Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 7. decembra 2018. godine novi Carinski zakon i Zakon o carinskoj službi.
Da bi se izbegla pravna nesigurnost usled upotrebe više propisa istog naziva i obezbedilo poslovnoj zajednici da lakše shvati svoja prava i obaveze, oblast carinskog poslovanja ubuduće će biti regulisana:
- Carinskim zakonom, koji propisuje opšta pravila i postupke koji se primenjuju na robu koja se unosi i iznosi iz carinskog područja Republike Srbije, i
- Zakonom o carinskoj službi, koji bliže reguliše nadležnost, organizovanje i poslovanje carinske službe, radnopravni položaj i ovlašćenja lica zaposlenih u Upravi carina, kao i način prikupljanja, evidentiranja, obrade i zaštite podataka do kojih Uprava carina dolazi službenim putem.
| Novi Carinski zakon počinje da se primenjuje 17. 6. 2019. godine. |
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2018%2F12%2FPS25-32.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
32 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
dipl. pravnik Borislav Injac, viši carinski inspektor
Novi Carinski zakon i Zakon o
carinskoj službi
Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 7. decembra 2018. godine
novi Carinski zakon i Zakon o carinskoj službi.
Da bi se izbegla pravna nesigurnost usled upotrebe više propisa istog
naziva i obezbedilo poslovnoj zajednici da lakše shvati svoja prava i
obaveze, oblast carinskog poslovanja ubuduće će biti regulisana:
– Carinskim zakonom, koji propisuje opšta pravila i postupke koji se
primenjuju na robu koja se unosi i iznosi iz carinskog područja Republike
Srbije, i
– Zakonom o carinskoj službi, koji bliže reguliše nadležnost,
organizovanje i poslovanje carinske službe, radnopravni položaj i
ovlašćenja lica zaposlenih u Upravi carina, kao i način prikupljanja,
evidentiranja, obrade i zaštite podataka do kojih Uprava carina dolazi
službenim putem.
Novi Carinski zakon počinje da se primenjuje
17. 6. 2019. godine.
Novi Carinski zakon („Sl. glasnik RS”, br.
95/2018) stupio je na snagu 16. decembra 2018. go-
dine, a počeće da se primenjuje protekom roka od
šest meseci od dana stupanja na snagu, tj. 17. juna
2019. godine. U tom roku nadležno ministarstvo
treba da donese podzakonske akte poput uredbe
kojom će se bliže pojasniti sprovođenje zakona
i pravilnika kojim će se bliže propisati oblik,
sadržina, podnošenje i popunjavanje deklaraci-
ja i drugih obrazaca u carinskom postupku. Oče-
kuje se da prateća uredba bude izuzetno obimna
(od 700 do 900 članova) jer će sadržati odredbe
kojima se reguliše široka oblast koja je u za-
konodavstvu Evropske unije regulisana dvema
uredbama.
JANUAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 33
AKTUELNA TEMA
Do ispunjenja uslova za primenu novog Ca-
rinskog zakona primenjivaće se Carinski zakon
donet 2010. godine („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010,
111/2012, 29/2015, 108/2016 i 113/2017 – dr. zakon) i
propisi koji su na osnovu njega doneti ukoliko
nisu u suprotnosti sa odredbama novog zakona.
Na dan početka primene novog zakona prestaju da
važe odredbe čl. 3a Zakona o carinskoj tarifi
(„Sl. glasnik RS”, br. 62/2005, 61/2007 i 5/2009)
i sve odredbe Carinskog zakona donetog 2010.
godine, osim čl. 310. st. 1.
Odredbe novog Carinskog zakona primenjiva-
će se i na promet robe sa AP Kosovo i Metohija
u periodu važenja rezolucije Saveta bezbedno-
sti UN br. 1244, pri čemu Vlada Republike Srbije
može da utvrdi posebne uslove za vršenje nave-
denog prometa.
Zakon o carinskoj službi („Sl. glasnik RS”,
br. 95/2018) stupio je na snagu 16. decembra 2018.
godine, od kada se i primenjuje, a podzakonski
akti (npr. Pravilnik o načinu vršenja naknadne
kontrole, Kodeks ponašanja carinskih službe-
nika i dr.) biće doneti u roku od šest meseci
od dana stupanja na snagu ovog zakona. Do tog
trenutka primenjivaće se podzakonski akti do-
neti na osnovu Carinskog zakona donetog 2003.
godine („Sl. glasnik RS”, br. 73/2003, 61/2005,
85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 9/2010 –
US i 18/2010 – dr. zakon), a na dan stupanja na snagu
Zakona o carinskoj službi prestaju da važe čl.
252–329. Carinskog zakona donetog 2003. godine,
koji su do sada važili.
Do sada je kompletna oblast carinskog po-
slovanja, pa i rad carinske službe, bila regu-
lisana odredbama Carinskog zakona. Osobenost
srpskih carinskih propisa ogledala se u tome
što su od 2010. godine paralelno važila dva ca-
rinska zakona, i to Carinski zakon donet 2010.
godine u potpunosti, a delimično i Carinski
zakon donet 2003. godine, kroz članove 252–329.
Za razliku od toga, stupanjem na snagu novih
propisa u Republici Srbiji će po prvi put ma-
terija carinskog zakonodavstva biti regulisana
odredbama dva zakona koji imaju različite nazi-
ve (Carinski zakon i Zakon o carinskoj službi)
i koji regulišu različite oblasti.
Iako za nas nova, ovakva praksa da se poseb-
nim zakonom regulišu nadležnost carinske
službe, način njenog organizovanja i poslova-
nja, oblast radnopravnih odnosa i ovlašćenja
zaposlenih lica, kao i postupanje s prikupljenim
podacima, u svetu je uobičajena bez obzira na
uređenje i ekonomsku razvijenost države, jer
carinska služba svojim radom direktno utiče
na skoro sve sfere modernog društva. Pored
toga što naplaćuje dažbine i tako obezbeđuje
značajna budžetska sredstva (npr. u Republici Sr-
biji poslednjih decenija carinska služba ubire
od 40% do 60% ukupnih budžetskih prihoda), ona i
sprečava ilegalni promet i promet falsifiko-
vane robe i tako štiti domaće tržište, omo-
gućava bolji privredni ambijent, fer trgovinu
i zaštitu prava intelektualne i industrijske
svojine, a sprečava i korišćenje robe štetne
po zdravlje ljudi, biljni i životinjski svet,
životnu sredinu i štiti nacionalno blago,
istorijske, umetničke i arheološke vrednosti,
povećavajući time opštu sigurnost i bezbednost
društva i države.
Bez obzira na to što Zakon o carinskoj službi
prvenstveno ima za cilj smanjenje korupcije,
jačanje integriteta carinskih službenika,
nepristrasnost i profesionalnost u obavljanju
poslova iz delokruga carinske službe, skoro
sve odredbe ovog zakona imaju neposredan
ili posredan uticaj na poslovnu zajednicu
jer stvaraju dodatne obaveze ili troškove
poslovnoj zajednici ili na drugi način
ograničavaju njena prava.
Ipak, najznačajnije posledice ogledaju se u
sledećem:
a) Privredni subjekti koji poseduju odobre-
nje za držanje carinskog skladišta ili prosto-
ra za privremeni smeštaj robe, odobrenje za
upravljanje slobodnom carinskom zonom ili
odobrenje za druge postupke koji podrazumevaju
povremeno ili stalno prisustvo carinskih slu-
žbenika, mogu biti obavezani da o svom trošku
obezbede i održavaju posebne uslove, prosto-
rije i predmete potrebne za vršenje carinske
kontrole.
b) Ukoliko carinski službenik izrazi name-
ru da nad nekim pravnim licem izvrši kontro-
lu, kontrolisano lice od carinskog službenika
može da zahteva da se legitimiše pre započinja-
nja kontrolnih radnji, a ukoliko ovaj to ne izvr-
ši, lice nije dužno da takvu kontrolu omogući.
v) Ukoliko pri obavljanju službenih radnji
carinski službenik vređa ugled, čast i dosto-
janstvo kontrolisanog lica, to lice može da
34 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
zatraži zaštitu, a ako sprovedene službene
radnje ugrožavaju redovne legalne poslovne ak-
tivnosti kontrolisanog subjekta, isti može da
zahteva da se mere kontrole prilagode tako da
se omogući nesmetano poslovanje.
g) Vozači teretnih vozila i plovila obavezni
su da poštuju svetlosne i zvučne signale date od
strane carinskih službenika i na njihov zahtev
moraju da se zaustave i omoguće kontrolu. Carin-
ski službenici imaju ovlašćenja da legitimišu
prisutna lica, da izvrše pregled, privremeno
zadrže prevozno sredstvo i robu, kao i da is-
pitaju lica za koja smatraju da imaju potrebne
informacije, da ih pretresu i da pritom pri-
mene sredstva prinude svojstvena policijskim
službenicima.
d) Na rad carinske službe ne primenjuju se
odredbe zakona kojim se uređuje inspekcijski
nadzor, pa poslovna zajednica, radi zaštite
svojih interesa, mora da uloži dodatni napor
kako bi stekla znanja specifična za carinski
postupak. PS
AKTUELNA TEMA
dipl. pravnik Borislav Injac, viši carinski inspektor
Novi Carinski zakon i Zakon o
carinskoj službi
Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 7. decembra 2018. godine
novi Carinski zakon i Zakon o carinskoj službi.
Da bi se izbegla pravna nesigurnost usled upotrebe više propisa istog
naziva i obezbedilo poslovnoj zajednici da lakše shvati svoja prava i
obaveze, oblast carinskog poslovanja ubuduće će biti regulisana:
– Carinskim zakonom, koji propisuje opšta pravila i postupke koji se
primenjuju na robu koja se unosi i iznosi iz carinskog područja Republike
Srbije, i
– Zakonom o carinskoj službi, koji bliže reguliše nadležnost,
organizovanje i poslovanje carinske službe, radnopravni položaj i
ovlašćenja lica zaposlenih u Upravi carina, kao i način prikupljanja,
evidentiranja, obrade i zaštite podataka do kojih Uprava carina dolazi
službenim putem.
Novi Carinski zakon počinje da se primenjuje
17. 6. 2019. godine.
Novi Carinski zakon („Sl. glasnik RS”, br.
95/2018) stupio je na snagu 16. decembra 2018. go-
dine, a počeće da se primenjuje protekom roka od
šest meseci od dana stupanja na snagu, tj. 17. juna
2019. godine. U tom roku nadležno ministarstvo
treba da donese podzakonske akte poput uredbe
kojom će se bliže pojasniti sprovođenje zakona
i pravilnika kojim će se bliže propisati oblik,
sadržina, podnošenje i popunjavanje deklaraci-
ja i drugih obrazaca u carinskom postupku. Oče-
kuje se da prateća uredba bude izuzetno obimna
(od 700 do 900 članova) jer će sadržati odredbe
kojima se reguliše široka oblast koja je u za-
konodavstvu Evropske unije regulisana dvema
uredbama.
JANUAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 33
AKTUELNA TEMA
Do ispunjenja uslova za primenu novog Ca-
rinskog zakona primenjivaće se Carinski zakon
donet 2010. godine („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010,
111/2012, 29/2015, 108/2016 i 113/2017 – dr. zakon) i
propisi koji su na osnovu njega doneti ukoliko
nisu u suprotnosti sa odredbama novog zakona.
Na dan početka primene novog zakona prestaju da
važe odredbe čl. 3a Zakona o carinskoj tarifi
(„Sl. glasnik RS”, br. 62/2005, 61/2007 i 5/2009)
i sve odredbe Carinskog zakona donetog 2010.
godine, osim čl. 310. st. 1.
Odredbe novog Carinskog zakona primenjiva-
će se i na promet robe sa AP Kosovo i Metohija
u periodu važenja rezolucije Saveta bezbedno-
sti UN br. 1244, pri čemu Vlada Republike Srbije
može da utvrdi posebne uslove za vršenje nave-
denog prometa.
Zakon o carinskoj službi („Sl. glasnik RS”,
br. 95/2018) stupio je na snagu 16. decembra 2018.
godine, od kada se i primenjuje, a podzakonski
akti (npr. Pravilnik o načinu vršenja naknadne
kontrole, Kodeks ponašanja carinskih službe-
nika i dr.) biće doneti u roku od šest meseci
od dana stupanja na snagu ovog zakona. Do tog
trenutka primenjivaće se podzakonski akti do-
neti na osnovu Carinskog zakona donetog 2003.
godine („Sl. glasnik RS”, br. 73/2003, 61/2005,
85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 9/2010 –
US i 18/2010 – dr. zakon), a na dan stupanja na snagu
Zakona o carinskoj službi prestaju da važe čl.
252–329. Carinskog zakona donetog 2003. godine,
koji su do sada važili.
Do sada je kompletna oblast carinskog po-
slovanja, pa i rad carinske službe, bila regu-
lisana odredbama Carinskog zakona. Osobenost
srpskih carinskih propisa ogledala se u tome
što su od 2010. godine paralelno važila dva ca-
rinska zakona, i to Carinski zakon donet 2010.
godine u potpunosti, a delimično i Carinski
zakon donet 2003. godine, kroz članove 252–329.
Za razliku od toga, stupanjem na snagu novih
propisa u Republici Srbiji će po prvi put ma-
terija carinskog zakonodavstva biti regulisana
odredbama dva zakona koji imaju različite nazi-
ve (Carinski zakon i Zakon o carinskoj službi)
i koji regulišu različite oblasti.
Iako za nas nova, ovakva praksa da se poseb-
nim zakonom regulišu nadležnost carinske
službe, način njenog organizovanja i poslova-
nja, oblast radnopravnih odnosa i ovlašćenja
zaposlenih lica, kao i postupanje s prikupljenim
podacima, u svetu je uobičajena bez obzira na
uređenje i ekonomsku razvijenost države, jer
carinska služba svojim radom direktno utiče
na skoro sve sfere modernog društva. Pored
toga što naplaćuje dažbine i tako obezbeđuje
značajna budžetska sredstva (npr. u Republici Sr-
biji poslednjih decenija carinska služba ubire
od 40% do 60% ukupnih budžetskih prihoda), ona i
sprečava ilegalni promet i promet falsifiko-
vane robe i tako štiti domaće tržište, omo-
gućava bolji privredni ambijent, fer trgovinu
i zaštitu prava intelektualne i industrijske
svojine, a sprečava i korišćenje robe štetne
po zdravlje ljudi, biljni i životinjski svet,
životnu sredinu i štiti nacionalno blago,
istorijske, umetničke i arheološke vrednosti,
povećavajući time opštu sigurnost i bezbednost
društva i države.
Bez obzira na to što Zakon o carinskoj službi
prvenstveno ima za cilj smanjenje korupcije,
jačanje integriteta carinskih službenika,
nepristrasnost i profesionalnost u obavljanju
poslova iz delokruga carinske službe, skoro
sve odredbe ovog zakona imaju neposredan
ili posredan uticaj na poslovnu zajednicu
jer stvaraju dodatne obaveze ili troškove
poslovnoj zajednici ili na drugi način
ograničavaju njena prava.
Ipak, najznačajnije posledice ogledaju se u
sledećem:
a) Privredni subjekti koji poseduju odobre-
nje za držanje carinskog skladišta ili prosto-
ra za privremeni smeštaj robe, odobrenje za
upravljanje slobodnom carinskom zonom ili
odobrenje za druge postupke koji podrazumevaju
povremeno ili stalno prisustvo carinskih slu-
žbenika, mogu biti obavezani da o svom trošku
obezbede i održavaju posebne uslove, prosto-
rije i predmete potrebne za vršenje carinske
kontrole.
b) Ukoliko carinski službenik izrazi name-
ru da nad nekim pravnim licem izvrši kontro-
lu, kontrolisano lice od carinskog službenika
može da zahteva da se legitimiše pre započinja-
nja kontrolnih radnji, a ukoliko ovaj to ne izvr-
ši, lice nije dužno da takvu kontrolu omogući.
v) Ukoliko pri obavljanju službenih radnji
carinski službenik vređa ugled, čast i dosto-
janstvo kontrolisanog lica, to lice može da
34 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
zatraži zaštitu, a ako sprovedene službene
radnje ugrožavaju redovne legalne poslovne ak-
tivnosti kontrolisanog subjekta, isti može da
zahteva da se mere kontrole prilagode tako da
se omogući nesmetano poslovanje.
g) Vozači teretnih vozila i plovila obavezni
su da poštuju svetlosne i zvučne signale date od
strane carinskih službenika i na njihov zahtev
moraju da se zaustave i omoguće kontrolu. Carin-
ski službenici imaju ovlašćenja da legitimišu
prisutna lica, da izvrše pregled, privremeno
zadrže prevozno sredstvo i robu, kao i da is-
pitaju lica za koja smatraju da imaju potrebne
informacije, da ih pretresu i da pritom pri-
mene sredstva prinude svojstvena policijskim
službenicima.
d) Na rad carinske službe ne primenjuju se
odredbe zakona kojim se uređuje inspekcijski
nadzor, pa poslovna zajednica, radi zaštite
svojih interesa, mora da uloži dodatni napor
kako bi stekla znanja specifična za carinski
postupak. PS