Porast broja registrovanih preduzetnika u Republici Srbiji u poslednjih nekoliko godina, naročito za obavljanje određenih delatnosti (kao npr. u sektoru informacionih tehnologija, građevinskom sektoru, sektoru savetodavnih usluga), ukazao je na potrebu ispitivanja njihove samostalnosti u obavljanju rada. Pokazalo se da u određenim delatnostima postoji široko rasprostranjena praksa angažovanja preduzetnika na poslovima sa svim elementima radnog odnosa. Praktično, umesto zarade nalogodavac isplaćuje naknadu po fakturi koju preduzetnik sačinjava na mesečnom nivou. Sa aspekta oporezivanja prihoda koje pre- duzetnik ostvari takvim radnim angažovanjem, razlog za ovakvo postupanje nalazi se u činjenici manjeg poreskog opterećenja, odnosno umesto poreza i doprinosa na zarade, u ovoj situaciji plaća se porez na paušalno utvrđen prihod po rešenju poreskog organa.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2020%2F03%2F768.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
osiguranje Ministarstva finansija
Kriterijumi za opredeljenje samostalnosti
preduzetnika koji obavljaju aktivnost
uz naknadu za istog nalogodavca (test
samostalnosti)
1 R
Porast broja registrovanih preduzetnika u
Republici Srbiji u poslednjih nekoliko godina,
naročito za obavljanje određenih delatnosti (kao
npr. u sektoru informacionih tehnologija, građevinskom
sektoru,
sektoru
savetodavnih
usluga),ukazao
je na
potrebu
ispitivanja
njihove
samostalnosti
u obavljanju
rada.
Pokazalo
se
da
u
određenim
delatnostima
postoji
široko
rasprostranjena
praksa
angažovanja
preduzetnika
na
poslovima
sa
svim elementima
radnog
odnosa.
Praktično,
umesto
zarade
nalogodavac
isplaćuje
naknadu
po
fakturi
koju
preduzetnik
sačinjava
na
mesečnom
nivou.
Sa
aspekta
oporezivanja
prihoda
koje
preduzetnik
ostvari
takvim
radnim
angažovanjem,
razlog
za
ovakvo
postupanje
nalazi
se
u činjenici
manjeg
poreskog
opterećenja,
odnosno
umesto
poreza
i doprinosa
na
zarade,
u ovoj
situaciji
plaća
se
porez
na
paušalno
utvrđen
prihod
po
rešenju
poreskog
organa.
2 Zak
Odredbom člana 85. stav 1. tačka 17) Zakona o
porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br.
24/01, 80/02… 95/18 i 86/19 – dalje: Zakon) propisano
je da se
drugim
prihodom
smatra
naknada
isplaćena
preduzetniku
ili
preduzetniku
paušalcu
koji
obavlja
aktivnosti
uz
naknadu
za
istog
nalogodavca
ili
za
lice
koje
se,
u smislu
zakona
kojim
se
uređuje
porez
na
dobit
pravnih
lica, smatra
povezanim
licem
s
nalogodavcem,
kao
i
koji
dodatno
ispunjava
najmanje
pet
od
devet
kriterijuma
ili
je
prema
okolnostima
slučaja
prilikom
otpočinjanja
poslovne
saradnje
moglo
da se
zaključi
da će
ispuniti
najmanje
pet
od
devet
kriterijuma,
koji
su
naknadno
i ispunjeni.
F
APRIL 2020.
●
ZARADE
Test samostalnosti preduzetnika i preduzetnika
paušalca
primenjuje
se
od
2.
marta 2020. godine i njime se ispituje suštinska
samostalnost
preduzetnika
i preduzetnika
paušalca
u obavljanju
delatnosti.
Test
se
sastoji
od
devet
kriterijuma
kojima
se
ocenjuje
odnos
između preduzetnika i nalogodavca, od kojih
je potrebno ispuniti pet da bi se utvrdilo da
preduzetnik nije samostalan u obavljanju delatnosti.
3 Pred
Test samostalnosti i propisani kriterijumi
odnose se na dve kategorije obveznika poreza na
prihode od samostalne delatnosti, od četiri koje
su propisane odredbama člana 32. Zakona, i to na:
▶ preduzetnika – fizičko lice upisano u registar
nadležnog
organa,
odnosno
organizacije,
pri
čemu
porez
na
prihode
od
samostalne
delatnosti
plaća
na
oporezivu
dobit;
▶
preduzetnika paušalca – fizičko lice upisano
u registar
nadležnog
organa,
odnosno
organizacije,
pri
čemu
porez
na
prihode
od
samostalne
delatnosti
plaća
na
paušalno
utvrđen
prihod.
Test samostalnosti sprovodi se kada preduzetnik
ili
preduzetnik
paušalac
obavlja
rad
za
istog
nalogodavca,
kao i u slučaju
kada
preduzetnik
ili
preduzetnik
paušalac
radi
za
više
nalogodavaca,
ali
je samo
jedan
od
njih u takvom
odnosu
da se
smatra
da je taj
preduzetnik
ili
preduzetnik
paušalac
nesamostalan
u radu.
Izuzetno, naknada koju ostvari preduzetnik
ili preduzetnik paušalac koji, prema zakonu
koji uređuje relevantnu delatnost koju on obavlja,
ne može da bude u radnom odnosu kod nalogodavca,
ne smatra se drugim prihodom u smislu ovog člana.
POSLOVNI SAVETNIK
91
92
ZARADE
Primer za to su advokati. Prema odredbi člana 5.
stav 1. Zakona o advokaturi („Sl. glasnik RS”, br.
31/11 i 24/12 – US), pravo na bavljenje advokaturom
stiče
se
donošenjem
odluke
o upisu
u Imenik
advokata
i
polaganjem
advokatske
zakletve.
Jedan
od
uslova
za
upis
u pomenuti
imenik
jeste
nepostojanje
radnog
odnosa
(član
6. stav
1. tačka
5) Zakona
o
advokaturi).
To
znači
da, nezavisno
od
prirode
odnosa
između
advokata
i nalogodavca,
isplaćene
naknade
za
rad
advokata
smatraće
se
i dalje
prihodom
od
samostalne
delatnosti,
odnosno
neće
biti
predmet
oporezivanja
porezom
na
drugi
prihod.
4 Nalogodavac
Nalogodavcem se, u smislu stava 1. tačka 17)
člana 85. Zakona, smatraju domaće odnosno strano
pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik pauša-
lac koji su direktno ili indirektno angažovali
preduzetnika ili preduzetnika paušalca za obavljanje
poslova.
●
●
●
Prema tome, test samostalnosti sprovode:
domaće pravno lice,
domaći preduzetnik i
domaći preduzetnik paušalac.
Test samostalnosti preduzetnika i predu-
zetnika paušalca vrši nalogodavac i lice povezano
sa
nalogodavcem
u
smislu
zakona
kojim
se
uređuje
porez
na
dobit
pravnih
lica.
Prema odredbama člana 59. Zakona o porezu na
dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/01,
80/02 – dr. zakon… 95/18 i 86/19), licem povezanim
sa obveznikom smatra se:
1) fizičko ili pravno lice u čijim se odnosima sa
obveznikom javlja mogućnost kontrole ili značajnijeg
uticaja
na
poslovne
odluke,
pri
čemu
se
smatra
da postoji
mogućnost
kontrole
nad
obveznikom
u
slučaju
posrednog
ili
neposrednog
posedovanja
najmanje
25% akcija
ili
udela,
a mogućnost
značajnijeg
uticaja
na
poslovne
odluke
postoji
kada
lice
posredno
ili
neposredno
poseduje
najmanje
25%
glasova
u obveznikovim
organima
upravljanja;
2)
pravno
lice
u kome,
kao i kod
obveznika,
ista
fizička
ili
pravna
lica neposredno
ili
posred-
no učestvuju u upravljanju, kontroli ili kapitalu;
3) bračni ili vanbračni drug, potomci, usvojenici
i potomci
usvojenika,
roditelji,
usvojioci,
braća
i sestre
i njihovi
potomci,
dedovi
i babe
i
njihovi
potomci,
kao i braća
i sestre
i roditelji
POSLOVNI SAVETNIK
●
poslovnisavetnik.net
bračnog ili vanbračnog druga, lice koje je sa obveznikom
povezano
na
način
predviđen
u
t.
1)
i
2).
Nalogodavcem se, u smislu stava 1. tačka 17)
člana 85. Zakona, ne smatraju domaće ili strano
pravno
lice,
preduzetnik
ili
preduzetnik
paušalac
koji
su
direktni
isplatioci
naknade
preduzetniku
ili
preduzetniku
paušalcu,
koju
isplaćuju
u vezi
sa
izvršavanjem
poslova
zastupanja
ili
posredovanja
za
račun
drugog
lica i za
takav
posao
ne
naplaćuju
od
tog
drugog
lica ili
od
preduzetnika
ili
preduzetnika
paušalca
ništa
osim
uobičajene
zastupničke
ili
posredničke
provizije.
U ovom
slučaju
nalogodavcem
i isplatiocem
naknade
smatra
se
lice
za
čiji se
račun
vrši
isplata
naknade
preduzetniku,
a
ne
isplatilac
naknade
koji
naplaćuje
proviziju
za
svoju
uslugu
posredovanja
između
nalogodavca
(naručioca
posla)
i preduzetnika
(izvršioca
posla).
U slučaju
kada isplatilac naknade preduzetniku isplaćuje
naknadu isključivo u svojstvu posrednika ili zastupnika
(npr. posredničke
platforme),
odnosno
kada
to
ne
čini
za
svoj
račun,
već
za
račun
drugog
lica,
nalogodavcem
će
se
smatrati
to
drugo
lice
za
čiji
račun
je isplaćena
naknada.
5 Ana
Analiza propisanih kriterijuma naziva se testom
samostalnosti
jer ima
za
cilj
da sagleda
u kojoj
meri
je preduzetnik
samostalan
u svom
odnosu
sa
nalogodavcem.
Napominjemo
da se
pod
terminom
„preduzetnik”
podrazumevaju
preduzetnik
i preduzetnik
paušalac,
a pod
terminom
„nalogodavac”
–
nalogodavac
ili
povezano
lice
sa
nalogodavcem.
Kriterijumi
za
određivanje
samostalnosti
preduzetnika
navedeni
su
u nastavku.
1)
Nalogodavac
određuje
radno
vreme
preduzetniku
ili
su
odmor
i
odsustva
preduzetnika
zavisni
od
odluke
nalogodavca,
tako
da se
naknada
preduzetniku
ne
umanjuje
srazmerno
vremenu
provedenom
na
odmoru.
Kriterijum je ispunjen ukoliko nalogodavac
određuje preduzetniku:
▶ r
adno vreme ili
▶ o
dmor i odsustva i naknada se ne umanjuje srazmerno
vremenu
provedenom
na
odmoru.
U praksi to znači da je ovaj kriterijum ispunjen
ukoliko je jedan od dva navedena uslova ispunjen,
kao i u slučaju kada su oba uslova ispunjena. Iz toga
proizlazi da je ovo lice radno angažovano za isplatioca
prihoda
kao
fizičko
lice.
Dokaz
o
ispu-
njenosti ovog kriterijuma može da bude evidencija
o dolasku i odlasku sa posla ukoliko se preduzetnici
upisuju
po
dolasku
na
posao,
kao što
to
čine
zaposleni.
2)
Preduzetnik
uobičajeno
koristi
prostorije
koje
obezbedi
nalogodavac
ili
obavlja
poslove
u
mestu
koje
odredi
nalogodavac
za
potrebe
obavljanja
poslova
koji
su
mu
povereni.
U slučaju obavljanja administrativnih poslova
kriterijum se smatra ispunjenim ukoliko preduzetnik
posao
obavlja
u prostorijama
nalogodavca.
Ispunjenost
ovog
kriterijuma
posmatraće
se
u
odnosu
na
to
da
li nalogodavac
određuje
mesto
obavljanja
poslova,
što
je primenljivo
za
poslove
koji
se
obavljaju
na
otvorenom,
kao
što
je to
slučaj
u građevinarstvu.
3)
Nalogodavac
vrši
ili
organizuje
stručno
osposobljavanje
ili
usavršavanje
preduzetnika.
Ukoliko nalogodavac organizuje stručno ospo-
sobljavanje ili usavršavanje ili snosi trošak
takvog osposobljavanja i usavršavanja, znači da
preduzetnik nije samostalan. Ispunjenost ovog
kriterijuma može da se dokaže računima pružalaca
usluga
edukacije.
4)
Nalogodavac
je angažovao
preduzetnika
nakon
što
je u sredstvima
informisanja
oglašena
potreba
za
angažovanjem
fizičkih
lica ili
trećeg
lice
koje
se
uobičajeno
bavi
pronalaženjem
lica
podobnih
za
radno
angažovanje,
čija je usluga
rezultirala
angažovanjem
tog
preduzetnika.
Kriterijum se odnosi na to da je nalogodavac
prvo u sredstvima informisanja oglasio potrebu
za radnim angažovanjem fizičkog lica ili je to
učinio preko posrednika, a nakon toga je, umesto
fizičkog lica, angažovao preduzetnika za obavljanje
navedenih
poslova.
Ispunjenost
ovog
kriterijuma
može
da
se
dokaže
računima
za
usluge
oglašavanja
ili
računima
za
uslugu
posredovanja
u
pronalaženju
kadrova.
5)
Nalogodavac
obezbeđuje
sopstveni
osnovni
alat,
opremu
ili
druga
osnovna
materijalna
ili
nematerijalna
sredstva
potrebna
za
redovan
rad
preduzetnika
ili
finansira
njihovu
nabavku,
osim
specijalizovanih
alata,
opreme
ili
drugih
specijalizovanih
materijalnih
ili
nematerijalnih
sredstava
koja
mogu
da budu
neophodna
u cilju
izvršavanja specifičnog posla ili naloga, ili
nalogodavac uobičajeno rukovodi procesom rada
preduzetnika, osim takvog rukovođenja koje podrazumeva
davanje
osnovnog
naloga
u vezi
sa
naručenim
poslom
i razumnu
kontrolu
rezultata
rada
APRIL 2020.
●
ZARADE
ili nadzor nalogodavca, kao dobrog privrednika,
nad obavljanjem posla koji je naručio.
Ovaj kriterijum sastoji se od dva uslova.
Prvi uslov je ispunjen ukoliko nalogodavac
obezbeđuje ili finansira nabavku sredstava za rad
preduzetnika, pri čemu je isključena nabavka specijalizovanih
sredstava
za
rad
koja
su
neophodna
da
bi
se
izvršio
specifičan
posao.
Drugi uslov je ispunjen ukoliko nalogodavac
uobičajeno rukovodi procesom rada preduzetnika.
Iz tog kriterijuma isključen je slučaj kada nalogodavac
daje
osnovne
naloge
u
vezi
sa
naručenim
poslom
i kada
vrši
razumnu
kontrolu
rezultata
rada
ili
nadzor.
Ovaj kriterijum je ispunjen ukoliko je jedan
od dva navedena uslova ispunjen, kao i u slučaju
kada su oba uslova ispunjena.
6) Najmanje 70% od ukupno ostvarenih prihoda
preduzetnika u periodu od dvanaest meseci koji
počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini
ostvareno
je od
jednog
nalogodavca.
Pretpostavka za primenu ovog kriterijuma je da
nezavisni preduzetnik aktivnosti iz svoje delatnosti
obavlja
za
više
nalogodavaca,
pa
prestanak
obavljanja
aktivnosti
za
jednog
nalogodavca
neće
uticati
na
prestanak
obavljanja
delatnosti
preduzetnika.
Znači,
što
je
veće
učešće
jednog
nalogodavca
u
ukupno
ostvarenom
prihodu
preduzetnika,
to
je njegova
samostalnost
prema
tom
nalogodavcu
manja.
U kriterijumu se alternativno uzima period od
prethodnih dvanaest meseci (period od dvanaest
meseci koji se završava u odnosnoj poreskoj godini)
ili
period
od
narednih
dvanaest
meseci
(period
od
dvanaest
meseci
koji
počinje
u odnosnoj
poreskoj
godini).
Period
od
narednih
dvanaest
meseci
uzima
se
zbog
toga
što
je odredbom
člana
85.
stav
1. tačka
17) Zakona
propisano
da se
kao drugi
prihod
oporezuje
naknada
isplaćena
preduzetniku
od
strane
istog
nalogodavca
ako
se
prilikom
otpočinjanja
poslovne
saradnje
moglo
zaključiti
da će
ispuniti
najmanje
pet
od
devet
navedenih
kriterijuma
koji
su
naknadno
i ispunjeni.
7)
Preduzetnik
obavlja
poslove
iz delatnosti
na-
logodavca, a za tako obavljene poslove njegov ugovor
o angažovanju ne sadrži klauzulu po kojoj preduzetnik
snosi
uobičajeni
poslovni
rizik
za
posao
isporučen
klijentu
nalogodavca,
ukoliko
takav
klijent
postoji.
POSLOVNI SAVETNIK
93
94
ZARADE
Kriterijum znači da, ukoliko preduzetnik ne
snosi uobičajeni poslovni rizik za posao koji
je nalogodavac isporučio klijentu nalogodavca,
onda je taj kriterijum ispunjen. Ukoliko preduzetnik
snosi
poslovni
rizik
za
posao
koji
je njegov
nalogodavac
isporučio
klijentu,
smatraće
se
da
kriterijum
nije
ispunjen.
Dakle,
ugovorom
je
potrebno
utvrditi
da li će preduzetnik
snositi
poslovni
rizik
za
posao
isporučen
klijentu
nalogodavca
(logično
je da
snosi
rizik
ako
je samostalan).
8)
Ugovor
o angažovanju
preduzetnika
sadrži
delimičnu
ili
potpunu
zabranu
preduzetniku
da
pruža
usluge
po
osnovu
ugovora
sa
drugim
nalogodavcima,
izuzev
delimične
zabrane
koja
obuhvata
pružanje
usluga
ograničenom
broju
direktnih
konkurenata
nalogodavcu.
Ovaj kriterijum znači da, ako ugovorom nije
propisana zabrana pružanja usluge drugim nalo-
godavcima, kriterijum nije ispunjen, odnosno preduzetnik
je samostalan
u svom
radu
za
nalogodavca.
Samostalnost
preduzetnika
ogleda
se
u tome
što
preduzetnik
smanjuje
rizik
od
prestanka
obavljanja
delatnosti
usled
gubitka
jedinog
klijenta.
9)
Preduzetnik
obavlja
aktivnosti
uz
naknadu
za
istog
nalogodavca,
neprekidno
ili
sa
prekidima
sto
trideset
ili
više
radnih
dana
u periodu
od
dvanaest
meseci
koji
počinje
ili
se
završava
u
odnosnoj
poreskoj
godini,
pri
čemu
se
obavljanjem
aktivnosti
u jednom
radnom
danu
smatra
obavljanje
aktivnosti
u bilo
kom
periodu
tokom
tog
radnog
dana
između
00 i 24 časa.
Kada se analizira ovaj kriterijum, može se zaključiti
da nije od
značaja
da li je preduzetnik
radio
više
sati
ili,
na
primer,
samo
pola
sata
dnevno,
jer se
u oba
slučaja
to
vreme
provedeno
na
poslu
računa
kao jedan
radni
dan.
U vezi
sa
posmatranim
periodom
od
dvanaest
meseci
to
ne
mora
da
bude
kalendarska
godina,
već
period
početka
saradnje.
6 Pla
Ukoliko preduzetnik ispuni najmanje pet od
navedenih devet kriterijuma, prihod koji ostva-
ri od radnog angažovanja neće biti oporezovan
kao prihod po osnovu obavljanja samostalne
delatnosti, već kao drugi prihod po članu 85.
Zakona.
POSLOVNI SAVETNIK
●
poslovnisavetnik.net
Oporezivi prihod koji ostvari preduzetnik
čini bruto prihod, što znači da, za razliku od
ostalih prihoda koji imaju karakter drugog prihoda,
primanja
po
osnovu
naknade
isplaćene
preduzetniku
koji
obavlja
aktivnosti
uz
naknadu
za
istog
nalogodavca
i koji
dodatno
ispunjava
najmanje
pet
od
navedenih
devet
kriterijuma
ne
umanjuje
se
za
normirane
troškove.
Porez
na
druge
prihode
plaća
se
po
stopi
od
20%, a utvrđuje
se
i plaća
po
odbitku,
što
znači
da ga
za
svakog
obveznika
i
za
svaki
pojedinačno
isplaćeni
prihod
isplatilac
obračunava,
obustavlja
i uplaćuje
na
propisani
jedinstveni
uplatni
račun
u momentu
isplate
prihoda,
u skladu
sa
propisima
koji
važe
na
dan
isplate
prihoda.
Primanja preduzetnika koja se oporezuju kao
drugi prihod ulaze u dohodak za oporezivanje godišnjim
porezom
na
dohodak
građana
ukoliko
u zbiru
sa ostalim prihodima koji su predmet oporeziva-
nja godišnjim porezom na dohodak građana prelaze
propisani neoporezivi iznos iz člana 87. Zakona.
Pored poreza na drugi prihod, nalogodavac
ima obavezu da za preduzetnika plati i doprinos
za PIO po stopi od 25,5% na istu osnovicu na koju
se obračunava i plaća porez na druge prihode (bruto
prihod
bez
umanjenja
za
normirane
troškove).
Doprinos
za
zdravstveno
osiguranje
se
ne
plaća
jer
je
preduzetnik
već
zdravstveno
osiguran
po
osnovu
samostalne
delatnosti.
Ukoliko bi fizičko lice nastavilo da sarađuje
sa nalogodavcem u formi preduzetnika i ispuni
najmanje pet od navedenih devet kriterijuma, po
kom bi osnovu ti prihodi bili oporezovani kao
drugi prihod, to bi dovelo do značajnog uvećanja
izdatka za nalogodavca.
Primer: Obračun drugog prihoda
nesamostalnog preduzetnika
Preduzetnik je izdao račun nalogodavcu na
iznos od 120.000 dinara. Proverom ispunjenosti
kriterijuma za ocenu samostalnosti preduzetnik
je ispunio šest od devet kriterijuma i zbog toga
nalogodavac taj prihod oporezuje kao drugi prihod.
Red.
br.
Opis Iznos
1. Naknada (neto prihod) 120.000
2. Koeficijent za preračun u bruto prihod 0,545
3. Oporezivi bruto prihod (red. br. 1 : red. br. 2) 220.183
4. Porez na druge prihode (red. br. 3 x 20%) 44.037
5. Doprinos za PIO (red. br. 3 x 25,5%) 56.147
6. Ukupan izdatak nalogodavca
(red. br. 1 + red. br. 4 + red. br. 5) 220.184
Kao što se vidi iz datog primera, fiskalno opterećenje
značajno
bi
se
uvećalo
ukoliko
bi
fizičko
lice
nastavilo
da
sa
nalogodavcem
sarađuje
u
statusu
preduzetnika,
pa
jedna
od
mogućnosti
može
da
bude
zaključivanje
ugovora
o radu
uz
korišćenje
olakšice
za
zapošljavanje
kvalifikovanog
novozaposlenog
lica prema
članu
21ž Zakona
o porezu
na
dohodak
građana
i članu
45đ Zakona
o doprinosima
za
obavezno
socijalno
osiguranje.
7 I
Prihod koji obveznik poreza na stvarni prihod
ostvari
od
samostalne
delatnosti,
saglasno
članu
85. stav
1. tačka
17) Zakona,
ne
uračunava
se
u
oporezivi
prihod
od
samostalne
delatnosti.
Takođe,
ovaj
prihod
se
ne
uračunava
ni
u ukupni
promet obveznika koji porez na prihode od sa-
mostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen
prihod. To znači da se prihod koji je oporezovan u
skladu sa članom 85. stav 1. tačka 17) Zakona izuzima
iz oporezive
dobiti
koja
se
utvrđuje
u poreskom
bilansu.
Takođe,
naknada
koja
je oporezovana
kao
drugi
prihod
ne
uračunava
se
u ukupan
promet
od
6.000.000
dinara,
koji
je propisan
kao
limit
za
paušalno
oporezivanje.
8 K
F
Nalogodavac ima obavezu da testira samostalnost
preduzetnika
i
da
utvrdi
da
li ta lica ispunjavaju najmanje pet od navedenih
devet
kriterijuma
prilikom
svake
isplate
prihoda.
Obaveza sprovođenja testa samostalnosti preduzetnika
postoji
i prilikom
otpočinjanja
poslovne
saradnje,
ukoliko
je prema
okolnostima
slučaja
prilikom
otpočinjanja
saradnje
moglo
da
se
zaključi
da
će
preduzetnik
ispunjavati
najmanje
pet
od
devet
kriterijuma,
koji
su
naknadno
i
ispunjeni.
F
Dakle, mora da bude ispunjeno najmanje
pet od devet kriterijuma da bi se sma-
tralo da je preduzetnik nesamostalan u radu.
Ako, na primer, ispuni četiri ili manje kriterijuma,
preduzetnik
je samostalan
u radu
i
za
izvršeni
posao
ostvaruje
prihod
od
samostalne
delatnosti,
a ne
drugi
prihod.
APRIL 2020.
●
ZARADE
Kada ispuni najmanje pet od devet kriterijuma,
za izvršeni rad preduzetnik ostvaruje drugi prihod
kao fizičko
lice,
što
znači
da je isplatilac
prihoda
(nalogodavac)
dužan
da obračuna,
obustavi
i plati
porez
na
druge
prihode
po
stopi
od
20%,
kao i doprinos
za
PIO
po
stopi
od
25,5% na
osnovicu
koju
čini bruto
prihod
(bez
umanjenja
za
normirane
troškove).
Tako
isplaćeni
prihod
ne
ulazi
u prihod
od
samostalne
delatnosti
preduzetnika,
odnosno
preduzetnika
paušalca,
ali
ulazi
u
dohodak
za
oporezivanje
godišnjim
porezom
na
dohodak
građana.
Test samostalnosti sprovodi se i kada preduzetnik
obavlja
rad
za
istog
nalogodavca
iz
inostranstva.
U ovom
slučaju,
imajući
u vidu
da
se
nalogodavac
nalazi
u inostranstvu,
test
samostalnosti
sprovodi
primalac
prihoda
– pre-
duzetnik koji rad obavlja u Republici Srbiji.
Tada će verovatno da se utvrdi da je preduzetnik
samostalan u svom radu, s obzirom na to da neće
biti ispunjeni uslovi za većinu kriterijuma
(npr. ne obavlja rad u prostorijama nalogodavca
ili mestu koje nalogodavac odredi, nalogodavac
mu ne određuje radno vreme, odmor i odsustva ne
zavise od odluke nalogodavca i sl.). Međutim,
ukoliko preduzetnik ili preduzetnik paušalac
nakon
sprovedenog
testa
samostalnosti
utvrdi
da ispunjava
najmanje
pet
od
navedenih
devet
kriterijuma,
prilikom
isplate
prihoda
iz
inostranstva
imaće
obavezu
da
utvrdi
porez
na
prihod
samooporezivanjem,
pri
čemu
će morati
i da podnese
poresku
prijavu
PP OPO
i da
plati
porez
na
drugi
prihod
i doprinose.
9 Po
Prema prelaznoj odredbi člana 24. Zakona o
izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak
građana, prihod koji se, u smislu člana 31. Zakona
o porezu na dohodak građana, isplati preduzetniku
ili preduzetniku paušalcu zaključno sa 1. martom
2020. godine,
smatraće
se
prihodom
od
samostalne
delatnosti
bez
obzira
na
prirodu
njegovog
odnosa
sa
nalogodavcem
u smislu
odredaba
člana
85. Zakona. To znači da će, nezavisno od toga da li
preduzetnik ili preduzetnik paušalac ispunjava
uslove da prema članu 85. tačka 17) Zakona njegov
prihod ima karakter drugog prihoda, zaključno sa
1. martom 2020. godine taj prihod biti oporezo-
POSLOVNI SAVETNIK
95
96
ZARADE
van kao prihod od samostalne delatnosti, a ne kao
drugi prihod.
Saglasno tome, test samostalnosti, odnosno
oporezivanje prihoda preduzetnika ili preduzetnika
paušalca
prema
odredbama
člana
85. Zakona
sprovodi
se
od
2. marta
2020. godine.
Napomena Redakcije: Na sajtu Poreske uprave objavljeno
je
uputstvo
na
osnovu
kojeg
će poreski
inspektori
sprovoditi
postupak
poreske
kontrole
tzv.
testa
samostalnosti,
odnosno
odredbi
člana
85. stav
1.
tačka
17)
Zakona.
Uputstvo
je pripremljeno
na
skoro
devedeset
stranica,
a obuhvata
sledeće
segmente:
Mr Željko Albaneze
POSLOVNI SAVETNIK
●
poslovnisavetnik.net
PS
▶ T
Kompletno korisničko uputstvo može se preuzeti
na sajtu Poreske uprave: http://www.poreskauprava.gov.
rs/biro-za-informisanje/novosti/6177/uputstvo-za-primenu-testa-samostalnosti.html
Osnovni elementi obračuna godišnjeg
poreza na dohodak građana za 2019. godinu
Godišnji porez na dohodak utvrđuje se i plaća u skladu sa odredbama čl. 87, 88. i 89. Zakona
o porezu na dohodak građana. Krajnji rok za podnošenje poreske prijave za utvrđivanje godišnjeg
poreza
na dohodak
građana
za 2019. godinu
jeste
15. maj
2020. godine.
U ovom tekstu
navedeni
su
najbitniji
elementi
utvrđivanja
godišnjeg
poreza
na dohodak
građana
za 2019.
godinu,
uz
napomenu
da godišnji
porez
na dohodak
građana
za 2019. godinu
plaćaju
fizička
lica
koja
su
u 2019. godini
ostvarila
dohodak
veći od
2.729.304 dinara.
U majskom broju časopisa detaljno ćemo se baviti ovom temom, a biće
obrađeni i konkretni
primeri sa popunjavanjem poreske prijave po ovom osnovu.
1 Obve
U pogledu utvrđivanja godišnjeg poreza postoje
dve grupe poreskih obveznika. Prema članu 87. stav
1. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik
RS”, br. 24/2001… i 86/2019 – dalje: Zakon), godišnji
porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja
su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od
trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom,
isplaćene
u Republici
u godini
za
koju
se
utvrđuje
porez,
prema
podacima
republičkog
organa
nadležnog
za
poslove
statistike,
i to:
1)
rezidenti
za
dohodak
ostvaren
na
teritoriji
Republike
i u drugoj
državi;
2) nerezidenti za dohodak ostvaren na teritori-
ji Republike.
Rezident Republike je, prema odredbama člana 7.
st. 2. i 3. Zakona, fizičko lice koje ispunjava jedan
od sledećih uslova:
1) da na teritoriji Republike ima prebivalište
ili centar poslovnih i životnih interesa,
2) da na teritoriji Republike neprekidno ili sa
prekidima boravi sto osamdeset tri ili više
dana u periodu od dvanaest meseci, koji počinje
ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.
Navedeni uslovi za sticanje statusa rezidenta
Republike propisani su alternativno, što znači da
je potrebno da bude ispunjen jedan od postavljenih
uslova da bi određeno lice bilo rezident.
Za određivanje boravka na teritoriji Republike
iz navedene tačke 2) punim danom boravka u Republici
smatraće
se
i boravak
u delu
dana,
u bilo
kom
periodu
između
00 i 24 časa,
osim
onog
dela
dana
koji
fizičko lice provede u tranzitu kroz Republiku.
Zakon u članu 7. daje i sledeća određenja u vezi
sa rezidentom – obveznikom godišnjeg poreza:
1) Fizičko lice koje u 2019. godini nije boravilo
na teritoriji Republike i koje u njoj ne ispunjava