim preduzećima i društvima kapi-
tala čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna
pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, kao
i u njihovim zavisnim društvima kapitala, koja
obavljaju delatnost od opšteg interesa, obraču-
navaju i isplaćuju u skladu sa Zakonom o javnim
preduzećima i ovom uredbom.
Članom 2. Uredbe uređeno je da se obračun i
isplata zarada, ako godišnji program poslovanja
nije usvojen do početka kalendarske godine za koju
se donosi, vrši na način i pod uslovima utvrđe-
nim programom za prethodnu godinu, a po usvajanju
programa preduzeće može da obračunava i ispla-
ćuje ukupan iznos sredstava za zarade u skladu sa
usvojenim programom.
Uredbom je, osim toga, uređeno i da je pre podno-
šenja obrasca PPP-PD, koji se podnosi u skladu sa
odredbama Pravilnika o poreskoj prijavi za porez
po odbitku, preduzeće dužno da obračunata sred-
stva za isplatu zarada zaposlenih dostavi na ove-
ru na obrascu ZIP-1 ministarstvu nadležnom za
poslove finansija i ministarstvu nadležnom za
poslove rada, odnosno nadležnom organu autonom-
ne pokrajine ili jedinici lokalne samouprave.
Za javna preduzeća čiji je osnivač Republika
Srbija, kao i za njihova zavisna društva koja oba-
vljaju delatnost od opšteg interesa, overu obrasca
ZIP-1 vrše ministar nadležan za poslove finan-
sija i ministar nadležan za poslove rada, dok za
preduzeća iz člana 1. ove uredbe čiji je osnivač
autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samo-
uprave, kao i za njihova zavisna društva koja oba-
vljaju delatnost od opšteg interesa, overu obrasca
ZIP-1 vrši lice određeno aktom osnivača. Pro-
vera usklađenosti obrasca PPP-PD i overenog
obrasca ZIP-1 vrši se elektronskim putem od
strane prethodno navedenih lica koja vrše overu.
Prema tome, jasno je da preduzeće ne može da
izvrši isplatu zarada pre overe obrasca ZIP-1.
Za isplatu zarada u skladu sa ovom uredbom od-
govoran je direktor javnog preduzeća.
Odredbama člana 66. Zakona o javnim preduze-
ćima propisano je da, ukoliko javno preduzeće čiji
je osnivač Republika Srbija ne sprovodi usvojen
godišnji, odnosno trogodišnji program poslova-
nja u delu koji se odnosi na zarade ili zapošljava-
122 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
nje, ministarstvo nadležno za poslove finansija
i ministarstvo nadležno za poslove rada i zapo-
šljavanja neće overiti obrazac za kontrolu ob-
računa i isplate zarada, odnosno, ukoliko javno
preduzeće čiji je osnivač autonomna pokrajina
ili jedinica lokalne samouprave ne sprovodi go-
dišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja
u delu koji se odnosi na zarade ili zapošljavanje,
nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice
lokalne samouprave neće overiti obrazac za kon-
trolu obračuna i isplate zarada.
Ukoliko javno preduzeće ne sprovodi usvojeni
godišnji, odnosno trogodišnji program poslova-
nja u delu koji se odnosi na zarade ili zapošljava-
nje, odnosno postupa suprotno odredbama člana 66,
takvo postupanje je u članu 78. ovog zakona okarak-
terisano kao prekršaj odgovornog lica u javnom
preduzeću, za koji je propisana novčana kazna u iz-
nosu od 50.000 do 150.000 dinara.
2.1 Najčešće nezakonitosti u javnim
preduzećima vezane za obračun zarada i
primenu propisa iz te oblasti
Primer 1: Isplata zarade bez overe obrasca
ZIP-1
Javno preduzeće isplatilo je zarade bez overe
obrasca ZIP-1, čime je postupilo suprotno odred-
bama člana 66. Zakona o javnim preduzećima, tako
da je počinjen prekršaj iz člana 78. stav 1. tačka 5)
istog zakona.
Primer 2: Zapošljavanje direktora bez
zaključivanja ugovora o radu
Često se sreće u praksi da javna preduzeća ne
zaključe ugovor o radu sa direktorom. Činjenica
da za imenovanje direktora javnog preduzeća ili
društva kapitala koje obavlja delatnost od opšteg
interesa postoji odluka Vlade ili drugog organa
ovlašćenog za imenovanje direktora ne znači da
sa direktorom nije potrebno zaključiti ugovor o
radu. Naime, u praksi javnih preduzeća i drugih
oblika organizovanja koja obavljaju delatnost od
opšteg interesa u većini slučajeva funkciju di-
rektora obavlja vršilac dužnosti. Na ovom me-
stu važno je napomenuti da, u skladu sa odredbama
člana 52. Zakona o javnim preduzećima, vršilac
dužnosti ima sva prava, obaveze i ovlašćenja koja
ima i direktor javnog preduzeća.
Odredbama člana 24. Zakona o javnim preduze-
ćima propisano je da direktora javnog preduzeća
čiji je osnivač Republika Srbija imenuje Vlada
na period od četiri godine, na osnovu sprovede-
nog javnog konkursa. Direktora javnog preduzeća
čiji je osnivač autonomna pokrajina imenuje organ
određen statutom autonomne pokrajine na period
od četiri godine, na osnovu sprovedenog javnog
konkursa. Međutim, važno je skrenuti pažnju na
odredbe člana 24. i 43. Zakona o javnim preduzeći-
ma, kojima je propisano da direktor javnog pre-
duzeća zasniva radni odnos na određeno vreme,
da nadležnost za zaključivanje ugovora o radu sa
direktorom ima nadzorni odbor i da se ugovor o
radu zaključuje u skladu sa odredbama Zakona o radu.
Istovremeno, odredbama člana 30. Zakona o radu
propisano je da se radni odnos zasniva ugovorom
o radu koji zaključuju zaposleni i poslodavac, od-
nosno nadležni organ kod poslodavca utvrđen za-
konom ili opštim aktom preduzeća.
Iz pomenutih odredbi proizlazi da je nadzorni
odbor javnog preduzeća (ili drugi organ utvrđen
opštim aktom, najčešće odlukom o osnivanju) du-
žan da sa licem imenovanim da obavlja funkciju
direktora javnog preduzeća (ili vršioca dužno-
sti direktora) zaključi ugovor o radu, kao i da
istim, između ostalog, ugovori i elemente za utvr-
đivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade za-
rade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog.
Najčešće se dešava da javna preduzeća propuste
da izvrše ovu obavezu, a zaradu direktora isplaću-
ju u visini odluke nadležnog organa, čime pravno
lice i odgovorno lice u pravnom licu (direktor
ili vršilac dužnosti direktora koji je, u skladu
sa odredbama čl. 26. Zakona o javnim preduzećima,
odgovoran i za zakonitost rada javnog preduzeća)
postupaju suprotno odredbama člana 30–33, 35. i
197–202. Zakona o radu, pa čine prekršaj iz člana
273. stav 1. tačka 1), član 275. stav 1. tačka 2) i član
276. stav 1. tačka 1) istog zakona.
Ukoliko je lice imenovano na funkciju di-
rektora (ili vršioca dužnosti) prethodno bilo
zaposleno u javnom preduzeću na nekom drugom rad-
nom mestu, nadzorni organ društva u obavezi je da
sa istim zaključi aneks ugovora o radu u skladu sa
odredbama člana 171. Zakona o radu.
Često se dešava da javna preduzeća sa licima
koja su prethodno bila zaposlena u tom javnom pre-
duzeću ne zaključi aneks ugovora o radu i utvrdi
naknadu za rad, odnosno novčani iznos zarade sa
zaposlenim, niti nadležni organ donese i dosta-
vi rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgo-
vornosti zaposlenog koji je raspoređen na poslove
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 123
BUDŽETSKI KORISNICI
vršioca dužnosti direktora, što je postupanje
suprotno odredbama člana 193. Zakona o radu i
predstavlja prekršaj iz člana 274. stav 1. tačka
15) istog zakona.
Primer 3: Nepravilnosti vezane za obračun
zarada
Obračun zarade u javnom preduzeću, subjektu
kontrole, nije vršen u skladu sa stvarno ostvare-
nim časovima rada, odnosno drugim podacima od
kojih zavisi iznos zarade, što je suprotno odred-
bama člana 121. Zakona o radu.
Uvidom u evidenciju prisutnosti na radu zapo-
slenih u subjektu kontrole utvrđeno je:
hhda se podaci iz evidencije prisutnosti na radu
ne slažu sa podacima iz obračuna zarade;
hhna obračunu zarade zaposlenog nalazi se stavka
pod rednim brojem 6 – „Razlika”, u okviru koje je
iskazan ukupan broj ostvarenih časova rada, što
je suprotno odredbama člana 121. Zakona o radu i
člana 3. Pravilnika o sadržaju obračuna zarade,
odnosno naknade zarade;
hhobračun zarade ne sadrži pojedinačno prikaza-
ne podatke o ostvarenim časovima rada, odnosno
druge podatke od kojih zavisi iznos zarade (časove
redovnog rada prema rasporedu radnog vremena,
časove rada na dan praznika koji je neradni dan,
časove rada noću, časove prekovremenog rada, ča-
sove rada u smeni, druge časove rada ostvarene u
skladu sa članom 108. stav 4. Zakona o radu, časove
za koje zaposleni ostvaruje pravo na naknadu zara-
de, s posebno iskazanim časovima iz člana 3. stav
1. tačka 3) Pravilnika o sadržaju obračuna zarade,
odnosno naknade zarade), koje je zaposleni ostva-
rio i evidentirani su u Evidenciji prisutnosti
na radu;
hhobračun zarade ne sadrži iznos ostalih prima-
nja iz radnog odnosa koja imaju karakter zarade, od-
nosno naknade zarade iz člana 3. t. 8) Pravilnika o
sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade;
hhobračun zarade ne sadrži vrstu, osnovicu, stopu
i iznos doprinosa za obavezno socijalno osigura-
nje na zaradu, odnosno naknadu zarade, koje je poslo-
davac dužan da obračuna i uplati u svoje ime, a u
korist zaposlenog (doprinosi na zaradu) iz člana
3. tačka 14) Pravilnika o sadržaju obračuna zara-
de, odnosno naknade zarade.
Primer 4: Uvećanje zarade suprotno Zakonu
o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom
sektoru
Javno preduzeće, subjekt kontrole, u kontro-
lisanom periodu izvršilo je uvećanje zarade v. d.
direktoru suprotno odredbama člana 2. Zakona o
utvrđivanju maksimalne zarade, pa su po tom osno-
vu u kontrolisanom periodu nezakonito utrošeno
novčana sredstva sa računa u ukupnom iznosu od
preko 4 miliona dinara, čime je počinjen prekršaj
iz člana 11. istog zakona.
Društvu je Zapisnikom predložena mera da u
roku od trideset dana od dana prijema Zapisnika
na račun broj 840-745128843-36 – Ostali prihodi
budžeta Republike izvrši uplatu u iznosu neza-
konito isplaćenih novčanih sredstava suprotno
odredbama člana 2. Zakona o utvrđivanju maksimal-
ne zarade. Kao dokaz o izvršenju mere neophodno je
dostaviti izvod tekućeg računa banke na kojem je
evidentirana uplata, odnosno prenos sredstava u
budžet Republike Srbije.
Primer 5: Nepravilnosti vezane za
izveštavanje o isplaćenim zaradama
Društvo kapitala koje obavlja delatnost od
opšteg interesa u kontrolisanom periodu nije u
roku od deset dana od dana konačne isplate zarada
za određeni mesec dostavljalo izveštaj o isplaće-
nim zaradama Ministarstvu finansija – Upravi za
trezor, što je suprotno odredbama člana 8. Zakona
o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru,
čime je počinjen prekršaj iz člana 11. istog zakona.
Društvu je Zapisnikom o inspekcijskoj kon-
troli predložena mera da izvrši elektronsku
dostavu Izveštaja o isplaćenim zaradama pod-
ručnoj filijali Uprave za trezor, počev od dana
evidentiranja u Registar zaposlenih, u roku od 30
dana od dana prijema Zapisnika.
Kao dokaz o izvršenju mere neophodno je do-
staviti potvrdu Uprave za trezor Ministarstva
finansija o prijemu izveštaja o isplaćenim za-
radama za mesec januar 2020. godine.
Primer 6: Neregistrovani subjekti
Društvo kapitala koje obavlja delatnost od
javnog interesa, kada je steklo status korisnika
javnih sredstava, pa sve do dana vršenja inspek-
cijske kontrole nije podnelo zahtev za upis u Evi-
denciju korisnika javnih sredstava, koja se vodi
u Ministarstvu finansija – Upravi za trezor,
što je suprotno odredbama člana 8. Pravilnika
poslovnisavetnik.net
124 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika
javnih sredstava i o uslovima i načinu za otva-
ranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa
trezora kod Uprave za trezor („Sl. glasnik RS”, br.
99/18 i 40/19), koji je stupio na snagu 19. decembra
2018. godine.
Društvu je Zapisnikom o inspekcijskoj kon-
troli predložena mera da na obrascu ZU-1 pod-
ručnoj filijali Uprave za trezor Ministarstva
finansija podnese zahtev za upis korisnika javnih
sredstava u Upravu za trezor u roku od deset dana
od dana prijema pomenutog zapisnika. Kao dokaz
o izvršenju mere neophodno je dostaviti potvrdu
Uprave za trezor Ministarstva finansija o pri-
jemu zahteva za upis u elektronsku evidenciju ko-
risnika javnih sredstava. PS
BUDŽETSKI KORISNICI
Dipl. ekon. Maja Jovanović, viši budžetski inspektor u Ministarstvu finansija
Kontrola primene zakona u javnim
preduzećima i društvima kapitala koja
obavljaju delatnost od opšteg interesa
U ovom tekstu biće predstavljene obaveze javnih preduzeća i društava kapitala koja oba-
vljaju delatnost od opšteg interesa, koje su propisane odredbama Zakona o javnim predu-
zećima („Službeni glasnik RS”, br. 15/16, 88/19), ali i drugim propisima, pri čemu ih javna
preduzeća najčešće ne ispunjavaju i na taj način postupaju nezakonito.
Uvod
Javna preduzeća se osnivaju i posluju u skladu sa
Zakonom o javnim preduzećima („Sl. glasnik RS”
br. 15/16), koji uređuje uslove i način obavljanja
delatnosti od opšteg interesa, kao i u skladu sa
zakonom kojim se uređuje pravni položaj privred-
nih društava, a to je Zakon o privrednim društvi-
ma („Sl. glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 (drugi
zakon), 5/15, 44/18).
Javna preduzeća predstavljaju posebnu organi-
zacionu formu društva koju osniva Republika
Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne
samouprave radi obavljanja delatnosti od opšteg
interesa. Pored javnog preduzeća, delatnost od
opšteg interesa mogu da obavljaju i privredni su-
bjekti organizovani u formi društva sa ograni-
čenom odgovornošću i akcionarskog društva ili
čak i preduzetnici ukoliko su ispunjeni uslovi
propisani zakonom (shodno odredbama člana 3.
stav 2. Zakona o javnim preduzećima, pored javnog
preduzeća, delatnost od opšteg interesa može da
obavlja i: 1) društvo kapitala čiji je jedini vla-
snik javno preduzeće; 2) društvo kapitala čiji
je jedini vlasnik Republika Srbija, autonomna
pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i za-
visno društvo čiji je jedini vlasnik to društvo
kapitala; 3) drugo društvo kapitala i preduzet-
nik kome je nadležni organ poverio obavljanje te
delatnosti).
Delatnosti od opšteg interesa, u smislu ovog
zakona, jesu delatnosti koje su kao takve određe-
ne zakonom u oblasti: rudarstva i energetike, sa-
obraćaja, elektronskih komunikacija, izdavanja
službenog glasila Republike Srbije i izdavanja
udžbenika, nuklearnih objekata, naoružanja i vojne
opreme, korišćenja, upravljanja, zaštite, uređi-
vanja i unapređivanja dobara od opšteg interesa
i dobara u opštoj upotrebi (vode, putevi, šume,
plovne reke, jezera, obale, banje, divljač, zaštićena
područja i dr.), upravljanja otpadom i drugim obla-
stima, odnosno to su i komunalne delatnosti, kao i
druge delatnosti određene zakonom kao delatnosti
od opšteg interesa.
1 Odnos prema osnivaču
Zakonom o javnim preduzećima propisana je
obaveza javnih preduzeća da donose dugoročni i
srednjoročni plan poslovne strategije i razvo-
ČLANAK POČINJE NIŽE NA STRANI
120 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
ja, dok je za svaku kalendarsku godinu propisana
obaveza donošenja godišnjeg programa poslovanja,
koji se dostavlja Vladi, odnosno nadležnom organu
autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samou-
prave, u zavisnosti od toga ko je osnivač preduzeća.
Godišnji, odnosno trogodišnji program po-
slovanja, između ostalog, sadrži i plan zarada
i zapošljavanja, a smatra se donetim kada na njega
saglasnost da Vlada, nadležni organ autonomne
pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Javna preduzeća koja se finansiraju iz budže-
ta Republike Srbije, autonomne pokrajine ili
jedinice lokalne samouprave godišnji program
poslovanja dostavljaju najkasnije u roku od pet-
naest dana od dana usvajanja akta o budžetu Repu-
blike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice
lokalne samouprave. Izuzetno, u slučaju privre-
menog finansiranja Republike Srbije, autonomne
pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, ova
javna preduzeća mogu da donesu godišnji program
poslovanja za period na koji se odnosi privremeno
finansiranje.
Javna preduzeća koja se ne finansiraju iz bu-
džeta Republike Srbije, autonomne pokrajine ili
jedinice lokalne samouprave godišnji program
poslovanja dostavljaju najkasnije do 1. decembra
tekuće godine za narednu godinu. Izuzetno, ova
javna preduzeća, umesto godišnjeg, mogu da donesu
trogodišnji program poslovanja, koji se revidira
svake kalendarske godine i dostavlja na način i u
roku iz stava 5. ovog člana.
Izmene i dopune godišnjeg, odnosno trogo-
dišnjeg programa poslovanja mogu se vršiti is-
ključivo iz strateških i državnih interesa ili
ukoliko se bitno promene okolnosti u kojima javno
preduzeće posluje. Saglasnost se ne može dati ako
javno preduzeće izmenama i dopunama predlaže
povećanje sredstava za određene namene, koja je
već utrošilo u visini koja prevazilazi visinu
sredstava za te namene iz usvojenog godišnjeg, od-
nosno trogodišnjeg programa poslovanja.
Ukoliko u javnom preduzeću do početka ka-
lendarske godine nije donet godišnji, odnosno
trogodišnji program poslovanja, do donošenja
tog programa zarade se obračunavaju i isplaćuju
na način i pod uslovima utvrđenim godišnjim,
odnosno trogodišnjim programom poslovanja za
prethodnu godinu. Do usvajanja revidiranog trogo-
dišnjeg programa poslovanja primenjuje se usvojen
trogodišnji program poslovanja, u delu koji nije
predmet revidiranja.
Javno preduzeće čiji je osnivač Republika Sr-
bija dužno je da Ministarstvu privrede dostavlja
tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg, od-
nosno trogodišnjeg programa poslovanja, dok jav-
no preduzeće čiji je osnivač autonomna pokrajina
ili jedinica lokalne samouprave ove izveštaje
dostavlja nadležnom organu autonomne pokrajine,
odnosno jedinice lokalne samouprave, i to u roku
od trideset dana od dana isteka tromesečja.
U javnom preduzeću mora da bude izvršena re-
vizija finansijskih izveštaja od strane ovla-
šćenog revizora.
Finansijski izveštaj sa izveštajem ovlašće-
nog revizora javno preduzeće dostavlja osnivaču,
odnosno Vladi, nadležnom organu autonomne po-
krajine ili jedinice lokalne samouprave radi
informisanja.
Nadzor nad primenom Zakona o javnim preduze-
ćima vrši Ministarstvo privrede preko Sektora
za kontrolu, nadzor i upravne poslove u oblasti
javnih preduzeća i privrednih registara, koji
prati poslovanje javnih preduzeća i društava
kapitala koja obavljaju delatnost od opšteg in-
teresa. U skladu sa tim, Ministarstvo je donelo
Pravilnik o obrascima tromesečnih izveštaja
o realizaciji godišnjeg, odnosno trogodišnjeg
programa poslovanja javnih preduzeća i Uputstvo
o načinu dostavljanja izveštaja o realizaciji go-
dišnjih, odnosno trogodišnjih planova.
1.1 Najčešće nezakonitosti vezane za
Zakon o javnim preduzećima, utvrđene
inspekcijskom kontrolom
Primer 1
Subjekt kontrole je društvo kapitala koje
obavlja delatnost od opšteg interesa u skladu sa
posebnim zakonom. Inspekcijskom kontrolom
utvrđeno je da subjekt kontrole nije doneo godi-
šnji program poslovanja za period poslovanja koji
je predmet kontrole, niti je isti dostavljan osni-
vaču radi davanja saglasnosti u skladu sa odredba-
ma čl. 59. i 60, u vezi sa članom 74. Zakona o javnim
preduzećima
U skladu sa odredbama članova 22. i 26. Zakona o
javnim preduzećima direktor društva odgovara za
zakonitost rada javnog preduzeća, a predlaže i go-
dišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja
i odgovoran je za njegovo sprovođenje, dok nadzor-
ni odbor nadzire rad direktora i, između ostalog,
donosi godišnji plan poslovanja, uz saglasnost
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 121
BUDŽETSKI KORISNICI
Vlade, nadležnog organa autonomne pokrajine ili
jedinice lokalne samouprave, u zavisnosti od toga
ko je osnivač društva. Shodno iznetom, odgovor-
nost u ovom slučaju, pored direktora, snosi i nad-
zorni odbor društva.
Primer 2
Subjekt kontrole, društvo kapitala koje oba-
vlja delatnost od opšteg interesa, u periodu koji
je bio obuhvaćen kontrolom nije Ministarstvu
privrede na propisanim obrascima i u roku od
trideset dana od dana isteka tromesečja dostavljao
tromesečne izveštaji o realizaciji godišnjeg
programa poslovanja, što je suprotno odredbama
člana 63, u vezi sa članom 74. Zakona o javnim pre-
duzećima, čime je počinjen prekršaj iz člana 78.
stav 1. tačka 3) Zakona o javnim preduzećima.
Primer 3
Društvo kapitala koje obavlja delatnost od op-
šteg interesa, čiji je osnivač Vlada, nije dosta-
vilo Vladi finansijske izveštaje sa izveštajem
ovlašćenog revizora, čime je postupilo suprotno
odredbama člana 65, u vezi sa članom 74. Zakona o
javnim preduzećima.
Primer 4
Društvo kapitala koje obavlja delatnost od
opšteg interesa u skladu sa posebnim zakonom na
svojoj internet stranici nije objavilo godišnji
program poslovanja, kao i sve njegove izmene i do-
pune, odnosno izvod iz tog programa, s obzirom na
to da ima konkurenciju na tržištu, ali ni tro-
mesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg pro-
grama poslovanja i druge informacije od značaja
za javnost, čime je postupilo suprotno odredbama
člana 71, u vezi sa članom 74. Zakona o javnim pre-
duzećima.
2 Kontrola obračuna i isplate zarada
u javnim preduzećima
Odredbama člana 66. Zakona o javnim preduze-
ćima propisana je obaveza javnog preduzeća da pre
isplate zarada overi obrazac za kontrolu obraču-
na i isplate zarada koji propisuje Vlada na pre-
dlog ministra nadležnog za poslove finansija.
U skladu sa gorenavedenim odredbama Zako-
na Vlada je 7. marta 2014. godine donela Uredbu o
načinu i kontroli obračuna i isplate zarada u
javnim preduzećima („Sl. glasnik RS” br. 27/14 –
dalje: Uredba), kojom su propisani forma i izgled
obrasca za kontrolu obračuna i isplate zarada
(obrazac ZIP-1), uz koji je u prilogu Uredbe dato i
objašnjenje o načinu njegovog popunjavanja.
Pomenutom uredbom u članu 1. uređeno je da se
zarade u javnim preduzećima i društvima kapi-
tala čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna
pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, kao
i u njihovim zavisnim društvima kapitala, koja
obavljaju delatnost od opšteg interesa, obraču-
navaju i isplaćuju u skladu sa Zakonom o javnim
preduzećima i ovom uredbom.
Članom 2. Uredbe uređeno je da se obračun i
isplata zarada, ako godišnji program poslovanja
nije usvojen do početka kalendarske godine za koju
se donosi, vrši na način i pod uslovima utvrđe-
nim programom za prethodnu godinu, a po usvajanju
programa preduzeće može da obračunava i ispla-
ćuje ukupan iznos sredstava za zarade u skladu sa
usvojenim programom.
Uredbom je, osim toga, uređeno i da je pre podno-
šenja obrasca PPP-PD, koji se podnosi u skladu sa
odredbama Pravilnika o poreskoj prijavi za porez
po odbitku, preduzeće dužno da obračunata sred-
stva za isplatu zarada zaposlenih dostavi na ove-
ru na obrascu ZIP-1 ministarstvu nadležnom za
poslove finansija i ministarstvu nadležnom za
poslove rada, odnosno nadležnom organu autonom-
ne pokrajine ili jedinici lokalne samouprave.
Za javna preduzeća čiji je osnivač Republika
Srbija, kao i za njihova zavisna društva koja oba-
vljaju delatnost od opšteg interesa, overu obrasca
ZIP-1 vrše ministar nadležan za poslove finan-
sija i ministar nadležan za poslove rada, dok za
preduzeća iz člana 1. ove uredbe čiji je osnivač
autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samo-
uprave, kao i za njihova zavisna društva koja oba-
vljaju delatnost od opšteg interesa, overu obrasca
ZIP-1 vrši lice određeno aktom osnivača. Pro-
vera usklađenosti obrasca PPP-PD i overenog
obrasca ZIP-1 vrši se elektronskim putem od
strane prethodno navedenih lica koja vrše overu.
Prema tome, jasno je da preduzeće ne može da
izvrši isplatu zarada pre overe obrasca ZIP-1.
Za isplatu zarada u skladu sa ovom uredbom od-
govoran je direktor javnog preduzeća.
Odredbama člana 66. Zakona o javnim preduze-
ćima propisano je da, ukoliko javno preduzeće čiji
je osnivač Republika Srbija ne sprovodi usvojen
godišnji, odnosno trogodišnji program poslova-
nja u delu koji se odnosi na zarade ili zapošljava-
122 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
nje, ministarstvo nadležno za poslove finansija
i ministarstvo nadležno za poslove rada i zapo-
šljavanja neće overiti obrazac za kontrolu ob-
računa i isplate zarada, odnosno, ukoliko javno
preduzeće čiji je osnivač autonomna pokrajina
ili jedinica lokalne samouprave ne sprovodi go-
dišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja
u delu koji se odnosi na zarade ili zapošljavanje,
nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice
lokalne samouprave neće overiti obrazac za kon-
trolu obračuna i isplate zarada.
Ukoliko javno preduzeće ne sprovodi usvojeni
godišnji, odnosno trogodišnji program poslova-
nja u delu koji se odnosi na zarade ili zapošljava-
nje, odnosno postupa suprotno odredbama člana 66,
takvo postupanje je u članu 78. ovog zakona okarak-
terisano kao prekršaj odgovornog lica u javnom
preduzeću, za koji je propisana novčana kazna u iz-
nosu od 50.000 do 150.000 dinara.
2.1 Najčešće nezakonitosti u javnim
preduzećima vezane za obračun zarada i
primenu propisa iz te oblasti
Primer 1: Isplata zarade bez overe obrasca
ZIP-1
Javno preduzeće isplatilo je zarade bez overe
obrasca ZIP-1, čime je postupilo suprotno odred-
bama člana 66. Zakona o javnim preduzećima, tako
da je počinjen prekršaj iz člana 78. stav 1. tačka 5)
istog zakona.
Primer 2: Zapošljavanje direktora bez
zaključivanja ugovora o radu
Često se sreće u praksi da javna preduzeća ne
zaključe ugovor o radu sa direktorom. Činjenica
da za imenovanje direktora javnog preduzeća ili
društva kapitala koje obavlja delatnost od opšteg
interesa postoji odluka Vlade ili drugog organa
ovlašćenog za imenovanje direktora ne znači da
sa direktorom nije potrebno zaključiti ugovor o
radu. Naime, u praksi javnih preduzeća i drugih
oblika organizovanja koja obavljaju delatnost od
opšteg interesa u većini slučajeva funkciju di-
rektora obavlja vršilac dužnosti. Na ovom me-
stu važno je napomenuti da, u skladu sa odredbama
člana 52. Zakona o javnim preduzećima, vršilac
dužnosti ima sva prava, obaveze i ovlašćenja koja
ima i direktor javnog preduzeća.
Odredbama člana 24. Zakona o javnim preduze-
ćima propisano je da direktora javnog preduzeća
čiji je osnivač Republika Srbija imenuje Vlada
na period od četiri godine, na osnovu sprovede-
nog javnog konkursa. Direktora javnog preduzeća
čiji je osnivač autonomna pokrajina imenuje organ
određen statutom autonomne pokrajine na period
od četiri godine, na osnovu sprovedenog javnog
konkursa. Međutim, važno je skrenuti pažnju na
odredbe člana 24. i 43. Zakona o javnim preduzeći-
ma, kojima je propisano da direktor javnog pre-
duzeća zasniva radni odnos na određeno vreme,
da nadležnost za zaključivanje ugovora o radu sa
direktorom ima nadzorni odbor i da se ugovor o
radu zaključuje u skladu sa odredbama Zakona o radu.
Istovremeno, odredbama člana 30. Zakona o radu
propisano je da se radni odnos zasniva ugovorom
o radu koji zaključuju zaposleni i poslodavac, od-
nosno nadležni organ kod poslodavca utvrđen za-
konom ili opštim aktom preduzeća.
Iz pomenutih odredbi proizlazi da je nadzorni
odbor javnog preduzeća (ili drugi organ utvrđen
opštim aktom, najčešće odlukom o osnivanju) du-
žan da sa licem imenovanim da obavlja funkciju
direktora javnog preduzeća (ili vršioca dužno-
sti direktora) zaključi ugovor o radu, kao i da
istim, između ostalog, ugovori i elemente za utvr-
đivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade za-
rade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog.
Najčešće se dešava da javna preduzeća propuste
da izvrše ovu obavezu, a zaradu direktora isplaću-
ju u visini odluke nadležnog organa, čime pravno
lice i odgovorno lice u pravnom licu (direktor
ili vršilac dužnosti direktora koji je, u skladu
sa odredbama čl. 26. Zakona o javnim preduzećima,
odgovoran i za zakonitost rada javnog preduzeća)
postupaju suprotno odredbama člana 30–33, 35. i
197–202. Zakona o radu, pa čine prekršaj iz člana
273. stav 1. tačka 1), član 275. stav 1. tačka 2) i član
276. stav 1. tačka 1) istog zakona.
Ukoliko je lice imenovano na funkciju di-
rektora (ili vršioca dužnosti) prethodno bilo
zaposleno u javnom preduzeću na nekom drugom rad-
nom mestu, nadzorni organ društva u obavezi je da
sa istim zaključi aneks ugovora o radu u skladu sa
odredbama člana 171. Zakona o radu.
Često se dešava da javna preduzeća sa licima
koja su prethodno bila zaposlena u tom javnom pre-
duzeću ne zaključi aneks ugovora o radu i utvrdi
naknadu za rad, odnosno novčani iznos zarade sa
zaposlenim, niti nadležni organ donese i dosta-
vi rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgo-
vornosti zaposlenog koji je raspoređen na poslove
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 123
BUDŽETSKI KORISNICI
vršioca dužnosti direktora, što je postupanje
suprotno odredbama člana 193. Zakona o radu i
predstavlja prekršaj iz člana 274. stav 1. tačka
15) istog zakona.
Primer 3: Nepravilnosti vezane za obračun
zarada
Obračun zarade u javnom preduzeću, subjektu
kontrole, nije vršen u skladu sa stvarno ostvare-
nim časovima rada, odnosno drugim podacima od
kojih zavisi iznos zarade, što je suprotno odred-
bama člana 121. Zakona o radu.
Uvidom u evidenciju prisutnosti na radu zapo-
slenih u subjektu kontrole utvrđeno je:
hhda se podaci iz evidencije prisutnosti na radu
ne slažu sa podacima iz obračuna zarade;
hhna obračunu zarade zaposlenog nalazi se stavka
pod rednim brojem 6 – „Razlika”, u okviru koje je
iskazan ukupan broj ostvarenih časova rada, što
je suprotno odredbama člana 121. Zakona o radu i
člana 3. Pravilnika o sadržaju obračuna zarade,
odnosno naknade zarade;
hhobračun zarade ne sadrži pojedinačno prikaza-
ne podatke o ostvarenim časovima rada, odnosno
druge podatke od kojih zavisi iznos zarade (časove
redovnog rada prema rasporedu radnog vremena,
časove rada na dan praznika koji je neradni dan,
časove rada noću, časove prekovremenog rada, ča-
sove rada u smeni, druge časove rada ostvarene u
skladu sa članom 108. stav 4. Zakona o radu, časove
za koje zaposleni ostvaruje pravo na naknadu zara-
de, s posebno iskazanim časovima iz člana 3. stav
1. tačka 3) Pravilnika o sadržaju obračuna zarade,
odnosno naknade zarade), koje je zaposleni ostva-
rio i evidentirani su u Evidenciji prisutnosti
na radu;
hhobračun zarade ne sadrži iznos ostalih prima-
nja iz radnog odnosa koja imaju karakter zarade, od-
nosno naknade zarade iz člana 3. t. 8) Pravilnika o
sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade;
hhobračun zarade ne sadrži vrstu, osnovicu, stopu
i iznos doprinosa za obavezno socijalno osigura-
nje na zaradu, odnosno naknadu zarade, koje je poslo-
davac dužan da obračuna i uplati u svoje ime, a u
korist zaposlenog (doprinosi na zaradu) iz člana
3. tačka 14) Pravilnika o sadržaju obračuna zara-
de, odnosno naknade zarade.
Primer 4: Uvećanje zarade suprotno Zakonu
o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom
sektoru
Javno preduzeće, subjekt kontrole, u kontro-
lisanom periodu izvršilo je uvećanje zarade v. d.
direktoru suprotno odredbama člana 2. Zakona o
utvrđivanju maksimalne zarade, pa su po tom osno-
vu u kontrolisanom periodu nezakonito utrošeno
novčana sredstva sa računa u ukupnom iznosu od
preko 4 miliona dinara, čime je počinjen prekršaj
iz člana 11. istog zakona.
Društvu je Zapisnikom predložena mera da u
roku od trideset dana od dana prijema Zapisnika
na račun broj 840-745128843-36 – Ostali prihodi
budžeta Republike izvrši uplatu u iznosu neza-
konito isplaćenih novčanih sredstava suprotno
odredbama člana 2. Zakona o utvrđivanju maksimal-
ne zarade. Kao dokaz o izvršenju mere neophodno je
dostaviti izvod tekućeg računa banke na kojem je
evidentirana uplata, odnosno prenos sredstava u
budžet Republike Srbije.
Primer 5: Nepravilnosti vezane za
izveštavanje o isplaćenim zaradama
Društvo kapitala koje obavlja delatnost od
opšteg interesa u kontrolisanom periodu nije u
roku od deset dana od dana konačne isplate zarada
za određeni mesec dostavljalo izveštaj o isplaće-
nim zaradama Ministarstvu finansija – Upravi za
trezor, što je suprotno odredbama člana 8. Zakona
o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru,
čime je počinjen prekršaj iz člana 11. istog zakona.
Društvu je Zapisnikom o inspekcijskoj kon-
troli predložena mera da izvrši elektronsku
dostavu Izveštaja o isplaćenim zaradama pod-
ručnoj filijali Uprave za trezor, počev od dana
evidentiranja u Registar zaposlenih, u roku od 30
dana od dana prijema Zapisnika.
Kao dokaz o izvršenju mere neophodno je do-
staviti potvrdu Uprave za trezor Ministarstva
finansija o prijemu izveštaja o isplaćenim za-
radama za mesec januar 2020. godine.
Primer 6: Neregistrovani subjekti
Društvo kapitala koje obavlja delatnost od
javnog interesa, kada je steklo status korisnika
javnih sredstava, pa sve do dana vršenja inspek-
cijske kontrole nije podnelo zahtev za upis u Evi-
denciju korisnika javnih sredstava, koja se vodi
u Ministarstvu finansija – Upravi za trezor,
što je suprotno odredbama člana 8. Pravilnika
poslovnisavetnik.net
124 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika
javnih sredstava i o uslovima i načinu za otva-
ranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa
trezora kod Uprave za trezor („Sl. glasnik RS”, br.
99/18 i 40/19), koji je stupio na snagu 19. decembra
2018. godine.
Društvu je Zapisnikom o inspekcijskoj kon-
troli predložena mera da na obrascu ZU-1 pod-
ručnoj filijali Uprave za trezor Ministarstva
finansija podnese zahtev za upis korisnika javnih
sredstava u Upravu za trezor u roku od deset dana
od dana prijema pomenutog zapisnika. Kao dokaz
o izvršenju mere neophodno je dostaviti potvrdu
Uprave za trezor Ministarstva finansija o pri-
jemu zahteva za upis u elektronsku evidenciju ko-
risnika javnih sredstava. PS